Neizostavno pitanje koje ti matorci postavljaju kada im kažeš da na nešto kliknu.

Ovo se dešava prilikom čatanja, kada vam vas konekcija j**e, ili loše telefonske veze zbog vašeg kilavog operatera.

Nov način govora rasprostranjen među dobrim delom nove, informatički "pismene" generacije, koji raznorazne skraćenice iz online upotrebe, koje su bile stvorene radi ekonomičnije komunikacije, prenose i na međusoban razgovor licem u lice. Klasično pismeni ljudi (oni koji su redovno pohađali časove srpskog jezika i književnosti u školi) koji ne provode svoj život na netu, teško razumeju ovaj dijalekt i obično im zvuči kao niz neartikulisanih zvukova.

Dugačak tekst koji se pojavi kada se instalira neki program, koji uvek skrolujemo nadole bez čitanja, ne bi li našli neko dugme na kome piše "I Agree, just let me install and play my game already".

Inače, u tekstu je obično napisano sve loše što može da se desi kompjuteru i vašoj privatnosti nakon instaliranja tog programa, kao i sve dodatne zajebancije koje će taj program da instalira, a vi posle da se čudite odakle je to došlo. Sam tekst je namerno napisan dugačko i nerazumljivo, da ga ne bi ste čitali.

Jedini humoristički online časopis na svetu koji ima manje čitalaca od broja cipela gl. urednika, a traje pet (5) godina. A i jedini časopis u XY (eks-ju) državama čije ime samo (i jedino) urednik ume pravilno da izgovori.
Sadržina? Uglavnom pokradeni tekstovi i bajate slike (dominiraju smešne slike mačića).
Čitaoci su uglavnom drugari gorepomenutog urednika, pa se smeju sadržaju iz pristojnosti.

Jedan specifičan soj ljudi.Odlikuje ih ne preterana inteligencija, konstantno zblanut izraz lica i podatak da uvek bolje igraju u inostranim klubovima nego kod nas ( pa mačko, pa kako što, pa kinta je kinta ). Što se tiče njihovih izjava u novinama, novinari se uopšte ne bi trebali truditi da ih iznova i iznova intervjuišu posle utakmica- samo neka urade copy-paste, verujte mi,narod neće primetiti.

Kada te majka po 68. put pita kako se prebacuje odredjeni podatak u drugi folder.

Prosecan "online" Srbin ne bi mogao da zivi bez ovoga. Pored Fejsbuka prva sledeca stvar koju ce ti ortak pokazati da koristis posle ugradnje interneta. Prosto receno, jedna divna, divna, divna stvar (ne znam kome da se zahvalim na tako divnom izumu) koja ti omogucava da zaobices ulicne prodavce i "legalno" ukrades zasticenu multimedijalnu svojinu. I sto je najdivnije od svega, DZABE JE!

Standard snage i neuništivosti.

Cigla, blok, beton, armatura.

Nekada se većina kuća na selu (tzv. ''kovanice'') izgrađivala od kamena, drveta, blata i trske, a navedeni tvrdi materijali bejahu nedostižni, skupi, luksuz, odlika zdanja moćnih gradskih buržuja, seoskih zelenaša, eventualno po kog kmeta... Od onda ostaše markeri snage, moći, poimanja nedostižnog malom čoveku, te sinonim kuloće toga doba i što je najbitnje neprejebivosti.

svaki razred ima bar po jednog. To je osoba koja je uvek online i koja se "razume" u kompjutere. Na najprostija pitanja odgovara najslozenije moguce, a i kad prica trudi se da ga bas niko ne razume . U skolu dolazi bled sa podocnjacima do kolena, i naravno hvali se da uopste nije spavao , vec da je radio neki projekat na kompu. Obicno umisli da je normalan i da je omiljen u drustvu...

Crtani za decu i "odrasle". Slican Digimonima i Pokemonima, ova budalastina je razlog za prezir prema drugim, mali milion puta boljim japanskim crtacima (anime). Nisu oni krivi zato sto mi ovde u Srbiji dobijamo najgori trash.
Sa druge strane, igra kartama na kojoj je crtani zasnovan je izuzetno zanimljiva, i pored Magica i WoW-a predstavlja jedan od najpopularnijih TCG-ova (Trading Card Game) na svetu. Pravila su mnogo detaljnija nego u crtacu, a sama igra je odlican spoj taktike, znanja, iskustva, snage karata koje posedujete i srece.

Matrix. Svet u kome živimo dok se naše telo snabdeva hranljivim materijama iz realnog sveta.

U ovom svetu, hrana je na slikama oficijelnih sajtova restorana ukusnija, kakva god ukus imala u stvarnosti. Poslovi koji se čitaju u online oglasima izgledaju lako i primamljivo. Fizičke aktivnosti u PES-u nikada nisu bile manje umarajuće, a opet sa tolikom dozom adrenalina. „Ljubav“ nikad nije bilo lakše naći nego na popularnim sajtovima za upoznavanje. Novine se udobnije čitaju online – ne prljaš ruke grafitom. Televiziju je interesantnije pratiti na youtube-u – izbacuju tačno one stvari koje vredi pogledati. Socijalizacija sa ljudima putem chatovanja ili popularnih socijalnih mreža čini da se osetiš kao Bog dok kreiraš sopstvenu sliku po sopstvenoj želji. Filmovi – imdb ruku pod ruku s torentom. Seks nikad nije bio dostupniji – jeste da je dvodimenzionalan, ali opet, izbor devojaka/momaka, situacija i okolnosti, nikad nije bio veći i na dohvat ruke. Škola je nepotrebna – tu je Wikipedia. Žurke su prevaziđene - uši sada stradaju od slušalica pod ”volumenom“ podešenim na MAX, a inače nezamenjivo dejstvo alkohola se kompenzuje psihičkom otupelošću zbog svesti da fizički, ipak, pripadaš svetu koji ti se ne sviđa i od koga uporno bežiš.

Istinski ljubitelj filmova.
Ne smetaju mu nesinhronizovani titlovi. Ne smetaju mu kineski titlovi iza srpskih. Ne smeta mu kašljanje u bioskpu u kome je film snimljen. Ne smeta mu što ne vidi levu i desnu trećinu ekrana. Ne smeta mu rezolucija 16x16 piksela, jer to je najnoviji algoritam za kompresiju. Ne smeta mu "THIS COPY IS NOT FOR SALE, RENT etc..." preko pola ekrana...
On uživa u filmu.
On je pravi filmofil jer je prvi u kraju odgledao film.

To je onaj lik u ekipi čiji te entuzijazam iznova i neumorno začuđuje koliko i inspiriše.

Poseduje izgled kakvog se mnogi postide, pa se prepuste online-dating čarima, ali ne i on... Lovi nekonvencionalnim metodama. Ne kamuflira se (ne može), ne krije se (ne vredi), ne imitira zov parenja nišanjene vrste (jer osim što izgleda, čak i zvuči kao poderana foka) i žrtvi pristupa na frku.

Na kraju subotnje večeri, semafor pokazuje odnos ostvarenih pokušaja i uspeha:

Srpski proroci tipa Nostradamusa. Kada su oni prozivali grupu Bad Copy - Ajs, Timbe i Wikluh se nisu ko svet ni rodili ( dobro, možda i jesu, ali me mrzi da unakrsno proverim diskografiju Rokera i datume rođenja repera). Međutim, kao što je i Nostradamus promašio ime Hitlera za jedno slovo ( po urbanoj legendi), i Rokeri su promašili celo ime Sky Wikluha. Ipak, Banovo Brdo i Krnjača koju spominju u pesmi Rođaci, jasno pokazuje na čuveni 43-23 tandem.

Skup termina preuzetih iz video igrica koji se silom prilika upotrebljavaju pri ovakvim uslovima.

Iako većina Srba ima grozan internet protok i sve pesme koje slušaju u kompjuteru, uveć će slušati pesmu na jutjubu, a ne preko Winampa. Pesma, pogotovu ako je neki spot, koči dvadeset puta, kvalitet pesme mnogo lošiji nego na winampu, međutim opet volimo da slušamo pesme ''online'' pa makar živcirali se što nam sve ostale stranice koče, a pesmu koja traje 3 minuta odslušamo za 5.

Najrealističnija surova metaforika prikazivanja života.
Slaganje situacija u dela, koje nam naizgled nasumično baca s neba neka viša sila. Kada uradimo nešto dobro, kada sklopimo kockice tačno kako treba, dobijamo naše dragocene ''poene''... To kratko osećanje uspeha i samozadovoljstva, stvoreno samo da nam zamaže oči iluzijom da je to što smo uradili značilo nešto... Da ne sagledamo celu sliku, ceo apsurd postojanja.
Te dobre stvari koje smo uradili brzo nestanu, zaborave se, obriše ih pesak vremena, i poeni ubrzo ne znače više ništa. A greške, greške ostaju tu... I gomilaju se... Gomilaju se sve dok ih više ne možemo ispraviti ispravnim potezima. Dolaze nam figure koje je sve teže uklopiti, a igra samo nemilosrdno povećava brzinu sve više i više, i tu nema pobednika. Kraj je neizbežan, i svakog stigne kad-tad. Oni dugi blokovi koji nas spašavaju prestanu da dolaze kada nam najviše trebaju. Iza nas ostaje ništavna haj-skor tabela, a od nas samo jedva čujni eho u egzistenciji... Skoro kao da smo i mi tu nekada bili, i nešto ''značajno'' uradili.

Termini koji su bili deo reperskog slenga ali su u poslednjih 10ak godina postali široko prihvaćeni i u svakodnevnom slengu, bez obzira na to koji tip muzike preferira ekipa. Najveću zaslugu za masovno širenje imaju rep grupe Bad Copy, 43 zla, Prti Bee Gee i naročito Ajs Nigrutin (njegova prolupavanja su definitivno najomiljenija). Ovi termini su postali toliko uobičajeni da ih koriste (bar nehotično) i ljudi koji ne mogu da smisle domaći hip hop, kao i oni koji su za Ajsa i Skaj Viklera čuli tek u Velikom Bratu.

Iako većina stanovnika Srbije ni po čemu dobrom ne pamti devedesete, na određene pojave iz ovog perioda danas se gleda sa simpatijama ili nostalgijom. Veliki udeo u tome ima vremenska distanca od dvadesetak godina, ali i mozak koji je određene loše informacije skladištio duboko u podsvest u nadi da će biti zaboravljene. Upravo među ovim "uskadištenim" pojavama postoji par njih, u suštini malih i beznačajnih, na čiji se pomen oseća mučnina ili jeza koja nas vraća u to "divno" vreme.