Pojava kad neki bolid pojede govno i načisto sjebe svoj život, prijatelji i porodica ga nekako uspiju spasiti od totalnog kolapsa, a on se nakon toga osjeća kompetentnim da drži predavanja na univerzitetima.

Izraz koji sam čuo u Crnoj Gori, pretežno od starijih ljudi.
Naime, škrip označava mesto, najčešće dva kamena između kojih je rupa koja se koristi kao univerzalna kanta za smeće. U škrip se baca mrtvo tele, flaše, pocepana garderoba pa sve do hemijsko-bioloških supstanci za koje se još ni ne zna.

Recenica koja opisuje osobu koja u 21. veku i dalje pronalazi sebe u malim zadovoljstvima sa kraja proslog veka.

Standard zemlje bez standarda. Samo dno državnog poslovanja.

Čuvena izreka, koju mnogi zaboravljaju u trenucima sreće i rumenila za stolom u ćošku, kada se snebivaju da priđu potencijalnom ženskom objektu kao Hektor u Troji, kad ga je Ahil zvao da mu jebe sve do trećeg kolena. Scenario uglavnom bude isti, izađeš na mejdan, ko ratni heroj podignute glave, ali krvavih očiju boje Polimark kečapa, i samim tim potpisuješ sebi kapitulaciju kao kralj 41-ve godine, kad je u'vatio pedalu putem Londona. A druga činjenica, koju u tim momentima ne vidiš, da se okolo vrzma lokalni rmpalija, koji je, na nečiju sreću, a na tvoju žalost, jača, što bi nam zapadne komšije kaz'le, polovica, tvoje odabrane deve, a još gora činjenica da je celo veče čekao tebe, ili tebi sličnog da nešto pokuša da kaže, pa da ima na kome da isprazni negativnu energiju, jer je danas uneo 15 meteri bukve u podrum.
Najveći problem je što je istorijat ovakvih duela skoro uvek isti, ali ne, ti ne učiš lekciju, nego se sokoliš onim ''bilo ih desetorica'', iako i sam znaš da je bio uglavnom sam, ili najviše sa još jednim, koji je isto, čudna mu cvetka, utovarao ceo dan, samo za razliku od kolege, njegovi se greju na ugalj, pa je cirka 10 tona prebacio preko svojih ledja.

I opet će doći vreme, za tebe onaj stih nadanja, ''dođe vreme sve se preokrene'', kad povedeš burazera koji je prvak Vojvodine u kik boksu, ali to opet neće piti vodu, i situacija je više nego poznata.

6. 9. 1822. godine, Negdje...
razgovaraju Sen Simon i Ogist Kont (dvojica osnivača sociologije)

SWEET_SEN says: đe si brate Ole? Šta mai?

OGGY says: evo sad došao iz pekare. Kako sam samo bijesan!!!

SWEET_SEN says: što lave? Šta bi? Da ti neko nije uvalio ljepila u kiflu?
OGGY says: ma jok bolan! Slušaj: dođem ja u pekaru, stanem u red ko čovjek kakav, čekam da dobijem svoj komad hljeba, nisam jeo već dva dana, poješće mi želudac sam sebe.. neće, pusti to, što me odvraćaš od teme?

SWEET_SEN says: šta sad na mene svaljuješ svoj želudac??!

OGGY: KO je spomenuo želudac? De da ti ispičam. Ne prekidaj me

SWEET_SEN says: dobro ajde. Čapri, nesto...

OGGY says: stojim tako, gledam one kroasane, skapah.. kad ti doletiše tri ili četiri srednjoškolca, uletiše preko reda i pokušiše zadnji kroasan. Hejjjj!!? Em nekultura, Em nekroasan. I znaš sta sam morao kupiti? Perec od tri dana. Sen brate, ljut sam. Ne mogu više. Ti si moj brat – pomozi mi...

SWEET_SEN says: šta treba buraz, samo reci. Tu sam za te...

OGGY says: danas sam zamrzio srednjoškolce.. gade mi se.. ne mogu ih smislit.. ja moram osvetu sprovesti... pomozi mi...

SWEET_SEN says: nije frka rođak, pomoći ću ti, samo reci sta ćemo...

OGGY says: želim nešto trajno.. nešto generacijsko.. nesto mučno, bolno, teško, mozgoparajuće, nešto naporno i žestoko, nesto sto ce proklinjati zbog patnje koju će im to nesto zadavati...

SWEET_SEN says: Heeej... Ajmo izmislit S.O.C.I.O.L.O.G.I.J.U................................

Čuvena rečenica iz serijala "Otpisani" usvojena i u drugim filmovima sa tematikom narodno-oslobodilačke borbe. Izgovarali su je mladi ilegalci, ljudi od čelika, kada bi ih pogodio neprijateljski metak. Bez obzira što su često umirali od tih rana, ili ostajali bogalji koji na nosilima pevaju ratničke pesme, junački su tvrdeli da ih je zrno samo okrznulo i da hrabro nastavljaju borbu protiv agresora.

Izraz usko vezan za Crnu Goru, specifično za Podgoričane, kad nekog zoveš da idete u grad pitaš ga da "iskočite na kafu" jer Podgoričani ne izlaze iz kuće oni iskaču.

Ratna bojišnica. Mjesto na kome su se borili i Kurta i Murta.
Po nekom kodeksu nju ne posjećuju imućniji i dobro stojeći članovi naše zajednice već obična žgadija.
Mjesto koje se smatra kao najzalužniji faktor u pravljenju ratne djece.

Da ne kažem kradja stranih pesama. Čim čujem neku našu dobru pesmu,tačno znam da sam je čuo negde tj. da je ukradena. Posle malo kopanja po internetu ispostavi se da je uglavnom tako.
Uporedite sledeće pesme:

Izraz za osobu koja ima određenu govornu manu ili nosi protezu, tako da šuška dok priča kao lišće na vetru.

Rečenica kojom klinci napaljeni na automobile, obično usled igranja NFSa, objašnjavaju da neki auto poseduje Xenon svetla.

Johan Štraus senior.

Nosi svijetlo braon kaput i šešir. Ima koštunjave ruke koje prekrivaju vene deblje od same ruke. Ako nije u potrazi za poslom, crnči 14 sati u nehumanim uslovima za rad. Prav stav oslikava mrvice ponosa koji je tu reda radi. Lice je podbulo i povučeno nadolje neprospavanim noćima u kojima nanovo proživljava svoj životni bluz. Svaka bora na njegovom licu je sporna granica velikih sila '20-ih i '30-ih godina, a svaki zadebljali kapilar prosuta krv jednog od njegovih davno zaboravljenih prijatelja.

Zajebancija na račun mesara, koji su poslednji put u klaonicama nešto normalno zaklali još prije rata. Klasični primjeri prevare, i to najgore vrste.

Rezignacija roditelja nesposobnošću vlastitog potomka. Nije za bolje, dobro mu je i tu gde smo ga smestili. Jebiga, nesposobno, al' mora da živi od nečeg.

Termin koji nije obavezno vezan za kupovinu. U slengu je to dobijanje nečega i to obično sa negativnom konotacijom. Primera je dosta i u kombinaciji sa još nekim slengom je upečatljiv i zvučan.

Bez kondoma.

Određeni tip žene čiji su zaštitni znak bile velike bujne sise, makar poslednji put kad smo je videli.

To je ono sto usmeri, nazalost, vecinu kupaca sa ovih prostora na proizvod koji ce kupiti. Iako je vrednost tog poklona koji se dobije uz kupljeni prozivod, kao po pravilu, izmedju 60 i 120 puta manja od vrednosti samog proizvoda, poklon je ono sto nadomescuje sve nedostatke samog proizvoda i to cime cemo se hvalisati po komsiluku ( a ne samim proizvodom ).