Popularni naziv u vojvođanskim selima za mesto ispred ili u blizini seoske prodavnice, na kom se okupljaju ljudi, domaćini i počinju celodnevno lokanje. Takođe, smatra se da je čučavka jedan od prvih vesnika proleća, obzirom da startuje sa prvim toplijim danima i traje sve do decembarskih snegova.

Romulanska fajterska tehnika. Ne znam dal' to i dalje rade, jer bioskope više ne posećujem, ali se sećam (a verovatno i mnogi od vas) njihovih besomučnih, a međusobnih makljaža kad izađu iz bioskopa posle Brus Lijevog, ili nekog drugog karate filma.

Reč koja treba da bude banovana iz srpskog jezika, jer svaki put kada je izgovoriš nađe se neko ko će da zapeva onu od Zlate Petrović - Zagušljivo.

Šumadijska ostava.

Uglavnom izlaze na Internet preko mobilnog. Kakav kompjuter, kakvi bakrači. Ne razumiju koncept URL-a, tj. web adrese, već kucaju ono što ih zanima direktno, što ih automatski prebacuje na Gugl... Onda im Gugl servira nekoliko linkova, a oni po pravilu kliknu na najveći klikbejt. To ih vodi na sajt nekog tabloida, koji ih truje i dezinformiše, tako da uprkos internetu, postaju manje, a ne više informisani.

Većina ne zna ciljano izaći na neki konkretan sajt, već lutaju bespućima interneta, vođeni klikbejtovima i onim što im Gugl ponudi, a i ne znaju da to ide preko Gugla.

Da izađu ciljano na Wikipediju... to im je špansko selo... čak i našu... a da ne govorim o na primjer engleskoj - en.wikipedia.org.

Iz tog razloga vjeruju u razne lažne i neprovjerene informacije koje nađu na internetu, a i ne znaju kako da iste provjere.

To sve ih ne spriječava da pridikuju omladini kako ista treba da se čuva na internetu i da ne vjeruje svemu što pročita.

Deo šire akcije pod nazivom "Giljotina propisa", pri čemu je ovo konkretno giljotina pravopisa. Za cilj ima pojednostavljenje često komplikovane jezičke birokratije. Umesto korišćenja pomoćnog plus glavnog glagola ("ću videti"), ide se na pojednostavljen oblik u kome su ova dva glagola stopljena u jedan, uz dodatnu primenu glasovnih promena - "ćuvim".
Centar za giljotinu pravopisa se nalazi u Nišu.

Mnogo je žgoljav, da ga duneš će padne, treba kamenje u džepove da tura da ga vetar ne oduva, podgrejani leš.

Dokaz da jezik oslobođen svih balasti stranih uticaja.

Neko ko je toliko glup da ne ume da sabere dva jednocifrena broja, nacrtanu ovcu da mu daš izgubio bi je. Kad rešavaš ukrštene reči ne pitaš ga za pomoć jer znaš da nema smisla, zadnji na listi mogućih kandidata za telefonskog džokera u Milioneru. Kad sabira usta mu se otvaraju, ili potajno broji na prste. Međutim, ima izvanredan talenat za crtanje dinosaurusa za vreme časa.

Možeš da tvrdiš da ih imaš, ali ako tvoj sagovornik veruje u suprotno, ni da ih meteš na astal neće ga ubediti.

No, i tako transparentna, uvek možeš da ih menjaš za bubrege. Nije isto, ali njih će ti bar svi verovati da imaš.

U najboljem slučaju, skreni pažnju svom gore pomenutom sagovorniku da je i opcija da te uhvati za ista otvorena, ako želi. Ti predloži, pa sad...šta znaš, možda se obojici dopadne.

dvije ili više muških osoba koje zajedno odlaze na wc kako bi konzumirali narkotike

Prostor u kome se dešava sve sem đuskanja kod današnje omladine.Mesto služi da ,,ribe'' (devojčice do 14 god.) prošetaju svoj nov minić,da se slikaju sa drugaricama i da se nadaju da će neko da ih primeti (iako ništa ne rade celo veče,samo bleje).U muškoj varijanti,mesto služi samo da se popije par (desetina) pića,popuši koja (stotina) cigara i za tuču sa drugim zajebanim ,,frajerom'' (dečaci do 14 god.),u nadi da će neka da ih primeti u tom izlivu muškosti,iako ni muda nisu počela da im vise (ništa ne radeći celo veče,samo bleja).Muzika,ako se tako može nazvati,izlazi iz kompjutera nekog ,,di-džeja'' natovarenog narodnjacima,repom,popom i njihovim hibridima,jer je muzika nedefinisana,baš kao i ljudi koji dolaze tu.Možda se ponekad čuje neki ex-yu rock,ali samo par pesama koje su postale cliche i uz pomoć kojih dečurlija može da se hvali znanjem srpske muzike.Sve se ritualno završava vozićem i pesmom ,,Moji su drugovi'' našeg dragog Bajage,a posle se oformljavaju čopori za povratak kući.

Krajnje relaksirajuća radnja koja može za tren oka da se pretvori u živi pakao.

Pošto tvoju ribu zabole ona stvar da gleda akciona krljanja sa unaokolo raznesenim delovima tela, a ujedno je i baš briga za sci-fi i tvoju opsednutost džedajima i kontrolom Sile, našli ste kompromis. Tačnije, ona ga je našla, jer se realno ti tu ništa ne pitaš. Dakle, gledaćete romantičnu komediju sa primesama drame. Jupi.

Iako ti već posle prvih kadrova polako padaju kapci na oči, želju za spavanjem ti prekida tinjajuća nada da ćeš se i ti možda ovajditi za malo seksa kada Hju krne žvaku Džuliji i krena ona romantična muzika u pozadini, a tvoja devojka se razneži i pomisli kako je divno kad se dvoje vole, pa poželi da i vi konzumirate ljubav.
E ne'š kolega!
Dok je tvoja moždana aktivnost u datom trenutku svedena na nivo retardiranog paramecijuma, tvoja devojka koncentrisano analizira svaki deo filma, često stavljajući sebe u ulogu glavne glumice, a tebe zamišljajući kao svog romantičnog princa na belom konju.

Uobicajeni izraz kojim se zitelji Srema medjusobno pozdravljaju.

To obavezno kazemo onome ko polomi prst.

Jedan od najvećih problema prilikom odlaska na fakultet u drugi grad. Sve do tada je bilo mačiji kašalj u poređenju sa time. Sva ta sitna razdvajanja na po nekoliko dana, kada ste umirali od želje da je vidite bar na tren, kada ste bili nikakvi i samo čekali trenutak kada ćete se ponovo sresti, sve se to čini ništavnim u poređenju sa fakultetom. To više nisu dani, niti nedelje, već mjeseci razdvojenosti, na koje nas prisiljava vukojebina u kojoj živimo. A tu je naravno i problem vjernosti. Uvijek je teže onome koji ostaje, jer ona druga osoba ide u veliki grad, pun mogućnosti i novih ljudi, ali i u rodnom gradu postoji problem jer sada je vaša voljena na meti svih onih koji su je opsjedali još i dok ste vi bili tu, a ne sada kada ste otišli 600 km daleko od nje. Ovo je ultimativni test ljubavi, i ako je ta ljubav dovoljno snažna da izdrži sve ovo, onda znajte da ste našli svoju srodnu dušu, osobu sa kojom ćete provesti svoj život i koja će biti uz vas bez obzira na sve.

Nepobitni argument sveže zaposlene mlade osobe, kada otac, majka, baba, deda i ostala rodbina i komšiluk, poput šakala, nagrnu na jedva zarađenu, omalovažavajuću, platu. Trudio si se, učio, završio. Muka je tek tada počela! Poltronisao gde si stigao, slušao gluplje od sebe i sve tako redom. Došlo je i tvojih pet minuta. Posao je tu. Istina, treba raditi bar jedno dve godine da se vrate dugovi i dugići. Plata je svakako ponižavajuća, ali iz ove kože se ne može. Sedi di si...Sve bi to bilo super, skrpio bi se i stisao kako sam znaš i umeš i preživljavao, možda bi i na more otišao, ali tu su ONI. Pružili su ti, kako kažu, sve! Otac je i vikendom radio da ti plati školarinu onomad kad si obnovio godinu. Majka te rađala osamnaest sati jer ti glava bila poput ekspres lonca. Baba ti je uvek kuvala slatko od šumskih jagoda, a deda te šetao po parku. I ti sada sebičnjaku jedan nećeš da im se odužiš?! Stidi se! I gde ti uopšte možeš da potrošiš tih trijes 'iljada mesečno?

Znak da je pacijent u kritičnoj situaciji. Ili lokalni dom zdravlja nema uslove da sanira.

Sarkastično pitanjce upućeno nepopravljivim brbljivcima koji u društvu ne prestaju da klepeću među sobom, navlačeći time na sebe gnev ostatka ekipe. Sprdnja je veća ukoliko su golupčići istog pola.

na jugu Srbije znači:"Da idem".