Najopravdaniji i najsvrsishodniji izraz u kome se koristi nepostojano i.

Kako u raznim situacijama nalećete na šalter neke službe gde sistem permanentno pokušava da Vas napravi budalom, ovaj savet od strane šalterskog službenika/ce će Vas najbolje uputiti u stvarno stanje stvari i objasniti razloge iza nerešavanja vašeg predmeta...

je koncept modernog domaćinstva i življenja u njemu. Automatizacija domaćinstva pokušava da odgovori na izazove novog vremena, tako što će tehnologiju kućne automatike staviti u službu povećanja kvaliteta stanovanja i učiniti da dragoceni slobodni momenti posluže za relaksaciju u odgovarajućem ambijentu i toplini doma.
Pored enormne uštede energije, kontrolisanjem grejanja i rasvete zasebno u svakoj od stambenih jedinica, programirani režimi omogućavaju i prepuštanje svakodnevnim ritualima bez nepotrebnog trošenja vremema. Tako, na primer, ujutro se aktivira scenario „dobro jutro“ koji uključuje odabranu muziku, podiže sve roletne na donjim etažama, uključuje svetlo u kupatilu i aktivira aparat za filter kafu.
Scenario „laku noć“ predviđa isključivanje kompletne rasvete u kući, spušta temperaturu, kao i roletne na svim etažama, TV i audio uređaji automatski se isključuju.
Vlasnik pomoću mobilne ili web aplikacije može proveravati status i uključivati/isključivati uređaje. Ovo je popularan način korišćenja koji obezbeđuje da vas po povratku kući dočeka prava toplina doma.

Sinonim za mini bar.

Varljivo ljeto, kao ono iz 68-e, ja u Palermu, a meni više dosadilo, ne znam šta ću od sebe. Nešto razmišljam, kad mi dođe ideja da se malo provozam barkom.
Odem do pristaništa, nađem neki propali čamac i lagano, veslajući, otisnem se na fino plavo italijansko more. Nakon sat vremena, bacim ja onako pogled šta sve ima u čamcu, kad ono siluk i crvi, onako debelo uhranjeni. Nešto kontam, kad sam već na moru, imam priliku da nešto upecam, što da ne, neku dobru Italijanku upecati pa na ražanj nateći.
Vidim nema štapa, a šta ću sad? Sjetim se da imam velik prirodni alat, skinem gaće, namotam siluk, pa privežem crva, opet kontam, šta će mi crv, ribica kad vidi mog đoku, odma se hvata, al' neka crva.Bacim ja siluk u more, čekam ja jedno pola sata, ništa, riba ni da osjeti. Poslije sat vremena, osjeti ja da me nešto povuče, jedva osta' na čamcu, uhvati se za neke daske, pa malo dođo sebi, šta bi to moglo da bude, obično Italijanke nisu toliko agresivne.
Povuci, potegni prvi put, ništa, drugi put, opet, nema šanse, treći put, vičem sam sebi, ako je sad ne izvučem, bacam se u more po nju, kad i treći put ništa.
Skinem majicu, pa skočim ti ja u more, kad ona počela bježati, boli nju ona stvar što je moj đoko poplavio, jer je nije mogao izvući.
Odlučim da joj jebem majku dole u vodi, stignem ja nju, kad ono kit i to nije žensko, već muško. Pička mu materina, ja se ponadao neka dobra riba, kao ono kit i to muški. Kad sam skontao da me je muška riba uhvatila za kitu, odlučim da ga ubijem. Šta će pederi u moru, koji glume neke ribe? Uhvatim ga ja za grkljan i počnem ga daviti. Davim ga ja jedno pet minuta njemu ništa, prođe i deset minuta, on još živ, tek poslije petnaestog minuta počeo je slabije da diše, tako da kad sam pustio iz šaka, kit se sam od sebe uguši, izgleda da je progutao puno vode...

Rečenica koja nam, iz plejade kolektivno podsvjesnih opšteprihvaćenih formi, iskače iz usta kad poslije prisnog pozdrava pri prvom susretu, blagog smješkanja uz prijateljsko dobacivanje pri drugom suretu, treći put naletimo na nekoga koga baš i nebismo da iskuliramo i da od njega upadljivo pobjegnemo prelazeći na drugu stranu ulice a nije baš i da nam se nešto naročito kafeniše, pa uz dobro osmišljenu doskočicu, dobijamo na vremenu da usvojimo drugu liniju kretanja sa minimalnom vjerovatnoćom susreta.

Čovek naleti na Jutjubu na uskopištenu pesmicu nekog benda koji svira samo u hašišarama Grinič Vilidža ili budžacima Bario Gotika i to malo zadovoljstvo ga pukne skroz pogrešno, tako da pomisli da je to nešto što samo njemu pripada zbog toga što i inače mnogo jede govna ne bi li nekako ispunio svoju ljušturu od postojanja.

Sledi zajebanija megalomanija začinjena samoobmanom koja se prodaje kao samosvest a samo je "samo". On ga je otkrio, on je lično iskliktao taj sled URL-ova, on je bio prvi bez obzira na to šta piše pod "pogledano puta" i to je zato njegovo i bolje mu ne prilazi jer navukao je šal do brade i gleda te odsutno ali ipak nekako nedefinisano hostilno kroz cvikere debelog plastičnog okvira, i da znaš, vidi te savršeno jer dukatlija u stvari ni nema dioptriju. Ovo se može izraziti i jednostavnom formulom:

d(ukatlija)-D(ioptrija)x1/i(ronija)=H(ipsterija), izražena 0-1

Ako je stepen opasno blizu 1, kao jedina terapija ostaje nulta tolerancija (vidi pod: roditeljska). Kao rehabilitacija se preporučuje izmeštanje grobalja po kolubarskom ugljenokopnom basenu to jest posao koji je najdalje moguće po horizontali od prodavca u Urban Outletu. U suprotnom, ostaje samo institucionalizovanje: znači, fluorescentno zelene kroksice na noge i pravo put NGO sektora.

Danas u 21 veku sloboda stampe je savrseno normalna pojava. Mac sa dve ostrice.
Ako postavite nekom pitanje ko je Nole, logicno je da pomislite na Novaka Djokovica.
Valjda iz poriva da uvedu reforme poceli su da prave skracenice koje treba da asociraju na neki pojam.
Ko od vas zna ko je Vica? Sta je MKS itd u nedogled. Da li sloboda stampe znaci da svako mora da zna sve gluposti koje nekom padnu na pamet? (Ako i dalje ne mozete da se setite Vica je Viktor Troicki a MKS medjunarodna kosmicka stanica (logicno zar ne?))
Zasto u nasim novinama unapred znate sve sto se nalazi na drugoj polovini (zabava saveti... Verovatno zato sto je copy/paste sa interneta, a mozda cak i iz prethodne sedmice, tu je i nezaboravni kupite srecku horoskop, sponzor horoskopa drzavna lutrija Srbije). Dokle cemo slusati price o licnostima preko bare? Valjda smo svi do sad ukapirali da je zakonom zabranjen sex sa mrtvim ribama.
Zakljucak novinarska kreativnost = 0.

Најбљутавији бућкуриш српског и енглеског језика, нешто чега би се и сам Тарзан постидео. Говорници сринглиша живе у убеђењу да ће тако испасти отменији и оставити утисак на оне којима се обраћају.

Сринглиш користе покондирене тикве, емиграција (више ова новија, економска, него она ранија, политичка) када се из Америке и осталих англофоних земаља јављају у завичај, и самопрокламована НВО и слична "елита". Што због тога што им је тај copy/paste метод лакши него да се муче да траже одговарајући српски израз, што због очигледне чињенице да не знају тај језик са кога преводе (а питање је и да ли су икада свој сопствени матерњи научили бар донекле како треба). А толико су бар свесни, мукице, да је незнање језика велики блам, па морају некако да се довијају. Е, тако је настао сринглиш.

(Напомена: има када је оправдано и неизбежно усвајати енглеске речи /као, уосталом, латинске или својевремено немачке/, али само ако тако налаже нечија струка: техника, медицина, или, ето, ИТ: даунлоудовати, анзиповати, конвертовати, абгрејдовати... За свакодневни говор, оправдања - нема.)

Vremenski oblik u izražavanju Proevropskih političara, koji svaki put kada treba da predje u prezent, postaje opet futur...Kratak opis, daleko nedostižno vreme...

čita se: bestgor

krvava web stranica o negativnim audio i video vijestima koju ne bi trebali gledati ljudi osjetljivi na nasilje, koji se boje trajnih mentalnih/emocionalnih/psiholoških/duhovnih traumatskih posljedica

jedina bolesnija stvar od samih vijesti su komentari

takođe ne može se lahko naći na google i nekim search engine-ima zbog cenzure

neke od sadržaja koje nudi su:
smrt, uključujući klanja, izvršenja, samoubistva, ubistva, pogubljenje električnom strujom, kamenovanje, spaljivanje, davljenje (gušenje)
incidenti, uključujuću slupavanje auta i motora, incidenti na radnom mjestu, seksualni incidenti, napadi životinja
rat, uključujući žrtve bombi često sa djecom, napadi bijelog fosfora, klanje zatvorenika rata, masovna izvršenja, biološki rat, genocid, etničko čišćenje, tortura
bolesti, uključujući trovanje, srčani udari, pacijenti terminalnih bolesti, drogiranje i predoziranje
čudni fetiši, uključujući fetiš igala, fetiš krvi, unakaženost genitalija
izmjena izgleda tijela, uključujući samounakaženost

Neizbežna peckanja simpatizera Partizana i Crvene Zvezde posle derbija.
U 21. veku se ta provociranja uglavnom odvijaju na globalnoj mreži.

Voluminizirana spisateljica, pošto bih ja završio sa njom.

U bukvalnom prevodu „Muškarčevo Zdravlje”. Vrlo moderan časopis koji je našao svoje poklonike I kod nas. Uglavnom se bavi temama koje to nisu, pričama koje u realnosti ne postoje, ukratko prodaja magle.

Zakon!

Čovek, Beograđanin, lingvista, pisac, umetnik, jedan od prvih koji je imao dovoljno hrabrosti da ukaže na sve kontroverze, nameštaljke i spletke vezane za B92 i Drugu Srbiju. To je učinio najpre svojim filmom Slobo-Klintone (1999), zatim angažmanom u prvom srpskom web-zinu "Krompir" (1999 - 2005) i sve to krunisao alegorijsko-satiričnim romanom "Leposava" (Kornet, 2007) kojim je uzburkao strasti u redovima Druge Srbije i za svaki slučaj od strane najuticajnijih njihovih predstavnika (Teofila Pančića i Nataše Kandić) proglašen za fašistu. Ovaj roman nominovan je za NIN-ovu nagradu, a Ćosić posle toga više nije pisao romane, ali je objavio kapitalni "Rečnik sinonima" ("Kornet", 2008.) koji predstavlja ogroman korak u savremenoj srpskoj leksikografiji. Koliko je moguće saznati danas, bavi se pisanjem svog drugog romana za koji se nada da će, kako navodi u intervjuu za srpsku Wikipediju, dostići jednak uspeh u Srbiji i Hrvatskoj i time ponovo po nečemu postati PRVI.
Inače, Pavle Ćosić je delovao u umetničkim trupama "Pipi kola", "Talent Factory" i "Ilegalni poslastičari". I dalje predstavlja deo srpske andergraund, avangardne umetničke scene.

Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!

Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.

Prijatno!

Moderne provodadžike.Mesta gde stidljiv i zbunjen traži zbunjenu i stidljivu zbog braka i dugog i srećnog života ,a pri tome ni jedno ni drugo ne znaju da rade na kompjuteru i imaju averziju prema internetu...

Vicevi koji opisuju rivalstvo dva prošlo-pored-velegrada mesta.

Kaže se za nešto nevoljno ili nedovoljno dobro odrađeno.

Nemi film. Nema se šta reći. Zatečen, video si ti sve, i ljudi je mnogo došlo, ali koja je svrha uopšte? Gde sam bio, šta sam radio...nemam pojma, al znam da nisam kvalitetno protraćio vreme. Kao da je neko jednostavno premotao par sati. Sličan osećaj onom od pre jedno dinu, kad je Toma Nikolić došao na vlast...sjeban, ubijen u pojam i sa još manje života u sebi.