Večito na korak od toga da bude potpuni. Uvek u magli sopstvenog mediokriteta ili čega već, ali uvek osoba sa zrnom sumnje u svojoj pojavi. Sam pridev ide ispred onoga koji podseća na nešto društveno neprihvatljivo, ali sa malo zadrškom, tek toliko da ostane samo latentan.

Pridev uglavnom cilja na pedere, fašiste, sektaše i ostalu gamad koju većina ne želi u svojoj blizinu. Karakterišu se periodičnim promenama u izgledu, ponašanju i držanju. Baš zato što su same promene periodične, zrno sumnje još uvek ne nadvladava mišljenjem većine. Latentni peder s vremena na vreme ukombinuje pedersku roze košulju s teget puloverom; fašista dobije Baja Mali Knindža momente; a sektaš počne pričati kako baš nije sve onako kako je Isus zapovedio. I sve to zvuči toliko devijantno, da nekad zaista moraš upitati čoveka da li je s njim nešto u redu.

Ukoliko nema ništa na programu, ili ukoliko ste jedan od slučajeva gde vam baba u dnevnoj sobi gleda pinkove emisije pa nemate drugog izbora nego da to gledate, našla sam vam zanimaciju! Fokusirajući se na publiku,u svakoj bogovetnoj emisiji naćićete tu ŽENU! Crne kratke kose, pomalo debeljuškasta.Gotovo oduševljeno tapše i smeje se Milanovim ineresantnim i suptilnim šalama,posmatra kako voditeljski par Milan-neka smeđokosa razmenjuju spontane i nimalo osmišljene rečenice.
Ta žena me pomalo potseća na one likove iz horor filmova:kad neko gleda slike preminule osobe i provaljuje da se na slici iza preminule osobe stalno nalazi jedna ista osoba(koja na kraju pokolje sve u filmu ili bude zaklana,zavisi da li se radi o dobrom horor filmu ili lošem).
U svakom slučaju,očarana sam ovom ženom,ona je za mene ono što je za vas Čak Noris.

Sindrom koji je sve cesci kod ovdasnje mlade populacije (zenske,ali bogami i muske)...Iz nekog meni ne poznatog razloga vole da se slikaju u WC-u...Valjda vole da ljudi vide kakve oni imaju plocice,solju,kazance...

Zaključak koji izvodimo kada čujemo da se nešto, kod nas sasvim normalno, dešava u mjestima i državama gdje to nikada ne očekujemo.

Fraza se koristi da opiše tinejdžerku koja se ideološki identifikuje sa penzionerskom populacijom. Njene glavne odlike su tetkasti stil odijevanja i specifična estetika (preferira predratne sakoe tmurnih boja sa čipkom i mnoštvom broševa; vunene džempere nosi i u sred jula; voli da zaklepeće štiklama dok ide hodnikom; odlično vidi, a nosi naočare za vid; ne depilira nausnice, ne čupa obrve i sl.), kao i duhovno zadovoljstvo tokom razgovora sa starijim ljudima na autobuskim stanicama. Najsrećnija je kad sa nekom bakicom razglaba o vremenskim prilikama, reumi, kašnjenju penzija, Miroslavu Iliću... Redovno ide u crkvu. Da može, krstila bi se deset puta. Na more ne ide, a ako pođe zakopča se do grla i ne ulazi u vodu. Vršnjacima se obraća autoritativnim tonom, često koristeći riječ "dijete".

To je momenat kada vidite 15 debeloguzana kako mašu nekakvim papirnim barjacima koje su dobili uz coca-colu. Vođa američkih ultrasa je veći stepen od ovde navedenih, on nosi 2 limenke piva na glavi ali ima cevčice pomoću kojih pije to pivo.

Hool momenat je kada isti ovakav navijač gostujuće ekipe ni kriv ni dužan, jer jelte nije znao, sedne među domaće tifoze koji se bave vožnjom kamiona pa dobije batine.

Treba li napomenti da se prosečna srpska navijačka grupa koja prati srpskoligaša čuje glasnije od 15.000 kauboja u hali ili gde već.

Krajnje poredjenje i opis fizičke razvijenosti neke osobe.

On/ona (biće muški rod, lakše mi je) je pravi "Lone Ranger" među vukajlijašima. Ima ga par dana, pa ga nema par meseci. Indiferentan je na pluseve, minuse, pozitivne komentare, negativne komentare, pohvale i pokude. Ne komentariše i ne ocenjuje tuđe definicije. Na prste jedne ruke se mogu izbrojati od njega udeljeni komentari u vidu neke nedefinisane haiku mudrosti, u fazonu "pa se ti, ubogi tvorče definicije, sad misli šta sam ovim hteo da kažem". Slike i klipovi se ne kače, trulo mu je, jer se sve rečima lepo može iskazati. Njegovih definicija je malo, ali mu je popularnost ogromna. Ne menja ih tokom pisanja i ne briše nakon istog. Ne posećuje ni forum, niti chat, a o stvarnom druženju sa vukajlijašima da i ne govorimo.

Metaforički rečeno, vukajlijaški Clint Eastwood - pljuga u uglu usana, pončo preko ramena i lagani kas u suton.

Riječ koja nas ograničava u nekoj namjeri.... kao npr. Vukajlija !

Umetnost pozarevackih boja i copy/paste tehnike. Jedan on najmodernijih i vremenski najblizih nam pravaca. Ova "umetnost" pruza mnogo mogucnosti i nacina da zadovoljite svoju dusicu dozom "kvaliteta". Tako na primer, mozete da gledate 3 americke zastave, od najvece ka najmanjoj i 3 sata razmisljate o smislu slike, izvlacite neku pouku ili sta god. Mozete piljiti i u zanosnu Merlinku i stotine verzija njene face u cvetu mladosti (ovo je mozda bolja opcija, jer je ipak bila neka riba). Mozete se diviti konzervama supe, nareska, limenkama Koka - Kole, copy/paste kipu slobode, smekerici Marlon Brandu i tako dalje. Predstavnik ove popuplarne umetnosti je svakako ranjivi i neshvaceni Endi Varhol sa jos par kolega komercijalista, ciji rad poznavaoci umetnosti u pokusaju izuzeeeetno postuju (iako blage veze nemaju sta brane i cemu se dive).

Peti osnovne.Na njega se svi deru,zezaju ga,udaraju.Sedi sam u klupi.Neprimetan.Čak i profesori zaborave da je tu.Stalno ćuti.Ako kreneš s njim neku sprdnju,odmah viče AAAA NEEEMOOOOOOOOOOOOOJ...Matura,on je u uglu slike,viri iza rmpalije koji je iza.I viri.Samo mu se pola jednog oka vidi.Onda nestaje.Tri godine niko nije ni video ni čuo za njega.U gradu se pojavljuje nov frajer.Sve fensi.Sve ribe se lože na njega.Niko ne zna ko je..u koju osnovnu je išao.Onda odeš do grada i dok cirkaš pivo i zamišljaš kako plodiš ovu plavušu levo,vidiš da joj prilazi frajer..to je on.Nema cvikere,bubuljice,ima ruku ko Dvajt Hauard i pipa je za guzu.Prilaziš.

Osoba koja se izbeči na svakoj slici jer veruje da tako izgleda lepše.

Akcija u kojoj konobar, uz osmeh na licu, slucajno naplati vise il vrati manje para.

Jedan od retkih pojmova za koji se niko nije okurazio da okaci sliku na Vukajliji.
Inace to je ono za sta muskarci gledaju kvantitet umesto kvalitet!

Prosečan Srbenda likuje što je od svih zemalja u regionu baš naša najmanje pogodjena gasnom krizom. I dok je u Češkoj i Slovačkoj proglašeno vanredno stanje, našeg čoveka još malo pa zabole jer je benzin pojeftinio. Kako nismo navikli na savršenstvo a ni na pojeftinjenja, budući da dvocifreni broj godina izolacije nosi sa sobom i ostatke alternativnih načina grejanja, i to po više njih, nama je skoro pa svejedno. Uopšte nije malo kuća i stanova koji imaju centralno gejanje, kreka weso za na ugalj i smederevca za na suva drva. Da smo napredniji i brži u procesu pridruživanja, asocijacije, stabilizacije i ostalih acija, možda bi i gasifikacija dalje odmakla pa bi čitavi gradovi koristili gas kao najjeftiniji i najčistiji oblik energije. I, sad bi bilo vuna Kićo! Pošto smo zaostali i na Balkanu, suva drva odozdo a sirova odozgo, slike mrtve prirode dole sa zidova da se uglave ćunci i trpaj!

Ono što matorci ne znaju da isključe pri komunikaciji na Internetu.

Poseban model obrva koji karakteriše debela, ravna, kosmata crta koja razdvaja čelo od očiju. Sovjetske veđe su proslavili Rusi pripadnici Crvene Armije i KGB-a. Izgleda da su i kod nas u OZNU birali kadrove po kriterijumu čupavosti obrva, mahom iz Crne Gore i Krajišnike. Sovjetske veđe, sve u svemu, izgledaju vrlo zajebano.

Intelektualci ( pametni ljudi) u našoj skupštini.
Veoma ugrožena vrsta, izumiruća, jer je masa "normalnih" "ljudi" protiv njih.

Ironija je to što nas upravo ti ljudi predstavljaju u svetu, i što od njihovih odluka zavisi sve u našoj zemlji, od standarda preko kvaliteta života, pa sve do zadovoljstva građana.

Da raščistimo nešto na samom početku: bilderana nije isto što i teretana. Nikada nije bila, niti će ikada biti. Jeste, oba mesta posećuju dizači tegova (poznati međ' narodom kao bilderi), oba mesta imaju tegove, bučice i tako tome slične skalamerije, ali to nisu ista mesta. Bilderana je teretana nad teretanama, proto-teretana, alfa i omega, tačka na "i", kako god hoćete.

Dakle, nisu isto. Zašto? Zato što bilderanu posećuju samo oni pravi, što bi jenkiji rekli - die hard bilderi. Nigde drugde nećeš sresti takav profil ljudi. Mikrosistem toliko samodovoljan, da podriva sve zakone logike.

To je uglavnom jedna od prvih, ako ne i prva teretana koja se otvorila u nekom mestu, sa respektabilnim arsenalom za povećavanje misićne mase i za stvaranje snage. Respektabilnim je iz prostog razloga što je pravo pitanje kako je izdržao da ostane u upotrebljivom stanju posle gotovo 2 decenije rabljenja. I sam prostor u kome se sve to nalazi odaje utisak seta za snimanje nekog postapokalipičnog, distropijskog filma. Samo čekaš da Džon Konor iskoči odnekud i počne da drvi o tome kako je ovaj rat počeo još pre nego što je on rođen.

Khm, elem... Doš'o si neki kardio da odradiš, ono malo da razmrdaš te atrofirane mišiće i da ti stanjiš stomačinu? Neće da može. Ako ti se trčka, trči oko bandere. Traka za trčanje, nordijsko skijanje? "Dećko, nije ti to neki velnes, metrogejseks flafičizam, mojne se vredžamo!" - to će ti biti dobronameran odgovor kada nekog od redovnih inventar-posetilaca upitaš za bilo šta što nije masa je mama stavki. Mleko, jaja, plazma - taj neki raduljica.

Nema tu finoće, nisi došao na fizičko. Ili radi ili batali. Nemoj da rušiš koncepiju za benč klupom, ne ubacuj se u serije na benč klupi bilo kome, jer to nije kolo na svadbi, pa da se umuvaš pored dve mlađane djeve sa napupelim cikama. Em nije kul, em niko ne želi da svoj koncept ruši zbog toga što se ti mučiš sa golom šipkom kao prestolonaslednik sa srpskom gramatikom. Hijerarhija je i izmišljena upravo zbog toga da bi se kontrolisao neki red u džungli.

Mada, i pored tolike ozbiljnosti, nigde nećeš naići na iskrenije pohvale kada napreduješ u svom radu, kada ljudi sami ponude da ti pomognu sa većim težinama. Niko ti sa većim osmehom neće davati preporuke za korišćnje nove vrste suplementacije. Osmeh će biti srdačniji od osmeha Jehovinih svedoka i Kirbijevih prodavaca zajedno, dok pokušavaju da ti se ubace u gajbu i posade svoje opskurno seme uvrnutih ideja u tvoju psihu.

Da bi ti ugođaj prilikom boravka u ovakvoj jednoj instituciji bio potpun, na zidovima imaš izlepljene slike nabildovanih likova, sa skiciranim vežbama pored njih, koje objašnjavaju kako su oni samo mrkotrpnim i revnosnim ponavljanjem postigli takve rezultate. Naravno, da ne bi slučajno bio stvoren pogrešan utisak da se likovi lože na slike mišićavih likova u nekom pogrešnom kontekstu, tu su i slike nabildovanih cupika u nekoj odeći koja je bila in osamdesetih godina (što i ima logike, jer su slike tada isečene iz novina i odmah nalepljene na zidove).

Genetska ili stečena predispozicija za kvalitetnije uživanje u apstraktnom slikarstvu.