Brzo ubacivati hranu kašikom. Bez disanja i žvakanja, skoncetrisano i precizno.
Pre nekoliko decenija, kad je escajg bio skup i nepotreban luksuz, i svi ukućani jeli iz jedne činije, svako je imao svoju kašiku, a onaj ko je bio dobar u kašikanju dobro je i prolazio.
Unosio je najviše hrane i uzimao najbolje komade. Oni spori i neiskusni su često ostajali gladni.

Najbolji način da iznervirate pripadnicu lepšeg pola.

U prevodu nije nikako,ali šta se tu može...

Nipodaštavački izraz koji se koristi skoro isključivo u ženskom slengu.

Nešto poput pornjave, svi se prave na isti kalup, ali i pored toga imaju svoj auditorijum, dovoljan da ohrabri režisere da i u budućnosti snime još filmova ove vrste.
Bez obzira da li se radi o čudovištu iz Loh Nesa, zajebanoj bijeloj morskoj psini, inteligentnim ajkulama iz naučne labaratorije negdje na Pacifiku, opakoj zmijurini Amazona, piranama ili mutiranim ribama močvara Floride, od početka se zna ko će jebati, a ko biti jeban. U prvoj polovini filma, mogu se vidjeti tek naznake i obrisi ale, da bi u nastavku ista bestidno isplivala u svom punom bijesu.
Redovni akteri:
-zajebani baja koji je pametan, hrabar i snažan (taj jebe tek na kraju i to dva puta),
-njegova simpatija (ona bude fino jebana, isto tek na kraju),
-negativac ( jebucka kroz čitav film, al na kraju on fasuje, i to gadno),
-crnac, koji je često i naučnik ( on najebe odma' na početku),
-atraktivna plavuša (posle crnca),
-još par bezveze likova ( služe da bi se popunio kadar i scenario, obično svi najebu, osim eventualno jednog, koji na kraju nit jebe nit je jeban, al' je bar stekao iskustvo i traumu),
-gladna živuljka (kroz čitav film, jebe pa rastura... sve dok se ne namerači na onog prvog baju koji joj uz tešku muku sjebe znanje, al' ni on tad nije definitivni pobjednik, jer poslednji kadar filma obično na kratko prikaže sićušnog potomka opake nemani koji čeka da stasa za drugi dio).

Rečenica kojom gotovo svaka mama završava razgovor sa svojim detetom, studentom, inače.

Auditivna impresija mađarskog jezika. Ili bar onako kako ga mi poimamo...

Grom iz vedra neba. Kad ga najmanje očekuješ eto ga da te rokne po sred glavurde i da ti tad padne mrak na oči. Ne, ti si kriv što deci ispunjavaš sve hirove, ti takozvani otac, a ja sam majka koja svojoj deci želi sve najbolje. Ali jebiga, od tog sve najbolje deca nisu zadovoljna. Kao otac, ti gledaš da im udovoljiš shodno svojim mogućnostima, pa čak i ako to znači da ćeš jesti parizer mesec dana, dok s druge strane kao majka, ti gledaš da deca nisu gladna i nisu gola i bosa, ali koje dete je zadovoljno ako mu ne kupiš novu igračku, jer svako dete podrazumeva da novo odelo mora da ima.

I onda vide svoju majku koja kupi 5 pari nove obuće za sebe, dok ćale i dalje nosi one patike koje je kupio pre nekoliko godina, opet iz razloga da bi ti kupio onog robosaurusa na daljinski upravljač. I onda deca više gotive ćaleta, doduše, deca vole i oca i majku isto, ali u očima majke to ne izgleda tako. Ne, on je kriv, što je decu okrenuo protiv mene, mene moja deca ne vole, zato što si ti ''dobar otac'' koji decu izvodi na pogrešan put!

Kruži neka priča da su muškarci bolji ku(r)vari od žena. Kako i ne bi bili, kad ne moraju da kuvaju svaki božji dan, nego onda kada im je ćef – za novu curu, za staru curu, koju još uvek vole, za društvo, za one emisije na rts-u... E, tad kad reše da oslobode svoj kulinarski talenat, redovno iznedre što egzotičniji recept, čije spremanje pozvane goste podseća na psihofizičke pripreme za logor, pošto ceo proces traje i traje, a prethodno je svima rečeno da dođu gladni. Uz to, naravno, kuhinja biva izvrnuta naopačke, jer im je samo za sečenje luka potrebno devet tanjira, pet noževa i kutlača, koja im je slučajno sama uletela u sudoperu.

Uglavnom prisilna rabota koju osmišljavalju oni koji o humanosti nemaju pojma, a izvode je ucenjeni subjekti do granica samoodržanja.

Krajni stepen hrabrosti. Za ovaj podvig ti trebaju muda ko Avala i Kosmaj. Ako nisi pravi preldžija ne uzimaj se u koštac s'mečkom. Ni malo naivna i bezazlena situacija. Jedina korist je što posle nosiš orden na grudima da si ukrotio aždaju pa kad se pročuje davaće ti pičke i mlado i matoro. A i nekako dođe ko kaljenje posle običnih bičarki.

Svijet je ovaj tiran tiraninu a kamoli duši blagorodnoj, a naš ti je čovjek goluždravi tužna tica iskrivljena lika i poklonik sjaja svakakvoga, u vekovnoj borbi bednik: gura jadnik da uniđe u prvi kanal i jarugu pakla, da oseti miro original parfijuma svežeg mongolskoga, al stalno bi vraćan od profesionalnih izbacivača što ga prezru, nemilog pogleda, bez ozlijeda, ne udostojivši ga, ni objašnjenja ni razloga, pa se na kraju mučenik i preda:

Pređe u drugi kolosek, odijel za sirotinju, traka za spora vozila, traka zaustavna, zabrana prilaska Leni Kovačević, ukrajinski zejtin, estonski riblji ćevapi, sardele Beograd Rijeka Crnojevića, Narodna kuhinja je ok stvar, mandarine s neba pale naša vrata zatrpale.

I uvide naš junak, baš na dan svetoga Ivana L. Lalića, da korak ne može održati sa svim tim belosvetskim sjajem i šljaštanjem svuda okolo, sa potražnjom i ponudom, da redovno gubi, ispada smiješan, neprilagođen i nedostojan preliva sjajnih pogleda koji ga potvrđuju kao člana čopora. Uviđajući dakle svoj poraz, pritešnjen, on rešenje konačno nađe u preziranju svih tih carskih mrvica lažne kinske krune, baca izbledelu od pranja porfiru i zaključava se na Mansardu, pali tv lampaš crno beli, pušta Drugi, zaglavljuje dugme na daljinskom i frlja ga negde na tavan.

I od toga dana blagosloveno gasi dotadašnji godinama sklapani nakaradni razum i polako se budi ono iskonsko kulturno siortinjsko u njemu – period inkubacije nekoliko nedelja – čisti se kulturom ko kefirom i semenjem lana, kenja zavijutke skočkova, skida sve naslage visokorezolutne pohotnosti žudnje koja nikad nije mogla, uvek gladna, da se ispuni.

Riba koju si upoznao na netu iz neke daleke zemlje npr. Čile, Rusija, Svazilend. Znaš je nekoliko godina i na netu se super slažete i odjednom ona izrazi želju da dođe da te poseti. Iako vas dele hiljade kilometara drugi jezik i druga kultura. Dođe ona, pri prvom susretu na stanici ili Nikoli Tesli sledi mali šok i za tebe i za nju jer iako se znate godinama nije to isto kad se vidite na ovom bučuku i kad se vidite uživo. Sledi upoznavanje kao da se prvi put vidite. Razgovor teče kako teče ali se non stop zgledate kao "uopšte ne ličiš na onog(onu) sa neta". Dolazak kući, raspoređivanje ko će gde da spava. Tuširanje i odmor od dugog puta. Prvi obrok, šok za strankinju jer je mi bukvalno teramo da sve pojede iako ona u principu nije ni gladna. Pa onda izlazak u grad da se pokaže šta se pokazati ima. Pa onda blago rečeno napijanje na tvom omiljenom mestu.
I tako se upoznajete sve bolje "face to face". Svima se u principu sviđa Srbija jer smo srdačan i dobar narod prema strancima. I taman se naviknete jedno na drugo i taman počne da vam bude lepo zajedno dođe vreme da se oprostite. Molite je da ostane duže ali to nije moguće zbog već bukirane povratne karte ili tako nečeg sličnog.

A kad ona ode sledi jedno jedino pitanje ortaka:

- Jesi ti ono jebo?

Kao da se ništa drugo nije dešavalo i kao da ti je samo jebanje bilo na pameti

Ponašanje osobe koja izlazi na sastanke sa jedinom namerom da se najede i napije na tuđ račun.

Studentski frižider.

traje mesec dana svakog meseca i ima pratece pojave kako psihicke tako i fizicke.
ozderavanje
naduvenost
nervoza
nagle promene raspolozenja i td.

Uticajan faktor jedne pristojno vaspitane estradne zvezde.

Posle batina, pretnji, ucena i kažnjavanja, najgore što roditelj može da uradi jeste da kaže ovo svom gladnom detetu. Socijala u svom najsirovijem obliku.

kad i posle ociglednog neuspeha u neverici ponavljamo radnju misleci da nas oci varaju

PK

Zdravo, ja sam trešnjino drvo. Za prijatelje, Trešnja i ođe sam da bih ti skrenulo pažnju na par stvari koje ti i ostatak tvoje vrste uvijek previđate.
I ne, ne možemo da se jebemo.

Naime, kroz mene cirkuliše slična energija kao kroz tvoje tijelo iako se na prvi pogled to ne bi dalo reći, obzirom da vi ljudi primjećujete samo razlike. Bolje reći, vi tragate za njima i mislim da ne moram da te podsjećam kako vas je kroz istoriju to koštalo isuviše mnogo života. Jebi ga, kad 'oćete države u krugu lokalnih autobusa.

Elem, i ja sam živo kao i ti. I ja dišem, pijem i hranim se kao ti, doduše to činim na nešto drugačiji način. Reklo bih suptilniji.
Štaviše i jajebem (ne znam da li ti to radiš, u to ne ulazim) ali ne baš silovito kao pripadnici tvoje vrste. Opet se vraćamo na suptilnost.
Imamo još jednu sličnost. Zapravo imamo ih mnogo ali jedna je krajnje obskurna a opet vrlo značajna i zanimljiva.

I ja osjećam strah.

Strah za sebe i one do kojih mi je stalo.
Ja doduše sebe ne mogu samo zaštiti ali realno gledano, ne mo'š ni ti kad se uvališ u duboka govna. I tebi i meni je potrebna ruka spasa u bezizlaznim situacijama i to je ono što tebe čini čovjekom a mene drvetom.

Kad ti je žemska trudna, odnosno u slučaju da si žensko, ako si ti trudna, neko mora voditi računa da se još nerođenoj bebi ništa ne dogodi. Vidiš, još jedna sličnost. I ja dajem potomstvo.
E sad, trudna žena se ne može baš najbolje starati sama o sebi, osim u pričama tvoje babe koja je srpom u polju kukuruza presjekla pupčanu vrpcu kad je rodila tvog starog. E pa vidi slučajnosti, ne mogu ni ja i stvarno ne znam kako je to polazilo za rukom mojoj babi.

Pazi ovako, kada počnem davati prve plodove, tamo neđe pred ljeto, razna gladna gamad se okupi i napada me kako bi mi oduzelo ono za šta sam se borilo cijelog svog života - potomstvo.
Da do toga ne bi došlo, neki domišljati čovjek je došao na ideju da mi omogući da se uz pomoć nekog spreja borim protiv gamadi!

Taj sprej valjda funkcioniše po sistemu da kad me oni isprskaju njime, gamad koja me spopadne ostaje mrtva na mjestu. Beng i gamad nestaje!

Ima li nedostataka? Pa vidiš ima... Ono, ne znam hoćeš li se ljutiti ako ti kažem ali vi ljudi kad poslije jedete moje plodove možete da se otrujete i...

Čekaj, stani, jebo te kotedade! Nije moja krivica.
I ti želiš najbolje za svoje dijete iako znaš da neka gladna đeca u Africi ne jedu ni po mjesec dana i da ih čak i deda mraz zajebava zbog toga. Dobro, ovo zadnje sam izvuklo iz jednog vica ali kapiraš me. Je l' tako.

Ne ide a? Viđi ovako ti... Mene ako ne prskaju, na tržištu neće imati dovoljno zrelog voća i onda će da skoče cijene i ti ćeš morati da plaćaš skuplje da bi tvoje dijete imalo da jede trešnje je l' tako?

Neće jesti trešnje onda? E pa šuknem ti opet, neće jesti ni drugo voće jer se i ono prska.

A? Što je sad? Ne čujem te nešto. Odma' kacmo pomenuli pare si se stisnuo?!

E pa zato ćuti i sljedeći put kad te stari ili đed zovu na selo da im pomogneš, isprskaj me!

Isprskaj me, jer ja želim da to uradiš baš ti. To je moj fetiš a možda samo još jedna od laži kojom hranim tvoju sujetu.
Kao, ja jako želim da me baš ti isprskaš i skvasiš mi lišće, stablo i travu oko mene.
Reklo bih, da je to perfidan način izbegavanja da moji plodovi ne budu pobrani, a da ti pritom ego poraste do plafona.
Uglavnom mi prolazi...