Retkost. Ljudi koje nije iskvario zub vremena, koji se još uvek svojski odupiru svakoj nepravdi i koje jače zaboli kakva tuđa nesreća od sopstvene. Nije dovoljno reći da ih je malo. Valjda u svakom mestu ima tek po jedan, možda dva takva čoveka, ali se o njima ćuti, novine više ne štampaju krupne naslove u kojima se spominje ljubav, pa tako i o njima gotovo da nema slova, a i Jesenjin je već poodavno umro.
Oni samuju drugačije od svih. Današnjem čoveku je to strano, ne može se podvesti pod ludost, nije moguće opravdati ni razumom, možda bi najtačnije bilo reći, da je neki umešni vajar uzeo gomilu tuge, pa kao što se od gline oblikuje ćup, tako i on oblikuje čoveka.
O njima se ne pišu knjige. Šta bi se uostalom moglo reći za dobrog čoveka, sem da je dobar. Da počneš nabrajati neka njegova dobročinstva, on ti se namah ni kriv ni dužan čini manje dobrim, kao da se iskvario baš u tom trenutku dok čitaš o njemu. Tim ljudima se ne dižu spomenici. Ja eto, ni na jednom spomeniku nisam pročitao kakav je neko bio čovek, piše rok trajanja, ko je podigao, ko je ožalošćen, ali da li je taj što tu počiva, bio dobar ili neki namćor, e o tome se ćuti. Čini mi se boje se ljudi, započeće tu modu, ali i njima će neko već možda sutra sastavljati slovo.
Eto sad i mene uhvati muka, šta reći o nekome ko je dobar? Valjda taj ni sam o sebi ne bi rekao više, pa mi valjda i nije uzeti za zlo.
Meni uvek nekako najbolji primer jedan moj komšija...
Bio mašinovođa u ono sretno vreme. Nedugo potom mu se razboli žena, imali malu ćerkicu, pet, šest godina. Žena umre, zarati se, on izbjegne, ćerka ostane kod rodbine. Došao ovde, ne zna nikog pošteno, pentrao se po krovovima, naplaćivali mu vodu, jebali ga oni koji mu nisu ni za crno ispod nokta, a on ćuti. Ko god ga zovne da mu radi, a pretežno ga zvali džabe, takav smo narod, on ode. Kaže valja pomoći ljudima, ne zovu od miline. I da vidiš to, plače se meni kada sam uz njega, kad gledam tu igru života, a on muk pa muk. Ne vidi se na njemu nit da ga šta boli, niti da ga jede iznutra, a jelo ga ljudski.
Ne prođe koja godina, morao na zamenu kukova, a kad te krene, onda to i ne staje. Odma mu dijagnostikovali i rak prostate. I odjednom nema prijatelja, nema nikog da njemu džabe učini. Ako mu treba paklica cigara, skupo im da mu kupe, a kod svakog je šleper zaradio. Tek tad mi reče jednom, nije njemu što će umreti. Samo tu svoju ćerku zove svaki dan, a ona ili je u gradu, ili sa dečkom, pa makar da mu ona to kaže, nego sve neke tetke i rođaci. Tad malo zaćuta, pa krete da priča o njoj, a vidiš on zna da je prevalila dvadesete, samo još je gleda kao ono dete koje je ostalo iza njega. Ispriča se onda me pogleda, pa me pita muči li mene šta? A mene sramota za sve one godine što sam mu o nekim svojim brigama pričao.
1."sprem-te se, spremte četnici, teška će borba da bude"
2."polegla je trava,šareni se cvijeće, ubićemo zaklaćemo ko sa nama neće"
Dupe toliko veliko da ne možeš ko čovek da sedneš na jednu stolicu, nego moraš na najmanje dve
Sine idi donesi još jednu stolicu za teta Slađu znaš da ima zavidnu zadnjicu
Kaže se za nekog ko se mnogo proserava
Neslani komentar na izgled nekoga ko deluje umorno, bledunjavo, iscrpljeno, neispavano, il je naglo smrsao, propao, i slicno...
Kad neko overdozira sa ucenjem...
Situacija kad jednostavno ne možeš a da nemaš seksualne fantazije koje su čvrsto povezane sa ličnim frustracijama.
- Marija, reci mi jedan broj od 1 do 23.
- Što, cakani?
- Imam nešto ispisano po brojevima pa hoću da ti odlučiš umesto mene.
- 17.
... videvši broj 17, prevrnu oči jer mu se nije svidelo i zapita...
- A, što baš broj 17?
- Pa, ne zna...
- Jel' zbog mojih centim...
- Tad mi je rođendan.
Ovako počinje svaki razgovor između dva poznanika koji se vide posle dužeg vremena,a zatim slede prilično zanimljiva,katkad i bizarna poređenja,uz obavezno neobraćanje pažnje na padeže...
De si,pizdo,nema te ko...
- prase u Teheran!
- kurac na TV 1000!
- gume na voz!
- normalna voditeljka na Pink!
- nevinost među tinejdžerke!
- pička na Mariju Šerifović!Nastavite sami...
Osoba koja je skroz drugačija od osobe koja je dobar ko lebac.
Surda je lik iz serije Vruc Vetar,Aleksandra Djordjevica.Surda je lik koji voli da popije(dosta).Pa izreka kaze:Pije pivo ko Surda.
Kaže se za neku nepotpunu kombinaciju, dok se izraz ko burek I jogurt koristi za dve stvari koje uvek idu zajedno.
Izraz koji se upucuje veoma nemirnoj osobi koja ne moze mirno da stoji u mestu pa se vrti ko Karlusina nova pesma na radiju
jednom su je pustili tri puta za 20 minuta
sto je mnogo, mnogo je
Ruzan nacin da se kaze da se neko smrz'o ko pingvin.
Izraz koji oznacava neki od stepena smaranja.
Koristi ga omladina,obicno pri odgovoru na odredjena nepotreba i beskorisna pitanja.Ipak, ni oni a ni vecina prosecnih ljudi ne zna gde i kako je nastao.
Tu se postavlja pitanje porekla izraza i njegove smislenosti:
Zasto bas dabar i to u plasticnoj boci? Zbog cega bi on tu bio smoren?
Jeste da on nema sta tu da jede i da se s necim zanima,ali ce se onaj ko ga je zatvorio(drznik),valjda smilovati,i,da kazem, "nahraniti", drvetom ili ekvivalentom istog.
Ovaj izraz je nekag bio obilato koriscen,ali danas njegova upotreba zamire,verovatno zbog prezasicenosti ovim izrazom.
-De si,sta radis?
-Evo,nista,smorio sam se ko dabar u plasticnoj boci....
(Dalji tok razgovora se usled glupog i nezanimljivog pocetka gubi u izmaglici....)
Nekad bila dobra fora,danas NIJE!
Kaže se za nekog ko stalno priča o jebanju, i kako bi jebo ovu, onu, kako je pojebo pola grada, a svi znaju da u životu nije video golu ženu uživo.
Definicija je inspirisana Batom Živojinovićem koji se dere kako će da kara glavnu glumicu a od toga ne bude ništa.
Srbi se vrlo često pridržavaju ove stare narodne umotvorine,i zato retko ljušte rakiju na "suvo",to jest bez mezetluka u najčešće u vidu kiselog kupusa,turšije...,a kod imućnijih dođe i poneka šunkica,čajna,kačkavalj i sično.
Ovo vaši roditelji pomisle svaki put kad ulicom prođe pijana osoba, dok gledaju kroz prozor u pola 3 noću i čekaju da se pojavite iz kafane.
- Živomire, jel ono Ranko?
- on je, nema ko drugi. mater mu detinju, glej ga kako se tetura.
- ma nemoj da ga grdiš.
- jok, će mu dam još malko ljute da ubije gorušicu.
- ma nije, oćorela sam skroz, ovo je Mića Perin, e kojeg je tek on baksuza odnegovao.
posle petnaest minuta:
- Živomire, jel ono Ranko?
- on je, nema ko drugi, kuj se još skita noći u pola četiri.
- ama nije on. gde li je? da mu se nije nešto desilo?
- desilo mu se. tamanio jelene sa lava.
- nije on. ovo je žensko.
- žensko? pa koje je, čije je, crna joj majka?
- Svetlanina Lepava, ne tetura se mlogo, ko muda u kosidbu.
posle pola sata:
- jel ono on?
- mrš bre u pizdu materinu i ti i on, pusti me da spavam.
Vesela gurmansko-sociološka poštapalica ponikla najverovatnije u okruženju “Rokera s Moravu”. Generalno se njom izražava animozitet prema onima kojima gibanica nije na centralnom mestu u različitim sferama zivota, počev od ishrane do shvatanja društva kao celine. Može se koristiti kao uzrečica, pozdrav, deo zdravice itd... Možda na prvi pogled malo agresivna, u suštini je relativno neškodljiva, jer ko pri čistoj svesti i pameti ne voli gibanicu? Dole sledi primer koji ilustruje pravilnu upotrebu:
...E ljudi moji - pa zaboraviste gibanicu, a zna se - ko ne jede gibanicu, ne treba da zivi.
To vam je baš naše srpsko, ja mislim. Šljivova prepečenica, masna gibanica i mešena pogača uz suvu slaninu bas ide super. Ali ništa bez pečenog praseta i one moče, pa kad mast curi niz bradu.
Od muzike-meni se najviše dopadaju pesme Šabana Šaulića, ali one stare, Zorica Brunclik, Toma Zdravković...
Ako nema rakija - super dodje i ladno pivo - ali ono jagodinsko.
Ma nema veselja ko u Srbiji bas nigde u svetu…
Potezac lancane reakcije.
Ko laze, taj i krade, ko krade, ide u zatvor, ko ode u zatvor, siliuju ga u dupe, koga siluju u dupe, taj postane peder, ko postane peder, taj ide na gay paradu, ko ide na gay paradu, ubiju boga u njemu, a u kome ubiju boga taj vise nije vernik, a ko nije vernik taj ide u pakao, a ko ide u pakao ne ide u raj, a ko ne ide u raj, jebiga!
Stara izreka, samo što se malo promijenila u zadnje vrijeme. Sad se kaže: "Ko tebe kamenom, ti njega isto, jer je poskupio hljeb.".
Kozarac je ribica malo veća od povruše. Dosadna je zato što navali na mamac i cima ko da se zakačila najmanje štuka a kad izvadiš iz vode ono kozarac.
- Kontriraj!!!!!
- Šta?
- Kontra brzo!
- Ma kozarac, smaraju me ima sat vremena.
- Cimni bre da vidimo šta je.
- Eto jel vidiš da je kozarac
- Vidim
- OJ KOZARO, JOJ OJ KOZARO....
