Tandem, duo, tim, nenadjebivi spoj koji savršeno funkcioniše. Dva brata, večne legende krajiške muzike, imaju priče koje govore više od svega. Urbane legende govore da još od ranog detinjstva Žare i Goci nisu mogli jedno bez drugog. Devojke su upoznavali na dabl-dejtovima, a kasnije ih zajedno trsili u Zastavi Stojadinu. Žare na prednjem Goci na zadnjem sedištu. Jednom je Žare probao sam da ima snošaj sa ženom, ali nije mogao da postigne erekciju bez Gocijevog prisustva. Goci je jednom smuvao vrh prepičku, al mu bilo žao da Žare gleda, pa je dao malo i njemu da jebe. To govori o složnosti ova brata. I dan danas se za složnu braću kaže: Kakvi ste, kao Žare i Goci!

Dva pevaca Krajiskih pesama,rodom su sa Manjace.Imaju mnogo lepih pesama o Krajini,o Gari,Nacionalisticke pogotovo o turcima.Zareta i Gocija mnogo vole Krajisnici.Zare je tamnoputiji od Gocija,cisto da bi ih razlokovali.Zare i Goci su dobri ljudi i dobro pevaju.Oj turkinjo gde su ti dimije kod Cetnika oko sljivika.Ha,ha,ha.EXTRA.

Legendarni duo izvođača čiste, izvorne krajiške muzike. Kontraverzni zbog stihova "Da zna bula kakva je slanina, nikad ne bi ljubila Turčina" i same pesme "Ja sam rođen đe džamije nema". Ali opet famozni i prepoznatljivi po nizu hitovu poput: "Sama pala, sama se ubila", "Evo brata", "Oj djevojko oja oja oja", "Nova Gara", "Đe si brate đe si imenjače", "Hajdučka vremena", "Zadnja piva" itd. Sve njihove pesme su čisti biseri, od kojih su najlepše uvrštene u "Antologiju modernog krajiškog zvuka".

Žare i Goci zabavljaju raju od Vankuvera do Melburbrna. Prepoznaćete ih po stasu i glasu, primetnoj muzikalnosti, širokom osmehu (fali im samo zlatan zub) i krasnoj narodnoj no[nji.

Ženska osoba.

Lik koji troluje na krajiškom prelu. Ima običaj da u sred pesme izbaci neke svoje rime i pokvari narodu veselje. Takođe poznat je po tome što ga Krajišnici stalno isprebijaju, pa se kući vuče kao olinjala seoska mačketina koja popije koju oklagiju pride, jer ima ljubomornu ženu sa veoma lakom rukom.

Baraba u kući. Branilac kućnog praga i porodice. Preldžija u svakom pogledu. Pije samo dunjevaču, ali iz krigle. Ne preza ni od čega. Komšiluk ga se plaši. Dovoljno je da pogleda ženu ona će mu roditi trojke. Žare i Goci zajedno su manji od njega.

Usaftani bosanac kada se vrati sa trodnevnog prela gde su se osim janjeta i praseta u duetu obrtali i Žare i Goci.

Реченица скојом поносно дајеш до знања сваком пајвану који те зачуђујуће пита је л' слушаш Јашара, Ипчета, или пак каквог доброг Крајишника.

Danijela, Milica, Jelena i Gordana su poput fantastične četvorke harale pre dvadeset i kusur godina po prostorima tadašnje Republike Srpske Krajine.
Lomile su srca tamošnjih drvoseča koji su zahvaljujući ratu bacili sekire i počeli pevati o mukama koje su imali sa njima.

Danijela: Najveća kurva od ove četri. Dala je Bori Drljači, pa otišla kod Baje Malog samo zato što je imao smederevca, a na kraju je dala celom Jandrinom jatu. Sve ih je na kraju ostavila, a fetiš su joj izgleda bile breze.

Milica: Ona je ćerka jednog iz Jandrinog jata i famozne Danijele, udala se negde u planini. Jedni kažu da je sama otišla, Momo i dodir tvrde da su je odveli na silu.

Jelena: Ona je bila lepotica. Mlada i neiskusna pa je davala kome je stigla jer su je svi tako naivnu varali. Ona je jedina u ovoj četvorki bila plava. Brane Paić kaže da ju je imao pored mosta. Mnogi je opevaše kao devojku velikog srca, a zapravo je imala velike sise. Goci bend je poslednji potvrdio da se udala, ali su je svi zajedno koliko ih ima pet ili šest posećivali dok je muž bio na poslu.

Gordana: Njoj je stalo samo do para, sve ih je napušila i ostavila. Sad živi u Srbiji i ide po Duginim poselima da troši to što joj je ostalo.

Kada blejite sa nekim i zazvoni vam telefon, javite se:

Muzika dosta slušana kod starijih ljudi.Muzika kao muzika je sranje jer ima 2-3 akorda u celoj pesmi.Reči su prava sprdnja za muziku.Tekstovi sami po sebi su vrlo smešni i počesto sa erotskim motivom.Izvodjaci:vrelo krajine,nedjo sa manjače,momci sa manjače,žara i goci,preldžije,drvar,tromedja,neđo kostić,jandrino jato,mile delija....itd mnogi poznati i nepoznati,oni koji znaju da pevaju(njih je malo) i oni koji ne znaju(većina)

„Sve je u životu prolazno, moj druže“- stihovi Tome Zdravkovića koji su nenadano označili sudbinu jednog od najpopularnijih krajiških sastava, Krajiških Rolingstonsa, Žare i Gocija. Nekada je ovaj dvojac prašio i uveseljavao široki auditotrijum, da se izrazim ko voditeljka televizije s a nacionalnom frekvencijom... Oni su bili odlično uigran tandem, Endi Kol i Dvajt Jork . Ali ko bi bili pomenuti momci od čokolade da iza njih cjevanice nije lomio veliki Roj Kin? Vjerovatno ne Taj Dvajt Jork i Taj Endi Kol. Tako i ovdje, Žara i Goci ne bi bili to što jesu da im iza leđa sigurnost nije ulivao On, Roca. Autor nezaboravnih minijatura na klavijaturi, druid čijom je magijom mnoga djevica prinijeta na žrtveni oltar u magacinu iza kafane, čovjek kriv za više polupanih glava nego mnogi srednjevjekovnni vladari... Što bi rekao reper Đus u antologijskom hitu, sve je počelo ovako: Jedne hladne decembarske zime u kafani u jednom selu na potezu Šipovo- Mrkonjić Grad- Ribnik dok je Žara basom dovodio atmosferu do usijanja a Goci šmekao pupoljke među ženskićima, nastala je dramska pauza a onda se čulo ROKAJ ROCA CA CA CA CA ... I tada... TTRTTTT TRRRTTTTR RRTRTTTTRTTTT TRTRTR... Vele da niko nije preživio.

Uglavnom, izraz je ušao u narod kao i sve drugo, dugoptrajnim ponavljanjem i širokom praktičnom primjenom. Dakle, kada želiš da izdominiraš, polomiš se od života, ojebeš i oplodiš, izvadiš građeinsku dozvolu, golim rukama prevrneš prikolicu đubra, digneš Opel Korsu na četiri barske stolice otkineš Janu od kurca... prekrstiš se i kažeš: Pomozi Bože. A sad ROKAJ ROCA!!!

Riba ipo. Devojka koja izgleda kao da je pojela bambija, i njegovu majku, oca, i sve drugare po šumi! Bolje da ljuja nego da žulja kod nje ne važi, jer njeno ljuljanje premešta unutrašnje organe kao Tajsonov udarac u pleksus! Upotrebljavaju Krajišnici, inače reč je u originalu oznaka za najveću testeru, za čiju su upotrebu potrebna dva muškarca u snazi!

Krajišnik sa kraja sveta, kao i njegovi balkanski kolege, Žare i Goci, dobro peva, ali je težak za slušanje. Nastupa u vokalno-instrumentalnom sastavu "Nidžo Pećina i pogano seme". Najpoznatije pesme su mu "Đe rastu divlje ruže", "Dođi mi u san", "Žalopojka", "O, đeco" i još gomila pesama u kojima meša ljubavne i maloumne detalje skoro kao Pero Defformero. Nidžo Pećina je poznat širom planete, od Tokija do Milvokija, ali kod nas nije dovoljno popularan zbog čudne odluke radijskih i televizijskih kuća da mu daju mnogo manje medijskog prostora nego što muzičar njegovog kalibra zaslužuje.

Za razliku od krajiške klasike, koja pjeva o opijanju, ganjanju žena, padanju tiketa, nostalgiji za rodnom grudom, netrpeljivosti prema muslimanima, rvatima i ostalim Srbima koji se ne izjašnjavaju kao Srbi, sa glavnim predstavnicima pravca u vidu Baje Malog Knindže i Žareta i Gocija (prije razvoda), krajiški romantizam bavi se više opijanjem, ganjanjem žena, padanjem tiketa, nostalgijom za rodnom grudom, netrpeljivošću prema muslimanima, rvatima i ostalim Srbima koji se ne izjašnjavaju kao Srbi, dok su glavni predstavnici pravca Baja Mali Knindža i Žare i Goci (prije razvoda).

Način na koji prosečan muškarac u Srbiji čita dnevne novine.

On govori u ritmovanoj prozi i razmišlja u stihovima. Balaševićevim. On zavodi. Ili bar misli da zavodi. On svoje reči ne voli da troši uzalud, one su suviše skupe da ne bi bile namenjene isključivo ušima Odabrane. Ti na fejsu ostavljaš statuse tipa Unese me sinoc ukucu ko slamu za boyic Sinane dodjes mi jetru i gusteracu, on citira kakav zgodan stih koji se u njegovoj glavi slaže sa datumom. Ti arlaučeš uz Žareta i Gocija, on plače uz Tošeta i pita se zašto on, a ne Severina. Ti se iz grada vraćaš u maniru slepog kučeta, šetvoronoške i zakucavajući se u bandere i kestenova stabla, on bira staze i puteljke posute mutnim sjajem Meseca i tek požutelim lišćem. Ti muvaš, on peva serenade. Ti nećeš jebati, on..., dobro, neće ni on.

Naziv za dobru rakiju. Ujedno izraz da kažemo domaćinu da je pukla litra radže i da je vreme da donosi novu.

Pesma na jednom od žabarskih jezika (italijanski, francuski i španski) ima neverovatan potencijal da izazove mega svrš kod balkanskih devojaka, osećaj sličan onom koji ima seljak kad cena prasića skoči na 5 konvertibilnih maraka, kao kad penzioneru uplate zaostalu deviznu štednju, kao osecaj sponzoruše kad produva frulicu rezervnom beku Vojvodine u toaletu nekog fensi tuc-tuc kluba. Nije bitno što je ta pesma golo govno, i da se recimo ne može porediti sa umetničkim radovima Žareta i Gocija ili milozvučnim harmonijama Radeta Lackovića, bitno je da neki Žabar od 60 kila žive vage gistro peva o romantici, dok se utegnut uvija na sceni kao gušter na seoskoj kaldrmi nakon što ga je pregazio traktor Ferguson. Nije bitno što taj isti Žabar pevač u privatnom životu oko nosa slaže belo kao oko dimnjaka obližnje cementare, dok pijan arči straponom tajlandske šimejl patuljke.... Samo je bitno da nije Srbin, rumena i razvijena lola i bekrija, nego raspala Žabarčina - biti preldžija je tako out u očima naših cura.

Najkonkretniji način da sagovorniku daš do znanja da ti je omiljeno jelo jagnjetina.