Nikakva metafora nije u pitanju, tetris. Najobičniji onaj. Samo što gospoda ni to nisu mogli da ostave na miru, već su i njega upropastili.
Skinete isti sa google play-a, zauzme ko gta san andreas i tri albuma Slavice Ćukteraš i traži da pravite nalog mrtvi.
Kad to završite birate neke GAME MODOVE. Koji modovi srećo tetris. Ništa drugo, samo oću kockice one da slažem što padaju.
Onda tu imaju neki nivoi naloga pa jedna priča pa druga i na sve to, morate biti ONLAJN UVEK. Došli smo u to doba dragi moji čoveci da nam za tetris iz 85te godine treba internet. Za čega dan ti poljubim?
Secam se da su valjda 2016 valjali one MINI starinske konzole kao nintendo nes i sega mega, jer vole ljudi, klasici su klasici s razlogom. A za njih je to naravno samo profit jer korporacije boli kurac. To i nije bilo toliko loše da nisu nakarikali cenu za koju komotno nađeš original konzolu iz te i te godine i komplet igara ako znaš gde da gledaš. Da ne pominjem more kopija tih mini konzola koje su bile na nivou digitrona ali su ličile na originale da bi zajebali pokoju bakicu koja se ne razume a uzima za unuče svoje, ljubi ga baba.
Rambo, Star wars, Gta SA, Sega mega, a sad i tetris. Sve su morali da unakaze, ništa im nije sveto.

Fraza od koje se svakom studentu ledi krv u žilama. Profesor koji ovo upotrebljava nije svjestan da je negirao svoju svrhu i da slobodno može pokupiti prnje. Mnogi, nažalost, ne razumiju da nije cilj prepričati knjigu koja se koristi kao dio obveznog gradiva, već da se sadržaj izloži na takav način da profesor posluži kao spona između autorovih misli i razine na kojoj se trenutučnoj nalaze studenti. Pritom se može poslužiti različitim anegdotama kako bi zabavnim digresijama skrenuo pozornost na bit koja će neposredno uslijediti. Istodobno, naglasak je na obradi pojmova koji su od iznimne važnosti, a s kojima studenti imaju poteškoće. Nažalost, približavanje materije ostaje nedosanjani san.

( rus. человек, как это звучит гордо, izvor: Gugl translejt, jebi ga...)

Da, zaista gordo zvuči... al' na ruskom jeziku. Maksim Gorki je to rekao na jebenom ruskom, a ne na srpskom ili bilo kojem drugom jeziku. Rekao je человек, što na ruskom znači čovek i ta reč se razlikuje po zvučnosti od naše reči čovek, nemačke (der) Mensch ili na primer španske reči hombre. Eto, to je sva filozofija oko ovoga, al' prosečan naš čovek voli da filozofira u nedogled, zato nam tako i ide.

Maksim Gorki je imao ambicije da malo ulepša ruski jezik i otud ta njegova izreka. Tako je isto sebi promenio prezime iz Peškov u Gorki, jer ga Rusi ne bi uzimali za ozbiljno sa njegovim devojačkim prezimenom. Neće ljudi valjda da slušaju šta im priča tamo neki Peškov? Peškov.. hehe.. I tako, kad je Gorki stao da kobjašnjava u svojim delima, rečima nežnim, ali snažnim i napadnim, a opet nekako mehkim, sve je bilo lepo prihvaćeno kod publike i živeo je srećno dok se nije upucao od sreće. Bilo je dosta suza radosnica na njegovoj veličanstvenoj sahrani, baš iz poštovanja prema njegovoj odluci da se rokne kad je bio najsrećniji. Šalim se, nije se upucao. Pokušao je jednom da se ubije, ali je tada još uvek bio mladi Peškov.

Najcrvenija crvena od svih crvenih. Keva svih nijansi crvene boje. Sve ostale su plagijati i neuspeli pokušaji da se dostigne crvenoća koju ima Ferrari.

Trenutak u konverzaciji kada sagovornik, ogovarač, samo na kratko prekine laprdanje, pozove se navodno na degutantnost ili poverljivost ostatka priče, malo podigne svoj moral a mnogo više znatiželju kod druge strane, iako je već 99% sadržaja izneo.

Kada je Bog Adamu podario pišu, dobro je učinio; sa svojim baršunastim visuljkom Adam je po vasceli dan landarao po Rajskom Vrtu i razdragano zapišavao rajsko cveće, drveće i ono treće i ništa nije moglo pomutiti njegovu sreću. Onda je Svevišnji stvorio žene. Tačnije - jednu, zvučnog imena EVA. I prvo što je pomenuta Eva uradila - pre nego što je, naravno, stigla da zajebe stvar sa zmijom – ticala se upravo one stvari koja je Adamu pričinjavala to najveće od svih muških zadovoljstava a tu ne mislim na biološko-enzimsku epilaciju nogu i kurca.

Zbunjen, nezaštićen i iznenađujuće hipnotisan Evinim bujnim poprsjem i još neeksploatisanim žbunićem, Adam je prekinuo žuti mlaz koji je do tada proizvodio, pažljivo otresao svoj ponos i, poput kakvog zeca, poslušno čučnuo kraj jedne sveže iskopane rupčage u zemlji kraj koje je na drvenoj tabli krupnim slovma pisalo “טואלט”.Žmirkajući i dalje u zgodnjikavo rebro koje ga je zadovoljno posmatralo sa visine, Adam je shvatao da se dešava nešto veliko ali šta tačno nije još bio kadar da spozna.

Ubrzo se dogodila i ta čuvena afera “Jabuka” koja je rezultirala Gospodnjom šut-kartom u jednom pravcu i surovim teškim životom kakvim i dan danas poznajemo. Adam je sebi napravio papuče i prijale su mu. I rebro je bilo zadovoljno. I papuče su bile tesne. I danas su. Jebiga.

Ubica potencije.

Dan kada ljubitelji geografije dobiju svojih 5 minuta.

Слободно можеш да пијеш/једеш/јебеш после мене. Здрав сам и вакцинисан од болештина. Нисам реконвалесцент, нити клицоноша.
Овај израз је одговор оног ортака после којег ти је мало фрка да жвалиш исту флашу. Он не улива поверење да се сутра не пробудиш са хепатитис абецедом или осталим инфекцијама које се преносе путем пљуце. Помињањем цепива, храбри свог следбеника у намери да се њихови микроорганизми сусретну на датој површини.

Još jedna "duhovita" poslovica izmišljena da uteši likove koje je priroda hendikepirala nedovoljnim brojem centimetara u reonu kurčine. Izvalila ju je neka rok zvezda čije sam ime zaboravio, a svakako nije ni bitno, jer kakva je to rok zvezda koja ima mali tuki?

Назив за неког на кога бисмо налетели на сваком кораку ...било где у свету.

Лик који измишља нова саобраћајна правила сваки пут кад изађе из гараже. Моћ законодавца је директно пропорционална јачини аутомобила, а обрнуто пропорционална познавању саобраћајних правила.

Најзаступљенија теза штампаних медија. Може се наћи у сваком папирном ђубрету од дневних новина преко политичких часописа па све до женских магазина где суверено владају на трону инстант-турбо медицине и дерматологије.

Сетите се колико сте само пута читали нешто одштампано на папиру па налетели на тезе типа "ананас убија стрије"/"самлевене коштице од брескве добре против импотенције"/"ђумбиром против рака костију" и томе слично. Да ствар буде гора овакви чланци су обично потписани неким Ц4-пластични-експлозив звучним именима и то у форми академика, дугогодишњег професора биохемије са Кјото универзитета или не дај Боже од стране неименованих руских научника (Руски научници су утврдили да...). Како им не поверовати?

Е сад, огромна већина оваквих обавештења се завршава са закључком "хммм, да знаш, могао/ла бих да конзумрам то уље од грожђаних коштица, баш сам глуп што то нисам до сада радио/ла, кој' ће ми атеросклероза у тридесетима, а и она жена из новина излечи сиду са тиме" који отклања било какву сумњу да ће се доносиоц истог закључка кроз пола чуке уопште сећати да постоји та нека препоручена намирница.

Један део људи, међутим, не прихвата овакве ствари без провере и у Google укуцава поменуто Ц4-пластични-експлозив звучно име питајући се да ли је истина то што је написано у новинама, пре него што почне да се пита где му је мозак био да поверује у овакве ствари.

Наиме, теза *то и то* је добро за здравље у истраживању чувеног научника у 100% случајева подразумева - ако га конзумираш више од 10 година у количинама од два килограма дневно.

Nekada sasvim jednostavno pecivo i koristilo je da se zavara želudac. Međutim, sada je evoluirao do raznih varijacija- sa suncokretom, maslinama, susamom, integralni ...

Numerička pitalica kojom se izražava nepoverenje u nečije godine.

Kažu da postoji pesma ovakvog naslova koja se peva po slavama u Kuršumliji.

"Guglizam", kako su je nazvali, nova je religija koja je već priznata u Kanadi...

Učestala pojava oko 4 ujutru kada više niste sigurni što ste budni ni šta radite pa samo klikcete po sajtovima koje stalno posećujete i gledate jedno te isto u iščekivanju da ćete naletit na nešto što će dati neki smisao vašem duljenjem za računarom u tim kasnim satima.

Прешалтовати из левела "Бојана Стаменов" у "Софија Вергара" мод. За то је, како жене воле да кажу, потребно пуно одрицања, воље и самоконтроле да би се изгледало као авион са приколицом. Крвав је то 'леба, нема социјално, нема топли оброк.

Genijalna metoda memorisanja čitave gomile ljudskih bića uz pomoć samo jedne ili više pikanterija vezanih za lik i delo istih. Specifična baza podataka pohranjena duboko u podsvesti korisnika, ali sa tako efikasnom primenom da bi joj i ovi iz IKEA-e pozavideli na tome.

Jer, ljudi ima mnogo. Previše, čak. Svaki dan upoznajemo nove i nove stanovnike ove prenatrpane planete i naš prezaposleni mozak konstantno zasipamo pravom lavinom auditivno-vizuelnih informacija koje on, siromah, jednostavno nije u stanju da "učita" tako brzo i efikasno da bismo ih mi i zapamtili. Lica odu prva. Zatim se iz memorije počnu gubiti datumi, događaji, neki pod u taksiju i jedna bandera na Dorćolu. Na kraju ostane samo nekakvo dekapitirano ime ( opa, trojica! ), slabašna naznaka nečijeg identiteta, postojanja žive osobe. Ali tu "fun fact" metod zaista dolazi do izražaja. Uglavite li u svojoj glavi bilo kakvu interesantnost o osobi u bíti i stavite je odmah uz ime pomenute, rezultati se dramatično poboljšavaju. Jer, ko ne bi zapamtio jednog Ivana, "smrdi mi iz usta na jaja" Ivana, ili jednu Teodoru, "pušila sam kurac profesoru Tehničkog" Teodoru? Mogućnosti su nesagledive. A čak i da nije tačno, dobra je sprdnja.