Saobracajac u rutinskoj kontroli zaustavlja unapred dokazanog gresnika.

Saobracajac: Dobar dan, Vasu vozacku dozvolu i licnu kartu molicu.

Gresnik: (Pokunjeno i ponizno izlazeci pred saobracajcev strasni sud pruza vozacku i licnu) Izvolite gospodine.

Saobracajac: (Pocinje da se obraca gresniku koristeci njegovo licno ime kako bi potonji spustio svoj gard i opustio se) Vuce, brzo ste vozili.

Gresnik: Ali nisam, sve vreme idem 40, kao po ogranicenju.

Saobracajac: Da, da, dobro, samo da proverim da li ste sigurni, ali zato sigurno niste vezali pojas.

Gresnik: Kako nisam, odvezao sam pojas tek kad sam se zaustavio, jos se moze videti na mojoj majici gde je pojas bio, evo vidite kako mi je ovde sve izguzvano.

Saobracajac: Aha, vazi, a gde Vam je prva pomoc.

Gresnik: (Gresnik otvara gepek i pocinje da nabraja) Evo, izvolite, pogledajte, tu je prva pomoc, trougao, dizalica, rezervna guma, itd.

Saobracajac: Da, dobro, sve to izgleda u redu, a da li Vi znate da koristite prvu pomoc.

Gresnik: Da, zavrsio sam medicinu, radio sam u Urgentnom tri godine, bio sam u mladjim danima clan tima Crvenog krsta Zvezdara sa kojim smo osvojili zlato na svetskom prvenstvu u pruzanju prve pomoci.

Saobracajac: U redu, a vidim i plin ste ugradili, imate li atest za njega.

Gresnik: Da, izvolite, tu je atest i za plin i za kuku, potvrda sa poslednjeg tehnickog pregleda, a i auto je jos u garanciji, kupio sam ga novog pre tri meseca.

Saobracajac: Dobro bre, sta si navalio sa tom papirologijom, samo pitam, ionako cu da ti pisem kaznu za prljave tablice, zaustavio sam te pored bare, i par kapljica je prsnulo, evo, ovde se, na primer, uopste ne vidi da li je ovo trojka ili osmica.

Gresnik: Ali, ali... pa Vi ste me zaustavili.. ovaj... bilo je cisto...

Saobracajac: Naravno, pisem ti i kaznu sto me zavlacis da si bezgresni vozac, evo j...m se sa tobom vec 20 minuta.

Gresnik: Ali... molim Vas... ja nisam hteo...

Saobracajac: Dakle, ometanje sluzbenog lica u vrsenju duznosti...

Gresnik: (Jecajuci) Molim Vas, ali nisam nista uradio... imam zenu i decu i psa... mozemo li da se dogovorimo nesto...

Saobracajac: I pokusaj podmicivanja...

Gresnik: Ali, molim Vas...smrc..smrc

Dobro je da sad u zatvoru imaju internet, pa mogu da vam napisem epilog ove price, koja je jos dugo trajala. Zaista su bili fini, eto, shvatio sam da sam pogresio, a i gospodin sudija je zaista bio blag prema meni, eto u zatvoru cu biti samo tri godine, deca mi nece previse porasti u medjuvremenu, a zena ce mi valjda biti verna. Naravno, naknadno je zapisnikom utvrdjeno i da sam vozio 130, da sam srusio semafor, da sam udario u kolonu ljudi koji su ispracali jednu gospodju na poslednji pocinak, naravno, za babu je utvrdjeno da je ta cetiri dana bila samo klinicki mrtva i da sam je ja zapravo dokrajcio. Ali srecan sam jer me onaj sudija sad dobro zna, sigurno ce mi dati neki popust, a i kazu da su sezdesete godine najbolje godine zivota, te se ne kajem, osim sto sam mucio onog finog gospodina koji je sve vreme bio u pravu i ovom prilikom mu se izvinjavam za svoje postupke. Zaista izvinite, ZIVELA NARODNA MILICIJA, POSEBNO NJEN ODSEK ZA KONTROLU SAOBRACAJA.

- E, mužiću, ne bi bilo loše da mi dodaš neki dinar, malo sam kratka. I bez priče o tome kako mi skoro bila plata i sličnih psihičkih zlostavljanja s tvoje strane! I ni reči oko novih čizmica, one nemaju veze sa time! Mislim, neko mora ovde i na zdravlje da pazi! Morala sam da ispazarim musli, pa himalajsku so... Mislim, kako li ti možeš da kukaš za sarmama, pasuljem isličnim gadostima punim glutena i čega sve ne, nije mi jasno! E, odo na pos’o. Cmokić!

- Matori, nemo’ se meni sikiraš za klopu, pazario ja pljesku, ogromna, ćale brate, nisam mog’o celu da smažem! E, al’ neki dinar za izlazak...

- Tata, ja moram sad da izađem i ne bih se ljutila da me malo finansijski podržiš. I jesam ručala, kupila sam parče pice, ali kad sam izguglala koliko kalorija ima, nisam celo pojela! Volim te, ćao.

Ostaje sam, opet. Prebira oko kuhinje tražeći šta će da pojede. Kuvanog nema, naravno. Eh, a kako je bilo dok se sa ovom još zabavljao, a za njega se interesovala intenzivno ona Ljilja. A i zgodnija bila od ove, verovatno zato ova bila toliko fina dok se nisu venčali. A deca... Sad mu se čini da je lakše bilo dok su bili mali i trpeo je njihova govna u najbukvalnijem smislu. Opet gleda na sto šta je za njima ostalo. Parče izgrižene pljeskavice, okrajak parčeta pice... To je to. Gre’ota da se baci, dovršiće on i možda ako ima sreće ulovi još nešto u frižideru čisto da doglavi prazninu u želucu. Nije da ne bi mogao da ode do kafane i ruča kao gospodin čovek, ali neće ostati para za ostatak meseca koji ume da se oduži. A ovi, uključujući i gospođu su sve pokokali. Opet. Kao i uvek, jedini je koji vodi računa o tome i ispada namćor. Smara, davi nebitnim sitnicama kao što je pregurati mesec, platiti račune, imati za hranu... Zakera, psihički zlostavlja, ako zatraži nešto kuvano po svom ukusu ili očekuje malo odgovornosti. Kako god, sve što kaže ili uradi krši nečija prava i odgovaraće zbog toga. Prijave li ga za zlostavljanje, leti iz svoje kuće. Može samo da kune Evropu i ko reši tamo da nas uvede. Dobro, smeo bi da kupi jedno pivo, zadnji osećaj muškosti, da popije dok sam gleda ko zna koji po redu „večiti derbi“ u ovoj sezoni. A i tu nema iznenađenja; i jedni i drugi igraju kao šlogirane babe.
Prazna kuća čudno odjekuje. Čime je zaslužio toliko nepoštovanje i nerazumevanje? Nikad nije u pravu zato što se nije rodio sa pičkom između nogu? Svako njegovo „ne“ je zato zlostavljanje? Ili prosto nije moderno pokazati malo odgovornosti i razmišljati o posledicama naših postupaka? Ne zna. Može otići i ostaviti ih. Otići iz svoje kuće i plaćati im izdržavanje. Neće imati dovoljno ze sebe opet, ali na to je već navikao. Znaju li kako boli kad trpiš za nekoga koga voliš, a tako ti se vraća? Da li ih je uopšte briga? A zna da neće umeti da sa time raspolažu i da će se svo troje brzo raspasti i poklati zbog toga. Naravno, opet će on biti kriv jer „glava porodice ih je napustila umesto da bude stub stabilnosti bla-bla“. I tužan je.
Tužan je jer primećuje da ga je sve manje briga.

-Dobro veče, uključujemo se u direktan prenos meča, tim sudija je iz Danske a na glavnog arbitra večeras posebno obratite pažnju jer se gospodin Hun Dasting razveo pre tri dana i trenutno je veoma rastrojen, što nadam se neće puno uticati na ispravnost njegovih odluka, utakmica počinje ovog trenutka i kao što vidite u domaćem timu ne igraju dva standardna centarfora jer ih je trener sinoć oko 4 i 17 minuta ujutru nahvatao u stanju pijanstva u društvu elitnih prostitutki, jedanaesti minut, još uvek je nula nula, treba reći da je pred sam početak utakmice uhapšeno 14 navijača gostujućeg tima među kojima je i jedan od vođa ove navijačke grupe između ostalog poznat i po tome što je pre dve nedelje proglašen studentom generacije na Megatrendu kao i po tome što je okončao svoju jednonedeljnu vezu sa poznatom Grandovom zvezdom, i dragi gledaoci, poluvreme sa nerešenim rezultatom, odnosno vreme da trknete po još hladnog piva ako vam je nestalo!
REKLAME (i to ružne)
Vraćamo se na susret ova dva gladiatorska tima, veći posed lopte je u prvom poluvremenu imao domaći tim...........i...........ovo može biti opasno, Slavković, Slavković tamo trči po desnoj strani i dodaje loptu Mariću, Marić!! NE!! Pardon, ipak je Zavišić i GOL! Jedan na prema nula za domaći tim, ipak je to bio Marić, ipak je to bio Marić, ne vidi se dobro od flaš...pardon mase euforičnih navijača ispred mene koji su trenutno zapalili..sedam....devet, devet baklji iako su svi detaljno pretreseni na ulazu u stadion za čiji je trenutno red i mir zaduženo 300 kerova, ne, izvinjavam se, 300 policajaca sa 50 kerova u punoj opremi, tako da nema straha od većeg incidenta, lično je ministar policije tražio da bude prisutan toliki broj policajaca jer kao što vam je poznato on je i Premijer a danas je sa prvim a drugim čovekom u vrlo važnoj poseti Ugandi gde sklapaju veoma važan ugovor o uvozu jabuka na naše tržište. Među poznatima je danas ovde sa nama i Marko Jarić ali na žalost bez Adriane Lime koja je zbog glavobolje bila sprečena da poseti sa svojim suprugom ovaj meč i ostala na njihovoj jahti koja iz Hrvatske ujutru treba da isplovi za Španiju gde ovaj poznati par i ima svoju vilu, ulazimo polako u zaustavno vreme, rezultat je jedan nula za domaće i male su šanse da gosti preokrenu rezultat, imamo sada ovde jednu situaciju, navijači tima koji gubi su počeli da čupaju i bacaju stolice u teren, ali redari to hitro sklanjaju kako bi se utakmica normalno završila....čini mi se i da je policija intervenisala suzavcem .... da, i sada stolice lete u njihovom pravcu....i kraj, glavni arbitar je ovog trenutka označio kraj meča, nadam se da ste uživali u fudbalu, ostanite na našem kanalu, slede vesti a u njima će biti sigurno nešto više o ovom dešavanju sa navijačima, prijatno!

- Jao vidi onu!!! Kakva riba brate-
- Ma šta bre riba? Pa to je ona ziljavuša koja bi dala dušu đavolu samo da đavo vozi besna kola i da je četiri puta mesečno ''obraduje'' novim komadima garderobe. Je l' znaš ti da onaj njen bilmez od brata guta steroide kao plovka hranu, još pokušao da navuče Stevu da i on radi to isto, jebo ga Petar Čelik. I svi ti bilderi koji pumpaju mišiče umesto mozga su obični pozeri koji ne bi mogli u vojsci da izdrže ni dva dana. Onaj krelac od Bojana mi se tu šepuri ispred face ima kao neke bicepse, tricepse, kvadricepse... ma marš bre u pizdu materinu kada ne možeš da pretrčiš ni dve stotine metara. Ona Bojanova cura, Ivana beše? E, pa Ivanina keva je takva folerka da je to čudo jedno. Pametan čovek Ivanin ćale pa je tu drolju ostavio na vreme. Pričao mi Dalibor da ga je Ivanina keva startovala dok je čekao red u pošti. On na šalter, ona iza šaltera, red se otegao u pizdu materinu, a Ivanina keva šmeka Dalibora sve u šesnaest, postavlja mu neka glupa pitanja i na kraju mu je uvalila priču kao neka Telekomova promocija dobija se besplatni kredit samo da mušterija ostavi broj šalterskom službeniku. Ovaj gusan joj da svoj broj i umesto besplatne dopune njemu stigne poruka od Ivanine keve ''Ajde da se nađemo negde''. Naravno, našli su se i bilo je lepo dok Dalibor umalo nije izgubio glavu jer je ova droljetina imala nekog starijeg švalera koji pored toga što voli da pije voli i da mlati klince koji mu obilaze oko objekta pažnje. Posle toga kada je Dalibor napipao bolnicu mogla je veoma brzo da mu se pridruži i Ivanina keva jer je ovaj njen u nedostatku objekta za mlaćenje počeo da diže ruku i na nju. I ti seniori jebem im ja mater blesavu, imaju po pedeset i više godina, dva propala braka iza sebe, decu koju treba izvesti na put, oni malo srećniji imaju i unučiće i nikako da se skrase nego jure sve što nosi suknju. Da sam ja vlast ja bih to kastrirao i poslao na neku njivu da kopa ceo dan pa da vidim da li će mu pasti na pamet da rastura tuđe brakove. Vidi molim te onog pajsera, taj do juče nije znao šta je žensko, a sada ide sa ovom što voli da dominira. Pričala mi njena drugarica da ga je ova smuvala i tako obradila da joj ovaj šmokljan donosi doručak u krevet i sprema kupku sa dosta pene i umesto da se kupaju zajedno ona njega istera iz kupatila, izriba se sama, a njega posle pusti da oriba kadu. Sve to treba govnjivom motkom moj burazeru, sve je to trulo. Juče gledam onog nadrkanog Đokovića. Jebo ga tenis da ga jebe, ljubi srpsku zastavu, a živi u Monaku. Tamo plaća porez ide na žurke da se bode u bulju sa onim teniserima, a ovde kenja na TV kako mu je Srbija u srcu. Ma marš bre, paćeniku jedan neka te tvoje pričice guta tvoj ambiciozni tata koji te napravio takvim kretenom. Postali su bogati od tog tenisa kao naftaška familija sa bliskog istoka i još oće da menjaju Bobu, sad im Boba ne valja, a bio dobar dok je Đokovića juniora gurao. A i taj Boba ima sukob interesa, žena mu zatupljuje narod sa onim Sašom jebenim Popovićem i za to zatupljivanje mlati debele pare, a ovaj gospodin predsednik saveza tenisera pa i on ubode dobru kintu i posle mi neki list koji služi za brisanje bulje pokazuje slike gde su Brena i Boba bili na letovanju sa njihovom dečicom. U Srbiji milion nezaposlenih, preko stotinu hiljada gladnih, grcamo u problemima... a oni nam tu poziraju u kupaćim kostimima đubrad jedna.
Čekaj bre, je l' ono Cane? Jeste Cane majku mu jebem, pa kad se vratio sa onog broda? Gledaj ga, sav sa sasušio kao da su ga muzli tamo. Neće bato to tako kao što smo mi Srbi navikli, tamo ili radiš kao crnac ili pakuj kofere...

- Ne čudi se Mare, pusti ga, hejterska posla-

Oko 2500 pne, okolina Gize…

- E, konačno si tu!I, šta ćemo sad???
- Daj brate, mojne da me…
- Tišina!!! Od danas smo na faraon-rob! Jasno!
- Otkud si sad pa ti faraon :štapom u rebra: AAA! Gosn faraon :bič od strane vojnika čuvara: A! Presvetli faraone…
- E, sad je već bolje! :ustaje, korača : Pa majke ti ga majmunske! :šamar: koji te kurac terao da uvoziš kamenje iz Mesopotamije! Jel znaš da je Nahlaknemtiti saznao!?
- Pa jel' smo zajedno mažnjavali zavoje … :fljas, fljas:
- Dosta! Vojsko, mrš iz sobe deteviupičkujebem!
Svi u glas: RAZUMEM!
- Jesi li normalan?
- Ma begaj od mene! Koj se moj udaraš i glumiš besne gliste!
- Ma moram bre kad tako lupaš pred svima. Jesi li svestan šta si uradio? Jel znaš da nije u pitanju samo moja glava, već i Porfetitiju i Džambxbeliju. Eno, Nefertitku i dalje muče da progovori!
- Ne seri??? Zebavaš?
- Sve se saznalo. Celu noć sam prevozio blago, još mi i dve kamile crkle dok nismo stigli na Kipar… Ijaooo, muka… Nego, da probaš rakiju što imam, a? :uzima flašu: Sa Balkana.
- Može, trebaće mi malo. E, ako mi puklo rebro…
- Na. Uzmi. Dobra!
- Jest, dobra… auuuu, odlična. Nego, šta ćemo da radimo?
- Ako ova kucxka ne pisne ništa, bezbedni smo svi. A, valjda neće, obećao sam joj svašta. E, pošto mi se već dugo mota jedna ideja, došlo je vreme da izađe na videlo. Predložio sam faraonu da napravimo objekte gde ćemo čuvati ljude koji nisu dobri. Znaš ono, mazne žito, zatvoriš ga i toga više nema, pa onda ko pljuje faraona, isto, i da te ne smaram sad.
- Ne kapiram. Ajd ponovi i, doli malo.
- Oh dragi RA! Se sećaš Hamurabi što napisao ono, kako beše… zakonik. E, koj će mu moj to kad se i dalje bagra šeta napolju. Ok, malo ga šibnu, poseku rukunogu i gotovo, on je i dalje u gradu. Mi, mi ćemo izgraditi tvrđavu gde ćemo ih čuvati i mučiti. Što da gledaju drugi, bezveze, će nas mrze. Ovako lepo, niko ne vidi i udri, muči, cepaj.
- Aaa, kapiram, kapiram… Ustvari, ne razumem. Pa i nas će isto tako ako zajebemo nešto.
- Ma, čekaj polako, nisam završio. Uradio bata Pojzentiti zakon, doduše, malo prepisao od Habija, dodavao vazda stvari, i sve to laganini uz rakicu i po koju robinjicu, hehe. E, sad, ako nedajRA moramo i mi tamo, mi ćemo imati posebno mesto i sigurni smo. Imaćemo tajni prolaz do piramida i niko neće videti da smo mi i dalje na slobodi. Znaš kako narod voli da opanjkava i gleda tuđa posla. Dobro, ako hoćemo da izađemo, malo se maskiramo i bole nas uvci. A, šta kažeš?
- Čekaj bre. A faraon? On će znati! Pa prvi će ona pizda da nas tuži.
- Paaaa, pošto je gospodin faraon još pre dva sata ubio pečat na predlog zakona, može samo da nam duvka.
- Ti si se baš ubio, a? Šta pričaš?
- Od 125 tačaka, kriv je bar po 60. Mislim, mogao sam još da štelujem ali nisam, dobar sam decxko lolo.
- Pa kako budala nije videla šta si škrabao.
- Paaaa, malo hijeroglifi, malo rakija, zadnje strane nije hteo ni da gleda i eto. A šta misliš da progovorim o skandalima sa žurki mumija, a? Pa igrao bi vaterpolo po Nilu. Tako da, bez brige. Neće on da dira nas, nećemo mi njega.
- Čekaj bre, po toj logici, ako i mi njega strpamo tamo i on će da pobegne i biće opet u piramidi sa nama. Može i da nas ubije.
- Jeste ali neće, jer i mi imamo ljude, nema samo on. Ta tvrđava koju sam nazvao zatvorom, da se tako dubokoumno izrazim, biće namenjena ostalima, robovima.... A mi, mi možemo samo da se zebavamo i da radimo i dalje pos'o. Em ukloniš prave budale, lopove, izdajnike, špijune, silovatelje, em svi srećni i zadovoljni što je pravda pobedila, em zaposliš familiju, pa šta ćeš više. Arhitekta već radi posao :)
- Pa za koj me moj onda plašiš i precepljuješ, i čemu onda onakva teatralnost?
- A mora malo, hehe, ipak razgovaraš sa prvim i glavnim upravnikom. :nali još po jednu: Ae, za zatvore! Živeli!

- Radni narode! Čujte i počujte! Danas imate čast da vas poseti mesija glavom, niko drugi nego Svetozar veličanstveni, živi svetac iz čijeg znoja niču ljubičice usred pustare a od mokraće njegove ku'ruz poraste ko levča.
- Šta priča ovaj?
- Nemam pojma Savatije, aj da vidimo koji mu je andrak.
- Braćo! Putem božanskih mikrotalasa primili smo volju svemoćnog THORA i naloženo nam je da je širimo međ' narodom kako gođ znajemo i umijemo. Reč ima Njegov prvi apostol, prepodobni gospodin Svetozar!
- Draga moja buduća braćo po THORU, dobro upamtite reči moje jer one zapisane biće u analima onih koji sledili budu volju božanskog THORA. Oni koji otvore srca svoja božanskoj svetlosti a zatvore ih paganskim običajima svojih predaka dostići će spasenje večno, jer ono najveća je nagrada, blagostanje i prevashodno miropomazanje. Okrenite leđa blagu ovozemaljskom jer ništa vam drugo osim naklonosti velikog THORA potrebno nije. Haug.
- Lepo je to sve, rođače, nego šta bi mi morali da uradimo za naklonost tog vašeg THORA?
- Ne trebuje THOR svemogući postove i ramazane, on ne ima krupnih zapovesti za vas koje svakodnevni život mučnim vam čine i u ostvarenju želja svojih gvozdenim lancima vas sputavaju. Nije potrebno kao kod nekih drugih koje nećemo da imenujemo činiti skupih obreda, krštenja i čašćavati popova lopova, kod nas se plaća članarina! Na godišnjem nivou!
- A koliko je to godišnje, ako smem da upitam?
- To vas, gospodine sa pastirskim štapom, izađe četvoro ozimih prasića, po jedno za svako godišnje doba, četrdeset i osam pilića, po jedno za svaku neđelju u mjesecu i dvadeset pataka, za svaku godinu koju je veliki Svetozar proveo lutajući svetom u potrazi za prosvetljenjem.
- A, pa to je baš jeftino.
- Istinu zbori moj brat po THORU, mi nećemo kao neki da vam pričamo bajke kako je zemlja ravna, i to je šteta jer ima logike i nije mnogo komplikovano, međutim nije istina, zemlja nije ravna, šteta što nije, ali nije.
- Pa šta je onda istina?
- Istina je da je vaš jedini bog, veličansveni THOR, kao i mnogi među vama pastir a zemlja i sva nebeska tijela brabonjci su iz prkna njegove čarobne svemirske koze.
- Kako može ovolki narod da stane na jedan brabonjak? Ja sam čak do Soluna išao a nijesam mu vidio kraja.
- Koza je džinovska, toliko je nezamislivo velika da joj je i brabonjak džinovski.
- I kolko ti ono, komšo, reče pilića godišnje?
- Samo čerdeset i osam, braćo, a šta je to u poređenju sa cenom spasenja vaše besmrtne duše, samo četrdeset i osam!
- 'Oćeš ti da mu kažeš, Savatije, il ću ja?
- Ja ću, u mene je veći, na kurcu te nosam! Dršte ih đeco dok ja umočim motku u đubrenjak.
...
- Eto, reko ja tebi da našeg seljaka ne moš zajebati tek tako.
- Malo je falilo, imao sam ih u šaci nego lukavo je to.
- Imao si ti kurac moj u šaci, a i kud ti je baš koza pala na um, znaju oni sve o kozama. Što nisi izmislio nekog šta mu ga znam, laligatora.
- Vidiš, palo mi je na um nego nisam znao seru li oni brabonjke.
- Pa kad ti nisi znao a čitaš svaki dan novine otkud bi oni znali?
- Ma znam nego reko neću da lažem narod, a ni ti se nisi proslavio s tim tvojim bogom, kakav se to bog zove THOR, ja tako psa ne bi nazvao.
- Šta ti znaš, od deset pasa što si imao, osam si nazvao Suljo, jednog Alija i onu kučku što 'ramlje na jednu nogu Dara po svastici. THOR baš zvuči gospocki, vidio piše na akumulatoru što je donio zet iz njemačke.
- Dobro, pusti to, nego da mi bolje zapucamo za neki veći grad, tamo je sve ovca do ovce. Eto, čitam nedavno u Ameriki prodaju priču da je svako od nas reinkarnacija nekih Tetanusa što su nekad davno stvorili svet ali smo zaboravili ko smo i sad moraš da platiš da ti nji'ovi popovi to otkriju, a Ameri bogati i glupi, sve se utrkuju ko će više da ih daruje.
- Sve ti jebem al su beslovesni. Pa daj onda da probamo i mi jebemu miša, šta ima da izgubimo.
- Jašta, skini to praseće govno što ti se zadenulo iznad uveta pa da krenemo.

Dva auta na semaforu. Prvi auto kreće unazad i nespretno udara auto iza sebe. Rezultat: jedna ogrebotina ispod levog fara širine krzna intimnih delova Stanije Dobrojević, i iskrivljena žica koja drži prednju tablicu golfa 2 iz 1986, ščetrnaest puta prevrtanog i bez spojenih 10 kvadratnih centimetara istovetne nijanse boje, preko čitavog auta. Vinovnici dela izlaze na suočavanje.

A: Ajoj druže, izvini jebg, nešto sam se zamislio... Daj da se dogovorimo nekako, nije ništa bilo vidiš.
B: Štaaa?? Ništa nije bilo?! Ništa nije bilo?? Moj auto... Moj golfić... Moja sreća, moja ljubav prva, u tebi sam noći provodio, u tebi sam djeve poljubio, s tobom seno u gepeku ter'o, koncetratom svinje odranio, gice moje zimi čuvo - od njih proslavio... Kukuuuuu ubi me čovek, slupa mi kola, jao ljudi videste li ovo... Policijaaaaaa!!
A: zabezeknuto gleda Brate, ma daj... Jebt ništa nije bilo, kakva policija, daj da se dogovorimo, dam ti soma dinara ajde za ovu crticu ovde i to je to, da se razilazimo.
B: Čega more, iljadu dinara?? Nemoj da se vređamo prijatelju, ti si meni kola oštetio, prva farba prikane moj, da ne govorim o duhovnom bolu što mi naneo. Sve u svemu to će da te košta petn'es iljada, ako oš oš, ako neš da se zovu nadležni organi, nema tu.
A: Za petnaest hiljada druže moj ja radim 10 dana sa lopatom, a ovaj tvoj krš ceo da ode na otpad ne vredi 300 evra. Budi čovek, svako pogreši, daj da se dogovorimo nekako da ti to saniram pa da pičim kući, žurim brale, kozi mi se koza.
B: Čega more krš? Kukuuuuu E a kako si me sad uvrediooooo Sad i 20 iljada da ponudiš ne prihvatam, ima policija da se zove! Al ako ponudiš 25, će da razmislim hehehe zloban smeh gegulanski
A: "Će da razmisliš" jel?
B: aha grok grok I to prile ako budem dobre volje, i ako me odvedeš do Burenceta na vrućo pečenje.
A: "Vrućo" a?
B: Vrućo prile.
A: Au mamu ti jebem bezobraznu onu gegulansku, sad ćes da vidiš.

Uzima telefon, poziva policiju. Seda u kola, pali, zaleće se unazad i krvnički udara zadnjim delom dzipa u prednji kraj golfa i datu radnju ponavlja jedno 4-5 puta. Golf prskava u paramparčad, farovi nepostoje, hladnjak curi, motor zdrobljen, a gume lagano popustaju... Gegula zabezeknuto gleda i neveruje. Policija stize na lice mesta i zatiče vinovnike jednog pored drugog.

Policajac: Dobro ljudi, šta se ovo desilo?
A: Gospodin koji vozi golfa me udario odpozadi dok sam čekao zeleno na semaforu, vidite vi to sa njim.
Policajac: Aha, dobro gospodine, podjite sa nama.
B: Čekajte, čekajte, šta??? Pa on je mene udario, ali on je mene, evo tu je bila crta, i žičica ona isto, eeeej ljudi, čekajte, stanitee, gde ćete me milicijo moja, ali on je, joooj Stojaneee kukuuuu
Policajac: Ne znam ja ništa gospodine. I da je tako kao što kažete, ušli ste mu u peterac, mislim udarac u kola otpozadi, i to još na semaforu, tu je auto ispred vas zaštićen maksimalno jer vi ste ti koji treba da držite odstojanje. Čeka vas jedno petnaestak bodova, kazna za nasilničku voznju, za opiranje prilikom hapšenja i... ček jel imate vi neku vezu u policiji?
B: Nemam, odakle mi...
Policajac: E onda vas čeka i farbanje jaja, ali ne ovih Uskršnjih, nego raznih, kako da vam kažem, malo lakše kuvanih aaaahahahahahaahaha AAAAAHHAHAHAHAHAHAHAA ludi smeh
B: Štaaaa? Neeeeeeeeeeeeee....

I odoše polako u suton, dok se žar na cigari pobednika, naslonjenog na stari hrast, gasio i jačao pod udarem vetra... Peterac, taj surovi prostor...

1. Čarli Čaplin
Čovek na magarcu je Čarli Čaplin. On jaše drvenog magarca idući seoskim drumom. Čuje se vesela klavirska muzika. Onda se pojavljuje lik sa dugim brkovima i gustim crnim obrvama. Na ekranu se pojavljuje natpis.
"Daj mi tvog magarca!". Čaplin potom uzmiče. Natpis: "Ne dam ti svoje prevozno sredstvo!". Brka je besan. Vadi drveni mač i otpočinje borba. Čaplin pada sa magarca, brka ga uzjaše. Muzika je sada tužna. Oslonjen na štap, Čaplin nastavlja svoj put, kada nailazi na lepu plavu devojku, koja mu kaže: "Ja ti mogu pomoći da povratiš svog magarca". Oboje se ušunjaju potom u neki žbun. Muzika je sada agresivna. Čaplin se ušunja u kokošinjac, a onaj brka dolazi da nahrani živinu. Posle 3-4 minuta peripetija, Čaplin, biva provaljen. Beži iz kokošinjca i ulazi u štalu. Uzima svog magarca u trenutku dok brka puca u njega. Po izlazu iz štale, pokušava da pokupi devojku, koja ga čeka u dvorištu. "Rado bih pošla sa tobom, ali mi ne dozvoljava moj otac!", kaže ona. Ispostavlja se da je Brka njen otac. Čaplin je ipak ubeđuje da pođe sa njim i oboje potom napuštaju dvorište. Kraj filma.

2. Nikita Mihalkov
Čovek na magarcu je Oleg Menjšikov. On jaše nepreglednom stepom, da bi došao do kolibe, u kojoj živi sam. Brije se. Razmišlja da preseče sebi vratnu arteriju brijačem, ali odustaje. Zadatak koji mu je poveren nije jednostavan. Seda na magarca. Jaše do Petrograda. Pita za svog tasta. Nadzornik kuće ga uvodi u zgradu. Piju čaj. Tiho. Posle 5 minuta nadzornik kaže da mu se tast odselio u Moskvu. Čovek ustaje, izlazi, seda na magarca i kreće. Usput se prikazuje kako njegova prisnost sa magarcom poprima patetične okvire: magarac napojen dobrim senom hoće i da galopira. Usput, čovek prati izgradnju pruge Petrograd-Moskva. Saznaje da će biti završena do trenutka njegovog povratka. Posle sat vremena raznih malih avantura, stiže u Moskvu. Pronalazi adresu. Kuća se nalazi blizu Kremlja. Ulazi u nju. Kuca. Guta pljuvačku. Tašta ga gleda smrknutog lica.
"Dobar dan, gospođo. Da li je gospodin Aleksandrovič kod kuće?"
"Šta hoćeš?", pita ona ljutito.
"Nešto treba da pitam gospodina Aleksandroviča!"
"Uđi."
Tast je gotovo besan kad ga vidi:
"Moja kćerka pobegne od tebe i skoči u provaliju, a ti nalaziš za shodno da dođeš. Reci!"
"Taste, dolazim u vezi sa imanjem. Ja znam da ste Vi tražili da Vam vratim Vaš miraz... Ali... Na mom imanju više nema šume. Ja ću se smrznuti, ako mi ne dozvolite da posečem deo Vaše šume! Molim Vas. To neka bude zajam. Evo, vratiću na leto..."
(tišina)
"Da je moja kćerka živa, sada se ne bi smrzavao. Ovako te ne žalim. Neka mi Bog prosti."
U nastavku, čovek jaše magarca i ide prugom. U suprotnom smeru nailazi carski voz. On ne skreće. Kraj filma.

3. Emir Kusturica
Uzeti Kusturicin film "Život je čudo". Tu postoje i magarac i čovek koji ga jaše po seoskom drumu. Štaviše, veoma su bitni za radnju.

4. Martin Skorseze
Čovek na magarcu je Robert de Niro. On dolazi iz siromašne američke porodice italijanskog porekla u potrazi za boljim životom. Stiže u siromašno predgrađe Njujorka. Tamo ga vide neki klinci.
"Šta ti hoćeš!?"
"Došao sam da ispunim svoj američki san, ju nou, ribe, kola, kuća..."
"Aaa... U tome ti može pomoći samo najveći gazda ovde- Đovani Kavalja!". Pokazuju mu gde dotični stanuje. Čovek na magarcu odlazi. Upoznaje Kavalju. Ovaj mu odmah daje probni zadatak: da razbije izlog nekog starog Italijana, koji ne plaća reket. On to i čini, ali taj Italijan vadi dvocevku. Ipak, čovek se pribira, skače na njega i zadavljuje ga. Oduzima mu pušku, koja je sada njegova. Vraća se kod Kavalje. Ovaj je ljut što je ostao bez platiše reketa, ali opet i srećan što je čovek izvršio zadatak. Dozvoljava mu da se zaposli kao barmen. Narednih sat vremena gleda kako se Kavalja i njegovi ortaci dogovaraju oko raznih mutnih radnji, a u nekima i sudeluje. Ipak, na samom kraju, odlučuje da prekine sve. Jednog dana, vadi pušku i ubija sve prisutne. Kavalja, smrtno ranjen, pištoljem smrtno ranjava čoveka. Obojica umiru. Magarac se iz podruma išeta i odlazi. Kraj filma.

5. Gaj Riči
Čovek na magarcu je Benisio del Toro. On ulazi sa magarcem u neku banku s namerom da je opljačka. Problem je što se tamo već nalaze ne jedna, već dve bande lopova- Irci i Cigani. Dolazi do oružanog obračuna. S obzirom da su se ove dve bande već prilično međusobno iskasapile, čoveku je ostalo samo da ih ćutke dokrajči, od čuvara uzme ključ, oplevi lovu, a čuvaru ubaci kašikaru u usta. Pre uvodne špice, izgovara nešto poput "To je bio moj način života, ali rešio sam da raskrstim sa njim". Uvodna špica- film se zove "Škotski rulet". Čovek odlazi u Škotsku. Nastanjuje se u nekom selu. Saznaje da je tu popularan boks bez rukavica. Odlučuje da se mečevi organizuju u štali koju je kupio za magarca. Sam se boksuje. Na početku mu ide odlično. Ali, tada Cigani šalju jednog od svojih vođa, koga je čovek već ranio u sukobu u onoj banci. U prve dve runde Ciganin ga lomi. A onda se čovek priseti kako ga je otac učio da se bije u detinjstvu. Uzvraća udarac. Nokaut! Ciganin umire od zadobijenih povreda. Čovek uzjaše magarca i odlazi u nepoznatom pravcu, sa ostatkom novca. Poslednji komentar (koji izgovara u sebi): "A nekad se ipak zapitam, šta mi je sve ovo trebalo?"