Suva patetika koja se razvojem interneta još dublje ukopala, jer razni magovi humora teraju šegu sa istom. Njihova pošalica se sastoji iz toga da ovo "čovek" zamene sa nečim šaljivim i tako teraju suze naoči internet publici.

"Ovaj sastav boli. Za jedan tako kratak esej o čoveku i njegovoj gordosti, "Čovek, kako to gordo zvuči", boli iznenađujuće snažno.
Rečiti traktat o iracionalnim moćima gordosti i čežnje ka veličanju sebe u sjaju sebe, slatko-gorka elegija o neizbežnim posledicama gordosti čovekove.
Marcipan je jedna od malobrojnih autora koji poseduju dar da skrivene mudrosti učini opipljivim u trenucima velikih životnih iskušenja u životu svome i tuđem
(pa samim tim i čitalaca ovog remek dela). Srce jeste otporno, ali gubitak je njegov usud."
Independent on Sunday

"U ovom kratkom, nadrealističkom sastavu, najmoćniji detalji leže ispod pokorice običnog."
New Yorker

"Izuzetno romantična i plačno-lepa priča o gordosti, potpuno je različita od svega drugog: istinski original."
Guardian

"Marcipan je kao apostol Pavle."
Vuk Drašković, Politika

"Reći ću samo: pet plus i zvezdica, ostao sam bez teksta."
Zyclon, Vukajlija

ČOVEK KAKO TO GORDO ZVUČI:

Kako ja fe no me na lno pišem!
Iz tastature
srce i istina izlaze, gorko- slatko je sve.
Lako, kao pero, sa temom sam na "znam te - znaš me", odrobijaću je.
Ubedljivo dobro, bez izuzetka: pomračenje duše!
(Iz helikoptera izlazim totalno jestiva i isto toliko hot, govoreći rečnikom supermarketa.)

Profesori, moderatori, Vukajiljaši,
svevideći su kako ja savršeno sklapam ovaj tok u rano-jesenjem kovitlacu snažnih spiralnih misli o gordosti!

Da li Bog ume da piše, i da li je on mene napisao sada? Neću valjda da pitam Kaizena.
Da li sam ja sada Bog, ili ja pišem bolje? Voli me.
Mogla sam da ne napišem, jer, da li je u redu da bisere bacam pred čoveka?
Strast osećati, greh činiti - jer se piše uopšte, a kamoli o gordom!
Ali koga ja da pomilujem, bezgrešna?
Niko nije dostojan toga, zemljotres, cunami ili Etna, šta to skromnom treba?
Bolje je od svih koji bi možda pisali oholije od mene. Neću da ih nabrajam, mada će mnogi pokušati da se
prepoznaju, crkli dabogda.
A kako biti čovek bez te gordosti!? Ćutati, raditi, biti tih dok te ne zgazi drugi čovek, vreme
ili ja?

(Zvučim aerofono, zvuk dajem pomoću vazduha iz meha, a oglašavam se klavijaturom,
od C do, uglavnom, G3, ali zbog raznovrsnih registara, realni raspon je mnogo veći, od 2C do čak G6,
što takođe nije fiksirano. Širok spektar zvukovnih boja, oprobali se: Bah, Hendl i Lejdi Gaga - prim.aut.)

Soli Deo Gloria!

Cmizdravko i plačipička.

Dragan Jočić

Pobro koji bi još mogo da kreše sa strane ali je ljudina i samo komentariše.

Političar koji nema nikakve škole niti politički pedigre ali ga ipak kandiduju za neku funkciju.

Glavni lik svih akcionih filmova, mučenik kome je palo na pleća da se osveti zbog masakra svoje porodice, zbaci diktaturu u (najčešće imaginarnoj) latinoameričkoj državi, sredi bandu koja je njegov rodni grad pretvorila u leglo bluda i poroka, raskrinka zaveru internacionalnih razmera i pobije krimose koji drže zgradu punu taoca (and the list goes on and on...), i sve to za jedva 2 sata nekvalitetnog programa.

biće u evoluciji koje i dalje slepo veruje da je najsuperiornije biće iako verovatno živi na debelom crevu nekog znatno razvijenijeg bića..

S vremena na vreme dođe period u životu kad čoveku ništa ne ide od ruke.

U ovoj takozvanoj "ekonomskoj krizi" čovek se bavi raznim stvarima da bi preživeo i prehranio svoju porodicu ali ponekad ni to nije dovoljno, nego se hvata za poslednju slamku spasa a to je pozajmica od zelenaša ili ne daj bože od banke. Prijatelji gase telefone čim vide da zoveš jer već unapred znaju šta ti treba. Pičke.

Vremena su teška, i sredstva se sve manje i manje biraju samo da se prespoji do prvog, samo da se nekako ispliva, mada i to je često mač sa dve oštrice, i pre nego što si shvatio šta se dešava eto tebe u još većim govnima nego što si bio.

Srednjih godina, kaput otkopčan, stomak ispao. Čovek koji zapošljava devojke i žene iz čije poslovne saradnje se pišu istinite erotske priče. Stoji kraj druma, puši cigaretu i čeka tebe da mu dođeš sa kovertom. Član je upravnog odbora NIS-a i završiće ti mesto zamenika rukovodica pravne službe. Na kraju si upleten u mahinacije iz kojih da bi se izvukao bivaš gurnut u erotsku priču sa gore pomenutim ženama. Bivaš jeban fiktivno i bukvalno. Proklinješ dan kada si dao kovertu čoveku u kožnoj jakni da bi završio fakultet. Ne igraj se sa čovekom u kaputu.

Najebao si! Crno ti se piše. Možeš već da počneš sa kopanjem sopstvenog groba, podigneš spomenik i odeš da ti uzmu meru za sanduk, u slučaju da te oštećeni nije kremirao, onda spremi vazu. Ukoliko si poreklom Grk, spremi keša da platiš onom kondukteru što radi na liniji Život - Had - Novi Sad (dve kovanice, ništa preterano, nije mu rodjendan), imaš tutorial u filmu Troja ili nadji onog lika što je pokušao da spasi cavu iz Hada, bezuspešno. On je to prostudirao. Srećno!

Lik koji samo misli na jebanje( ko ne misli ). Ali njemu je samo to cilj. Nije bitna kakva je riba, da li je ziljava, sa okom umesto pupka ili ful pička. Važno je da on jebe. Kurac nema oči, to je njegov moto. Samo je važno da ga gurne, nije bitno da li je pička pregažena ili nova, očuvana i neotpakovana , ne pravi razliku, jer njemu su sve iste. Ne bira čovek. Koliko god ga zajebavali ako je jebao, ili jebe gabora, on jebe. Svaki dan. Više puta. Dok ga ti šiljiš uz raznoraznu pornjavu. Njega u bukvalnom smislu boli kurac, i drago mu je zbog toga.

Ništa toliko ne udaljava od Boga, drugih ljudi i samog sebe kao što je gordost. Izvor ostalih grehova kao što su sujeta, uobraženost, egoizam...

Bilo šta što čovek učini, nešto iznutra ga tera da se hvali kako je ON, ali ON to uradio. Kako je ispao čovek. I, eto samoljublja...
Naravno, pre nego što uradi bilo šta, dooobro je promislio. Jer, zašto učiniti dobro delo a da nema nikakve koristi, pa makar u vidu dobrog glasa ili simpatija u društvu.

Ne znam zašto ali, kad god se spomene ovaj smrtni greh, pred očima mi je čovek sa blago uzdignutom glavom. Kad malo bolje razmislim, možda zato što sam po prvi put to osetio kad mi je nastavnik matematike dao keca, stvarno nepravedno, uz obrazloženje, ja sam ovde profesor.
Uauuuu, izvinite, nisam Vas prepozn'o.

Da bi čovek što manje bio gord, neka se smeje samom sebi a ako to vidi u drugima neka učini isto, rekao je jedan sveštenik. Nikada mi to nije bilo jasno sve dok nisam otišao u Sarajevo na raspust kod tetke gde sam prvi put upoznao svoju ujnu Rabiju, novopečenu vernicu islama. Iako znam da su je tetka i majka ogovarale da je sišla sa planine i da je seljančura najgora i uvek je podjebavale, ja to nisam hteo. Sećam se da pre nego što je došla da su govorile da do pre rata nije znala ni šta je džamija ni kada je Bajram i da je na hrvatskom primorju ljuštila karađorđevu šniclu svih deset dana.
- Ooo, selam alejkum, ljudi. Pa đe si mi dragi moj, vidi koliko si porast'o, bolan.
Moja tetka je samo promrmljala, jeb mater, budalo i očima pokazivala majci na nju.
- Ma, nemaš mahana (na srskom, mana). Hodi da te dainica pozdravi.
Kao mali, nisam znao da se muslimani pozdravljaju dva puta i mahinalno sam je poljubio i treći put. Pošto mi se nije svidela, jer je bila ružna, debela i imala veliki nosinger, krenuo sam u sobu. Ščepala, ali bukvalno me je ščepala za ruku i poljubila još jednom. Kada sam je pitao što se ljubimo četiri puta kad to niko ne radi, samo je rekla:
- Ih, to je zato što te dugo nisam videla a i došao si kod NAS. Hehehe. Kad ja dođem kod tebe, onda ćemo se ljubit' tri puta. Hehehe. Važi?
Nije mi bilo opet jasno ali nema veze. Posle mi je tetka rekla da sam trebao da joj kažem da pojede govno jer se to neće nikad desiti.

Kad vidim ko sve sebe naziva čovekom dođe mi da njištim. U sledećem životu bih voleo da budem konj. Ali, nilski. Što dalje od uzvišenog bića, čoveka.

To je ono što postaneš kada nema više živih da se sećaju tvojih zločina.

Za par vekova će i Hitler i Staljin postati veliki ljudi...

Fanatična jednoumna osoba. Piće-rakija jer mu deda davao da lizne na prst. Kupuje iste patike koje mu je keva kupovala u osnovnoj. Kune se u misionarku ko u tetovažu iz JNA. Neotvoren za nova iskustva. Glasa za Šešelja. Srbin.

Logičko objašnjenje višemesečnog nepojavljivanja nekog od renomiranih autora na Vukajliji.

U juznim delovima srbije, oznacava muza.

Naš čovek, koji je u najboljim godinama otišo iz zemlje, i otišao u Evropu(najčešće Nemačka, Austrija, Francuska) Postao je neko i nešto jer su mu roditelji obezbedili sve u životu. Postao je direktor firme sa svega 20 godina, nije se mučio u životu, dobijao je sve zdravo za gotovo. Trut, što bi naši ljudi rekli izelica, samo jede spava i gleda tv! Kada se vrati u domovinu, razbacuje se novcem, naravno ne njegovim, kojeg su njegovi roditelji krvavo stekli. Misli da sve moze kupiti novcem. Po inteligenciji nije dorastao ni čobaninu koji ima 20 ovaca! Gedza bio, gedza ostao!

Junak pozamašnog reproduktivnog organa. On svoj palamar spušta niz nogavicu i pokušava da ga održi pitomog svakodnevnim meditacijama, dok ne dođe vreme za akciju, je l' da? Jer bi svako pomeranje u pogrešno vreme moglo izazvati kolateralnu štetu.
Ljudi, taj jebe, ali stvarno!

Naša dela nas čine manje ili više velikim u očima drugih. Uglavnom je ono 'koliko daš - toliki si'.