Primalac rudarske penzije.
Gnevno izgovorena rečenica petog dana šestodnevnog posta ne preterano velikog vernika, kada predveče gricne nezamislivo malu količinu kolačića ili čokoladice.
-Sine, šta to radiš?
-Donela ti Goca nekoliko kolača, kaže da su dobri, pravila pa da prob... O bože! Jebem ti ma...
-Sine, nemoj da psuješ, nema veze postićeš sledeću nedelju, pa se onda pričesti.
-Jeste, jeste. Jebem ti oca lakomog, koja sam ja konjina, sunc...
-Ej sine, nema bre veze, ostavi te ostale kolače tati, znaš da on ne posti ovu nedelju.
-Jeste ostaviću mu kurac! Kevo, pola hleba sa onom zlatiborskom pršutom i kajmakom i uzgred naspi šolju jogurta. 064 *** ** ** Picerija Lukas? Molim vas najveću moguću picu sa svim sastojcima koje imate, ako može natrpajte i slaninčuge i svega što ima holesterola, masti i ostalih kuraca, da se bar omrsim k'o čovek.
Onaj fini sigurni osećaj da ćeš gadno da najebeš. Nema ti spasa.
6. jun, 1944 - Normandija
Derle od devetnaest godina sa puškom koje stoji na čelu čamca kojeg vozi Englez sa poremećenom strašću za brzinom ima, sasvim opravdano, gadan osećaj.
Prva rečenica dede posle povratka iz vojske.
Kada te pritisnu sve moguće muke koje u životu mogu da te snađu:
posao koji te smara
ispitni rok od kog ti puca glava
devojka koja je kučka
ortaci koji to nisu
škola u kojoj te maltretiraju
brat ili sestra daveži
žena koja je kurva
deca koja ti piju krv
roditelji koji ti jedu džigericu
penzosi u busu koje bi najradije $%@&*^&@$#$@#!!!
politika od koje ti se povraća
SEKA koja je samo farsa...
i kada pred kraj napornog i beskrajno dugog dana uđeš u kadu u nameri da se malo opustiš i provedeš neko vreme u radosnoj igri sa svojim vršnjakom, tada neka nevidljiva sila odluči da je vreme da ti isključi vodu, a i da ti struja baš nije neophodna.
E, jebem ti život...
To je onaj koji ce, ma gde se u masi nalazili, uvek stajati ispred vas.
Cak i ako ste u prvom redu, ispred vas ce stati dvometras iz obezbedjenja.
U zavisnosti od profesije kojom se bavi.
Brate onaj Saletov ćale je čist profesionalac u svom poslu, ubija kako radi!
Naravno da je čist, kad se bavi on-line trgovinom. I moj stari je profesionalac al' je vazda prljav jer je automehaničar, što ne znači da je manje čist.
Il' je lud ili mu se tašta zove Milka.
Opis kvaliteta srpskih golmana.
Gospodin koji trinaest godina tuca strane obaveštajne službe u zdrav mozak! Tražili su ga po koje kakvim pećinama i vukojebinama a on čovek mirno živi u civilizaciji!
Od sledeće školske godine upis kandidata za pripadnike CIA vršiće se u školi GSB "Bora Marković" u Beogrdu.
Noćna mora roditelja ziljavih pički. Jer, dok rođenu ćerku mogu izbegavati i ne pojavljivati se s njom u javnosti, psa ipak moraju izvesti u šetnju inače će im se taj pas pokakiti na tepih. Odrastao čovek izgleda tragično kada ga vidite sa psom obučenim u roze haljinicu.
-Oprostite, koja je to rasa?
-Ček, zapisala mi je ćerka negde... aha, evo ga... hm ... izgleda da je ovo ... wabwadow
imati tri bubrega.
Seljačina. Nekulturna osoba koja vulgarnošću zasenjuje čak i profesionalne seljake iz tv reality emisija koji su plaćeni da se tako ponašaju. Nema nikakve veze sa seljacima koji su kulturni ljudi iz ruralne sredine.
isto kao domaća ili dresirana životinja.
Aha, na tuđim.....da, pa posle ti kažu "gledaj svoja posla".
Slikovit prikaz da dotični nikako ne mogu ni biti jednaki sa prvonavedenim. Inače, odlikuju se obiljem praznih fraza u govoru, bez obzira da li je tema razgovora politika, sport, cena hleba, čišćenje snega ispred zgrade ili pak koja pevaljka nema silikone.
Kao primarne karakterisitike su još: zadovoljstvo sedenja isključivo u fotelji (donji deo ledja sa prirodno urodjenim oblikom od svojih roditelja), proizvodnja ničega, ekstremno široki vratovi (zbog čega su specijalizovane zadruge u vlasništvu istih, morale da prave i do metar duže kravate), ali i prirodni refleks da padajući sa bilo kakve visine, uvek se dočekaju u fotelji.
Zanimljiv je detalj da su na papiru ateisti, ali u populističkom delovanju, vole da glume i jevandjeliste, pa čak i srpskog patrijarha.
Skloni su šenlučenju i kod kretanja atipičnom skretanju u desno.
Od prirodnih staništa, najviše im odgovaraju klimatizovane vile sa najmanje 1.000 kvadrata. Mogu se pronaći na Dalekom Istoku. Po izgledu se razlikuju od svojih srodnika u Srbiji, gde su se prilagodili društevo-prirodnim uslovima i opstaju čitavih 70 godina. Naime, srpski komunista je vrsta koja je nekada migrirala prema istoku. Danas lete često prema Briselu. Takva pojava se naziva "evrointegracija".
Evolucija srpskih (ex yu) komunista:
1943. - iz jajeta, koje je još 50 godina pre toga položio Svetozar Marković, izlegla je se čudna mešavina nazvana "bratstvo-jedinstvo";
1980. - umire matica "joška" i vrsta počinje da se polako razilazi na nekoliko strana.
1990. - specijalnom mutacijom nastaje GMO seme "Slobocop" i time se stvara podvrsta koja će se pokazati optoprna na spoljni uticaj;
2000. - prvi veliki preobražaj (mnogim jedinkama se gubi trag);
2008. - drugi veliki preobražaj (vrsta ponovo mutirala); krdo dobija maticu "daču" i danas dalje egzistira u foteljama...
Moto sponzoruša koje jure tatice.
To je najnesmotrenija definicija koja je ikad bila izrečena. Čovjek je sve drugo, ali u najmanju ruku je razuman.
Misao koju apsolutno sigurno ima svaki učenik koji krene u školu dan pred raspust, pogotovo ako ustaje u 7 ujutru i izlazi iz kuće na -10 stepeni.
Zapovedna uzrečica koja upućuje na neki neoborivi autoritet koji isijava bogatim empirijskim odsjajem. Taj stameni stub, majeutski narator obično je neki očev prijatelj sa kojim je on prošao više sito nego rešeto i uvek je spreman da prosvetli neiskusne i zelene duše, koje moraju biti svesne da šta god uradile nikada neće moći da se poredi sa doživljajima pomenute konstante.
Naravno, nije uvek taj fantom reči i doživljaja neki očev prijatelj, to može biti neki politički lider koji se pojavljuje na televiziji, profesor, psiholog, pedagog... prostije rečeno bitno je da pomenuti mora imati narativne sposobnosti Andrića i životno iskustvo Korta Maltezea.
U samim počecima, mlađe razdoblje života, te priče 1001 noći mogu imati zanimljiv prizvuk, ali kada se ponove isto toliko puta onda izazivaju hroničnu apatiju. Toreadorska smirenost i elokventnost govornika izaziva masturbativne reakcije okruženja, nagonsku spremnost da slepo pratiš svaki njegov pokret, ako treba u bunar, onda u bunar. Uz puno navalentnosti posrednika koji se nalazi između mudroslova i tebe, bez njega ta situacija nema pravu čar, jer apel: ,, Slušaj bre šta čovek priča!'' pripada posredniku kao dobošaru rata.
Prihvatanjem da saslušaš priče možeš svašta čuti, kako je neko prevaren, prebijen, kako su povaljene najbolje ribe svoga vremena, kako su napravljeni veliki sportski poduhvati... i mnogi drugi izlivi pameti koji su obični slučajevi koji se mogu videti svaki dan, ali ipak glorifikovani.
A: Dođi sine da vidiš mog prijatelja iz Amsterdama, došao je juče.
B: Jao, nemoj opet, pa svake godine ga upoznajem. Opet će neka poučna priča da padne. Bolje ja da izađem na sporedni izlaz.
A: Ma hajde hoće nešto da ti kaže.
V: O zdravo stigli ste, gde si ti mali? Čuo sam da si prešao u prvi tim Zvezde. Eh kada se ja setim kada smo igrali tvoj otac, još jedan pokojni ortak i ja tri na tri protiv Piksija, Savićevića i Jugovića. To je samo pucalo i koljemo se mi i na kraju pobedimo 5: 4. Posle prilazi meni Piksi i kaže..
B: Izvinjavam se žurim moram na trening, morate mi ispričati drugi put.
A: Sedi tu, slušaj bre šta ti čovek priča možda nešto naučiš. Izvini, ova današnja omladina ne zna ništa. Nastavi.
V: Au što si gadan, kaže on meni, a i ovi tvoji.
