Najveći problem u životu alkoholičara sa dugogodišnjim radnim stažom.

Израз из народа- за народ, који најбоље описује жељу за борбом и опстанком у човеку. Ма колико безизлазна ситуација била, у људској је природи да барем покуша да пронађе пут који води до победе и разрешења проблема. МИ СМО РОЂЕНИ БОРЦИ И ПОБЕДНИЦИ!

Zlatna sredina, baš tamo gde treba, kao zreo klip kukuruza. On je tu u svom punom sjaju, gospodin čovek. Zabavlja slučajne prolaznike svojom savitljivošću i koordinacijom ali ga svi gaze po prstima a i trotoar ga rado prima u zagrljaj.

Stariji senilni gospodin visoke fotosenzibilnosti koji u banku ulazi ne skidajuću zatamnjene naočare nagativne dioptrije iznosa decenija koje je preživeo. Gospodin dolazi u ekspozituru, svi misle urbani gastarbajter potpuno nirvanski isključen od okruženja kao Džek Nikolson kad dolazi po trećeg Oskara, a on jadan nit' zna gde, ni šta je.

U Srbiji, sinonim za osobu koja siri pozitivnu energiju. Valjda, nenavikli na pojedince koji se smeju bez nekog velikog razloga i uzivaju u obicnim stvarima, ljudi ne mogu da razumeju da se covek raduje tek tako bez veze, a da cak nije barem dobio na kladzi.

Ako recimo neki muškarac umisli da je zec(ili tome slično) i počne da se ponaša i oseća kao zec, a pritom je evidentno da nije zec-pošto je čovek, neminovno je da će posle nekog vremena biti smešten na psihijatriju i biće smatran bolesnim čovekom.
U bolnici će psihijatri pokušati da ga izleče od te njegove bolesne fantazije.

Ali ukoliko neki muškarac umisli da je žena(ili tome slično!) i počne da se ponaša i oseća kao žena, što evidentno nije - kao što ni onaj mučenik od pre nije bio zec, ne samo da neće niko pokušati da ga izleči, nego će se hrpa nevladinih organizacija boriti za to da se ta njegova bolest smatra normalnom i zahtevati od svih njemu bliskih da tu njegovu bolest prihvate kao nešto sasvim normalno i kao njegov lični izbor i slobodu, a automatski dobija i titulu "gay"!

Pa lični izbor i sloboda biranja i onog prvog je bio da živi i da se oseća kao zec i nikog da ga razume, pa da mu pomogne u tome!

Obojica se osećaju kao nešto drugo, a ne kao ono kako su se rodili, a samo ovom što se oseća kao žena se pomaže, a ovaj drugi treba 'ladno da ide u ludnicu!

JA se ovom definicijom borim za prava svih, a ne te tamo neke gay organizacije..!
Borim se za prava ovih koji misle da su zečevi, Napoleoni, itd...
Gde je tu pravda, gde je tu jednakost, gde je njihovo pravo da se javno deklarišu tako kako se osećaju?!

Zašto je samo njima zabranjeno da se osećaju i izjašnjavaju kao ZECOVI?

Čovek koji moze iskamčiti 50 dinara za pivo od bosonogog cigančeta.

Čovek koji predstavlja pravu enigmu za voditelje što se tiče njegove najave u emisijama. Osoba koja je toliko superiorna u odnosu na svoj bend, da neće da se smatra delom istog, a opet toliko inferiorna da ne može da nastupa solo.

Opis vezan za osobu, koja se pored ogromne konstitucije ne ponaša u skladu sa svojim godinama.

Vremešni gospodin ili gospođa, koji obično ne priznaju požutelost svoje krštenice.
Ništa ne prepuštaju mlađim naraštajima, žive punim plućima, uvek su tu.

Poznatiji kao "Onaj što prevozi klavire". Preko dana, Ostoja je tihi čukarički preduzetnik. Noću, postaje dobrodušna zver, koja se bori protiv kriminala na ulicama Beograda.

Ostoja zapravo nije čovek, on je ideal, on je heroj kakvog Beograd zaslužuje, ali koji nam sada nije potreban. I zato ćemo ga loviti, jer on to može da podnese. On nije heroj, on je tihi branilac, bdijući zaštitnik. Klavirski vitez. Snovidjenje koje ti kaže - "Raduj se".

Misterija ovog heroja decenijama muči Beograđane: Zašto Ostoja ne prevozi trombone, sofe ili aligatore, nego baš klavire?

Ona devalvira. Jede je inflacija k'o nacionalnu valutu Zimbabvea. Nalazi se u konstantnom padu i nikako drugačije.

Koliko god čovek bio tolerantan, pod dejstvom teških lekova za smirenje ili lakih droga, progres njegovog pižđenja je neminovan.

Demonski konjanici iz slovenske, a samim tim i mitologije Srba koji tada još uvek nisu primili hrišćanstvo. Ne polu čovek- polu konj već polu čovek- ceo konj, tj. konj i jahač su jedno biće a taj jahač nema svoje noge nego raste konju iz leđa. Pokvareni i zli gadovi koji noću jure ljude i uživaju da ih kasape mačevima, gaze kopitima ili ih raspore i zapletu im creva zbog toga što nisu poštovali određene zabrane i običaje na koji su ih izlapele čukunbabe upozoravale. Iza njih jaše njihov ćopavi vođa na ogromnom konju, Veliki Todor, koji je danas poznatiji kao Sveti Todor i koji nosi veliku sablju i kalpak preko lica koje niko nikada nije video. Važno je i znati da su najaktivniji u toku Todorove nedelje. Nikako ih ne mešati sa onim pičkama kentaurima.

Otići na onaj svet kao gospodin čovek. Ne mučiti se ni minut. Kad vas Bog ima na umu na umrlici vam piše preminuo\la posle kraće i lakše bolesti. A ako može da se bira onda svakako u snu.

Gospodin koji ima neodoljivu potrebu da baci pogled u kantu za đubre.
Ne retko, taj gospodin, ima sasvim solidna primanja i živi jednim, koliko toliko, prosečnim životom, ali njegova avanturistička priroda mu ne dozvoljava da prođe pored kontejnera, a da ne zaviri unutra. Samo nogice ostanu da vire.

Neizostavni segment atmosfere ekskurzijskog autobusa. Nađe se uvek jedan pametan lik čija je keva još pametnija pa mu je napravila sendvičinu sa lepinjom i gurnula unutra 3 barena jaja. Dotični naravno sačeka par dana da aroma krene u smeru mirisa leša pa onda počne da se sladi. Iako mu svi psuju sva kolena familije i prete mu salmonelom, gospodin bez nosa i sa čeličnim stomakom izdrži da pojede pola a pola vrati u ranac da vam zagorča ostatak dana. Dok se budete vraćali kući mamurluk će vam začiniti kako miris iz negovog ranca tako i gasovi iz anusa ovoga kretena.

To je čovek koji više izgleda kao da je odvaljen od brega nego što igleda kao čovek. To je čovek, koji kada bi se ljudi radjali iz kupusa, verovatno bio rodjen iz Stounhendža, ili čovek koji bi, ako bi ljude donosile rode, bio donešen od strane Pteranodona. Drugim rečima to je čovek koji ima poprilično velike mišiće i poprilično diže razne stvari od nekoliko tona sa lakoćom. Čovek sa kojim se ne treba kačiti.

Znate ono kada si cvecka a sledeceg trenutka sve zaseres

Šo reče Stankela, mesto randevuja prečke i stative. Ono, sigurno da ima neku čar kad daš evrogo u raklju na primer dropkom, a goša neverue.

Dilema radnika sa gradilišta kad imaju najavu neformalne posete vlasnika firme ili investitora, da li će doći praznih ruku ili će doneti neko piće.