Padobranac, baš kao i ti, nezvan gost na nečijem veselju. Dok je god slavlja i povoda za tako nešto, postojaće i 63. padobranska jedinica.
Gde su sve padobranci bili poslednjih decenija dvadesetog veka i šta su sve radili, bio je motiv za razne priče. Mnoge su tačne samo u svom začetku, a neke su potpuno neistinite. Po ugledu na narodne bajke stvoren je mit o ''elitnoj'', 63. padobranskoj brigadi...
- Je l' Mare, ko je bre ovaj što peva rigoleto kumi na uvce?
- Pojma nemam, moguće neki naš kolega iz 63. padobranske...
- Au...pa ovaj je general-major za nas bogati!
Termin koji se koristi za k.k.z.p (klasicno klopanje za praznike).Kada gosti dodju na svadbu,slavu,ispracaj i "stave noge pod astal" (jos jedan od termina za k.k.z.p) tada krece mrndzanje.Mrndza se sve po redu,kako valja i trebuje.Poseban fenomen je mrndzanje posle sahrane gde svi gosti u tugi i bolu pozdravljaju pokojnika uz obilje hrane i pica.U takvim trenucima najbolje je biti gost.
Atmosfera negde na svadbi (cuju se samo case i tanjiri):
Cale: Mrndzaj sine mrndzaj,snaga na usta ulazi...
Sin: Mrndzam,mrndzam!
Cale: Mrndzaj,sarma nije nesto al je pecenje odlicno!
Sin: Ni mlada nije losa...
Cale: ...a tek pihtije...
Izuzetno sočan i mastan prdež, od koga se fasada ljušti, a armatura uvija u violinske ključeve. Svojevrsna je čast za domaćicu kada njen gost, jedno dvadesetak minuta posle jela, ošine kvalitetan prdež, začaran mirisima ručka, na taj način govoreći da je hrana bila toliko kvalitetna, da nije čak imao ni strpljenja da je svari, a kamoli kulturno pojede.
Onomatopeja prdeža
- Opa, kume. Ti li si već spržio onu sarmu?
- Vala kumo, zadnji put sam ovako lepo jeo još onomad kad nas sindikat vodio na vepretinu u Prag, osamdes'devete.
- Osetili smo, kume. Pravi domaćinac.
Kaze se za gosta koji se snebiva, pa koristeci ljubaznost domacina, nikako da ode.
Domacin:
(posle druge kafe sikteruse)
-Eto... Pa tako... Prici nikad kraja...
Gost:
-Jes vala... A jesam i ja preter'o. Ostadoh predugo...
Domacin:
-Ma, ne lupaj gluposti, nismo se dugo videli.
Gost:
-To jeste! A i ova zestina dooobra!
(Pokazuje na praznu casicu, a domacin, sta ce, mora da odgovori na prozivku dosipanjem.)
...
(Posle 2 sata, gost je na vratima i svi ga ispracaju uz prokisli osmeh.)
Domacin:
-Vec ides. (Hvala Bogu!)
E pa, da nam dodjes i opet. (Ne daj Boze!)
Najčekaniji događaj u nekom selu. Svako selo ima svoju slavu i tog sveca za čiji dan selo upetostruči svoju populaciju.
U nekim selima postoji i dalje taj stari običaj da jedan od seoskih domaćina bude centralni domaćin, dok u današnje vreme se pribegava pojedinačnim slavljima što zbog devastacije, a što zbog fenomena enormne posvađanosti domaćina međusobno.
Ali onda to nije nikakav razlog da gost prokrstari celom mahalom, jer ga domaćini bukvalno vuku za rukav da uveliča i njihov slavski ručak.
Česta su prepijanja, prejedanja i prefudbaliranja, kao i prekoncentracija ciganskih duvačkih orkestara u selu.
Uveče, i saobraćajna policija dolazi na scenu jer zauzima strateške pozicije na lokalnom putu slavljeničko selo - obližnji grad.
Posle toga, selo odumire i živi da bi sačekalo narednu godinu što uveliko oslikava fenomen: "Nemamo, nemamo, stiskamo se, a za slavu puknemo para ko Srbija za Koridor 10."
1. Prva slava...prva rakija, prva kafa dočekuša, prvo meze, prva čorba, pet rakija, prvi roštilj, prva torta, prvi trubači, pet piva, još jedna kafa, prvi fudbal na poljani sa gostima iz prve kuće.
2. Jedan gost te vodi u njegovu kuću...onda druga slava...tri rakije, preskačeš meze iako se domaćin vređa, odmah povratiš njegovo poverenje sa kafom, pet rakija, dva roštilja i pečenjem, i sa još dva piva...
3. Prvo sranje i prvo povraćanje u poljskom WC-u...drugi fudbal na poljani protiv tima drugih trubača.
4. Štoper te zove kod njega, inače ti se pada teča, pa udri: treća slava...sedam rakija...jako meze...prvo posustajanje: piješ kiselu...prva kafa...pečenje, prvo koškanje zbog Dačića i Tadića...parče torte...četiri piva...jurite treće trubače jer dokle više da im dajete pare mamu im jebem...treća fudbalica, onda čorba i kafa sikteruša...
5. Drugo sranje (broj mokrenja je toliko velik da beži tvom razumu), povraćanja nema više...flašu kisele nosiš sa sobom...
6. Domaćin te vodi da vidiš njegovo novo tele...osam rakija dok blagosiljaš tele...ulaziš na četvrtu slavu...kafa, meze, čorba, rakija, pesma, slikanje za fejsbuk, prase...dolaze četvrti trubači...tvituješ...opet Dačić i Tadić...
7. Kradeš trubu od jednog Cige i sad ti sviraš trubu dok igraš fudbal...devet piva.
8. Svađaš se sa saobraćajcima...
9. Budiš se i pojma nemaš kako si došo kući...
10. Duhovi se slave tri dana, krećeš u novo selo, i opet tačka 1.
Ovako se naručuje dezert u leskovačkim kafanama.
konobar: Izvoli te koe će pojedete?
gost: Jednu ljutu pljeskavicu od deset.
konobar: Dobro, a nešto za dezert?
gost: Za dezert jednu neljutu pljeskavicu.
Ova rečenica se najviše upotrebljava za vreme, rodjendana, slava, itd...
Gost (prilazi slavljeniku i vadi 100e):"E nisam stigao ništa da ti kupim, evo ti nešto para, da možeš devojku da izvedeš na piće."
Slavljenik:"Ma ne treba stvarno.."
Gost:"Nemoj da se svađamo sada, uzmi!"
Slavljenik:"Dobro.."(presrećan)
Gost koji nije pozvan na svadbu, rođendan, ispraćaj, sa'ranu. Obično se provuče pored regularnih gostiju, pod šatrom zauzme mesto u ćošku i odmah do cerade. Dođe da bi pojeo sve u vidokrugu k'o da mu je poslednje, popije pokoju za slavljenike/pokojnike i pokaže svoju novu, tri broja veću kožnu jašu. Ako ima sreće, vrati se i sa rashodovanom tortom kući. Koščinar vulgaris.
Najveseliji i najsrecniji gost na svadbi.
U svatove ga je pozvao kum, pa on mora samo da se pojavi i da se najede i napije ko covek, ne mora ni poklon da donese, a kad mlada prolazi da skuplja pare, moze slobodno da ode u wc i da se napravi susumiga.
U 99% slucaja nit ga mlada, nit ga mladozenja poznaje, pa je i njima totalno nebitan.
U subotu sam prikumak.
Svaka cast onda, ce krivis gusu za dzabe.
Veoma komplikovan način da naručite kafu. Mada, verovatno ćete postati ultra-fensi-urbani i hiper-kul-trendi ako uspete ovo da naučite i pravilno da izgovorite pred konobaricom.
Konobarica: Izvolite?
Gost 1: Molim vas, kraći espreso u maloj šoljici do polovine, sa hladnim mlekcetom.
Gost 2: Meni donesite kraći espreso u maloj šoljici do četiri sedmina, ali sa toplim mlekom, Imlekova Kravica ako ima...(Konobarica klima glavom i odlazi ka šankeru)
Šanker: Koja je narudžbina?
Konobarica: Metni dve kafe
Gost na veseljima i slavama koji uvek seda u čelo stola. Na specifičan način hvata bočne ivice stola rukama, seda na stolicu, pa tek onda pokušava da privuče istu stolu kako bi naslonio stomak do ivice da mu hrana nekim slučajem ne ispadne. Pokret obično kao rezultat ima povlačenje stola prema stomaku jer stolica ne može da se privuče od težine fliperaša.
- Alo bre, kume, nemoj da mi tiltuješ trpezu! Evo ti ova fotelja sa točkićima ako misliš da se pomeraš.
Flajka od 0.7 litara. Pored motorke, sikire, testerola, bezolovnog benzina i stilovog dvotaktola obavezan dio opreme svakog drvosječe. Naravno, tečnost u flaši je rakija.
Zna da bude čest gost pokrivanja kuća i izlivanja temelja i ploča.
Čestit i vrijedan domaćin će je držati u ambaru s kukuruzom ukoliko mu žena broji zbog njegove ljubavi prema dobroj kapljici. Prava domaćinska je pljosnata, ali zna da bude i u drugim oblicima.
- Jes' teško jeblo mater svoju!
- De ti malo ogledaj iz moje sedmodecke, tu je snaga!
- De 'vam' :naginje:...uh! Dobrrrra!!
- 'Vataj sad!
Prototip pravog muža sa Balkana: 120 kila, pivski stomačić koji izgleda kao prava stomačina a u stvari je posledica ne samo piva, već i vina, rakije, roštilja, hleba, bureka, kolača, volana i naravno lenjosti.
Voli da se druži sa familijom i prijateljima. Divan je gost, a još bolji domaćin. Navija za Zvezdu ili Partizan. Za Božić seče Badnjak, a za slavu nosi kolač u crkvu. Vozi polovnog Nemca.
Žena ga voli iz nepoznatih razloga. Verovatno ga se seća iz dana kada je bio lep i zabavan. A deca kao deca, vole svoga taticu, pa kakva god da je veprina.
Votka nenadmašno lošeg kvaliteta ali pristupačne cene, zbog čega je čest gost na blejama srednjoškolaca i studenata. Možda je Van Gog pod uticajem Absinta sam sebi odsekao uvo, ali budite sigurni da ćete pod dejstvom Atlanktika doći u iskušenje da sami sebi odgrizete ruku. (Kada bi svi koji su se otrovali ovim pićem lupili plus na defku, našla bi se u odabranima, garant)
Izraz koji se koristi kad vam gost dodje u kucu i posle nekog vremena pocinje da smeta, a nikako ne primecuje da smeta, a samim tim ne shvata da nije vise pozeljan... Nastao je zbog toga sto nasi stari kada vide zmiju u svojim dvoristima su imali obicaj da zapale krpu, parce gume ili bilo sta sto dimi kako bi zmiju oterali...
A: Covece, pre neki dan mi bio Aco u poseti. Bi lepo prva dva dana, ali covek nikako da ode kuci. Osta 4 dana, sve mu jebem!
B: Pa sto nisi zapalio neku krpu?
A: Ni unutrasnja od traktora mi ne bi pomogla, nemos ga isteras...
Zasjesti u gostima bez mjere i bez stida. Tu je rakijica, pivo, tu je nekakvo meze, a možda i neki kolač što je domaćica spremila, a dragi gost vjerovatno ništa od toga kod kuće nema, pa ne vidi razlog da žuri. Domaćini prenaglašeno zijevaju i naglas pominju rano ustajanje i naporan radni dan, a u sebi pominju majku, Boga i sve do desetog krvavog koljena osobi koja im se uvalila na konak.
- Na šta to ličiš, sve te jebalo, podočnjaci ti do džepova?!
- Ma batali me, dođoše mi sinoć Ožeg i Mrki kao na po jednu, dvije i zakonačiše do 1 po ponoći, pleme im nezaposleno jebem!
Fascinantna i upečatljiva pojava kod ženskih 60+ osoba na selu. Ovo pozdravljanje se odlikuje time što gost, koji ulazi u kuću (takođe bakuta vršnjakinja) obavezno saspe par rečenica i tek onda sledi "pa dobar dan". Uz to užurbano juri kroz godinama proučavanu kuću koju sada poznaje kao i gazda, ka kuhinji i dobro poznatoj stolici, spremna za kafu. Naše dve bake se u suštini lepo ispričaju, pre samog pozdravljanja.
-Jagodinke mori! Tu li si?
-'Ajd 'ajd!
(otvaranje vrata)
-BRE ove tvoje mačke, nesam znala da imaš ovol'ko, 'bagi manje bejahu do skoro, ću uzmem ovej papuče, more ženo izmrzo sa ovi moji opanci nikakvi, kao preko celo selo da otodim, a ne da smo ovol'ko blizu. DOBAR DAN U KUĆU.
(sedanje) Oj lele..
-'Ajde pa izvolte, da turam kaficu.
Sledi bapsko ogovaranje...
Bez obzira što u katastru piše da neko posedujete samo jednu kuću često se dešava da nekom ipak neka druga kuća priraste srcu. To je mesto gde posle rado svraća, bilo pozvan, bilo da nije. A kad jednom udje, više nikad i ne izadje! Posle izvesnog vremena navikavanja na novu okolinu biće u stanju brže da pronađe stvari i od samog vlasnika, pa ponekad može i biti koristan takav gost.
.... podne u centru grada, potraga za opremom za maturu, traže se haljine, cipele i torbe...
Ivana: Lele što je toplo i što mi se piški, daj da nadjemo neki wc il žbun pod hitno, ne znam još kolko mogu da izdržim.
Jelena: Ej pa druga kuća mi je iza ćoška, možemo da svratimo tamo.
... 5 minuta kasnije, zvone, Bojana otvara vrata....
Bojana: O kakvo lepo iznenađenje, nisam tebe vidla još od juče. Zdravo Ivana.
Jelena: Dal je moguće da sam ovde bila juče, čini mi se da je to bilo odavno. Ma u prolazu samo, pa da te posetimo, da ne bude da nismo htele da se javimo a da samo bile u blizini. Šta se radi?
Ivana: E idem ja časkom u wc.
Bojana: Evo spremam se, treba do katastra da odem nešto da proverim. Nego ne mogu da pronađem celo jutro one šnale što sam kupila kod kineza.
Jelena: Pa juče si ih iznad tv-a stavila kad si mi ih pokazala. Vidi stvarno sam bila juče ovde, sad se sećam.
Ivana izlazi iz wc-a.
Jelena: Ajde otišle smo mi, da te ne zadržavamo.
Bojana: Evo polazim i ja sa vama.
....Izlaze sve tri, Jelena zaključava vrata, daje ključ Bojani i odlaze...
Ključna osoba za organizovanje dočeka nove godine u Srbiji za vreme komunističke diktature (1945-1989).
Sretni slavljenik je bivao počasni gost svakog većeg, organizovanijeg dočeka nove godine, a njegov jedini zadatak je bio da na proslavu ponese ličnu kartu, a da za vreme proslave da ne promeni bitno svoj lični opis. U suprotnom bi svi iz kafane odgovarali za narušavanje ustavnog poretka SFRJ, a novu godinu bi dočekali u zatvojskoj ćeliji.
Proslava u toku, tutnji ziva muzika u kafani. Minut do 12 i muzika daje tuš:
- 10, 9, 8...
Čuje se zvuk motorole i oseti se ladan vazduh koji ulazi spolja. Na vratima stoje dva brkata milicajca sa petokrakama na šapki:
- Prekidaj slavnje. Muzika tišina. Znate li da je zabranjeno poslavnjati nacinalističke praznike. Ko je organizator ovoga skupa?
E tu istupa slavnjenik:
- Nije to što mislite. Ja danas proslavnjam rođendan. Hoćete da popijete nešto?
- Ne pijemo na dužnosti. Ličnu kartu molim.
- Evo izvolite. Dajte drugovima da popiju.
- U redu je. Pa ako je rođendan, onda može po jedna.
U bliskoj vezi sa ''stajanjem na vratima''.Podrazumeva se da niko ne stoji baš na vratima i ne priča iz te pozicije. Izraz se koristi kad nam neko ostane zaglavljen jednom nogom na pragu a drugom je na hodniku,taman tako da nismo sigurni da li naš gost zaista odlazi ili ima nameru da se vrati.Ovo stajanje na vratima,obavezno prati neka priča.Tako,često se desi da se naš gost baš tada seti da ispriča nešto što je zaboravio za ona 3 sata dok je bio unutra.
I tako on obučen u zimsku jaknu toroče li toroče sad već sa obe noge na hodniku,a vas u tankom džemperu na pragu probija hladnoća iz hodnika.Posle izvesnog vremena,ako ste suviše kulturni pa i dalje slušate, hladnoća vam je došla do kostiju,pa nemate pojma o čemu i o kome se radi...A iskreno jedina briga vam je da vidite gosta kako silazi niz stepenice i ide ka izlazu.
A može vam se desiti i gora stvar od hladnoće u toj situaciji.Zov prirode koji vas očajnički tera da gledate malo u gosta a malo u vrata WC-a.E tu vam već ni vaspitanje neće pomoći da čujete priču do kraja...
