Recenica koju je nas narod shvatio preozbiljno.

Osoba koja se napinje iz petnih žila zbog tvrde stolice, dok sedi na WC šolji sam sa sobom.

Истинита пословица у чију се доследност често можемо и сами уверити.

Потврду најчешће добијамо на митинзима, протестима, стадионима и осталим местима где људи могу своје мишљење да искажу кроз песму.

Javlja se kod vecine dece.
Ispoljava se tako sto rade neke stvari za koje bi digla revoluciju kada bi ih roditelj terao da ih urade.
Npr sam se ja napalio na stari vojnicki slem koji sam naso u podrumu.

Podigao je spomenik sebi za života.

Опремљен свеском и оловком, пун ентузијазма слуша свако предавање. С времена на време његово лице се озари као да је чуо најлепшу могућу вест. У очима професора он је једно пажљиво и радознало дете, али они који га мало боље познају свесни су чињенице да је он далеко од тога..Претресом његове свеске постаје јасно чиме се бавио годинама, вредно је записивао све лапсусе икада изговорене на часовима. ( '' Најкањонскији кањон; распадање и разарање, ту је разлика само у једном слову; ти си се тамо возила на камилама, они иду ауто-ногама '' )

Nedoumice koje se javljaju u glavi našeg čovjeka, prilikom savladavanja raskrsnice regulisane kružnim tokom.

To je nesto sto postuje i najzadrtiji kosmopolita ,pocisti prvo ispred svog praga.

Druga verzija poslovice "dela, ne reči", jer danas su mnogi ljudi anksiozniji i plašljiviji i ne mogi ni reći šta misle i da se požale na neki problem od sramote, ali zato su dobri u unutrašnjim monolozima. Da bi se stiglo do dela treba krenuti prvo od reči!

Кад кажем глава, мислим на ову мало јужније. Ово се односи на лика који би јебо рупу на тараби без било каквог обазирања да ће му се евентулано рђав ексер зарити у чвабало.

To je kada namerno prdite pod jorgan kako ne bi podsticali globalno zagrevanje, a uz to ste pritom svesni da na drugoj strani planete seku se šume Amazona kako bi se napravile rafinerije za preradu nafte, ne bi li se par ljudi obogatilo.

Opsesija sveže pridošlog robijaša, prvih dana u zatvoru, zbog konstantnog straha od silovanja.

Opravdanje starog svata pred razgovor sa policijom.

Vozeći se po Brankovom mostu raspalom u svom bentliju gledam u svoj stan prema BW, kakav carski pogled. Ispred mene kanta neka od autobusa, gledam onu bedu od naroda kako se skupila, kontam ne radi ni klima. Mene piči klima lagano po obrazu dok mi crvenokosa starleta liže prepone i stiska penis nogama dok svira. Umalo ne pogazih nekog kineza na skuteru električnom sve mu jebem sirotinjsko. Palim svoju rotaciju na krovu i prolazim lagano kroz crveno. Lud sam da čekam. Kod Doma omladine uparkirah kola na trotoar da pokupim neke klinke, one radosne uleću na zadnje sedište, kažu na sve pristajemo. Bacam im po 2 grama koksa i prebacujem u 4. brzinu. Studentkinje neke iz Karaburme usput saznajem da vole analni seks. Nikad neću slati svoju decu da studiraju, to je za sirotinju. Opet neki špic u ulici Džordža Vašingtona, palim laganu muziku i vučem lajnu da se smirim, isključujem klimu da mi ne nazebu jaja a riđokosu kurvu izbacujem na trotoar i bacam joj štos para u sise.

Poslovica koja više ne važi od pojave death metala.

Roditelj sa odličnim sluhom, zdravom mentalnom percepcijom i par malih vragova koji se iz petnih žila trude da sve to poremete.

Posledica preteranog konzumiranja alkohola koja se ogleda u nerazumljivom postu.

Nezvanična himna svih šizofreničara.

nešto što postoji samo kod srpskih političara - niti šta misle, niti šta rade.

У вину је истина... Неко је проналази у ракији, а добар део и у пиву. Е сада када се све ово конзумира у големим количинама, не треба детектор да потврди да ли човек лаже или говори истину, јер "Што трезан мисли, то пијан говори"... Захваљујући алкохолу, настала су нека од највећих срања која су завадила људе, а богами и нека која су их зближила...