Ekvivalent izrazima nećeš jebati (za kilave muškarce) i nećeš rađati (za ogavne žene), s' tim što se ovaj termin upućuje nesuđenim vlastodršcima. To su oni kojima je svako upinjanje uzaludno jer ih narod neće pa neće. Mogu da se opredele ekstremno levo ili ekstremno desno, da glume centar, da dele šećer, ulje i brašno, da drže pod kontrolom sve medije u Srbiji, štrajkuju glađu i žeđu, sede na stiroporu, prave proteste, kupuju glasove - opet džabe, no pasaran!
Naporan rad u kampanji, koji se uglavnom svodi na ljubljenje sitne dece i stoke i asfaltiranje ulica, može ih dovesti čak do 49.99% glasova. Čak i u tom slučaju oni neće vladati jer se neće naći budale da sa njima uđu u koaliciju i namaknu većinu. Razlog je isključivo taj što njihove napuderisane i našminkane njuške iz nekog razloga iritiraju više nego njuške ostalih, mada su realno svi podjednako loši.
Beograd, 2012.
Pičkousti Aca - Šefe, šta ćemo? Znate, ja bih da budem gradonačelnik. Prošlo put je malo falilo pa su me ispalili ...
Toma Grobar - I ja bih da budem premijer pa ne ide!
Aca - Zar niste rekli da biste da budete predsednik?
Toma - Otom potom. Sad je ovo aktuelno!
Jorgovanka - Hajde stvarno uradite nešto, da preuzmem već jednom državnu kasu! Čekam dvadeset godina, prvo u radikalima pa sad ovde ... hoću da vodim finansije!
Aca - U koje se razumeš k'o Marica u kriv kurac!
Toma - Smirite se, idemo polako! Da vidimo sa kim bi mogli. Imamo 45% sa Veljom, fali nam jako malo da napravimo većinu.
Aca - Niko neće sa nama. Demokrate dogovaraju sa radikalima.
Jorgovanka - A da pozovemo mi demokrate i lepo se ponudimo?
Toma - Jes' pa da mi Tadić otme mesto premijera! Nema šanse!
Jorgovanka - Da zovemo onda radikale?
Toma - Nikako! Da me Pop-Lazićka ubije što sam onomad pričao da diže noge predamnom ... ne mogu sa njom, jedva smo se razveli, mislim profesionalno. A i plašim se da ne počnu da me kunu ...
Aca - A da probate preko Šešeljeve porodice, ipak ste im kum?
Toma - Ne vredi!
Aca - A Dačić?
Toma - Taj nas je prošli put zajebao, više ne pregovaram sa njim! Mali je zajebaniji nego što je svojevremeno bio Sloba. Probao je Velja da zove Mrkonjića ali se ovaj ne javlja.
Jorgovanka - A Koštunica?
Toma - Taj ni ne zna da su bili izbori.
Aca - Čeda?
Toma - Pitao sam. Spominje neke zmajeve i nekih trista čuda ali neće!
Jorgovanka - Ljajić i Ugljanin?
Toma - Hoće ali neće zajedno. Ili jedan ili drugi a odvojeno nam ne znače, nije dovoljno. Mađari hoće ali opet nije dovoljno. Čanka ne smem ni da pozovem.
Jorgovanka - Jebiga!
Aca - Tomo, šta da ti kažem ... nećeš vladati! Jedino da opet pravimo novu stranku, još se nismo oprobali kao socijalisti i levičari ...
Najbesmislenije pitanje koje ti majka/otac/baba/deda/sestra postavi svaki, ali svaki put kad se probudis ujutru.
#07:48, subota, jutro posle žestokog izlaska, ustao si da povratiš ono malo kiseline sto ti je ostalo u zelucu posle 10 noćašnjih povraćanja.
-Baba: Sine, ustao si! Ajde da obeš babi da kupiš kafu, nema baba uz šta da gleda jutarnji program. Ljubi ga baka!
-Ti (povraćaš na sred dnevne sobe): BUAGHHHHHH!#12:03, nedelja, "jutro" nakon celonocnog dopisivanja sa najvećom smaračicom koju si ikad upoznao i kojoj si dao broj (ne možeš da veruješ da postoji neko ko je veći smarač od tebe, i idalje si u neverici)
-Ti: (Ideš kroz dnevnu sobu kao da si iz groba ustao a ne iz kreveta)
-Mama: E, sine, ustao si! Ajde da ručaš. Kako si spavao? Nije ti bilo hladno? Ja sam te pokrila jutros, bio si se otkrio. Da se ne prehldis, srce mamino! A šta ćeš da jedeš? Šta mama da ti spremi? Šta ćeš danas da radiš? Da odeš do Miloša? Nisi odavno bio kod njega... (nastavlja idalje da priča bez prestanka...)
-Ti: (Prolaziš kroz dnevnu sobu, odlaziš do kupatila u kome na šoli provodis 13 minuta, izlaziš iz kupatila, majka idalje priča. Kuvaš kafu koju si juče kupio babi. Ukapiraš da je polovina kese za kafu umazana tvojom skorelom povraćkom. Umalo ponovo ne povratiš. Zakuvavaš kafu. Idalje si u neverici da je ona devojka onoliki smarač. Mama idalje prica. Cuo si jedino ono "E, sine, ustao si" i odmah si prestao da slušaš. Piješ kafu.)
-Mama: ...bila juce kod komšinice Rade. Jesi čuo da joj se ćerka verila za onog manijaka što valja drogu preko Bugarske granica? Jadna Radica moja...
Kombinacija morbidnog, svakodnevnog, tužnog, veselog i ponajviše besmislenog. Umesto da opevaju cvetna polja, dolazak proleća i njegove vesnike, oni u prvi plan stavljaju donji veš, sponzoruše i Ferarije.
Pošto su poznati noviji stihovi, evo nekih old skul primeraka:
-Lažeš kao pas, gledaš me ko zver, stvarno nije fer.
-Sve, sve, sve, sve ćeš da mi daš,al ja neću s tobom jer si mafijaš.
-Daj zagrli me, daj daj daj, vodoravno a i uspravnooooo
-Ajde Jelo šmrći belo, pa nek vidi celo selo.
-Plitak potok, a voda duboka???
-Mala leži tuku mitraljezi, ja ću na te, ne boj se granate!
-Oću kući da te vodim, ali ja sam izbjeglica nemam kuće bože bože zar
ja tražim nemoguće?
-Vetar duva kiša sipi a pod nama krevet škripi.
-Zbog nje su me zvali papak? ja to nisam znaoooo
-Jel te peku u daljini moje suze na haljini?
-Skočit ću sa sedmoga sprata, rodila mi žena a ja nisam tata.
-Moj se dragi u autu voza a ja jadna u šumi kod koza!!!!
-Kažu nismo par zato što si podstanar?
-Uz malu peć i radio svašta sam joj radio.
-što na kafu zoveš mene kada nemaš samlevene!
-Nemoj da plačeš na mom pragu da mi vrata ne povuku vlagu.
-šta će meni venčanje i žena kad sa tuđom živim bez problema.
-Moja mala nema prednjih zubi, kad me ljubi jezikom me ubi!!!
-Ti ode na zeleno ja osta na crveno, rastavi nas semafooor.?
-Nećeš čak ni pasulj da mi skuvaš, a kamoli decu da mi čuvaš.
-Da dogovor kuću gradi rek'o je nek'o, s tobom kako stvari stoje
temelj je daleko..
-Mala moja na vrh kola stani da te moje oko nanišani.
-Skini skini košulju al nemoj brushalter ostavi bar nešto mala da pocepa panter.
-Jedva čekam da sa'ranim majku pa u kuću da dovedem Rajku.
-Kuće laje a ja mislim ti si, otiš'o si sarmu probo nisi.
-Ja te volim ja te obožavam, ja bih s tobom da se razmnožavam.!!!!!!
-Ja sam dama visokog morala, zato svoju nikom nisam dala.
-Alal vera mili moj, kad me stegneš joj joooj
-Cveta cveće listaju banderre, ja te volim, ti si mi devojka!?
-Ispred kuće metar drva, ti si moja ljubav prva.
-Mala moja dođi da sviramo malkice, ja dok sviram ti mi skini gaćice.
-Ja sam svoju Raziju miniro, poginut će ko je bude diro.
-Pletem džemper, džemper mi u ruci, dođi mala pa mi ga navuci.
-OOOO, otpala ti ruka ako drugu takneš oko struka.
-Otišoooo si e pa nek siii, nisi bio bog zna kako seksiiiiii.
-Nisam zgodan al sam neophodan, ko me proba želi me do groba..
-Mala moja na vrh sela moga, ti živiš u oblacima, ja živim u opancima ??
-Ja ti kažem odlazi pokido se lanac, a ti ne razumeš ko da si Bosanac.
-Guram guram ne može da udje moja noga u cipele tuđe.
-Pevaljka sam od glave do pete, oko mene sve valute lete.
-Neko vozi motor, neko vozi traktor, ja i moja mala motokultivator.
-Sutra kada prođe što je noći milo, ti ne pričaj drugovima šta je sinoć bilo!!!
-Puši puši mala puši mala ti, ne dozvoli vatri da se ugasiiiii
-Dva bunara dva bunara a velika suša, dođi dragi izgore mi i srce i dušaaaa
-Rodno mesto Banja Luka, jedem ćevap s mnogo luka u Beču sam
gastarbajter, u krevetu pravi fajter
-Suzama sam lepio tapete kada ode i odvede dete
-Ja sam mladić od pedeset ljeta, šta sam mator ništa mi ne smeta, sve
me cure u mom selu jure, kaže majka da je zbog frizure
-Kuvaš mleko kipi sve po ploči, u šta blejiš jebem te u oči
Izraz za posao ili neku radnju koja je unaprijed osuđena na propast. Džaba ti to što imaš muda k'o vo ako nisi adekvatno opremljen. Što bi naš narod rek'o gdje ćeš go na Rusiju?
- Momci, jel ovo Mjesna zajednica? Rekoše mi da Lakija grobara mogu ovde naći.
- Jeste, ali Laki nije tu. Šta je u pitanju?
- Smrtni slučaj, juče mi umro otac pa treba da ga sahranim.
- Auu, kud baš danas... Badnji je dan prijatelju, Laki je otišao u svoje selo i nema ga do posle praznika sigurno. Da nesreća bude veća, jedini je grobar u selu...
- Kuku meni, pa šta da radim sad?! Možete li ga vas trojica ukopati?
- Nema šanse, danas se peku prasići i sve što ide uz to.
- Platiću vam pobogu, neće bit' džaba! Daću vam po 50 evra, malo li je?!
- Pa sad... hmmm... aj' dobro. Evo ruka!Nakon sahrane...
- Hvala momčadijo, ne znam kako bih ovoj silnoj rodbini i komšijama u oči pogledao da nisam organizovao sahranu. Ajde pređite s narodom pod šator da pojedemo i popijemo nešto za pokoj duše, red je...
- A pare?
- Aaa da da, tu su pare. Evo pedesetka, kako smo se dogovorili...
- Ček' ček' domaćine, rek'o si po 50 svakom.
- Nismo se razumjeli momci, rekao sam pedeset.
- Jel zajebavaš ili...? Vadi još stoju, nemo' frku da pravimo!
- Polako ljudi, nemoj da se svađamo pred narodom. Nesporazum je u pitanju, dogovor je bio 50 i toliko sam dao.
- A tako, jel? Daj tu flašu rakije, vidjećemo se još.
- Gdje ćete sad majku mu?! Sjedite, poslužite se...
- Vratićemo se, ne brini.Litar vremena kasnije...
- Slu... slušaj nas dobro, prijatelju... Oca smo ti počeli otkopavat'... Daj još sto evra inače ima da ga skroz iskopamo i naslonimo uz kuću k'o pečenicu da se okapa, pa ti vidi šta ćeš...
- Evo, zaboga, evo... Tako mi i treba kad 'oću da se bodem s rogatim :vadi pare:
Polu-mitska porodica moćnih Romulanaca za koju se samo nagađa da li postoji, a kojoj se pripisuje da se nalazi na vrhu piramide prosijačenja, krađa, sakupljanja sekundarnih sirovina, malverzacija sa luna parkovima i svih onih aktivnosti kojim se Romulanci bave, bilo da su sa one ili ove strane zakona.
Kajzer Soze međ' Romulancima. Neuhvatljiva sila koja pomera konce Romulanskog podzemlja i to ne samo u ovom našem vremenu, nego generacijama unazad i ne samo na ovim prostorima, već svuda gde je muka naterala taj nomadski narod trajnije da se nastani.
O moći i bogatstvu ove porodice kruže prave legende tako da se među ljudima koji veruju u njeno postojanje često može čuti da ih nazivaju "Crni Miškovići", a nemogućnost prikazivanja bilo kakvih dokaza da oni postoje, potkrepljuju teorijom kako je ta porodica toliko jaka i povezana, da se na njenom platnom spisku nalazio svaki ministar, premijer i predsednik Srbije i Jugoslavije u proteklih pedeset godina.
Naravno, pored priča o bogatstvu i uticaju, kruže priče i o ogromnoj surovosti kojoj je ova porodica sklona ukoliko se neko suviše približi dokazu da postoje, pa se mnoge nestale i ubijene osobe sa svih meridijana sveta vode u nekim tajnim dosijeima kao njihove žrtve, nebitno da li su obični ljudi ili policajci i agenti koji su im bili na tragu.
Boris Tadić: Objaviću svim medijima istinu o tebi Đilas. Ili bolje da kažem gospodine Drogan Džilas.
Dragan Đilas: Kako si saznao to?
Boris Tadić: Imam ja svoje izvore Drogane. Nećeš mi tek tako uzeti stranku. Idem odmah u B92. Oni će se baš obradovati ovoj vesti. Videćemo ko će biti predsednik DS-a na kraju ove bitke.
Bojan Pajtić: Čekaj Borise. Da se dogovorimo.
Dragan Đilas: Pusti ga Pajtaro. Neka ide.
Bojan Pajtić: Ali objaviće svima da si Romulanac Drogane. Šta ćemo onda?
Dragan Đilas: Neće.
Bojan Pajtić: Kakav ti je to telefon šefe? Nikada nisam video da ga nosiš? Nisam takav video ni da postoji.
Dragan Đilas: Ovo je poseban telefon. U prodaji će se pojaviti tek za dve godine, ali pored vrlo korisnih funkcija koje ima, kamere od trideset megapiksela, fantastičnog planera obaveza, softvera protiv prisluškivanja, brzog operativnog sistema i mnogih drugih stvari, ima i jednu dodatnu stavku.
Bojan Pajtić: Kakve to ima veze sa Borisom šefe?
Dragan Đilas: Ima sve veze. Ovo čemu ćeš sada prisustvovati, možda nećeš najbolje razumeti, ali znaj da je nešto o čemu moraš da ćutiš do groba, inače može da se desi ranije da odeš u taj grob. Jasno?
Bojan Pajtić: J...j...jasno š...š...šefe.
Dragan Đilas: Samo okrenem jedan broj koji može da se pozove samo sa ovog telefona, evo ovako.
Nepoznat muškarac: Da.
Dragan Đilas: Drogan je. Licko hoće da se obrati medijima. Saznao je.
Nepoznat muškarac: Dobro.
Dragan Đilas: I Pajtaro sada će se to rešiti.
Bojan Pajtić: Šefe zvoni ti ovaj tvoj telefon. Boris je.
Dragan Đilas: Već. Ponekad i mene iznenade brzinom. Daj to 'vamo. Halo Borise. Izvoli.
Boris Tadić: Ovaj, nemoj da brineš Dragane. Nigde ne idem. Samo da znaš. Tačnije idem samo do B92 da javim kako ti predajem stranku znaš. Reci prijateljima da ne brinu.
Dragan Đilas: Odlično. Taman možeš da uradiš ono što pripremaš već godinu dana, a što nikome nisi rekao da ćeš uraditi.
Boris Tadić: Ne znam na šta misliš?
Dragan Đilas: Tajno venčanje sa Josipovićem, a onda medeni mesec na Brionima.
Boris Tadić: Ali kako znaš!? Nemoguće. Samo nas dvojica......oni su ti rekli.
Dragan Đilas: Pa naravno. Zbogom Borise.
Boris Tadić: Zbogom.
Dragan Đilas: Takoc. I to smo rešili.
Bojan Pajtić: Oni stvarno postoje. To nije mit. Romanovi.
Dragan Đilas: To prezime da nikada više glasno nisi izgovorio. Zovi Ješića. Imam neku kombinaciju sa mlekom da uradimo.
46 hromozoma koji se nalaze u tijelu čovjeka izgrađuju ga u jedinstvenom i neponovljivom obliku. U obliku koji svaki čovjek treba da predstavlja, nadopunjuje i izgrađuje do sebi zacrtanog cilja.
Ti nisi kao drugi, u tebi ima nešto.
No međutim, inferiorne pičke, oni koji u društvu služe jedino kao fizičke pojave koje privlači sila gravitacije, traže način da se u tom društvu istaknu, da pokažu da vrijede. Da izvojevaju pičku. Traže put, probavaju na sve načine, i na kraju pronalaze zaobilaznicu.
Ti nisi kao drugi, u tebi ima nešto.
Ta zaobilaznica se zove naglašavanje vlastitih sposobnosti i mogućnosti koje niko ne može da primjeti. Zašto neko ne može da ih primjeti? Zato što su nevidljive. Zato što ne postoje. Zato što ih vidi samo taj koji ih naglašava.
Ti nisi kao drugi, u tebi ima nešto.
Pribjegavanje ovoj jadnoj zaobilaznici sa sobom nosi štošta dobro. Na primjer, svi ti hvalospjevi na svoj račun ustvari predstavljaju suprotnost karakteristika koje čine onoga koji ih sebi upućuje.
Ti nisi kao drugi, u tebi ima nešto.
Šest mjeseci je prošlo od moje poslednje posjete stricu, onom mlađem. Starijeg posjećujem svake nedelje. Odem na groblje, zapalim svijeću i ostavim cigaru koja gori pored njegovog groba. Malo je odmaknem, da mu dim ne grize oči.
Mlađi stric, don Vito Korleone moje porodice. Tako bar on misli. Misli da drži sve konce u svojim rukama. Caka je u tome što ispod tih konaca gori vatra koju on ne vidi. Konci su odavno popucali, ali on ih onako raskomadane i dalje čvrsto drži i ne prepušta ih nikome.
-Ooo, pa gdje si ti sinovac? Ko nas zavadi majka mu stara?
-Niko striko, nemam vremena od faksa.
-Stisni taj faks, ali stisni malo i žene hehe.
-Ma imam djevojku, Stašu, upoznao si je na slavi.
-To je taj gen nas Tenorovića! Magnet u krvi, prosto ih privlačimo sebi. Jesam li ti pričao ja kako sam osamdesetih po Splitu...-
-Jesi, jesi.
-Dođem dole, one sve padaju ko pokošene, pogotovo misice Splita. Ali eto, ja oženim Vanu. Trebala mi je žena koja će da mi dizati djecu dok ja radim, žena koja će prema meni gajiti poštovanje!
-A ne upitah te, gdje je strina? Navikao sam da bude tu za računarom kad dođem, ili da igra jamb na balkonu.
-Otišla je do prodavnice, doće uskoro.
-Aha. A Simona i Jelena? Jesu li u sobi?
-Da da, uče. Ispiti krenuli, pa povazdan bdiju nad knjigom.
-Odo da ih pozdravim. Žurim, obaveze zovu.Potapša me po leđima, i okrenu se na stranu da gleda neku indijsku seriju. Nasuo sam sebi vode, destilovane, i eto me pred vratima sobe mojih nerođenih sestara.
-A jesi mamurna brate dragi, hoćeš da ti odem kupiti kiselu, jogurt, bilo šta?
-Tiše idiote, čuće te tata.
-Varaš se, serija mu odvlači svu pažnju, jedva da je i mene primjetio. Nego, došao sam samo da te pozdravim, žurim na neke konsultacije. Aj javi se za kafu ovih dana, i pozdravi Jelenu.
-Važi, prozvaću te.Nema kašike za obuvanje cipela, pa mi se jadni palac napati ko Isus. Ispao sam dobar čovjek danas, učinio sam dobro djelo - posjetio sam porodicu. Karmo, očekujem da me ispoštuješ, kao strina koju gledam kroz mali prozor pekare kako kleči pred Krkušom, razvozačem hljeba, prvim komšijom mog strica i potencijalnim momkom moje sestre Jelene.
Izraz koji se koristi za rođaka kojem privrženost familiji nije jača strana. Sjeća se svojbine samo kad ga jure zelenaši, kad potroši bonove iz menze, ili nekim drugim sličnim povodom. Za praznike isto, one veće, i kad mora.
Čuo sam da mi je prije sedam dana došao brat iz Njemačke, a nije se ni javio. Popio sam nekolike uz kavu i otišao da ga vidim...
-O, pa zdravo brato, kako si mi, šta ima u toj EU, vidiš da nama ovdje ne daju ni da vidimo kako je preko brda, a kamo li prako granice, ili ne daj Bože preko bare?
-Božo, jesi to opet dovatio kakve praškulje, jebalo te sunce, znaš da ti je doktor rekao da ti škodi?
-Jebo te on, on mi samo zna propisati tri stvari, nemoj masno, nemoj slano, nemoj pušiti , i nemoj piti, serem mu se u 13 godina fakulteta.
-Božo, to su četiri stvari, a i medicinski traje 6 godina.
- Ja ne odvajam masno i slano, to je za mene isto, nije valjda da si zaboravio slaninu, a što se tiče fakulteta, ovaj naš grobar je studirao 13 godina, više nas je ukop'o nego izliječio, prvi posao našao u 43. kod nas u selu, nego pitao sam te nešto...
- Šta će biti, k'o da ja tamo imam vremena za gluposti, samo radim...
- Znam da tamo nemaš, ali zato ovdje baš imaš smisla za budalesanje,koji kurac pališ kosačicu u sred decembra, nabijem i tebe i nju , sve mi koke popadale sa klupica u kokošinjcu kad je jutros zabrondala, a ni meni nije bilo svejedno?
-Ma znaš, htio nešto da provjer...
-Ne seri, znam da si sinoć zaglavio na Žari i Gociju, jebali te oni vidio sam te jutros kad si dolazio, par minuta prije nego što si palio kosačicu i basir'o joj, išao sam namiriti blago. Pored 'nake Tromeđe ti pjevaš : „Prodao sam krmaču i prase samo da te dignem na se.“
-Dobro brato, 'aj ti popi' još jednu... Nego da ti pričam, u velikoj sam gužvi, dolaze mi djeca, sa unučadima, a u svađi jedni s drugima, pa sam morao sa unučadima dva snješka praviti, i to pod vaser vagu, dok jednom nabijem veću mrkvu drugo se ljuti...
-Đe si djeci nabijo mrkvu , da te nabijam na kolac tako izopačena...
-NE DJECI SNJEŠKU, JEBEM TE PJANA!
-AHA, izvini, zajebavam te.
-Onda , nanjeli smo puno nakita iz Njemačke,da vidiš svjećica šta je, morao sam ići po novu jelku, veliku da malo kitimo, ali samo da vidiš koliko kugli imamo...
-Tu sam ga morao zaustaviti...
-Konju, sestra ti je bolesna, na postelji, znaš li to?
-Ma znam, a-TIŠINA! JEBEM TI PERCE TVOJE! Nije ona željna tvojih para, ne boj se, donesi joj deset deka kave i sok od borovnice, pa da te malo vidi, željna bolan razgovora.
Slušaj me sad! Ako joj ne odeš u posjetu u najskorijem mogućem roku, zaboravi da smo braća. Idu praznici, pa ćeš česnicu lomiti sa snješkom jeb'o li te on, a jelku sebi strpaj u guzicu sa sve svjećicama, jebem te nesvojatna. MRŠ!
Ko se ne seća one antologijske scene iz filma „Žitije Brajanovo" čuvenih Pajtonovaca u kojoj Brajan sa još dvojicom nevoljnika stoji razapet na krstu, a jedan od njih, onako zakucan, počinje da peva „Uvek gledaj lepšu stranu života"? Srbi su od svih nedaća u istoriji bar uspeli da izbegnu razapinjanje, mada ne i nabijanje na kolac.
Ipak, postoji jedan bol koji čitave generacije ovog malog, ali zato žilavog naroda strašno muči - zove se, kratko i jasno, besparica. Slikovito, u razgovoru lajavih komšinica - nema pas za šta da ga ujede. U razgovoru tinejdžera iz više klase - ma pusti ga, klošarčina. U narodnoj izreci - sirotinjo, i Bogu si teška. U formi kritike društva - i zeka diže kurac na siroče. I tako dalje.
Svaki Srbin, od kolevke pa do groba, osim ako nije član stranke, istaknuti Crnogorac ili tajkunov sinčić treba da bude spreman na mogućnost da će u jednom momentu iskusiti šta znači razvlačiti 200 dinara mesec dana. Pod uslovom da ima platu. Zato iskoristimo ono što imamo. Evo predloga za razonodu sirotinje, u stilu gorepomenute montipajtonovske pesme:
--------------------------------------Uživanje u prirodi--------------------------------------------
Srbija je siromašna zemlja, prepuna gnevnih i nezadovoljnih ljudi koji samo kukaju kako nemaju para i osim onih koji lažu da su sirotinja, većina njih ima razloga za kukumavčenje. Za to vreme građani pokorni koji se inate državi i ne daju ni za TV pretplatu od ogromnog ličnog dohotka koji je u proseku oko 150 evra, izgleda da zaboravljaju činjenicu da je Srbija zemlja bogata - prirodnim lepotama.
Dunav, Sava, Tamiš, Tisa, Morava, lepi proplanci i šume na svakom su koraku, ali pored svih nedaća i dnevnih obaveza mi uporno zaboravljamo da uživamo u predelima koje nam je Bog podario u amanet. Pod uslovom, naravno, da međunarodna zajednica ne proceni da te reke i proplanke ipak treba oduzeti Srbima, a zatim ih pripojiti nekoj bogatijoj zemlji u regionu. No, dok se to ne desi, sve što normalnom čoveku treba je jedna klupa sa drvetom iznad nje i reka koja romori vekove.
Tu građanin dekintirani, sa kojim ni žena više ne razgovara zato što joj majka svaki dan ponavlja: „Rekla sam ti da se ne udaješ za tu gologuzu barabu", može da sedne i udahne život punim plućima. Može da, najzad, posle dugo vremena, sa neke prašnjave police uzme knjigu i ponese je u prirodu. Da malo čita.
Ono što čovek koji nema ni dinara mesecima uporno zaboravlja jeste da je upravo čist vazduh, bez otrova koji unosimo u sebe, u ovoj božjoj bašti koju zovemo domom nešto najlepše što nam je podareno. U povratku kući, građanin može da ubere kakav stručak lepog poljskog cveća. Nije tajna da žene vole udoban život i muškarce sa mnogo para. Međutim, žene su takođe i dobrodušna bića, koja veoma cene male znake pažnje. Lep cvet sa izleta sigurno će doneti osmeh na ženino lice.
Osim toga, osama u prirodi je višestruko korisna. Viđanje sa prijateljima može da bude kontraproduktivno u situaciji kada se po gradu pročulo da na računu imaš minus od 30.000 dinara. Oni koji su bogatiji od tebe trudiće se da te ubede kako nemaju ni dinara i glumiće sirotinju, iako vrlo dobro znaš da su kupili nova kola i to u kešu, zlikovci! A oni koji su isti nule kao i ti, teško da mogu da ti plate turu u nekoj birtiji. Što neminovno vodi u pljuvanje predsednika, premijera i sve u svemu vladajuće koalicije, a to nije dobro.
------------------------------------Uživanje u pirateriji--------------------------------------------
Kad smo već kod jeftinih, gotovo besplatnih uživanja, treba imati u vidu da je Srbija i dalje meka za sve vrste piraterije i sitne krađe tuđe intelektualne svojine, u čemu nam svesrdno pomaže internet. I to nas, između ostalog, drži podaleko od Evropske unije, samo što imamo većih muka za razmišljanje. Ako već nema para, uvek ima filmova koji besplatno mogu da se pogledaju na mreži. Pod uslovom da građanin golja ima pristup brzom internetu, što u Srbiji često nije slučaj, iako je u mnogim zemljama proglašen za osnovno ljudsko pravo.
Al' da ne mračimo.
Dakle, uz minimalne troškove, moguće je lepo veče uz monitor tvog kompjutera. Posebna prednost ove vrste skoro pa besplatne zabave je u tome što je posle gledanja filmova (o pornićima da ne pričamo), moguće primeniti većinu gorenavedenih uživancija za sirotinju - dobro društvo, ako se projekcije filmova gledaju sa prijateljima, ili uživanje u samoći i analizi umetničkih dela sedme umetnosti.
---------------------------------Uživanje u lepom društvu----------------------------------------
Naravno, najgore što čovek može da uradi kada nema prebijene pare, a što se veoma često dešava, jeste da se potpuno otuđi i uništi svoj društveni život. Nije kod kuće uvek najbolje. Žena zvoca, televizija pušta filmove i emisije o slavnima, bogatima i uspešnima. O hrvatskim pevaljkama koje prvo vode ljubav na jahtama sa oženjenim muškarcima, a onda se udaju za srpske bogatune. A tebe, golju, ne bi ni pogledale, ko te jebe! Zato je lepo, prijatno društvo istomišljenika kojima je ekonomska kriza izbušila džepove sasvim pogodna i jeftina zabava u kojoj treba uživati.
Treba se okupiti u nečijem stanu, a s obzirom na to što mi, kao država, žudimo za zapadnim standardima čak i u druženju, svako od gostiju treba da donese ono što će pojesti i popiti. Dva-tri soka, kesa kikirikija i kokica, možda i nekoliko sendviča sa pečenicom, koju bi napravili i doneli imućniji klošari iz društva, garantuju lepo veče puno smeha i zaborava na brige koje nas očekuju već koliko sutra. Štaviše, lepo druženje je čak i među imućnim slojevima srpskog društva postalo retkost, jer svi ceo dan vise na Fejsbuku ili bulje u televizor.
Zaboravili smo na špilove karata koji godinama skupljaju prašinu u fiokama. Turnir u preferansu ili tabliću učiniće vaše veče ispunjenim, veselim i zabavnim.
--------------------------------------Uživanje u seksu---------------------------------------------
Dobar šlagvort. Sirotani koji u skorije vreme nisu videli žensko, jer nemaju para da plate ni inicijalno prvo piće u nekom fensi kafiću, ne bi trebalo da čitaju ovaj deo. Oni i dalje mogu da nastave da se zabavljaju sa samim sobom, što takođe nije toliko loše za ubijanje vremena u dobu besparice i nemaštine.
Dakle, seks. Mladi bračni parovi koji žive zajedno u nekoj iznajmljenoj garsonjeri, mladići i devojke kojima roditelji ne mogu da daju pare za užinu, pa čak i stariji supružnici kojima je već svega dosta, uvek mogu da se okrenu jedni drugima i vode ljubav. Možda je pravi trenutak da se isprobaju sve one poze koje upražnjavaju bogati, slavni i Severina. Ne košta ništa, a vredi.
Posebnu čar vođenje ljubavi ima u lošijim uslovima, recimo, u kućama i stanovima koji zbog neplaćenih računa nemaju grejanje. Ništa lepše, a ni jeftinije, nego da se dvoje mladih ili starih, goli zavuku pod ćebad i jorgane i prepuste se raznim seksi igrarijama, dok im ne zakrče creva. Dva-tri sendviča i malo putera se uvek nađe da se prezalogaji, čak i u najsiromašnijim domaćinstvima. A posle okrepljenja, opet nazad u krevet pa Jovo udri nanovo.
Čak i najnovije vesti iz Amerike govore u prilog činjenici da je seks jeftin, a dobar način da se izdrži besparica. Kao što je nedavno objavljeno, a na osnovu istraživanja izvesnog Timotija Ferisa, četiri kuvana jaja mogu da obezbede jako dobar seks. A četiri kuvana jaja koštaju samo 40 dinara (zavisi koliko ko ceni svoja jaja). Dakle, cena - sitnica, zadovoljstvo - veliko.
-------------------------------------Uživanje u tišini-----------------------------------------------
Buka može jako loše da utiče na nerve, pogotovo ako čovek nema para da plati račune, a ženu nije izveo na večeru i vino dve godine. A za godišnjicu braka joj je poklonio lepo šareno pismo u kojem je krasnopisom napisao: „Volim te, ženo moja!", misleći da ljubav sve pobeđuje. To zna i žena, koja ga voli još više otkad je našla bogatog švalera.
Treba prihvatiti činjenicu da su sve te stvari, koje te izluđuju i skraćuju ionako jadan život u besparici, sasvim nebitne i prolazne. Čak i ako su iz „Elektroprivrede" već došli po svoje i isekli struju građaninu pokornom, to još uvek nije razlog da se on prepusti očaju. Ponekad je i svetlost sveća, lepa knjiga i tišina jesenje noći sasvim dovoljna da budemo mirni i raspoloženi.
Televizor ne drnda pa nema političara koji gnjave sa novim izborima i lepšom i svetlijom budućnošću, u kojoj ćemo svi biti bogati, lepi i srećni. Možda je pravi trenutak da se posvetimo samima sebi i razmislimo kako ovaj svet može da bude lep čak i ako smo bez para. I kako nije sve u novcu, jer on kvari ljude i čini ih sebičnima i pokvarenima. U takvim trenucima najlepše je prisetiti se svih onih koji su u mnogo gorem položaju.
Deca koja umiru od gladi u Africi, ljudi i deca koji rade u neljudskim uslovima po 20 sati dnevno da bi neki debeli Amerikanac mogao da kupi novi ajfon, muke u nedemokratskim režimima tipa Severne Koreje. Sve to će pomoći da se, bar za trenutak, pojavi osmeh na licu građanina pokornog.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zaključak? Samo nam je ljubav potrebna.
