Glavni strateški plan. Pravimo ga pre ulaska u javni prevoz. Glavni orijentiri su položaj Sunca u odnosu na vozilo i rutu kretanja, zatim gustina naseljenosti u vozilu, te raspored prozora (bar onih koji su funkcionalni) u vozilu..

Neuništivi penzioneri su, u svojoj večitoj borbi za prazno mesto u autobusu GSP-a, pribegli ultimativnim metodama, uz pomoć kojih bi mogli dobiti ključnu prevagu u odnosu na ostali deo populacije - svojim (pra)(čukun) unucima! Kako taktike "Kesa lekova", "Štaka", "Otežano disanje" i sl. nisu dale zadovoljavajuće rezultate, mudre starine su pribegle nedozvoljenim sredstvima i poturile nam svoje unuke (u stvari, praunuke, a često i čukununuke). Naime, ni najprekaljeniji veteran ratova od 1912-1999, ne bi mogao bez suze u očima posmatrati malo, tek prohodalo stvorenje kako se bori za gutljaj vazduha u prepunom autobusu. Kada se nadjete u takoj situaciji, onaj promil čovečnosti koji ostaje u vama posle ulaska u bus vam izričito naređuje da istog trenutka ustanete i ustupite mesto malom čoveku, kako se ne bi ugušio. E, tu nastupa podli pra-čukun-deda-baba, koji se mučki uvaljuje na vaše pravednom borbom osvojeno mesto, uzimajući dete u krilo! Vama ostaje samo da se zagledate kroz prozor, i da stoički po(d)nesete 120kg teškog, zadriglog automehaničara koji vam se naklatio na bubrege.

Ona stanica na kojoj, po pravilu, ulazi kontrola.

balada o GSP

Boze mili cuda velikoga,
Ili grmi il' se zemlja trese,
Il' udara more o bregove?
Niti grmi nit' se zemlja trese
Nit' udara more o bregove.

Vec to tramvaj ide Nemanjinom,
Kako ide vesela mu majka
Po tri trole u daljinu skace
Po tri u dalj', po dve u sirinu,
A po jednu sad gore sad dole,
Na stanici svakoj bitka slavna
Ko ce prvi uci u tramvaje.

A kad covek u taj tramvaj udje
Na ulazu kondukter devojka
Na glavi joj kapa umazana
Ispod kape kose necesljane
Te izdaje karte natenane.

Po dve karte na minut izdaje,
Svaki drugi minut se odmara.

U tramvaju guzva pregolema.

Da je kome stati pa gledati,
Imao bi zasto da se cudi,
Mesta ima za sezdeset ljudi,
A unutra tri stotine dusa.

Izmesa se i staro i mlado,
Izukrsta i noge i ruke,
Dzeparosi rade na sve cetir' strane
Pod klupama sitna deca sede
Na klupama po petoro ljudi
A ostali na noge lagane,
Jedno drugom gaze na zuljeve
I pod rebra laktove guraju.

Tu se jedan junak zadesio:
Desnom nogom na prednjoj platformi,
Leva mu se jos po zadnjoj vuce,
Drugi gurnu noge kroz pendzere,
Treci junak i noge i ruke.

Jednom samo glava u tramvaju,
Telo mu se po vazduhu klati,
A cetvrti sve je nadmasio,
Zubima se za migavac drzi.

U tramvaju cika, plac i vika.

Svi putnici oci izbecili,
Mislis, sudnji dan im odzvonio.

U tramvaju, stari ljudi pamte,
Behu nekad sipke za drzanje,
Ali sada od silnijeh sipki
Samo jedna zdrava ostanula.

Drzi sipku sto pedeset ljudi.

Tramvaj skripi, trza, cima, trese,
Pa nastaje zveka i zvonjava.

To putnici gube ravnotezu,
Junackim se glavam' sudaraju,
A kad stigne poslednja stanica
Tuzno ti je okom pogledati;
Kad izlaze ljudi iz tramvaja
Nekom nema na cipeli djona,
Jednom fali leva nogavica,
A drugome i oba rukava
Jedan udje u novom odelu,
A izadje u gace kupace.

Ostala mu od celog odela,
Dva, tri konca tanka, duga bela,
to tako biva svakog dana,
Sve do mraka, a od jutra rana.

Ples koji izvodite ako kojim slučajem upadnete u relativno prazno(ima mesta za stajanje, nema za sedenje) GSP vozilo. Za ples uopšte nije potreban partner, dovoljni ste samo vi.
Ulazite, plaćate kartu(ili ne), nervozni Miško pokreće grdosiju i... ples može da počne...Naglim startom vozila ples započinje prvo valcerom- dva napred, jedan nazad, hvatate se za ručku sedišta, muzičar prikoči i vi nastavljate- jedan desno, levo dva, hvatate se za šipku iznad ali...kočenje naglo i vi nenadano menjate ritam u ritam tanga padajući u zagrljaj prvog bakutanera pored sebe koji vas šokirano prima na grudi. Vožnja se nastavlja, noge i dalje ne žele da miruju, ritam je to bato! Okrećete se oko svoje ose mešavinom sirtakija i srpskog kola,panično tražeći pogledom prazno sedište sve vreme cimajući glavom u ritmu kloparanja točkova. Ples se nastavlja, makar samo stajali u mestu, naime vaši kukovi ne miruju i za koji sekund bi vam sama Šakira pozavidela na mešanju kukova posmatrajući vašu šotu...
Idemo dalje za iste pare, Miško koči, vi pravite duboki naklon usled delovanja kočionih sila...stanica, slobodno sedište na drugom kraju busa! Krećete dostojanstvenim, samba koracima, ubrzavate rumbom ali...neeee! Neko je već seo na to sedište i zalud vam i ća ća ća i volja i karakter...Još neko vreme igrate tvist pokušavajući da skinete s patika nagaženu žvakaću gumu a onda se prepustite jednostavno pozi Džon Travolte držeći se jednom rukom za naslon nečijeg sedišta, drugom za šipku autobusa i pevate u sebi STAYIN ALIVE do kraja igranke.

Zauzima teritoriju unutrašnjosti svih javnih gradskih vozila, gde su neprikosnoveni gospodari. Prolaz dozvoljavaju samo pojedincima koji poseduju dragoceno parče plastificiranog papira sa njihovim podacima, iz policijskih izvora saznajemo da se radi o dokumentu poznatom kao "IL CARTA MENSILE" iliti u slobodnom prevodu MESEČNA KARTA. Ne zna se na koji način se može nabaviti, ali obaveštajni izvori tvrde da košta Boga oca. Takodje, prolazak je dozvoljen i uz jednokratnu propusnicu koja se jednostavno zove "IL CARTA" (koja se može nabaviti na mestu poznatom kao "IL TRAFFICA") i njenim poništavanjem u posebnom aparatu predvidjenom za to, koji se zove "IL AUTOMATO", dozvoljena vam je vožnja. Iz policijskih izvora o njima saznajemo sledeće:

Najozloglašenija kriminalna grupacija na teritoriji Beograda, koju su 90-ih godina prošlog veka osnovali članovi sicilijanske mafije Cosa Nostra, braća Pazzini - Giuseppe i Slivestre. Naime, oni nisu bili pravi članovi Cosa Nostra, zauzimali su zadnju lestvicu u mafijaškoj hijerarhiji. Bili su obični prevoznici i raznosači kradene robe, ali im to nije smetalo da se pred ortacima hvale kako su okoreli mafijaši. Saznavši za njihovo ponašanje, Capo di tutti capi (iliti glavni baja) je naredio njihovo ubistvo. Anonimna dojava u 5 do 12 im je spasila živote i oni su odlučili da prebegnu u glavni grad, tada ratom zahvaćene Jugoslavije, Beograd.

Tada je na teritoriji Beograda delovao veliki broj kriminalnih organizacija, i suočivši se sa neverovatnom konkurencijom, braća Giuseppe i Silvestre su odlučili da se bave sitnim poslovima, a akcenat su stavili na akcije u gradskom prevozu, koji u to vreme nije bio ni pod čijom jurisdikcijom, a uz to je bila jedina slobodna teritorija za nezakonito delanje. Imali su mali broj članova, dobro obučenih za jednostavne, čiste i sigurne operacije, kao što je džeparenje putnika u, već smo gore pomenuli, gradskom prevozu. Poslovali su nekoliko godina u senci, daleko od policijske pažnje. Tako je bilo sve do operacije Sablja i eliminisanja vodećih klanova, kada su zauzeli kriminalni primat u beogradskom podzemlju budući da su bili jedina organizacija tog tipa, koja je u to vreme brojala čak 17 članova. Uvidevši šansu koja je pred njima, braća Pazzini su započeli do tad nevidjenu kriminalnu ekspanziju. Konačno je svetlost dana ugledala "Il GSP mafia" (koja je dobila naziv prema inicijalima svojih osnivača - Giuseppe i Silvestre Pazzini).

Broj novih pridošlica je vrtoglavo rastao iz dana u dan. Ljudi bez ikakvog obrazovanja (najčešće onog osnovog) nesposobni da nadju neki drugi posao i sa IQ-om bolivijske veverice su prosto hrlili kako bi postali regruti nove mafije koja im je pružala puno mogućnosti. U zavisnosti od njihovih sposobnosti i talenata, njih su delili u dve osnovne grupe:
1) *IL CONTROLORE" iliti "crem de la crem" GSP mafije. Najbolji od najboljih, prvi medju jednakima, prosto rečeno - elita. Vladali su posebnim znanjima zbog kojih su i nosili tu svečanu titulu, a neka od njih su bila - ulazak u autobus/trolu/tramvaj, poništavanje "IL CARTE", proveravanje ostalih putnika, zapisivanje podataka osoba koje su zatečene bez gorenavedene propusnice, zapisivanje registarskog broja vozila. Naravno, jedan nije mogao posedovati sve ove talente, tako da su uvek išli u grupama od po 2-3 čoveka. Na sam pogled njihove uniforme, drečavo zelene, skoro fluorescentne boje, preplašeni putnici su u strahu napuštali vozila. Nesrećnika, koji bi bio uhvaćen bez propusnice, zadesila bi strašna sudbina. Uzeli bi njegove podatke, što je nešto najgore što može da se desi jednom živom biću. Kroz par dana, on bi nestajao bez traga i glasa zajedno sa svojim bližnjima, a na stolu bi policija zaticala parče žutog papira sa logom GSP mafije - to je bila njihova podsetnica.
2) "IL ASSISTENTE CONTROLORE" - dobro obučeni pojedinci koji predstavljaju suštu suprotnost svojih kolega specijalaca. Za razliku od njih imaju pasivnu funkciju u mafijaškom sistemu, jer su vezani za isključivo jednu teritoriju - trolejbus. Ne vladaju naprednim znanjima kao što je ulazak u vozilo (provode sve vreme u istom), poništavanje propusnice (imaju kombinaciju istetoviranu na ruci, jer nisu mogli da je zapamte), ali i dalje predstavljaju važan šraf u mafijaškoj mašineriji. Nose narandžaste, manje upadljive prsluke sa mafijaškim obeležjima, kako bi se uklopili u narandžastilo gradskih trola, i iznenadnom reakcijom prepali putnika bez propusnice. Nedostatak okrutnosti nadoknadjuju manjkom pameti, tako da zadržavaju prestupnika do dolaska iskusnijih kolega. Treba napomenuti i veliku ljubomoru koju oni gaje prema grupi "IL CONTROLORE", pre svega zbog njihove narandžaste boje prsluka, jer iste takve nose i djubretari, pa ih često mešaju sa njima.

Njihov glavni suparnik predstavlja odomaćena nemačka banda "DER SCHWERTZ", čiji se članovi "SCHWERTZERI" oglušuju o zakone GSP mafije, izbegavaju kazne, ulaze u fizički ili verbalni sukob sa njenim pripadnicima. Glavno oružje ove bande (koju mnogi još, zovu i ISKOCIMA, budući da su mogli stići i uteći i iz vozila u pokretu iskočiti) u borbi sa njima je bila pamet, odsustvo čije je bila glavna mana članova GSP mafije. Ali o njima nekom drugom prilikom...

Najbitnije pitanje savremene teologije, kako odoleti svim iskušenjima. Jer ono što možete da doživite u gradskom prevozu prevazilazi sva ovozemaljska čuda.

Теорема:
Ако у аутобус ГСП-а може да уђе n особа, онда у аутобус ГСП-а може да уђе n+1 особа.

Idealno resenje ako vas uhvati GSP kontrola bez karte.

Ili ridžovan...Kontrolor u javnom prevozu, moderni kondukter. Najviše voli da te izbaci kada kasniš u školu i da glumi frajera pred terminatorkom (riba - kontrolor).

Obično starija osoba vojničkog vaspitanja koja kako uđe u autobus pomahnitalo pogledom traži aparat za kucanje karata. Kao da ga juri krdo bufala, njemu je samo na pameti da sto pre otkuca kartu. Ipak, nisu glupi. Ako proceni da ne može tako brzo da stigne i da se probije kroz čopor u autobusu on će naći obično nekog mlakog, povodljivog tinejdžera koji je bliže aparatu da otkuca kartu za njega.

Idealan izgovor za prljave farmerke u kojima si pošao na žurku.

Želiš li telo na telo pritisnuti?
Vreli dah osetiti?
Različite poze isprobati?
Ulaziti, izlaziti?
Od napred od pozadi!
Da traje!
Želiš?
Onda uđi u autobus!

Muka svake osobe mlađe od četrdeset godina ( naročito srednjoškolaca i studenata) koju je svako od vas barem jednom osetio na svojoj koži.
Smeštate svoju pozadinu u udobno sedište japanskog prevoznog sredstva na početnoj stanici, stavljate slušalice u uši i nameravate da u tom blaženom stanju ostanete do konačnog odredišta, tj. poslednje stanice...
Negde kod čevrte stanice. Pijaca. Bus polupopunjen. Navala oko 50 pobesnelih penzionera, koji neverovatno hitrim koracima zauzimaju svoje busije. Kao i u svakoj igri (npr. muzičke stolice), jedan ili nekolicina, svakako su ispušili za mesto.
Rezigniran pogled kroz prozor, a kroz mozak prolazi dobro poznata mantra: "Samo ne mene, samo ne mene". Polako isparava nada da se može ostati u nirvani i dolazi spoznaja o sve izvesnijem zauzimanju prinudnog položaja, zvanog kešanje.
Baba. Mešavina molećivog i mrzovoljnog, a nadasve iskusnog ponašanja koji se automatski pojavljuje posle bacanja letimičnog pogleda na zauzeta mesta. Žrtva je obično najmlađi član posade prevoznog sredstva, osnovac sa gigantskim rancem, srednjoškolac posle sedam časova, izmoreni student građevine ili jednostavno osoba koja ide do poslednje stanice.

Gospode, Spasi Putnike.

Konstantna guzva gde te G uze i S preda i P ozadi

Guraju Se Putnici

Lokalni ciganin koji radi kao kontrolor u GSP-u. Nosi ovaj nadimak zbog markera sličnog dresu lejkersa za koji igra Brajant i zbog sličnosti sa romskim pevačem sa granda, Cobetom.

Preduzeće koje je u narodu poznatije kao Šipka Trans.

Еротични плес који је још прљавији и безобразнији од матичне верзије. Малтене групњак. Посебну чар му даје немогућност бирања партнера, јер стискаш се са оним ко ти западне. Некада ћеш осетити топле, меке дојке, а некада ћеш бити натакнут на курчину. Многи воле грубу игру, па користе лактове, колена и оштре трзаје куковима. Није за свакога.