Напредак председника фудбалског клуба Партизан од таксисте до клупске фотеље.

Retoričko pitanje kojim šef počinje razgovor, kada te “cimne” telefonom dok si na odmoru.

Prekidanje sagovornika apsolutno nepotrebnim pominjanjem seksualnih aktivnosti.

Kada se javite na interfon , bez obzira šta rekli , čućete ovu reč .

Stari sarajevski fazon i taktika za ulične tuče.
U prepričavanju nedavne tarapane se vrlo često koristio.

Registrovanje na više sajtova pod istim nickom.
Tako osiguravate monopol.

Drugi zvanični jezik u Srbiji. Svako dete zna šta je tranzicija, notar, verifikacija...

Najbolja igra koja se primenjuje u kraju sa društvom.Veoma je teška i treba da imaš mnogo kondicije.Pravila igre:
1.Treba da okupiš celo društvo iz kraja
2.Sa ortacima treba da nađeš veoma povoljan ulaz sa malo stepenica,dobrim interfonom i visokim brojem stanara
3.Trebate da izaberete 2 lika koja će da zvone
4.Birajte stanara sa 4,5,6 sprata ovi sa 1 i 2 sprata mogu odmah da izlete
5.Zvonite kažite foru i onda bežite (Ko ima muda neka ostane)

Nekad bio besplatni javni servis, a sada nas lepo upozore da informacija koju trazimo kosta 21 dinar sa fiksnog i 63 sa mobilnog. U prevodu na fin nacin nam kazu da ce nam odrati kozu sa ledja onog momenta kada zatrazimo informaciju. A da ne pominjem kako se cuju impulsi kada pozoves kao da je mitraljez.

Novokomponovani odgovor na pitanje Sta ima???

Retko zanimanje u kojem se ne isplati štedeti novac.

Izgovara se pri javljanju na telefon zbog nagradne igre koja je bila na SOS Kanalu pre par godina. U toj nagradnoj igri nagradu dobija onaj koga televizija pozove, a on se javi sa SOS Kanal. Danas se neki tako javljaju iz šprdnje da bi zbunili sagovornika.

Karakteristično kod pripadnika bošnjačke populacije, služi za isticanje pripadnosti. Osobe koje ga upotrebljavaju zvuče jako simpatično.

Извор свог зла на овоме свету. Извор беса, мржње и све негативне енергије.

Mokroluško groblje.
Kao što je staroegipatska kraljevska elita posejala svoje raskošne nekropole na levoj obali Nila, tako je i vaskolika množina čestitih Mokrolužana i ostalih Beograđana prve generacije, trag sopstvenog okončanog postojanja rešila da ostavi na levoj obali autoputa bratstva i jedinstva.
Socijalističko samoupravljanje je dalo vlast običnom radnom čoveku. A radni čovek, dočepavši se vlasti, zaključio je da mu pripada večni spomen dostojan vladara. Pa je tako sebi izgradio večnu kuću. Neko sa kupolom, neko na dve vode, neko sa ravnom krovnom terasom, neko je umesto sebi, odao poštu svojoj ljubavi pa je umesto egipatske grobnice napravio Tadž Mahal.
U duhu najbolje staroegipatske tradicije, a u nedostatku zlatnih kočija i robova voljnih da budu žrtvovani i sahranjeni zajedno sa faraonom ne bi li mu se našli u zagrobnoj potrebi, ovi moderni samoupravni faraoni opskrbili su sopstvene večne kuće svakim potrebnim blagom prosečnog pa i natprosečnog domaćinstva, počev od Simpo dnevne sobe (dvosed-trosded-fotelja), Jugodrvo regala sa sve punim bifeom, vilerovih goblena, Gorenje televizora, Rade Končar šporeta i Obodin frižidera. Oni iz Druge dinastije su prešli na Filips, Boš i druge strane brendove ali je princip ostao isti. Kreativni su uvodili i telefone pa bi ponekad "pozvali tatu, da mu zazvoni telefon" što je davalo redovnim posetiocima grobnica, lopovima ili beskućnicima priliku da na takve pozive odgovore, podignu slušalicu i kažu halo te tako ubrzaju susret očeva i sinova sa one strane reke Stiks (da ne cepidlačimo sad na temu dežurne mitologije).
Ova avenija mauzoleja dočekuje i ispraća goste Beograda i svedoči o nesumnjivo kraljevskoj prošlosti i sadašnjosti ovog naroda.

Kurva koja uvek zajebe kad ne treba. Nikad vam baterija neće biti prazna kad vam fon ne treba, uvek crkava kad je situacija život ili smrt, kad morate nekoga hitno da čujete, pošaljete poruku. Nečesto te prekine u pola razgovora pa još onaj misli da ga zajebavaš, a nemaš kulturu da nosiš rezervnu bateriju za telefon. Pre nego li kreneš na put uvek pogledaš da l ti je baterija puna da ne bude belaja, ali uvek te usere da se isprazni u Vukojebini, pa moraš opet da psuješ, a tolerantan si dok se ne iznerviraš...

Najčešće izgovorena rečenica nakon prekida telefonskog poziva.

Čovek, hehe, rođen u Reusu, tamo negde u Španiji, nije bitno, uglavnom, delovao je u Barseloni, te danas pojedini profesori ili doktori arhitekture kada drže predavanja na seminarima znaju da ga poistovete sa Ronaldinjom arhitekture, jer se čovek jebeno igrao svog posla. Nije ga radio, igrao se. Ronaldinjo. Gaudijev šmek za stvaranje remek dela među prvima primećuje izvesni Eusebi Guelj. Slušajući Vikipediju, Guelj je bio glavni i oficijelni sponzor Gaudijev. Eto, i tada su postojali sponzori, ali su barem imali ukusa. Ovi danas sa X6-icama, ma ajte molim vas.

Nego, Gaudi i Guelj. Po njemu, ovom drugom, nazvan je park tvoren umom ovog prvog, park koji koji u sebi sadrži jedinstven vazduh, opojan, ispunjen česticama pečurki (prim. aut.), park koji iluzioniše. Gaudi je, takođe, tvorac Sagrada Familije, dela koje je još u fazi izgradnje i ne zna se kada će biti gotova, ne zna se ni da li će da bude gotova, jer postoji verovarnoća da će da nas pogodi meteor, šta, uglavnom, Sagrada Familia je jedno od dela iz one stare dobre arhitekture, bake Arhitekture, slično piramidama po Egiptu i tim forama iz pamtiveka.

Čovek je stvorio ovu Barselonu koju možete da vidite danas, i to po ceni od samo... dobro.
EJ, PA ČOVEK JE SAGRADIO JEBENI GRAD! MISLIM, ZGRADU, OKEJ, DVE ZGRADE, OKEJ, ALI GRAD! Ima slučajeva i pre ovog, naravno, ali grad...

Vapaj za centaršutom, upućen od strane napadača usamljenog u kaznenom prostoru protivničke ekipe.

Izraz kojim obično miflača pokazuje gdje je mjesto obično mlađem i nadasve najobičinije prepotentnom mladiću.