Ta zajebana stvarčica iz koje proviruju đavolji papiri... Ako ga staviš u zadnji džep računaj da više nije tvoj. Neprestano gledaš u njega da slučajno odnekle nije upala koja kinta. Kada nešto teškom mukom pazariš i vrate ti kusur muku mučiš da posložiš sve apoene po opadajućem redosledu.

Zato narode, ja hoću čip umesto novčanika, ali ne da mi se on stavi na šaku već u bulju! Neka jačina prdeža bude naša platežna moć, pa da vide Amerike kad se Srbi finansijski konsoliduju posle tri tanjira prebranca. Ima dizgradimo šes' mostova na Dunavu kod Pančeva, i to jedan preko drugog.

Kad ti je malo dojadilo da ribi/dečku svaki put izjavljuješ ljubav preko telefona, ti onako lepo pošalješ poljubac preko žice. Brzo i efikasno, u stilu - hajde ćao moram da gledam fudbal/sapunice, znaš sve bla bla vidimo se.

Česta rečenica u svakom muškom društvu. Treba da se gleda fudbal, da se cepa PES na Sony-ju ili da se igra poker, ali nema interesenata koji bi ponudili svoju rezidenciju za ovaj hepening, jer ih nakon istog očekuje pranje ogromne količine sudova, izbacivanje gajbi sa praznim flašama od piva ili vetrenje stana od smrada cigareta, naravno sve propraćeno neizbežnim komentarima ukućana ("Au, koliko ste to popili", "Hoće li ovi tvoji skoro, hoću da spavam" i sl). Obično u takvim dogovaranima oni sa najtanjim živcima prvi popuste, i svesno se žrtvuju, da bi neko iz mase zatim dodao čuvenu rečenicu "E mogli smo i kod mene"

Poremećaj, na koji bi nedvosmisleno morale da upozoravaju paklice cigarete. Ovaj sindrom javlja se češće od bilo kakvog raka pluća, impotencije, pušačke noge, sterilnosti i sličnog. Odlikuje se mrzovoljnošću i arogantnošću pušača prema nepušačima, kada ih dotični savetuju da smanje/ostave pušenje. Mada se neprijatnom tišinom svaka rasprava prekida, ređe pušači govore ono čuveno "mogu da ostavim kad hoću", "pušim samo, jer ne znam šta ću sa rukama", kao i "kad zasnujem porodicu...", "kad dobijem decu...", "kad diplomiram...", "kad se zaposlim...", "za Novaka...". Istina je- nikotin kao droga jača od heroina je pušača na veoma podmukao i neprimetan način učinila svojim robom.

Volim te. Nedostaješ mi bubili.
I ja tebe volim. I ti meni nedostaješ.
Ja tebe više volim.
Ne, ja tebe više volim.
Ne, ne ja tebe više volim. Ne znam kako ću izdržati bez tebe do sutra. Sanjaću te ljubavi.
Sanjaj da šetamo plažom i vodimo ljubav u moru.
Hoću ljubavi. Jel me stvarno voliš Marko?
Volim te Zorane najviše na svijetu. Moram da idem. Lijepo spavaj. Ljubim te
I ja tebe ljubim. Pusa. Cao..

Ajde prekini Zorane.
Ne mogu, ajde ti Marko.
Ajde ti.
Ajde ti.
Ocemo u isto vrijeme.
Ajde.Na tri. 1, 2, 3. Marko, marko, marko.. Prekinuo je, ne voli me..

Kad čovek postane toliko ustajao, ali i kreativan. Maštovit, ali i ukiseljen. Tada kaže on sebi: Dosta je bilo, na mom penisu, vagine dugo nije bilo. Zatim izda oglas, sa precizno izraženim željama, opisu sebe, ali i žene/muškarca/nečeg između što mu treba i sačeka sudbinu, to jest telefonski poziv.
Takođe, oglas mora da sadrži minimalan broj pohvala koje uglavnom nemaju veze sa predmetom koji hvali (hoću da kažem da laže). Potrebna je inspiracija, dostojanstvo i dobro poznavanje sebe kako bi čovek bio siguran u ono što izdaje.
Potrebna je ludost, dosada i idiot koji će obratiti pažnju na to što piše.

Ova dva, do nedavno, bezazlena termina, evoluirala su u jednu izopačenu konotaciju, koja običnom čoveku servira neke stvari za koje ni on nije siguran da li ih želi ili ne.

Dakle, ako ja nešto ne želim, pa odaberem nešto drugo, ja ga samim tim diskriminišem i apsolutno sam netolerantan prema njemu. Logično. U suštini, ovako izneseno, u tome nema ništa loše, ali na delu odmah bivam napadnut od strane mediokriteta i ostalih mozgoispirača.

I direktno počinju priču o ljudskim i svakakvim pravima. Pa naravno da imam pravo da radim šta hoću, kao i oni, ali isto tako imam i dužnost da na određene pojave odreagujem kao razuman homo sapiens..!

Teške traume iz djetinjstva znaju od čovjeka da stvore psiha. Kockice u njegovoj glavi se pogrešno slože i umjesto prelijepe kule sa Lego kutije, ispadne neki falusni oblik zbog kojeg dobiješ batine od keve. Majku mu, čak je i Stalone počeo da pravi pizdiarije po brdima Vašingtona, zbog trauma iz rata, tako stvorivši Ramba, pa kako onda da mlađan momčić ne ostane oštećen kad ga stric svakog vikenda trpa ispod polja kukuruza.
Elem, psiho djeluje normalno na prvi pogled, vješto skriva svoju sjebanost i pokušava da se uklopi u masu crtajući Džokerov osmjeh na svom licu. Osmjeh ispod kojeg se krije um mračan poput analnog ambisa Tori Lejn. U njegovoj glavi čuči Baloteli i samo je pitanje vremena kad će da spali svoju kuću ili da gađa prolaznike izmetom. Ali, tako stižemo i do flešbekova. Flešbekovi su tu da razotkriju psihopatu. Maleni podsticaj iz okoline budi duboko zakopana sjećanja koja ga tjeraju da se otvori, da se nesvesno izlaje i da za sva vremena zacementira ulogu psihopate u društvu, nakon čega će ili ubiti sebe, ili pobiti sve ostale, Holms stajl.

U poslednjih par godina na Srpskim putevima srećemo sve više vozila sa volanom na desnoj strani. Vozila naravno potiču iz Engleske, ali to nije znak da ih voze englezi koji su u Srbiju pohrlili na privremeni rad.
U Srbiji je to opasna rabota. Jer uvek se tu blizu nađe neko sklon, neslanim šalama.

Neki ljudi misle da se uz indeks dobija i supermoć laganja.
"Imam još jedan ispit..." Zapravo znači ima još sam dvesta jedan ispit i zapravo ne znam kako više da nagovorim moje iz Boljevaca da i dalje gladuju ne bi li ostao ovde i muvao gradske ribe koje me neće.
"Ajmo kod tebe,hoću malo da izađem iz gajbe jer sam mnogo učio" Zapravo znači: Ako te odvedem u moju polusobu u domu i vidiš mog cimera koji je još tužniji od mene i koji tanko seče poslednji komad džigernjače koji su mu njegovi poslali i pere čarape u kantici od kajamaka,pobeći češ glavom bez obzira.

Nekad se mora podneti žrtva čije posledice neće biti kobne, ali avaj, mi smo takav narod.
Nek' im bude, pametniji popušta. Ali sarkastična fraza neće biti izostavljena.

Kada su u blizini, deci dosađuju, a kada su u daljini, deci nedostaju. Međutim, bez obzira na udaljenost, roditelji:
a) zabranjuju sve što deca vole da rade
-Ne ideš na ekskurziju!
-Da si kod kuće do 10 sati!
-Samo još jednom da te vidim sa onim s minđušom!
-Prestani da telefoniraš!
-Dosta s tim igricama!
-Isključi tu groznu muziku!
b) zahtevaju sve ono što deca ne vole da rade
-Spremi sobu!
-Sedi da učiš!
-Marš u krevet!
-Izvini se tati!
-Baci đubre!
-Javi se strini!
c) ispituju sve ono što deca ne žele da kažu
-Hoću da znam ko je sve bio tamo?
-Nisi valjda i ti to radio?
-Gde si do sad?
-S kim si to razgovarao\la?
-Kako je bilo na pismenom?
-Priznaj, neću ti ništa!

Jedan od izgovora kada zenama nije do sex-a.

Ono što čuješ obično od dalje rodbine ili drugovljevih roditelja kada se sticajem okolnosti nađeš u situaciji da moraš upravo tu jesti. Ma koliko ti to bio dobar drug, ustručavanje je uvek prisutno, u suprotnom bi se monstrumski najeo, jer obično u tim situacijama ti posluže sve što imaju u kući da bi se pokazali u boljem svetlu. Na njihovu rečenicu, tvoj odgovor je obično : Ne, nije me sramota, stvarno ne mogu više. Postoji i obrnuta situacija, kada se najedeš kao svinja pre dolaska pa nemilo pojedeš nešto čisto radi reda.

Za naredbe, molbe, naloge i razne zahtijeve se koristi zapovjedni način, tj. imperativ. Pošto je imperativ pomalo "oštar" način obraćanja, obično se ublažava sa "molim te" ili "molom vas". Na taj način kulturno nekome saopštavmo šta bismo želili da nam on učini. Međutim, ima ljudi koji umjesto imperativa vole koristiti futur, a to je krajnje džiberski, pa i bezobrazno. Upotrebom budućeg vremena se u isto vrijeme izbjegava "oštri" imperativ, pa naredba samo prividno djeluje blaža, izbjegava se i upotreba molbe, a što je najgore unapred se pretpostavlja da će naredba biti izvršena. Kao da čovjek kome se obraćamo nema svoju volju da kaže hoću ili neću, nego mi unapred određujemo šta će on uraditi.

U sahovskim krugovima najpoznatiji caj.
Preporucuje se losim igracima.
Pravi se tako sto se sitno iseckaju pojedine figure, skuvaju se i to se pije dva puta dnevno.
Takodje za poboljsanje igre se preporucuje:
- drzanje kraljice u dzepu, mada to ima i seksualne konotacije,
- spavanje sa sahovskom tablom ispod jastuka,
- pipanje koprive, za slucaj da protivnik stalno opipava figure...

Samoupravna teritorijalna jedinica beogradske egipćanske populacije. Ime dobila po arhitekturi koja je specifičan spoj nju-ejdž ultraekološke reciklatorske gradnje i paleolitskih udžerica. Tu se nalaze nezvanični administrativni centri svih većih ekonomskih konglomerata koje predvode egipćani - prosjačka mafija, razne grupacije reciklatora i naravno Džej.

Dačia - zaštitni znak našeg istočnog suseda i ponos rumunske automobilske industrije. Verovatno najprodavanija stvar iz pomenute zemlje pored Čaušeskovih vila i kurava rumenih obraza iz Drobeta-Turnu Severina. Remek delo rumunskih maketara i francuskih inžinjera ( ako takvi uopšte i postoje ) a ne bi me čudilo da je u kreiranju ovog vlaškog motornog sna učestvovao i neznatan broj učenjaka sa Filozofskog Fakulteta u Bukureštu i da su upravo oni ti koji su odgovorni za epohalnu ideju kombinovanja četiri osnovna elementa na Zemlji u jedan, onaj VRHOVNI. Čini se da je, možda, i sam Svevišnji umešao svoje ionako zauzete prste u stvaranje ovog čuda po pristupačnoj ceni. I tu dolazimo do krucijalnog pitanja : koja je razlika između automobila i čuda? A koja između nanule i progorelog stolnjaka? Stirodura i okađene kifle? Samohodne kosilice i... ? Shvatili ste. Jer, Dačia nije ništa od navedenog. Ona je jednostavno...Dačia. To se rečima ne da opisati. Treba sesti za TAJ volan, uvaliti se u TO sedište, zrikavim očima posmatrati TU interesantno koncipiranu kontrolnu tablu i slušati TE vanzemaljske zvukove koje dopiru, čini se, sa svih strana i kao da svi oni govore : ''Budalo! IdiJote!'' a ponajviše pak ''SIROTINJO!''. Nije neka specijalna tajna da Dačia uživa izuzetnu popularnost u Srbiji i da se, praktično, skoro preko noći - kako da kažem - INFILTRIRALA u naše ionako nikakve živote. Što se mene tiče - a već ih čujem kako mi viču ženskog roditelja - ja prosto nisam dovoljno bogat da bih kupovao jeftine stvari. A i život je teško govno i bez Dačije...

Nacin da vam neko stavi do znanja da ne planira da se duze zadrzavate.

Popularna izreka među starijima kada dete
hoće pošto-poto da bude popularna sportistkinja.