- I šta sad?

Presekao ga je pogledom oštrijim od katane kojom je upravo raskomadao sve njegove pomagače. Nem od bola, frustriran nemogućnošću da ostvari ono što je naumio, Džek podiže ruke, najpre odlučno a zatim sve laganije, oklevajući, kao da iščekuje neko iznenadno čudo da preokrene rezultat u njegovu korist. Leslijevo lice ostade nepomično, samo je lagano disanje odavalo prisutnost, ali, u isto vreme, njegov haragei je divljao, predosećajući...

Lagan šum sa druge strane vrata. Odsečno "klik" i dva pogleda u tom pravcu. Kosmata prilika širom razgoračenih očiju i dobroćudan osmeh Gige Moravca:

- Ja hoću život, bolji život...

"Halo, Petroviću... Pa oca ti jebem očinjeg, ne mogu da te dobijem tri da... Ne seri! Slušaj, dokle ćeš ti mene više da zajebavaš!? Kako šta hoću!? HOĆU SVOJE PARE!!! Dve i po godine su prošle od posla, ti si lepo obrnuo lovu na njemu, meni ni dinara nisi dao, a sve sam ti završio! Ne zanima me, slušaj, ako sutra... Šta ide ti slava, slava ti je za tri nedelje, konjino, da bi li konjino, a i ne zanima me što ti je slava, posao je posao! Deca mi buđav lebac jedu... Ma šta da te razumem... Razumeo sam ja tebe dovoljno, lopužo i prevarante! Neću da spustim ton imaš rok do... Ma šta mene zabole kurac što je dinar opet pao, mi imamo u ugovoru tačno precizirano koliko treba da mi prebaciš sa uračunatom kamatom... Ne, nema "hajde videću da možda ako bude", SU-TRA! Da... Ma nemoj me na sentimentalnost, već si mi pričao da ti je godišnjica kako ti je umro deda, ali to je bilo pre tri meseca, a i reč je o sedmoj godišnjici, ne o jubileju... Šta kako mi nije grehota... Ne, nije mi žao, čovek je imao 93 godine, sve svoje je pozavršavao, Sveti Petar mu je učinio uslugu što ga je najzad pozvao... Slušaj, sutra ako ne legnu pare, dolazim i donosim pištolj! Doviđenja!"

Ma daj molim te, Miki je štreberčina, spava s knjigom osećam. Ja da hoću, ja bih imao sve petice, ali nisam štreber.
Debeli Marko pobedio na maratonu? Uf, ja da hoću da se trkam ja bih trčao 3 put brže od njega....

- Brate, jesi skontao kako je Jovana postala ekstra riba..smršala, ofarbala se u crno, sise joj narasle..a nekako te čudno danas pogledala na biologiji. Ono baš jebozovno.
- Pusti to..ja hoću da nađem onu pravu.
- Pa nisam ti rekao da se ženiš!
- Ne govorim ti za to, majmunčino. U zadatku se traži neka prava koja prolazi kroz..nemam blage. Ajde uzmi taj trougao da uradimo ovo i da ne čupamo opet dvojku u junu..
- Čekaj samo da vidim nešto na Fejsu..Jovana okačila neke slike u dopičnjaku.

Danas bi to izgledalo ovako:
Hoću da mi vratiš one crne čizme sa cirkonima iz "Bate", belu majicu "Ritch bitch" na šljokice, haltere, tabletu za "dan posle" (ne, ne interesuje me ako si je popila, i meni će zatrebati uskoro) i broj telefona onog macana sa Kopaonika što nam je platio zimovanje nakon što sam ga JA obradila u wc-u.

Ultimatum:
Ako ti meni ne kupiš novi vibrator (pošto si mojim maltretirala ribice u akvarijumu), od mene možeš da dobiješ samo link ka klipu na youporn-u, gde se može videti kako teškim radom, na kolenima, zarađuješ za novi telefon.

Scena I
Ja kod druga. Njegova mama me posluzi kolacima i pita me sta cu da popijem.
OM: Celavi, sine, hoces sok?
Ja: Ne, hvala Vam, ali bi mi jako prijala casa vode posle ovih tulumbi.
OM: Dobro, sa'cu ja... (Vraca se i donosi sok od visanja. Odnos sirupa i vode 1:3) Evo, izvoli...
Ja: (wtf) Hvala... (Iz kurtoafrike popijem onaj sok na eks, kako bih casu vode dobio sto pre i presednu mi tulumbe)
Ja (ortaku): Hajde, brate, donesi mi, sada, casu vode! Ali neku vecu casu...
Ja (u sebi): Jebem ti sok... Hocu vodu!

Scena II
Leto. Upeklo. Dolazim kod ortaka bajsem. Gola sam voda. Crkavam od zedji.
Ja: Riki, aj mi daj casu vode, molim te!
Riki: No frks! (odlazi i vraca se sa sokom) Evo, izvoli.
Ja: :skok: :udav:

Lik jedan: Ma daću ti na čekanje, pa kada skupiš isplatićeš mi ostatak.
Lik dva: To zvuči pošteno.
Lik jedan: Onda smo se dogovorili.
Lik tri: Hoću i ja da izjavim nešto za dnevnik. Pa znate li vi da sam ja u tu firmu uložio najbolje godine svog života. Mladost celu. I onda mi kažu da sam tehnološi višak. Mamu im jebem...

Voditelj: A, evo sada kratak pregled kako izgleda rekonstruisano zatvorsko krilo Kazneno-popravnog doma u Zabeli, a u kome će se uskoro naći svi pripadnici bivšeg Zemunskog klana i jedan petstostruki silovatelj. Dakle, svaka ćelija je klimatizovana, sveže okrečena, ima bračni krevet, kožnu garnituru, persijski tepih i sveže ofarban parket, najnoviji računar, LED TV, svaki sprat ima jedno veliko kupatilo sa đakuzijem, a zatvorenicima su na raspolaganju i kuhinja sa bogatim izborom obroka, koje priprema jedan od kuvara koji su donedavno radili za čuveni lanac hotela, đus bar, noćni klub, sala za fiskulturu, jedan spoljašnji teren za fudbal, golf teren, luksuzna prostorija za seks, spa centar, centar za masažu, kao i sauna.

Srbin: Jebem im ja malo mater, hoću i ja u takav zatvor! Jel`oni idu tamo da se bahate o državnom trošku, ili da izdržavaju kaznu!? Sve bih ja to da okopava krompir i gradi puteve.

- ne, nemoj mi prici, hocu izdaleka da volim i zelim tvoja oka dva
- dobro, dobro, priznajem, jeo sam pljeskavicu sa lukom, odoh po zvake...
- ne moras nista da priznajes, ocigledno je, osecas se na kilometre!!!

Profesor:Ajde lepo mi kaži,ko je to uradio?
Učenik:Nemam pojma.
Profesor:Slušaj,nemoj sebe da dovodiš u nevolju,je sva vec znam,samo hocu da čujem od tebe,da vidim da me nisu slagali.
Učenik:Da da i onda je mrmot zavio čokoladu u foliju ?

-Šta si uradio sinoć sa Majom? Rano ste napustili prostoriju.
-Ma, ništa...Ne da, pa ne da!
-Pa koliko si vremena imao sinoć, mislio sam da će biti isprobana i Kama Sutra i Kama Prekosutra!
-Ma, pusti...Prvo sam potrošio sat vremena dok sam našao parking. Ovaj narod ništa ne radi, samo se jebe! Odveo sam je na kraju u šumarak u kom nisam bio od srednje škole i gdje sam, gle čuda, našao malo mira. Krenem ja polako. Znaš nju-glumi finoću. Oslobodim je brusa, ispoštujem joj i jednu i drugu sisu. Zatim ruka pod dejstvom gravitacije krene prema dole. Počinje priča kako nije ona takva, kao, šta sam mislio. Manevarski prostor mi sužen maksimalno. Na njoj neke farmerice, kao da je rođena u njima! Ne znam kako diše uopšte. Ne znam šta nisam radio. Pričao bajke. I Crvenkapu i Tri praseta i Trnoružicu, kumio, molio....ništa. U toj raspravi prođoše dva sata pa sam je odvezao kući.
-Koji si ti bizon! Bili ste daleko od grada, bez signala na mobilnom. Umjesto da joj otvoriš vrata i kažeš: "Ili ja ili medvjed" ti se vraćaš neobavljena posla!
-Nisam ja takav... Hoću da hoće!

Драган: "Ја ти кажем, ако хоћеш да тресеш шљиве, немој платно у квадрат да постављаш, већ у правоугаоник."
Милорад: "Ма не може Драгане у правоугаоник, квадрат је бољи."
Драган: "Аман човече, у правоугаоник."
Милорад: "У квадрат бре."

(после више од пола сата расправе...само што сада разговор постаје много гласнији и напетији)

Драган: "Добро, бре, добро..у квадрат ће да стављамо"
Милорад: "Шта кажеш, бре?"
Драган: "У квадрат ће ги турамо."
Милорад: "Е нећемо него ћемо у правоугаоник."
Драган: "Па зар ниси хтео да ги стављамо у квадрат???!!!"
Милорад: "Ма нећу бре!!!"
Драган: "Шта нећеш, па ти си тако хтео."
Милорад: "МА САД БРЕ НЕЋУ НИ КАКО ЈА ХОЋУ!!!"

-------------------------------------------------------

Расправа се наставила до касно у ноћ, и тако су још једно два три пута мењали мишљење чисто из ината, све док их остали нису отерали у три лепе и питали их зашто расправљају томе како ће да тресу шљиве у сред јануара.

- Kume, brate, što si mrke objesio brke?
- Ništa me ne pitaj! :pruža telefon: Čitaj poruku!
- :čita: Uuuu, bilo seksa sinoć! Ali, što si neraspoložen onda?
- Nije bilo! Kad sam dobio poruku umalo nisam pao sa kreveta. Molim je za snošaj još od srednje škole. Spremim se brzo, prsnem se zelenom Malicijom, kresnem golfa i krenem. Jeste da je daleko, ali zbog nje bih otišao i u Zimbabve! Pada neka kišurina, brisači ne mogu da stignu obrisati. Na pola puta - odron! Pokrenulo se klizište i istreslo jebenu kamenu lavinu na put. Alternativnog pravca nema. Pokušavao sam da podmitim bageristu, ali ne smije čovjek da čisti dok ne stane kiša. Čekao sam sat vremena i vratio se kući k'o popišan.
- E, baksuza!
- Jutros mi je poslala poruku. Kaže da sam kod nje završio za sva vremena. Ja hoću, konj može, ali Bog ne da...

A:Hoces da uradis to,ili ne?
B:Ma ocu..bole me

"Хоћеш ми пребацити 500 ојри?"
"Хоћу, хоћу."
"Ајде бре, што си такав?"

:zvrrr-zvrrr-zvrrr:

- Halooo.
- Što se ne javljaš na pozive?
- Ćao mama. Bio sam u čitaonici, nisam mogao.
- Aha, znači učiš. Ajde da ti vjerujem.
- Učim mama, učim.
- Dobro, dobro. Šta radiš, ima li šta novo?
- Nema ništa. Pravim pauzu pa ću ponovo u čitaonicu.
- Aha. Je li ti kum donio onu hranu što sam poslala.
- Jest mama, jutros.
- Stavi to u frižider, da se ne pokvari.
- Hoću mama.
- Al' prvo zamotaj u alu foliju, da ne...
- Dobro mama, objasnila si mi to prošli put.
- Dobro, nemoj da se ljutiš. Znaš li kada ćeš kući?
- Nisam još siguran. Javit ću ti.
- Dobro onda. Budi pametan i da učiš.
- Dobro mama, znaš da hoću.
- Ajde ljubi majka, čuvaj se.
- Hoću mama. Ćaoo.
- I snajku da mi pozdraviš, nesrećo.
- Hoću, hvala. Pozdravi i ti sve kući.
- Voli te mama, ćaooo.
- Ćao, ćaooo. :falim te Bože:
.............
- Opet te keva cima?
- Jok, Kim Kardašijan me zove na polni snošaj.
- Ako si je odbio, akooo.
- Ne seri. Daj mi taj kit-ket dvidim šta nam je dao.