- Konobar, za mene vinjak i kisela, a za njega jedan putnički.
- Za šta častiš? Da nisi...
- Ne častim. Pijemo Kizi za dušu.
- Šta ti je, čoveče?! Jutros sam video Kizu, kupovao pljuge na trafici.
- To mu je bila zadnja pakla. Zaspao sa upaljenom pljugom i izgoreo. Strašan kraj.
- Ni Šiptaru ne bih poželeo tako nešto. Konobar, vrati taj špricer i donesi još jedan vinjak.

A: Ej ženska, šta je bilo sinoć?
B: Ništa, a tako sam se nadala.
A: Pa zašto mu se nisi nabacila, znaš ono malo sise malo dupe.
B: Kako da mu se nabacim, kad bih mu pakazala sise, on bi mi se naljutio.

- Je l' slušaš ti mene bre?
- Slušam.
- Slušaš kurac. Šta si se zagledao tamo koji moj?
- Gledam ono gradilište.
- Pa šta ima sad tu da gledaš toliko majke ti?
- Vidiš, nešto mi tu čudno.
- Ne vidim ja tu ništa čudno. Nedovršena građevina. Klasika.
- Ma nemoj. Paz' sad ovo. Seti se kada su počeli to da grade. Je l' se sećaš?
- Pa negde tamo devedesetih.
- Hiljadu devetsto devedeset prve. Baš kada je počeo rat. Kao škola treba da bude tu. Vidi kakve su prostorije. Sve neke male, deset đaka ne bi moglo da stane unutra. I gradilo se se sve do hiljadu devetsto devedeset pete. Tačno kada je prestao rat. Tad su stali.
- Pa dobro, kuburili su sa kešom i nisu završavali, jer nije bilo prioritet.
- Ma nemoj. Nije bilo prioritet. I baš tada počelo i tada stalo a? Ne bih rekao. A pazi sad ovo, na tom mestu je pre pedeset godina bila vojna baza. I to specijalna baza.
- Kakva bre specijalna baza?
- Pa to niko ne zna. Nikom nije bilo dozvoljeno da priđe.
- Normalno da nikom nisu dali da priđe. Ne možeš tek tako da ulaziš u vojnu bazu. To je normalna stvar.
- Normalna. Sve je tebi normalno. A kakve su ono stepenice dole a? Postoje stepenice kojima može da se siđe dole. Video si ih sa Panine terase.
- Podrum brate.
- Podrum. Kako si ti naivan. A to što čak ni ćomani ne bleje tamo, a opšte je poznato ćoman kada vidi gradilište, ispusti neki zvuk koji privlači ostale ćomane na to mesto i odmah ga zauzimaju. Što ih neme baš tu? I što onaj pukovnik ima gajbu baš u najbližoj zgradi tom gradilištu i to mu je baš terasa okrenuta ka tamo. Slučajnost? Ne bih rekao!
- Matori, a što lepo ne siđeš u taj podrum dole i vidiš šta ima? Niko sada to više ne brani.
- Hoću bole me kurac. Da me ubiju posle Debeovci. Ko zna šta još postoji u tom podrumu. A i brate, mnogo je sablasno.
- Idemo večeras dole. Da se razuveriš. Ponećemo lampe.
- I prangije. I da se naduvamo.
- Pa naravno da ćemo da se naduvamo.

Lik 1: Znaš sinoć što sam video jednu malu, cele večeri sam blenuo u nju kao kreten, ne da je dobra, ma razbija!
Lik 2: Tolko je dobra, a?
Lik 1: Ma idi bre, ako bi došlo do rata nju bih prvu silovao!

Mare:”Šta je rekao Stefan, kada će da dođe?”
Goksi:“Otkud znam, treba mi tumač da bih ga razumeo.“
Mare:“Pa što ga nisi pitao da ti ponovi?“
Goksi:“Bilo me je blam da ga pitam da ponovi, posle trećeg puta.“
Mare:”Sinak, zato ja s njim komuniciram isključivo putem SMS-a!”

-Sine, znaš da ne zalazim u intimu, tako da me samo zanima da li je voliš?
-Volim je majko! Više nego išta na ovom svetu!
-A koliko godina ima?
-Trideset sad u maju puni.
-Kuku crni sine, pa to je deset godina više od tebe!
-Znam, ali mi se volimo.
-Ni ja ne bih da zalazim u intimu, ali, jesi jebo?
-Nisam tajo, ona je patrijarhalno vaspitana, čuva se za brak.
-Aham, pa lepo je to. A kako se zove?
-Vlajka.
-Vlajka radoda...?
-Šta?
-Ništa sine, nek' vam je sa srećom.

-Preporučila bih ti otrov, znaš?
-Molim, draga?
-Ma, ništa. Posmatraš me tako krvnički već duže od sat vremena, sve se mislim da nemaš nekih problema da mi nađeš slabe tačke, pa da ti pomognem. Običan mišomor bi upalio, ionako nemam izoštreno čulo ukusa, a kušač hrane mi je na odmoru. Ili uzmi malo semena mrazovca, divan cvet, a i sam miris mu je otrovan, kolhicin, a? Ah, egzotično i prefinjeno...
-Hm... Ja sam mislio da te ubacim u bazen sa piranama, ali ima jedan problem.
-Koji?
-Pa, želeo sam da se smeju, ali je to nemoguće, nikako ne mogu da ih nateram da se smeju! Stalno imaju tužnu grimasu!
-Zašto me ne obesiš iznad bazena naglavačke, kada gledaš tužnu grimasu odozgo, ona se pretvara u osmeh, ne?
-Pa ti si genije, ali sada je to tvoja ideja! Smisliću ja već nešto svoje.
-Samo napred.

Mirko: Brate u sredu slavim, očekujem da ćeš doći?
Slavko: Naravno, i da nisi zvao ja bih došao.
Dan posle slave
Borko: Čudo Slavko nije došao na slavu, jesi ga zvao?
Mirko: Zvao sam ga, on reče da će doći.

- Slušam Burzuma, a koja je tvoja omiljena grupa?
- Ja slušam Darktrona i Imortala! Ali Mejdeni su mejdeni!
- I ja!
- I ja, aj se jebemo!
- Aj!
- Draga, zbog tebe bih i kosu oprao ako nisi znala! Volim još od kad je hleba bio dvadeset dinara!
- OPLODI ME MASNA GITARO SVOJOM MAJUŠNOM ČOKOTOM!

Sin: Ćale, aj' mi daš kola da povezem malo ribicu do grada...
Ćale: Ti u moja kola nećeš više sesti ni na suvozačevo mesto, posle onog sranja koje si napravio, a ne da ga voziš! Da mi je parkiran na jajima ostavio bih ga tu pre nego što bih tebi dao ključeve!

- Pogledaj gdje je parkirao, stoka zaostala
- Polako čovječe, pa otišao čovjek do trafike da uzme novine, ništa strašno eto ga ide.
- Ma ne razumijem ja vas kako trpite ovaj primitivizam, meni da tako u Belgiji, ja bih mu odmah zvao policiju i bio bi kažnjen sa 500 "ojri" pa da bi se odmah uklopio u civilizaciju. To kad je uređena zemlja, nemaš ovakvih primitivnih pojava..

Dva dana posle incidenta u Istočnom Sarajevu Disiplinska komisija N/FS BiH kaznila je Slaviju sa dva meča igranja bez prisustva gledalaca i 8.000 KM zbog ispada navijača na meču protiv Sarajeva. Tada su navijači domaće ekipe prekinuli meč utrčavanjem na teren, te su uzvikivali parole „"Nož, žica, Srebrenica", "Ratko Mladić", "Srbija“.
Kažnjen je sarajevski Željezničar sa 2.000 KM zbog baklji i 25 polomljenih stolica. Zrinjski je „olakšan“ za 4.000 KM zbog loše organizacije susreta sa Olimpikom kada su takođe navijači uletali na teren. (kopirano sa naseg Sportala, odakle sam dobio inspiraciju da se ispovedim Vuki)

- Joooj, šuti, ja kako sam u bus uš'o, ja rek'o, malo ću da odspavam, kad ono oni ludaci odvrnuše muziku, pička im materina. Kako ne kontaju da to smeta ljudima? Oni zvučnici se odraše jadni kol'ko je odvrn'o, pa taj čovjek nema osjećaja za sluh. Znaš kako mi je bilo? E... Da... Da sam mazohista, uživao bih.
- Znam kako ti je. (u sebi: Tako je i meni svaki put kad sa tobom razgovaram)

- A šta? Ova Gebi nije više sa onim košarkašem?
- Nije, varao je pa ga je šutnula, evo sad se razvode. I ne zove se Gebi nego Eva Longorija.
- A jebem ti budaletine ovakvu ženu da vara, pa to treba ubit! Ma kakvi, ja da sam na njegovom mestu ne bih silazio sa nje! Ma ni košarku ne bih igrao, jebo' košarku pored ovakve žene!

- Cao , ja sam Milos !
- Cao , ja sam Hranislav !
- Jel me jebes? Kakvo je to ime ?? Ozbiljno ? Jel se tako zoves ?
- Ma da bre , kum mi ga je odabrao .
- Brate , ja bih ga zapalio da mi je to uradio, pa sjebo te za ceo zivot .
- Znam brate, nista me ne pitaj , ne znaš moju muku , nego jel si doneo onu pornjavu sto smo se dogovorili ??? Kolko para ?
- Jesam, nista za tebe ( kako da ti naplatim ) uzecu ti od kuma ! Heheh
---------------------------------------------------------------

- Viđi, nešto smo gledali, ako nađemo ono napajanje, a domar misli da zna kuda je položeno, nećemo morati da razbijamo cijeli zid.
- E vala, da imam pištolj, sad bih dva metka u vazduh opalio.
- Ti pr'ni dva ili tri puta, računaćemo kao da si dužnost izvršio!

-E, jel znaš šta Milan upisuje
-Medicinu
-Otkud to sad? Pa on je do juče mislio da su Langerhansova ostrvca arhipelag u Indijskom okeanu. Ne bih mu dao ni zlatnu ribicu da mi leči...

(5 godina kasnije)
-Eeeee, Milane, 'de si čoveče!
-Evo, ništa...
-Kako tvoj fakultet
-Evo odlično, završna godina, šljakam... izgrbavio 6 iz anatomije... sad stažiram na hirurgiji
-(od danas više ne idem kod lekara)

- Aaagh, gde si uzeo ovu rakiju koju pičku materinu?!
- Na kiosku kobuske, šo?
- Pa ovo neprijatelju ne bih dao, šta je zglavom?

- Al' su prsli ovi šiptari, dobili burger, k'o da si im musaku izneo sa sve bakljavama. Pa ja ono ni neprijatelju ne bi dao.
- Pa što si im izneo onda?
- E jebiga.

- Ženo, koji kurac?! Šta je ovo?!1
- Jao dušo, nisam imala mesa pa sam napravila posnu sarmu. Ajde, bitno je da ima nešto da se pojede, ne živiš da bi jeo, nego obrnuto. Ručak je manje-više nebitan.
- Kako to misliš ručak nebitan? Pojačaj televizor, saću da ti jebem majku!

: Sineeeee, oko mamino, treba da iscepaš onih šurnaest metara drva, babo ne može, znaš da ima problema s reumom. Jes' da nema veze, ali ga ne mogu slušat', matere m'.
: A ne mogu sam, Rajka, nemoj me peglat', molim te.
: Pa, pozovi nekog druga, zgužvaće mama pitu.
: Otišli na planinu, niko nije tu.
: A onaj tvoj što ga stalno pominješ, onaj Mile?
: Hahaha, on da cepa drva?! Pa, pre bi drvo njega cepalo, on je malehan, kad bih ga pljunuo, udavio bi se.

Јој ал сам се зајебо!
Јој ал је вруће!
Јој ал је лепа!
Јој ал се дереш!
Јој сад сам се сетио!
Јој!