Kažemo za potpunog antitalenta za fudbal. Copinu koja svom silom opizdi loptu, koja je više protivavionska nego što preti golmanu.

Riba koja ne da je ravna k'o Panonija, nego njen muž će da doji njihovo dete. Daskaretina par ekselans kojoj ni silikončine ne bi pomogle. Taman posla, bacila bi pare na njih samo tako.

Ima li nekoga od nas ovde prisutnih, a da bar jednom nije cuo ( ili u sebi rekao ) ovu recenicu?

Pocelo je kao sala, ali stvar je ozbiljna...

Dakle, ona je prva "Narodna barbika" medju pevaljkama. Mica Trofrtaljka je imala dvosmislene textove, ali nije imala muskulaturu da upotpuni dozivljaj. Lepa Brena je jugslovenska koka-kola koja peva!

Premotajte samo koliko imamo filmova gde postoji muzicki intermeco sa Zoricom Brunclik, Mirom Kosovkom, Snezanom Savic i, naravno, Lepom Brenom. Ljudi, ceo film, u onoj Jugi, pjeva li pjeva mala! I jos glumi!

I ovo preterano puderisanje i sminkanje, silikonijada i botoksokcija, liposukcija kao jedina za pevaljku opcija... Krenulo je od nje!

Udala se za najveceg smekera tada. Zamislite sad neku da se uda za Djokovica i da je pritom nafrakana i da pevusi negde! MTV STAR!

Ima tu raznih primera, ali znamo i ko drzi GRAND...

Lepa Brena je kriva za sve!

Lik koji je toliko neinformisan da može da bude pandan japancima koji su skontali da se Drugi svetski rat završio nakon dvadeset devet godina.

Studentska muka, kada usled besparice kreneš da roviš i preturaš po kući u nadi da ćeš naći neki sitniš da kupiš najgoru krdžu od cigareta u prodavnici. Nakon te avanture sledeća je prepreka blam. Kako izaći pred oči prodavačice(koja je inače dobra riba) sa rukom punom sitniša i tražiti najjeftiniju paklu cigareta. Ali to odmah sasečeš u korenu i kažeš da to kupuješ komšiji i tako otkloniš svaku sumnju da si jadnik i propalitet.

Mojne da palamudiš, ako si Slavoljub. Ćuti i slušaj, pošto od drveta koje raste za budak, ne pravi se violina. Ako već nemaš gram mozga, niti imaš da kažeš bilo šta osim ćivot.

Kad bi se šalili i nemoguće, ali dobro za nadahnjujući popodnevni razgovor uz ceđenu pomorandžu ili pivo u zavisnosti od potrebne količine onog hormona sreće.

Prosečna pripadnica svog pola može da ima neoborivu sigurnost snagom svog znanja u strukturu antirid kreme od borovnice, u zanosni miris L' eau de toilette od cimeta za jesenje dane ili u performanse ljubičastih dvanaestica od satena sa čipkom pozadi, jer to u svakom pojedinačnom slučaju uvek jeste "kao stvoreno za nju" ali ne i u pristajanje onog muškog stvora uz njen karakter, potrebe i stajling da se ne izrodi sumnja ni jednog trena. Uostalom, bez sumnje nije zanimljivo, i nema potrebne (pre)doziranosti za ono bar nepogrešivo verovanje u njegov osećaj za romantiku. Jer, Taj Čuveni (uvek u nekom periodu i dobro čuvani) Gospodin On, sve zna. On baš sve zna, bitanga, tako uznemirujuće bude blizu i može mnogo da popije, priča o svojim podvizima, sopstvenom penjanju liftom ili stepenicama uspeha i o ortacima sa kojima deli mišljenje da se žene lože na njih i smeje se, a oči mu budu prelepe; govori o nekom zajedničkom horizontu, da ona i on budu još srećniji gde god se nalazili jer su zajedno, reči su lepe, podrazumeva se da su zajedno. Seks? Odličan. I sličan i različit bude za nju, a njegovo odsustvo onda ona dopiše na onoj belini između redova usmenih saopštenja sećanjem na njegov parfem, srculencem, ili još jednim cipelama.

Priča "o nama" je ispunila svoju svrhu.

Izgovor koji nam je, kada smo bili klinci, uvek služio kao jedini način da skinemo nekog drugara sa kurca koji je kao sumanut navalio na onu drugu Shock™ žvaku koju smo krenuli da stavljamo u džep, "za posle". Na taj način smo, latentno, odgovornost za štekanje svega što kupujemo, prebacivali na roditelje za koje se sticao utisak da se, Bog zna kako, ljute ako svaki put i kada kupujemo smrdljivu žvaku ne mislimo na svog brata/sestru.

Najjača replika iz svih domaćih filmova ...Obično je tvoj drug koristi kad si u škripcu i nemaš kinte ni za toalet papir, a uveče izlaziš sa daće bog budućom ribom!
NAPOMENA: Drug je k'o po običaju lošiji djak od tebe !

Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.

Opaska koju upućujemo osobama koje su se poslednji put kupale bog zna kad i koje oko sebe šire pogubni smrad pored koga je ugljen monoksid, koji je korišćen u gasnim komorama, mala beba.

Rečenica kojom se potpaljuje sagovornik i često kao posledicu ima teške telesne povrede istog. Ostavlja jak utisak na ego sagovornika.

I ostale legendarne rečenice iz reklame za pričaonicu (išla devedesetih) u kojoj debeli, opušteni roker komunicira putem ovog servisa sa bajom šabanom, koji mu odgovara gistro nabrijano:
,,pali brate, narodnjaci su zakon''.

Stepen gaborosti neke osobe koji je deset puta veci od-ne bih na nju naslonio rdjavo biciklo, i dvadeset puta veci od-ne bih joj uzeo orah iz ruke.

Kaže se za osobu koja ima zmiju u džepu, koja će ti za 'leba dati tačno 28 dinara, a za jogurt 13,5 i uputiti te u prodavnicu gde ćeš ih i naći po toj ceni - uglavnom na drugom kraju grada. Najveći neprijatelj mu je novi zakon o 'zaokruživanju računa', gde će mu za račun od 124,63 mučki uzeti 125, zašto, nikada mu neće biti jasno. To je lik koji će, kada u pekari ostaviš kusur radnici od 2 dinara, bez pardona prići i uzeti taj novac, po principu "ugledam i okomim se". Bakšiš je pojam koji ni u rečniku ne bi potražio. Uprkos tome, uvek kada plaća svoj deo računa, izvadi najveći štek novčanica, valjda kako bi se pohvalio koliko je zaradio svojim teškim i napornim cicijašlukom.

Онај који ''зна људе'', може да вам среди све од неплаћања казне за појас преко неке двојке у дневнику, па све до ''изостанка непријатности'' на царини. Симбол је комуникативности и доброг расположења. Увек је ту за све и сваког, јер, јбг, он ''зна људе''.
Своје добро ''познавање људи'' наплаћује (а некад и не) тарифом која се разликује од појединца до појединца.

Увек имајте једног у рукаву, ипак.

Večno glupavo i sveprisutno pitanje dece 7+, pa do nekih 14.
Naravno, to je u principu.
Uvek se nadje i neki stariji (ili mnogo stariji) pacijent koji će vas sa istom ozbiljnošću i ushićenjem to isto pitati, čekajući pravi odgovor od vas.
Uglavnom se može po izgledu osobe zaključiti koji odgovor očekuje.

Neko ko dok ste oko njega neprestano izvaljuje gomilu jakih fora i toliko zna da se nadovezuje da izaziva u vama napade smeha od kojih vam se stomak tako grči da je i pola sata u prisustvu takve osobe isto kao da ste uradili hiljade trbušnjaka.
Takođe može da bude i osoba koja ogromne količine smeha izaziva samom svojom pojavom.

Upućuje vam neko ko jelte, nije bio sa vama negde, da se tako duhovito izrazim. Često je i trolovsko pitanje, kada dotična osoba ne zna nikoga iz ekipe sa kojom ste blejali.

Rečenica kojom će roditelj uspešno opravdati svaki svoj postupak prema detetu. Ti si mali i ne razumeš, ali ja sam ti roditelj i ja ti želim samo najbolje, možda tebi baš i nije najjasnije ali to je zato što si dete, razumećeš jednog dana kad odrasteš.