žena No.1: GRRRRRRRRRRRRRRR!!!!! ALLAH EKBER!!!!!!! GRRRRRRRRRRRRR!!!!!!!
žena No.2: GRRRRRRRRRRRRRRR!!!!! ALLAH EKBER!!!!!!! GRRRRRRRRRRRRR!!!!!!!
žena No.3: GRRRRRRRRRRRRRRR!!!!! ALLAH EKBER!!!!!!! GRRRRRRRRRRRRR!!!!!!!
žena No.4: GRRRRRRRRRRRRRRR!!!!! ALLAH EKBER!!!!!!! GRRRRRRRRRRRRR!!!!!!!
siroti muž kome je uništen seksualni potencijal: Tako mi Allaha, ja idem u teroriste!

Изађемо напоље, па покушавамо напољу.

-E sinko, gle onog polja makova, milina. Sećam se da smo prije igrali lopte gore. A ona šljiva desno pri kraju nije onako suva bila. Sad je pogled još lepši.
-Jao đede super, idem kući po blok pa ću doći da nacrtam.
______________________________________________________________________
-Vidiš komšija, i ja malo preuredio dvorište. Tamo gde je pre bio stol nije ovako lepo bio osunčan. Ovde mu je oduvek i bilo mesto. A i ova loza što posijah daje pravi šmek na ukupan dojam.
-Baš super komšija, idem skoknut' do kuće po blok, i to 5, pa ću se vratiti da nacrtam. Ne mrdaj ti nigde, uklapaš se u kadar.

- Пошто ти овај тример за живицу?
- Песто динала! Много добав!
- Аха... Имаш нешто јаче?
- Тај добав! Песто динала, много супел!
- Не, имаш нешто чему неће да се сломи нож на младој луцерки?
- А! Видим ти у очима мир! Ти си тај!
- А?
- Мир, мир, мала моја кромпирова златице! Прошао си врата на која куцају само малобројни, али буди стрпљив! Поток који јури не узбуркава реку!
- Значи немаш?
- Ох, срећног дана! Имам, имам, другима сам продавао тримере што их произвођаху ђаци из Баодинга на часовима општетехничког образовања, а он је чекао на тебе да се појавиш, да га узмеш и кротиш шимшире и тује! Али стој - да ли си га достојан?
- 'Оћеш да ми даш ако имаш? Ако нећеш, идем.
- Три му је коњске снаге, маказе 50 инча, ватрена му сила сукља кроз ауспух каогод ждрепцу степском дах за хладних дана! Погледај у срцу свом и реци - нисам ли га достојан? Шта ћу за њега жртвовати?
- Седамсто.
- Ко има новца, змају је по снази сличан! Носи га, мали мој морски краставче, носи га и запамти: трава се повија под ногом што је гази!
- Пријатно.

- Jesi čula ti Rado moja draga da se onaj Bojanov mali ženi. Mlado je to još i neozbiljno.
- Ma gde nisam čula priča se po selu. I ti počela kasniti sa hvatanjem informacija.
- A jebiga ko će sve pohvatati. Nego jesi ti videla da se neko stalno dernja vani u gluvo doba. Ja legnem u 11 ono počne vani derati se to ne možeš podneti. Po glasu mi se učinilo da je onaj Knežević Marko, unuk od Pere. Znaš ga sigurno živi gore kod radnje odmah kuća 204.
- Znam, znam. Tamo moj Nikola svako jutro ide kupovati hleb. Gde neću znati jedinu radnju u selu.
---
- Gde ćeš Nemanja? Ajde jedi nešto pa onda idi vani. S kim ti ideš uopšte stalno?
- Ma pusti me baba nisam gladan. Sa Novicom.
- To onaj Stojaković Novica? Pa gde njega nađe Nemanja moj dragi. Pa njegov tata bio u zatvoru dve godine zbog primanja mita, a mama mu neka divljakuša vidi se kako se samo oblači i kako se ponaša. A ni roditelji joj nisu baš normalni. Sve je to ludo. U loše društvo si se uvukao Neco dragi.
- Ma beži baba. Čitavo njihovo porodično stablo si mi opisala. Zakasniću bre. Dolazim na ručak.

Pubertetlija u dilemi,
-Juče sam je uhvatio za dupe,....,znači da ja više nisam nevin?!

Седне лик до прозора аутобуса, а поред њега одмах седа нафракана женетина рашчупане косе, килом руменила на осушеном лицу, мрежастим чарапама, попуцалим канџама на рукама, иако је аутобус малтене празан. После извесног времена му се обрати:
- Извини, је л' иде овај аутобус преко Славије?
- Иде.
- А је л' често путујеш њиме?
- Да. (лик је не зарезује 2% и заболе га тукидид за конверзацију)
- А је л' студираш нешто?
- Студирам, што?
- Па, тако изгледаш. А шта студираш?
- Што је то битно?
- Па, онако. И ја сам студирала некад... Је л' имаш телефон за један позив.
- Немам кредита.
- Нема везе, изаћи ћемо да допуниш, па ћемо после до мене да ти вратим. Живим код Храма.
(пауза)
- А што ме питате је л' иде аутобус преко Славије, ако живите код Храма?
(лик излази из буса, жена остаје)

Неки рендом пензос: Боље би ти било унуке да чуваш.

X: Dobar dan, cestita seoska bako...
Baba: .... (ignore)

sledeci dan:

X: .... (ignore)
Baba: .... (ignore)

dan nakon:

Baba: Onaj tvoj deran je jedan nevaspitani djilkos!
Moja Baba car: Moje unuce je zlato, ne da njega baba!

- I brate, tu ja uletim u znači klub i eksiram dva Absenta, krenem da igram, kad vidim neku plavušu. I bre brate, znači priđem joj smuvam, krenem u auto, kad kaže meni ona da ima drugaricu znači brate ludnica, e! I tu povedem njenu drugaricu, obe imaju sisetine, ma ekstra ribe, i krenem ja tu da ih k...
- E, e brate. Smorio si. Idem da gledam kako raste trava.

- Ćemo kod Milorada na po jednu?

- Kod Milorada Klompe? Ma kak'i to, da nam ona njegova opet zakera.

- I to što kažeš, kod njih kvočka peva a petao leži na jajima.

Prof. Srpskog: Otvorite čitanke, danas ćemo raditi jednu divnu pripovetku Laze Lazarevića...
(komešanje i smeh u razredu)
Student 1: Odakle si ti, brate?
Student 2: Iz Kovina!
Student 1: Hahahaha... Pa tamo beše ona ludnica?
Ortak 1: Moj kum, e on živi tamo u Zabeli, kod Požarevca...
Ortak 2: Aha... I jel mu ideš u posetu?
Ortak 1: Pa da.
Ortak 2: A kada izlazi? Koliko je dobio?
Ortak 1: Ali moj kum tamo ima vikendicu!
*
Devojka: Jedva čekam da te vidim sutra! Gde beše ti stanuješ?
Momak: Tamo, preko puta Centralnog...
Devojka: Aha... E, ovaj, jaao, sad se setih, meni sutra dolazi tetka...

Muž (obučen, spreman već dobrih pola sata): Milodarka, dokle si sa spremanjem?
Žena (u donjem vešu): Milorade, ne požuruj me, ne mogu da nađem onaj prsten i minđuše što mi je Živoradka poklonila prošle godine.
Muž: A šta će ti?
Žena: Milorade, slažu mi se sa cipelama.
Muž: Milodarka, tebe tamo niko neće da gleda, noge će cijelo vrijeme da ti budu ispod stola. Zadnji put kad si ustala na ples to je bilo za Dan Mladosti 1975-te.
Žena: A neće jel' Milorade? (Sijeda) Ja neću da idem. Kad me ne razumiješ i požuruješ, e onda sam idi brate.
Muž: (&/()%$#""!&%/(!!!"""""(/!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Posle raspada velike Jugoslavije dodeljeni su međunarodni telefonski kodovi novonastalim državama:

381-Srbija (1992)
382-Crna Gora (od 2007!)
383-?
384-?
385-Hrvatska (1992)
386-Slovenija
387-BiH
388-?
389-Makedonija

Zašto je još 1992. godine između 381 za Srbiju i 385 za Hrvatsku ostavljen slobodan prostor a 2007. Crna Gora dobila 382 i zašto je preskočen broj 388, to ne pitajte mene...

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

-Uf, al mi se jede sladoled! Ajmo kod Šiptara...

-Što bi mi legli kifla i jogurt... Ajmo kod Šiptara!

-AAAAA! Sad je gotovo! Neko će da mi plati za ovo! Bre, ima sve da porazbijam! Ajmo kod Šiptara !

-Doba' dan.
-Zdravo dečko, uđi, sedi. Kako da šišamo?
-Bilo kako, samo da devojka više ne strepi od pitanja "Jeste li bliznakinje?" kad izađemo zajedno.
-Hehe, ti si neki vickast dečko. Evo kako sam ja zamislila, okolo na keca, gore malo mašinicom, posle sređujem makazama da bude sve u nivou. Kako ti zvuči?
-Ma... Ni sam ne bih bolje smislio.
-Baš ti gusta kosa. A kojim šamponom je pereš?
-Nekim žutim.
-Aha, a koristiš li neke preparate?
-Da, da, apsolutno. Kad god mi se ukaže prilika. Ne oklevam da ih upotrebim. Može se reći da su preparati moja strast.
-Hoćeš li da kratim zulufe ili da ostavim ovako?
-Da, da, svakako.
-Šta svakako? Da kratim ili ne?
-To prvo.
-A šiške?
-Ma neka, zatrebaće.
-Evo, gotovo.
-Već? Baš je bilo uzbudljivo. (Blago Džeju kad je ćelav)