-Sad si se kući dovukao? Bitango nijedna!
-...
-Ajde stara pusti ga. Nek se naspava dete, pa ga sutra kritikuj.
-Šta sutra? Ustaće on, ali tek prekosutra! Jel tako, pile tajino? Braniš se ćutanjem,a?
-...
-Aman ženo, nije on pravnik, već ga presekao topao vazduh. Ako zine, izbljuvaće ti tepih.

SIMOD - lakse se brise

Jebi ga, moram da idem kući da jedem, ćale će da mi sere.

- PALI svetlo!!! GASI muziku!!!
- Au, opet ovi prekidači...
- Ti, komentator, vadi ličnu kartu, a vi svi ostali pripremite to isto!
- Ja sam maloletan.
- I u ovo doba noći nisi u krevetu!? M'rš kući!
- Čiko, ja sam u svojoj kući, slavim petnaesti rođendan.
- Sa'ćemo to da proverimo, vadi ličnu kartu, da vidim kad si rođen!
- ?!

Jutro zajednički doručak:

-Ćale, koj si đavo kupio ovaj bajat 'leba od juče i ovu ustajalu podrigušu za doručak, kad ću da bazdim na nju na kilometar kad izađem večeras u pičke!?
-Sinko, dal' druga deca pitaju tako kući, a? Ne, nego i za ovo kukaju i mole. A ti ako znaš za bolje, eno ti ih vrata idi radi, pa zaradi. Kakva vremena idu, dao Bog da imaš jednog dana platu k'o ja pola penzije!

I)
Vojska... veče... spremanje za spavanje, prozivka kao u zatvoru... pregled opreme...
VEČE 1
Desetar: A vidi mamlaza, pa kako si ti to očistio čizme? Pa ovo je strašno! Vidi na šta liče!!!
Gušter: Ma ne može bolje, vidiš da su starije od mene.
Desetar: Ma može, ajd idi da popraviš.
- Prošlo 60 sekundi -
Gušter: Evo, gotovo.
Desetar: Šta gotovo? Kurac moj gotovo! Pa još gore nego što bilo.
Gušter: Pa ne može bolje.
Desetar: Može...
Gušter: Ne može!
Desetar: MOŽEEE!!!
Gušter: Ma nema šanse bolje!
Desetar: A šta ako ja to napravim bolje???
Gušter: Pa ništa...
Desetar: DAJ 'VAMO!!!
-Posle 5 minuta-
Desetar: Vidiš da može bolje!
Gušter: Pa ne znam baš... meni to isto...
Desetar: Ajd briši
VEČE 2
Desetar: Pa opet ne valja! Idi popravi!
- Prošlo 60 sekundi -
Gušter: Evo...
Desetar: NE VALJAAAAA!!!
Gušter: Ma valja...
Desetar: Ama ne valja čoveče... daj to 'vamo...
VEČE 3
Desetar: JAOOOOO... pa opet ti...
Gušter: Pa šta opet ne valja?
Desetar: Pa opet ne valjaju čizme.
Gušter: Ma valjaju, pa vidiš da su stare...
Desetar: DAJ TO OVAMO!!!
VEČE 4
Desetar: OPEEEET...
Desetar: Daj... E... ti to mene zajebavaš???
Gušter: JA??? Ma gde bi ja to...
Desetar: Eeeee... eeeee... ma beži da te više ne vidim!!! I nosi te svoje stare čizme!!!

II) Vojska, prekomande, dobijanje dužnosti, negde u kopnenoj zoni bezbednosti...
Poručnik: Vojničeeee... dolazi ovamo!
Vojnik: Da...
Poručnik: ŠTA DA??? PA ZAR SE TO TAKO KAŽE???
Vojnik: A... pa dooobro...
Poručnik: ŠTA DOBRO? KAŽE SE RAZUMEM GOSPODINE PORUČNIČE!!!
Vojnik: Pa dobro... razumem...
Poručnik: Ijaoooo... pa vidi na šta ličiš... raspojasan, u papučama... gori od rezervista... e sada ćeš ti meni pritvor!
Vojnik: Pa dobro...
Poručnik: AAAA, OPET TI? 3 DANA PRITVORA!!! (Oči mu počinje da se sjaje od veselja)
Vojnik: Pa dooobro...
Poručnik: ŠTAAA??? 5 DANA PRITVORA!!! (Upravo počinje da crveni kao paprika)
Vojnik: Pa dooobro...
Poručnik: MA 7 DANA PRITVORA!!! (Počinje da kipi od besa)
Vojnik: Pa dooobro...
Poručnik: Ti to mene zajebavaš???
Vojnik: Ma neeeee... nego, hoćete li da vam pozovem komandanta brigade da mu podnesete zahtev za pritvor? Ja sam znate ovde na ispomoći i ne možete mi vi dati pritvor...
Poručnik: Ko... komandanta b... brigade? Ehhh... vezisti... (Odmahuje rukom i okreće se)

III) Vojska, negde u kopnenoj zoni bezbednosti, kapetan bira koga će da postavi na stražu, sitno do skidanja...
Kapetan: (Ide od vojnika do vojnika) Ajde, koje su dužnosti stražara:
Gušter: Da pazi da neko ne uđe u bazu, da čuva opremu, da ne zaspe...
Kapetan: ODLIČNO!!! A kada neko naiđe, šta ćeš da radiš?
Gušter: Vikaću STOJ, KO IDE?
Kapetan: ODLIČNO!!! I šta ćeš onda da radiš?
Gušter: Pa ovaj... vikaću: LOZINKA! I kad mi kaže, pustiću ga.
Kapetan: ODLIČNO!!! A šta ćeš da radiš ako ne stane?
Gušter: Pucaću?
Kapetan: Gde ćeš da pucaš?
Gušter: U vazduh!
Kapetan: ODLIČNO!!! Ti, šta ćeš ti da radiš kad neko naiđe?
Džomba: U koje vreme?
Kapetan: Pa kako u koje vreme???
Džomba: Pa u koje vreme... koliko sati?
Kapetan: Ma u podne... kao da je važno vreme?
Džomba: Dobro, sa koje strane?
Kapetan: Kako sa koje strane???
Džomba: Pa sa strane baze, iz šume...
Kapetan: Pa da li si ti normalan? Evo, u podne iz strane baze!
Džomba: Pa dobro, vikaću stoj ko ide, lozinka...
Kapetan: ODLIČNO!!! (I onda, razmišlja on, razmišlja...) Nego, šta si mislio sa tim u koje vreme i sa koje strane? A ako neko naiđe iz šume?
Džomba: U koje vreme?
Kapetan: PA KAKO U KOJE VREME SUNCE LI TI TVOJE??? AJDE NEKA BUDE U PONOĆ!!!
Džomba: Pa pucaću...
Kapetan: GDE ĆEŠ DA PUCAŠ?
Džomba: Pa u njega, neću valjda da pričam sa njim...
Kapetan: A ZAŠTO ĆEŠ DA PUCAŠ MAMLAZE???
Džomba: Pa ko mi ima dolaziti iz šume u ponoć? Ja lepo prvo pucam a onda pitam ko ide...
Kapetan: PA DA LI SI TI NORMALAN??? PA ŠTO DA PUCAŠ??? A ŠTO DA JA IZAĐEM DA PROŠETAM???
Džomba (U sebi): Pa ništa, gledaćeš da li sam iza ćoška. Mene si našao da zajebavaš!
Kapetan: Ti... nećeš meni na stražu!!!
Džomba (U sebi): Hehe... Dugo ti trebalo...
Džomba: A zašto gospodine kapetane?
Kapetan: Ti to mene zajebavaš? Koja budala mi te posla ovde... beži odavde da te više ne vidim!!!
Džomba (U sebi): Sitno breeee!!!

-Kuda ide ovaj idiot?
Pijanac: EEee zapevaću kada prođe sve, aaaa kuda idu ljudi kao jaaaaaa...

Što si pijan kao bulja?
Pijanac: Zašto si se napioooo,suzom piće platioo..

-Reci šta da radim, samo da ideš kući!
Pijanac: Reci sve želje, reci šta treba, skinuću srebro, bisere sa neeebaaaa...

- Radmila opet si mi uvalila pokvareno mleko
- Ne muzem ja krave, ja samo prodajem. Ako je pokvareno to je do mlekare.
- Ma nije do mlekare, istekao je rok trajanja.
- Pa što nisi pogledala kad si kupovala?
- Pa jel treba ja svaki dan da gledam rok važenja
- Treba
- I nije ovo prvi put da je pokvareno mleko, ovo je 3ći put ovog meseca
- Ako ti se ne sviđa idi kod drugog, nikog ja ne zovem kićenim kurcem

1. Cigin konj
2. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B4%D0%B8_%D0%90%D0%BC%D0%B8%D0%BD

Mislim daj ne seri da ćeš sve to popušiti !?!

Ž: Kada cemo kuci? Vec je 23:30...
M: Sad cemo za koji minut.
Ž: Ajmo Zorane kući molim te ponoć je ostadosmo ljudima ceo dan u kući.
M: Evo,evo..
Ž: Ajde Zo...
M: Čekaj bre da popijem jos jednu sa kumom red je ...
Ž: Ovo stvarno vise nema smisla ajmo kuci deca se obula a ovom malom se spava!
M: Zeno, šupičku materinu evo ti pare za taxi, sklanjaj mi se sa očiju!

-Merlinove mu brade, kako to mešaš slačicu sa imelom? Ko te je to naučio, tako mi nedokuvane zmajeve repe?
-Tako kažu u ''Čarobnjacima sa Beverli Hilsa'', hiljadu godina od danas, gospodine.
-O, tako mi svračijih repova i Merlinove mi brade, vraćaj se u srednji vek, dečače, ovde je magija bila na visokom nivou i bez šljokica.

Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето

- Ljudi idem ja kući.
- Gde ćeš, tek je deset sati?
- Ma idem da spavam. Treba ujutro rano da ustanem, da doručkujem.
- E jebiga. Ajd vidimo se onda, laku noć.

- komšinice, sinoć ti je sin došao u 4 kući. Pijan.