To je uglavnom neki mladji dečko ili devojka kojoj babe posle jurnjave za mestom dodaju Bus Plus kartice da im otkuca.
Autobus staje na početnoj stanici, jurnjava, gužva i guranje na vratima.
Pored Bus Plus aparata stoji dečko od 17-18 godina, a onda ga babe dozivaju i pitaju da im otkuca kartu a on im otkucava karte iz kurtoazije.Baba 1: Dečko, dečko da li možeš da mi otkucaš kartu molim te?
Dečko: Ajde evo.Baba 2: Dečko, dečko da li možeš i meni da otkucaš kartu molim te?
Dečko: Ajde evo.Baba 3: A meni?
Dečko: Ma ajde bre baba ideš u kurac, ustani i sama otkucaj tu jebenu kartu.Baba 1,2,3: Ufff, što je nekulturna ova omladina, u moje vreme su se poštovale starije osobe !
Cirkularna pojava kod koje rodjendanski i slavski pokloni menjaju vlasnistvo pod okriljem novog ukrasnog papira.
Princip forwardovanja poklona je vrlo jednostavan.
Sve sto vam treba je :
Malo nemorala ili nemastine,
dobar izbor poklona koji ste dobili za slavu ili rodjendan, a nije vam se dopao.
Nov ukrasni papir (kupiti u knjizari ili na trafici)
Kao i prethodno nalepljivanje ceduljice sa imenom darodavca na poklon, da vam se slucajno ne desi da poklonite ovaj poklon upravo njemu. Ako vam se to desi, retko ce vas ko ukoriti, ali ce vas neprijatno gledati celo vece dok vi pijete i pijete.
Pokloni koji su najvise cirkulisali (hronoloski):
Malicija (dezedorans)
Brut (parfem i dezedorans)
Pernice, sveske i olovke (osnovna skola)
Muzicke Kompilacije po ukusu vaseg dede (babe,strine, Sinana Sakica..)
Losa vina
Bombonjere proizvedene u Rumuniji
itd.
Navodno ni kod babe nema za džabe, nema besplatnog ručka, kako kažu truli kapitalisti na Zapadu... Ipak, nešto se stalno nudi, pa prostom logikom zaključujemo da je reč o sranju (24 časa) ili navlakušama (besplatni minuti). Ipak, koristim priliku da navedem jedan lep primer besplatnog - City Magazin, do sada su izašla dva sasvim pristojna broja. No ima vremena, pokvariće se.
"Posle toga sve je bilo džabe
Čak i kod babe, krmačin stampedo"
Vredni Hak, Rabadžija
Balavac 13 do 16 godina starosti koji priča po forumima kako će da ide da lema učesnike gay parade. Postoje i veće "verbalne junačine" koje idu da oslobađaju Kosovo. U svakom slučaju, oni jedino mogu da idu u krevet nakon što odlgedaju Sunđer Boba i popiju šolju mleka.
"Ja ću pederima/Šiptarima ovo, ono..."
-Šta se kurčiš, idi pij mleko
Najčešće pitanje babe koja se vraća sa pijace, upućeno zidarima, molerima, automehaničarima koji se znojavi, prljavi, bez majice prže na +40°C.
Pitanje prati prijateljski kez babe, dok majstori obično odgovaraju vrlo kratko, a oni koji su 'drmnuli' par piva ili rakija umeju čak i da se našale.
Fora svake babe da ustedi na unucima.
Baba, imas li koji dinar?
A?
Pitam, imas li sta para?!
Sta rece?
Kazem, jel imas nesto para da mi das?!
Ne cuje baka sine.
Ma jedi govna.
E sve cu kod oca da kazem sta si mi rekao.
Mesto gde javne teme idu da umru.
Rejv ima obostrano znachenje. Sa jedne strane moze da se okarakterishe kao dobra zurka sa elektronskom muzikom ili muzikom uopshte, a sa druge skup narkomana koji idu na isti da bi mogli da se nadrogiraju i zaborave sve svoje zivotne probleme. Ako je po drugom, onda rejv mozemo upotrebiti i za neku metal/rock svirku poshto izmedju aktera koji idu na ,,tuc tuc" zurke i aktera koji idu na ,,zaklacu te sekirom" svirke, bash i nema neke prevelike razlike.
Bio je dobar rejv sinoc!
Al sam se razvalio od alkohola na rejvu.
To su Tinki Vinki, Lala i Dipsi rekli kad su videli neku žensku sa njihovim drugarom.
Tinki Vinki: -Ej, Dipsi, eno idu neka pička i Po!
Metoda kojom se navodno "leči" ceo organizam. Trebaš ući u ledenu vodu, blizu tačke zamrzavanja i tada se dešavaju "čuda" i "podiže" se imunitet. Uz to idu i obavezne "vežbe disanja", kao da ja sada ne znam da dišem pa se trebam uvežbavati. Ispada da su naše babe bile lude jer su se plašile hladnoće i ispada da je zdravo smrzavati se. Kad bi one čule ovo rekle bi da je Vim Hof koji je ovo izmislio ćaknut u mozak.
Baba: Sinko be, kvo si napunija bure sas studenu vodu i još si ulegja unutra!?!?
Sin: Babo, ene rabotim Vim Hof metodu, toj dns moderno i zalečuje onija organi u telo.
Baba: Ajde be izleguvaj, ima se razboliš, pa se neci mož očitaviš trijes dana!
Slikovit opis sobne temperature kod babe i dede tokom sva četiri godišnja doba.
- Gde si baba, šta rad... jebote, deveti je jul, a vi i dalje ložite!
- Moramo sinko, Živan navuk'o reumu, a i električni nam se pokvario pa moramo u njemu da pečemo.
- Gde je deda?
- Eno ga iza kuće, traži mačku, nema je od jutros, a uvuk'o nam se miš u sob...
- Šta smrdi ovo, kao da je nešto izgorelo?
- Ne osećam ništa, a i ništa nisam pekla, nema šta...
- Otkud ovoliko pepela iza šporeta? Šta ste rad...
- Iju! Cica!
- A?
- ŽIVANE, DOĐI OVAMO DA VIDIŠ GDE SE ZAVUKLA!
Vrsta brze hrane koja jako podseća na sendvič. Najčešće ga pripremaju babe svojim unučićima koji su im povereni na čuvanje u odredjenom periodu. Senvić se od sendviča razlikuje po debelo sečenim kolutovima salame, predebelo nanesenim slojem margarina i po još nekim detaljima pomoću kojih babe povećavaju kalorijsku vrednost senvića, a sve u cilju bolje podhranjenosti unučića.
Sine, `oceš da ti baka napravi jedan senvić?!
Muškarci kojima žene uopšte ne idu na kurac.
Unuk babe koja reklamira Acne Intensive Formulu.
Najlepsi beogradski park. Deli se na dva dela, razdvojena Ulicom Starine Novaka: Veliki i Mali tas. Malo paradoksalno, svi kad su mali idu na Veliki (ah, te vrteske :D) a kad su srednji i veliki idu na Mali Tas...
Poza u kojoj čekaš usmeni ispit a siguran si u svoje znanje 100 % kao i Maradona u svoje igrače. Dok ostali grizu nokte, pokušavaju da nauče nešto u zadnji čas, nervozni su, nadrkano šetaju amo- tamo ti stojiš kao veliki Diego Armando sa prekrštenim rukama i smireno čekaš da te pozove jer znaš da ne možeš da omaneš.
Samo se držati podalje od kokaina, jer koka i ispiti ne idu zajedno!
Izgovor da imaš kompjuter, ali da ti nije trenutno tu. Ovaj izgovor je bio popularan na našim prostorima tokom 2000.-2004. godine kada je dolazilo do ekspanzije kompjutera i krekovanih PC igara, pa su deca izmišljala da imaju kompjuter, ali im je kod babe (ili tamo nekog rođaka) i nikako da ga dovedu kod sebe.
Osoba A: Brate zar ti nemaš kompjuter?
Osoba B: Imam, kupio sam ga, ali mi je kod babe.
Osoba A: Šta će babi kompjuter?!
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.Živeo Jugiša!
