Voli i sprijeda i otpozadi.

Vrhunac fantazije, jedna od najredjih pojava na planeti. Slična frakvencija sretanja istog kao kod pegaza na potezu Beograd-Niš ili staklenog krampa u rudniku. Takodje ultrativ skromnosti. Skroman, skromniji, najskromniji, ustaša na ravnoj gori.

Jačina zvuka kada su zvučnici podešeni na nanometar ispod jednog milimetra na skali pojačavanja.

Da otklonim zabunu u samom startu - naravno da me je kupala golog, ali pridev u rečenici ima za cilj da pojača utisak i doprinese samoj atmosveri; i drugo, priča se čitaocu može učiniti komična a nikako potresna, ali jedino stoga što i sam nije morao da prolazi kroz tretman trljanja tela matorim smežuranim rukama. Ali da predjemo na stvar.

Dogodi se tako te poživeh dovoljno da me upišu u treći razred, što je, s obzirom na to da sam bio živahno i radoznalo dete koje je gutalo klikere i kog je konj svojevremeno ujeo za glavu (i još pregršt raznoraznih dogodovština iz kojih sam izašao sa ponekim ožiljkom, i ponekad čak malo kraći), samo po sebi predstavljalo svojevrsan uspeh. I negde u drugoj polovini školske godine, odluče da nas vode na sedmodnevnu ekskurziju, pod radnim naslovom "Nastava u prirodi". Istina da smo videli probilje prirode i vrlo malo nastave, ali da ne žurim. Prvobitno trebalo da nas vode na Goliju, zatim nas iz nekog razloga preusmere na Goč, što je meni u to vreme bilo apsolutno svejedno...Dan polaska, majke šalju decu u veliki svet, prvo odvajanje, suze, povraćanje u autobusu, četvrtaci maltretiraju trećake i sve što uz to ide. Dali mi za to vreme astronomskih 42 dinara da ih podelim na nedelju dana, mada sam ih realno spičkao u prva četiri na plastični bodež, ljigavac (koji su mi oduzeli jer sam ga bacao devojčicama u kosu, pa sam morao da kupim još jedan radi istih potreba), i ostala sranja. Posle sam klošario tri dana i jedva čekao da me vrate kući, shvativši da nikada neću umeti da se služim novcem...

I stignemo nekako na odredište. E sad zamisli čopor dece odrasle u ravnici, koji prvi put vidi brdo veće od pola metra - prvo što smo uradili po izlasku iz autobusa bilo je da se razmilimo po planini kud koji. Jedva su nas nekako navatali. Ja sam bio sa grupom koja je osvajala nekakvu čuku, posle smo jedva nekako sišli dole...Smestili nas u sobe (po 6 - 7 komada u jednoj), ostavili stvari i pohitali na obližnju pijacu (šta obližnju, odmah pred hotelom) da arčimo mamine i tatine novce. Večera. E posle večere se ide u improvizovanu diskoteku za nas male seljake, gde je, bar dvaes puta na veče, dvesta na sat gorelo more i topile se planine. Ali izmedju večere i djuskanja usledio je kobni dogadjaj, o kom sam izmedju ostalog i nameravao da pričam.

Večerasmo, spakovasmo se po sobama - u jednom trenutku, dolazi učiteljica i veselo vikne - ajmo deco, kupanje! I odvede drugara u nepoznatom pravcu (ne sećam se ko je bio prvi, ja srećom nisam, imao sam vremena da se psihički pripremim - nisam doduše znao šta mi se tačno sprema, ali svejedno nikad ne valja ići prvi). I mi ostadosmo u čudu. Sedi nas pet u sobi, ćutimo, ne progovaramo. Svi u mislima prevrću neke strahove što su prethodno pokupili iz priča ili filmova, jednog su vuci otkinuli od čopora, družina prstena se raspada...Vrati se ovaj posle 5 - 10 (najdužih mogućih) minuta iščekivanja, nekako krut i izmenjen, staklastog pogleda koji je jasno odavao da je dečko upravo preživeo nekakvu torturu. Gledamo ga, gleda on nas, i, naposletku, sa usana mu se otkide nekoliko slabašnih reči - Damire, idi dole da te učiteljica okupa. Mi ostali se upišali više od njega. Ovaj šta će ode, moraš da slušaš učiteljicu. Mi ostali da ćutimo, ovog ništa ne pitamo, niti on progovara. Vrati se damir, samo što se nije upišao od smeha (njemu bilo lepo), i pošalje trećeg...E sad jebiga, deca ko deca - idemo da vidimo šta se dogadja (usput Damir ispričao svima živima šta nam tamo rade, i 20 klinaca se nacrta ispred vrata kupatila uz obavezno "ćuti majmune" i ostali repertoar). Istina da nisam stigao ni da gvirnem kroz ključaonicu, ali svi smo jasno čuli - raširi sine noge da ti učiteljica opere miška. E tu smo pukli od smeha i razbežali se svi u sobe, uvereni da nas je matora prljavica provalila.

I dodje red na mene. Silazim dole drvenim stepenicama, idem na randevu sa svojom prvom mačkom, srce mi u petama - kao Kijanu Rivs kad ide kod Al Paćina na kraju Advokata. Sve nekako strašno svečano, najradije bih igrao pang nafićomatima, ali što se mora mora se...Stupam unutra, ona - čeka. Skidam se na komandu i ulazim u nekakvu improvizovanu tuš kabinu. Jebena stvar - stojim ukočen, izložen, da sam bar mogao da sednem u kadu i da se skupim, možda bi prošlo bezbolnije. Sećam je se sa onom njenom crvenom kosom i polu - muškom frizurom kakve je tada probila mislim Mira Škorić; miluje me po mom mladom, golom telu boje varikine svojim punačkim, naboranim rukama. Srećom ne sećam se noktiju, ali jasno se sećam zgužvanih podlaktica (narukvicu mislim da sam projektovao kasnije, ne znam). I to traje. Podla uspaljena veštica, kako se samo nasladjivala! Ovi znam da stoje s druge strane vrata i pišaju od smeha. Srećom, bi mi dozvoljeno da se sam obrišem peškirom, valda joj je trebalo i malo voajerisanja a ne samo akcije, trebalo se spremiti i za druge dečake (začudo nije okupala ni jednu devojčicu). Ove što su virili sam prezirao iz dna duše jer su bili po drugim odeljenjima i imali druge učitelje i učiteljice. Prethodna ekskurzija je čak imala tu zgodu da učitelj naguzi učiteljicu sa neke druge ekskurzije, što su ovi čak i posmatrali jer su vrata bila odškrinuta. Eto. Neko gleda taslačenje, a mene zlostavljali sve u 16...Osećao sam se jeftino i iskorišteno preko svake mere.

Stojim tamo i mislim - jebem ti, ko će ovo preživljavati čitavih nedelju dana! Na svu sreću, jedan drugar koji je bio očigledno pametniji od svih nas, kada je došao red na njega rekao ozbiljno - učiteljice ja se i kod kuće kupam sam. Kakav stend ap pred autoritetom, i danas mu skidam kapu zbog toga - naravno da smo se svi kupali sami kod kuće, al gde ćeš to reći učiteljici. Spasao je čak još jednog drugara koji evo danas, živ i zdrav, očitava vodu po kućama - čak peva dok ide ulicom. I ova se skroz zbunila! Drtina matora, sigurno je shvatila da tu priču baš i ne treba širiti, jer u normalnom svetu ove radnje podilaze pod kategoriju zlostavljanja i neko bi mogao da te tuži zbog toga. Tako da smo se narednih dana kupali sami. Da smo bili normalniji, kamenovali bismo je kao Micu Trofrtaljku u Ranama, pa nek nas pitaju zbog čega deco učiteljicu kamenom u glavu.

Do koje mere je ovo ostavilo brazdu u našim dečijim dušama, jasno pokazuje činjenica da ovaj dogadjaj nikada nismo pominjali. Pre par godina, kada sam u društvu (svi bliski, nas 7 - 8) pomenuo dogadjaj ovom što mu je trljala miška, prvo nije mogao da se seti, a zatim se grčevito branio da on sam nije učestvovao u ovoj nasladi. No kada sam mu pomenuo miška, toliko je ispao iz takta da sam čak u jednom trenutku bio siguran da ćemo se potući...I to je kraj tužne priče, gde četa goluždravaca oseti prvi dodir ženske ruke na svojim preponama. Matoru smo i dalje vidjali maltene svaki dan, iz prostog razloga jer nam je bila učiteljica. I svi smo je mrzeli. Nikada nisam bio sa starijom ženom od sebe, niti ću - to mi je najmanje privlačna kategorija, ravnodušan sam prema njoj kao prema...Ne znam čemu zapravo. Ne znam ni kako su prošli dečaci na potonjim ekskurzijama...

E da, da dodam kako sam za tih sedam dana uništio ribok patike kupljene baš pred polazak, bazajući po šumi i igrajući fudbal. Moji me po dolasku kući zamalo udavili i napravili sebi novo dete.

FIN

Poseban oblik podjebavanja na internetu. Svoj smisao ima isključivo na forumima, blogovima i sličnim sajtovima gde se dešava komunikacija.

Smisao trolovanja je da lupiš neku žešću otrcanu frazu, davno prevaziđenu, stotinu puta prežvakanu i onda se udobno smestiš u fotelju i gledaš kako ljudi zapenili da ti dokažu da grešiš. Naravno, da bi trolovanje bilo uspešno, moraš da izabereš pravi forum za svoju nesuvislu izjavu.

Raditi nešto nakaradno, u žurbi i slično...

Reket koji ti izbroji patrola od dva mlađa žandara koji se međusobno dobro poznaju, pa smeju da se malo opuste na terenu i pirnu. Pošto znaju ćomanske štekove, to im ne predstavlja nikakav problem. Daš im ket za dve, tri buksne, zauzvrat se poštediš cimanja oko traženja dobrog advokata, sačuvaš kevi konja kočijaša i sebi bulju koja bi u mardeljani stradala k'o Bugari na Kajmakčalanu.

Lik koji svari pola buksne u jednom cimu.

Odgovor upućen osobama kojima je jezik brži od pameti, te osim što izvrnu vaše reči, dodatno još odaju neku tajnu koju vi sve do tog trenutka niste znali.

I lepa i kršna.

...тренутак који се деси људима који су били унапријед етикетирани као они који ће да направе "велике ствари",макар у свом животу,а можда и у туђим,већином због исхитреног потеза који направе,или због слиједа несрећних догађаја који их тотално уназаде...

Gekn'o mamut!!!
Uuuuuuu jeeeee... big dil, šob rekli likovi iz američkih tinejdž serija...
Na isti način se može dati objašnjenje za frazu iz naslova ove definicije; vezano za Diskaveri, televiziju koja se, u dobroj meri, bavi proučavanjem nekih Dejan Cukić istraživanja... poput onog kada nam Mitbastersi otkrivaju koliko će flaša dajet-kouka odleteti u visinu kada u nju nagruvamo pakovanje "Mentosa", ili kada su nam podarili mega-frapantni zaključak o tome da i dobre ribe umeju da prde. Jebote, znali smo da prde ali smo izgleda bili dovoljno glupi da verujemo u to da njihov prdež ima miris prve prolećne kombinacije begonije i jorgovana.
Dragi gledaoci, ostavite te trivijalnosti naučnicima sa univerziteta u Masačusetsu, a vi se bolje dohvatite obaveza da ne biste i vi uskoro geknuli zajedno sa mamutom...

Ukoliko se radi o heroju serije, onda je to razbacani, sveže izdepilirani plavušan koji je ili advokat ili lekar ili arhitekta koji poseduje milione dolara zahvaljujući prvenstveno svom radu i inteligenciji a onda ogromnim nasledstvom koje ima iza sebe.
Ukoliko se radi o heroini serije, onda je to mlada devojka koja je bila siromašna ali je svojim radom, trudom i upornošću uspela da postane ili advokat ili lekar ili arhitekta. Uspešna je i ambiciozna, dok je sa druge strane pobožna i nikada se nije poljubila.

Baš zato, zbog idealizacije junaka hit serija, u srpskim školama profesori se sreću sa imenima poput Onur, Kasandra, Luis David, Alehandro, Ignjacio, Esperansa, Marimar, za koje se roditelji mole da će sutradan postati ili advokati ili lekari ili arhitekte jer samo tako mogu da zarade pare i nađu pravu ljubav.
Zbog toga se iskreno nadam da će jednog dana, ako ništa drugo, makar proširiti spektar zanimanja sa kojima možeš da stekneš pare i ljubav.

Често изговорана реченица од стране људи кад отварају део новина где су читуље.

Znak da je vlasnik vozila neka buržujčina iz Nemačke ili neke druge zemlje Evrope gde su Srbi. Obično se vide na vozilima Mercedesa ili nekog drugog nemačkog proizvođača.

Kad pijan u neznanju smuvaš neku rođaku koju do tada nikad nisi video.

Penzioner koji porani na nedeljne izbore da bi prvi overio glasačku kutiju.

Крај радног времена рудара.

Pojava kada otac nosi sinove odbacene patike, majice, dukseve, jakne itd. Za razliku od obicne krize srednjih godina, ova se karakterise po tome sto otac nema toliko sredstava da sebi prisuti te stvari nove a sve usljed manje kupovne moci u ovom regionu ili po sistemu greota da se baci.

Surova stvarnost na prostorima brdovitog Balkana. Po Markovnikovo pravilo pri izvlačenju nekih nagrada uvijek će dobiti onaj koji već ima previše, a sirotinja će ostati gladna!