U staroj Jugoslaviji, povremeno menjanje vrednosti valute, koje je zbunjivalo penzionere i deo ostalog stanovništva.
Često se oko toga vrtelo dosta scena zabune u serijama tipa Bolji Život,Tesna Koža,itd...
A onda je u naš život ušla prvo marka, pa onda evro...:)
Stav osobe sa kojom ne treba da radite ništa u životu, a koja nije otvorena za dogovor, predloge, sugestije, prijateljske savete i kompromise.
A to mu dođe temelj za odlučivanje o 80% akcija koje ćete preduzeti za života, ako ne i više.
Old skul način potpisivanja baba i deda, spomeničara i prvoboraca.
Leto je, Beograd, devetnaest časova i tridesetosam minuta. Vrućinčina koja je tokom celog dana pekla gradske ulice konačno se spustila ispod granica izdržljivosti i izvukla ljude iz klimatizovanosti stambenih objekata.
A i subota je, pa nema "Slagalice" da možeš kvalitetno provesti veče unutra.
I dok oni stariji sugrađani mahom koračaju pored dveju reka tragajući za tim neuhvatljivim večernjim daškom svežeg vazduha koji bi im doneo olakšanje i iznivelisao pritisak, u glavama mlađih populacija pulsira jedna singularna misao umotana u rešenost levela Hilari Klinton da postane predsednicom - IZAĆI. Bilo gde, bilo kako, bilo s kim, samo izaći i iskoristiti noć. Jer leto je prilika da se ona tokom godine zapostavljena kolona muvanja, petinga i koitusa statistički popravi...ili barem vrati na pozitivnu nulu tj. ako si student Građevine ili Muzike, stvarno je svejedno.
Među tim optimističnim življem si i ti, tvoj seksualni život željan lajka neke blagonaklone devojčice i hiljadutristapedeset dingera sa kojih si ojadio lokalnu kladionicu, u četvrtak. Stojiš na pešačkom kod Trga Republike i prepipavaš svoje bušne džepove u nadi da ćeš odatle iskopati još pola flaše malog "Zaječarca" i dva griza pice kod "Bucka", ali ta potraga je osuđena na neuspeh k'o pokušaj novopečene mlade da animira olešenog đuvegiju prve bračne noći.
I dok se spremaš da konstatuješ kako je, jebiga, verovatno bilo bolje da si turio još jedan par sa 1,34 kvotom na tvoj dobitni tiket od pre neki dan, komentar "Izvali ove ljankese..." tvog ortaka-sekundanta ti skreće pažnju na obližnji kabriolet marke Mercedes-Benz i tri ribića od 18-ak leta u njemu. Egzaltirani osmeh, majičica na bretele i naočare za nepostojeće Sunce na svakoj od njih, neki lagani haus piči sa CD plejera - ceo pejzaž neodoljivo evocirajući na scenu sa snimanja reklamnog spota o nečem tako urbanom da mu Ašok Murti tepa "Urbano moje" pre nego ga spava u plinaru na svom vodenom krevetu od eukaliptusa. Ono što gospodin Murti, pak, ne može nikako da zna jeste da u tom trenutku i ti nekome želiš da frkneš u dvojku a u vezi sa pomenutim fensimobilom renomiranog nemačkog proizvođača. Ipak, tvoj gornji mozak preuzima proces racionalizacije - jer nešto ipak mora da stane u odbranu toga što si sirotinja i studentsko govno - i ti gotovo u sekundi nalaziš 108 validnih razloga zašto ni mrtav ne bi eksploatisao međunožja u tom kabrioletu (što će kasnije iskoristiti kreativni tim na Tarzanija.com, ali to je neka druga priča). Tako jedna od njih dobija ćelavog tatu biznismena-sponzora narečenog četvorotočkaša, druga dečka-sitnog krimosa iz Blokova po imenu Žarko (zvanog Kiza...i kojem guta), a treća kupljenu diplomu na Bokoniju za godinu, dve. Nju, fazon, ni govnjivom motkom karao ne bi.
I dok ti se faca oblikuje u ciničan osmeh a usne u rendom pogrdnu reč za žene, iz kabria počinju da biju prvi taktovi "Beograda" Svetlane Ražnjatović, pali se zeleno i tri devojke u kabrioletu cičeći proleću pored tebe i tvog ortaka, ostavljajući vas da se kiselite u jari letnje večeri.
Upućuješ zahvalan pogled u ciklama nebo nad Beogradom i prelaziš ulicu pun nekog novostečenog samopouzdanja. Samopouzdanja koje, bajdvej, neće umanjiti ni kasnije krljanje sa članicom srpske juniorske reprezentacije u šahu...
Naravoučenije: koliko god se nekad osetio bedno povodom svoje sirotinjske situacije, ne očajavaj preterano već oslušni malo oko sebe. Možda oni kojima zavidiš baš u tom trenutku pevaju "Beograd" srpske Velikomučenice, a toliko sirot ti ipak nikad nećeš biti.
Rasprostranjen način rada elaborata. Pošto je na tehničkim fakutletima još uvek potrebno elaborate koji imaju veze sa crtanjem raditi u olovci (rapidografu) prosečan student kome je evolutivno zakržljala šaka od stezanja miša pribegava ovoj jednostavnoj metodi. Sačekaš da onaj što ima sve desetke nacrta rad, a onda ga staviš na prozor, prekriješ drugim papirom i precrtaš.
Fenster (nem) = Windows (eng) = Prozor(i)
Je onaj lik koji ribu koja mu se svidja nabacuje svom drugu
To su žene mnogo dobre duše... oće da učine, ne moraš ni za ruku da je uhvatiš, dovoljno je da je cimneš za maramu, odma pristaju. Desi se i da neće, kad se desi da neće to popovi upisuju u knjige, kao čudo, kao kad grmi na Svetoga Savu...
Možda najkorisnija stvar na faksu/u školi. To je ona knjiga koja se prenosi s koljena na koljeno. U njoj je podvučeno sve što je potrebno znati da bi se položio ispit. Svaki korisnik u nasljedstvo ostavlja poneko novo pitanje i odgovor. I svake godine je sve lakše položiti ispit koristeći znaje i iskustvo koje se nalazi u toj knjizi.
Svakodnevna misao zalutale osobe u školi, na poslu, u autobusu slušajući današnje klince.
Autobus, 22 sati:
-Jaooo jesi videla sinoć onog frajera? Podseća malo na Relju iz Elitnih Odreda hehe.
-Jeeesam matora, dala bih mu odmah! Nego gde si ti na fejsu? Lajkovao mi Lale slike heheh!
-Jao Laleeeeee, pa hoćeš sa njim a?
-Ma gdeeeee, on mi je samo rezerva
-Hehe nisi ni ti glupa! Oni su ionako svi istiiii! Samo Relja nije, kako bih mu dala da me oplodi!
-Hehe I ja isto, a...
Ustaje čovek, gleda ih pospano
-Od vas ne mož' da se spava... pa će sada svima da ode glava!Dva dana kasnije, grupa na fejsu:
nI kRiWe nIi Do0zXne sTr@d@le sU R.i.P. :((((((((((((((
Obicno je dobijemo za slavu/rodjendan/neko drugo slavlje od nekih levih rodjaka..I posle toga ostaje zabacena u najudaljenijem uglu kredenca sa slatkisima kao eventualna rezerva ako nestane slatkog.Mada.. cesto se desi da posle nekih godinu dana keva odluci da je baci.Neiskusni nekad pokleknu ceznji za slatkim,pa je i pojedu.
Ja: Aj vidi imal' sta slatkog..
Sestra:Ima ona Americana sugava,jos od prosle slave..
Ja: Batali to,uzecemo jabuku..
Najčešća nedoumica kada izdaleka uočiš neku relativno poznatu osobu i zagledaš je sa svakim primičućim korakom. Ishod zavisi od tvog karaktera i trenutnog raspoloženja. Ili te mrzi da se javiš ako je neka osoba koja ti je dosadna ili ne želiš da je vidiš; a možda se i veselo javiš čisto da vidiš da li će da odgovori, ko god to bio. A možda sledi i novo poznanstvo, nikad se ne zna.
prezime Ibarske magistrale!
Ne bidite sumnjičavi; žena više od svega voli da radi ono što inače ne radi, ako će time ugoditi voljenom. Mene u subotu čekaju pivo, čips i Liga Šampiona... na gostujućem terenu.
Rečenica kojom je Molder odgovarao na svako Skalijino pitanje: "Ko je to, zapravo?". Tako je uspevao da unese još jednu dozu misterioznosti.
Skali - Oh Moldere! Eno ga neki čovek ispred zgrade, već nekoliko dana stoji tamo. Ko je to, zapravo? Da nije neki ruski agent?
Molder - Ili bolje: "Šta je to?"
Skali - Opet ti sa tom teorijom o vanzemljacima! (u sebi) Hoćeš li me više povaliti tamo negde!
Molder - Istina je tamo negde!
Osoba koja se blanjuje je zapravo "mesecar" (kako kazu, neki ljudi zbog mesecevih mena ustaju nocu i ponasaju se kao da su budni, a u stvari su u dubokom snu).
Ako zelite da znacenje izraza bude uprosceno, onda mogu reci da je blanjivanje sinonim mesecarenju.
Medjutim, ipak postoji znacajna razlika, jer kada se neko blanjuje on ima uvek vrlo agresivno ponasanje u smislu lomljenja stvari po kuci, skidanja i rasrafljavanja lustera (koje ujutru kad je budan ne ume da natrag zasrafi), skakanja kroz prozor (bez bilo kakvih povreda, ogrebotina itd), polivanja drugih hladnom vodom u cilju gasenja pozara koji naravno ne postoji..itd; a kada se kaze da neko mesecari onda se obicno ima slika osobe koja dok je u dubokom snu seta sa rukama ispruzenim ispred sebe i ne radi nista od prethodnih dramaticnih radnji.
O Boze me sacuvaj, zato su od jutros svi tepisi na terasi?!
Ma Janko se opet nocas blanjivao, pa je sve tepihe izbacio napolje!
Najčešće izgovorena fraza pre nekog loma ruke, noge ili pre žešćeg potresa mozga.
zanimljiva ideja Micka iz Indexovog pozorista.Covek jednostano uzme oglase i zove ljude i zafrkava ih u patos.Nazalost veoma brzo mu je(izgleda)ponestalo ideja kao i njegovim bivsim kolegama iz pozorista!
Sarkastičan odgovor oca na usmeni zahtev sina da želi kola za rođendan.
Tata,odlučio sam,ja hoću da mi kupiš kola!
-Važi sinko,hoćeš mažoret ili Burago?
Šta?!
Pomisao koja ti se javi u trenutku kada prolazis nocu pored autoputa i vidis svetlo u daljini. Prva pomisao jbm im mater mene nasli zaustavljati, koji smor ovi panduri.Priblizavas se i kontas da nisu zace nego da se ribetini pokvario auto i da si joj ti jedina moguca pomoc ,a tu nastupa onaj deo IPAK NE
Višak. Možda i 'previšak', jer za njega nikad nema mesta, gde god da ode. On je nepoželjna osoba nambr van na rođendanu, žurci, krštenju, sahrani i bilo kakvom vidu javnog i privatnog okupljanja. Kad on dođe nastane opšti haos, kiša počne da pada, sunce pobegne iza oblaka, jer ni ono neće da ima posla s takvim paćenikom i da pusti svoje zrake na njega. Svi koje pozdravi na ulici osuđeni su da im propadne dan, a ako im se kojim slučajem osmehne, onda mogu da se oproste sa godinom...
Sve u svemu, prava nesreća od čoveka.
Dva ortaka idu ulicom
- U jebote, pogle one crne nimbuse što se približavaju...
- To ne sluti na dobro, mora da je Sivi Pera u blizini.
- Aj da mi pređemo ulicu za svaki slučaj, taj ako nas uoči najebali smo.
- Pravo zboriš, statistika kaže da više ljudi umre od njegovog prisustva nego od napada crvenouhih kornjača.
