Ono što često pomislim dok pričam sa osobom koja vergla 200 na sat . Imam utisak da joj glava dostiže abnormalne dimenzije dok tako ushićeno prica o necemu na samo njoj svojstven način.
Mala pošalica kod naših organa reda. Najčešće se primenjuje nad mladjim, neiskusnim delikventima. Baklja, obijanje trafike, tuče i ostali sitni prekršaji zakona.Svako iole normalan bi rekao da hoće da ga bije mama, u nadi da će ga pustiti i da će se izvući.Mada, tu postoji jedna začkoljica:
''Mama'' je ustvari pola metra dug čelični pendrek.
Opasaka upućena domaćinu pre nego što napusti goste, i predje iz trpezarije u kuhinju da iseče meso. Cilj ove rečenice je da domaćin ne pojede meso pri procesu sečenja istog.
Inžinjerski pristup filozofiji
Ako se čovjek mijenja iz trenutnka u trenutak, onda se i radnja mijenja u trenutak.
Ako je poenta dohvatiti flašu sa police, u jednom momentu, ti koji dohvatap flašu si čovjek verzija 1.0, a flaša, koja je takođe podlošna zakonima vremena, jer sve ima svoj tok vremena raspada tj. poluraspada je flaša verzija 1.0.
Prilikom ponavljanja radnje ti si čovjek verzija 1.2, a flaša takođe s obzirom da su podložne uticaju objektivne stvarnosti koja postoji.
Istina je da možete flašu dohvatiti sa police dva puta, i radnja će biti ista, obzirom na stanje flaše prije i posle radnje.
Moj zaključak koji nije nametnut je da možete uraditi istu stvar dva puta, dohvatiti flašu, ali vršilac radnje i objekat neće biti isto kao početi, iako će oboje pretrpjeti iste promjene iks, obzirom da postoje i da su podložni zakonima istog prostrano vremenskog kontinuuma.
U odnosu na vrijeme. čovjek = čovjek + vrijeme, dakle osnova je ista. A kako je flaša takođe flša + vrijeme, dobijamo da je ( čovjek + flaša ) * vrijeme u stvari konstanta c * vrijeme, čime dobijamo da nas prostorno vremenski kontinuum kome pripadamo i po čijkim zakonima živimo, u ovom aspektu zavisi od vremena kao promjenjive.
Ergo, možeš pogledati dva puta na sat, i vidjeti promjenu, a kako si i sam podložan istoj promjeni radnja ostaje ista.
Obzirom da su obje stvari prošle istu promjenu - njihov odnos je ostao isti, tako da je i radnja ista.
Dva put ništa je ništa.
Uteha (i to ne bogzna kakva) za one koje nemaju novac da žive kvalitetnije i bolje. Jeo parizer ili pršutu ipak jedeš...Naravno svi mi želimo više, a kada ustanovimo da ne možemo onda smo nezadovoljni. Konstatacija da ni lepota ni pamet ne pomažu puno u nekim životnim situacijama je prilično deprimirajuća. Zato se neki pomire sa tim i žive sa onim što imaju. Neki ljudi se uprkos sirotinji raduju životu. Zato što znaju da se sreća nikada ne kupuje..
-Kada ću dobiti novi telefon sa Androidom?
-Ček da razmislim...Nikad. Para nemamo, goli smo ko pištolji, računi nisu plaćeni, telefon koji imaš jeste star ali radi... Jebi ga sinko para nemam...Imao Android ili ovu nokijicu ti telefoniraš pa telefoniraš...
---------------------------------------------------------------------------------------------
Daleke 2004. izbio je sada već čuveni porno skandal sa Severinom. Bila je tu priča o šampanjcu, jahti i vodenom krevetu i o tome kako Seve radi sve. Neki muškarci su se razočarali u nju, neki su bili oduševljeni njenim pornićarskim vratolomijama. Zanimljiva je reakcija devojaka koje su nosile `Sve smo mi Seve` majce i kako su se one u svojoj svesti poistovetile sa Seve. Stvarno, pušila u parku, veceu, dnevnoj sobi ili na jahti ona kako god da okreneš puši.
Večita enigma šah laika, večiti problem likova koji za sto sa šahom sednu posle par meseci. Topa, lovca... ma to svaki ubode, ali kralj i kraljica su večita zagonetka kad nameštate figure za igru.
-Brate, crni kralj na belo il crno? Kako beše?
-Tih... Ni ja pojma nemam, stavi kralja na crno, boli te kurac.
Zavod je naravno Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, presveta naučna ustanova koja je kriva za naše (ne)obrazovanje.
U njihovom opusu se nalaze takve gromadne didaktičke knjižodbe kao što su:
- Bukvar sa slikom dečice koja se sankaju, a neko im postavio mrežu da se nabiju u nju, a ne u susednu ulicu kroz koju prolazi Mazda
- onda čuveno Poznavanje prirode koje na pet mesta objašnjava zemljinu rotaciju
- vrhunska Muzička kultura sa pesmom i notnim zapisom za "Seno, slama, zob, zob"...
Pored ovih zanimljivih aktivnosti, Zavod se u poslednje vreme (kad se inače i pojavila konkurencija u vidu još čuvenijih kreativnih centara i inih) počeo intenzivnije baviti i izdavanjem svakojakih knjiga.
Sve te knjige, se verovali ili ne kreću između 50 i 100 dinara i sve se mogu svrstati u kategoriju: "Pojma nemam šta će mi ovo, mogu da živim i bez toga, ali bolje da uzmem deset komada kad već daju džabe".
Tako čovek ladno završi sa raznoraznim primercima oštro-suvoparno pisane intelektualne svojine raznih autora koje odlikuje stari, neko bi reko komunistički način pisanja knjiga, ali to meni nije čudno jer sam na faksu učio iz knjiga koje su bile starije od pojedinih studenata.
Čovek je onda bogatiji za mnoga nepresušna znanja (a može da prođe i kao poklon) iz sledećih knjiga:
- Kritika poezije Desanke Maksimović u 67 slika - "Desa je htela još mesa" - Prof Dr Živorad Lumbagović
- Kineski kristal i šta koj kurac raditi sa njim? - Gospoda profesori Ernesto MekManaman i Gorica Đorđević-Ivanović
- Uvod u teoriju religijske i antireligijske propagande zelenih zečeva na Svetog Vartolomea Čovečnika - Magistar Čolović
- Pank i teroija opanka sa masmediologijom Zvižda i južnog Banata - Doktor Arslanagić.
- Zašto je Marks bio u pravu? - Pijani Momo Bulatović, pleme Kuči i Piperi.
Izviniću se nestrpljivima unapred zbog predugačkog naslova i dugačkog teksta koji sledi:
Ona, ili on, su seljaci, to jest zemljoradnici, da se ne tumači pogrešno, roditelji, sindikalci, studenti, mladi sportisti, neurohirurzi, socijalni radnici, šalterski službenici, nezaposleni, učitelji, partijski drugovi, jednom rečju kafkijanske zbunjene radilice sa orvelovskom rutinom života, nenaviknute na bilo kakvu promenu osim na one regresivne. Život, ili bar mrva njega, menja im se na kratko kao grom iz vedra neba kada ugledaju čoveka sa kamerom koja čeka samo na njih.
Domaćica se priseti svog davnašnjeg sna o daskama koje život znače (o pozorištu, ne o skelama), garavom vulkanizeru se probude sećanja o diskotekama sedamdesetih i kako je želeo sa tom domaćicom otići na velika takmičenja gde će ih iste te kamere snimati i proslaviti. Usporite snimak tog nemirnog, klecavog hoda i mikroskopski precizno posmatrajte taj sjaj u očima, kratkotrajno, beskrajno prijatno kupanje u nemaru prema okrutnoj svakodnevnici. Oni će postaviti pitanje, a domaćica i vulkanizer će bljesnuti. Videće ih kući, videće ih rodbina, prijatelji, pitaće ih "da li si ti bio/bila tu i tu" a oni će reći "JESAM! O JESAM!" i čekati da im na prag sleti staza sreće i blagostanja, probuđene nade i iznova navrlih snova. Biće posebni.
Sve to traje dve do tri sekunde a onda ode nekim drugim putem, tačnije u tri lepe pizde materine. "Ne, ja to ne smem" misao počne da opseda glavu a svi razlozi koji su podržavali ideju sada je odbijaju. Domaćica će se setiti da ju je muž šamarao i podsmevao se njenim snovima, vulkanizer će se setiti da mrzi ceo svet i da dovoljno već igra u krug dok ga svakodnevno guze Kurta i Murta. Setiće se da im je rodbina kvarna a prijatelji govna, da je zemlja propala, da su mladi sve gluplji i gluplji a stari sve više izlapeli i da za njih na ovom svetu više nema mesta. Nisu posebni.
No, zaustavna kultura je već primenjena i pitanje je već postavljeno, a prividni ekvilibrijum radilice se raspada na sledeće potencijalne situacije:
1. Upadaju u trans, nemaju šta da izgube, život im se smrk'o. Kažu sve što misle;
2. Beže, na razne svima poznate načine;
3. Grizu;
4. Naizgled redak, a tako čest slučaj - niko ih ništa nije ni pitao. Kamera nije želela njih, ali oni su želeli kameru. Želeli su da se pitaju nešto, ili da bar na jedan dan veruju da su bili bitni i da će se nešto zahvaljujući njima promeniti. A na tome je, strpljivi auditorijume, zasnovana belosvetska sprdačina pod nazivom "Ispitivanje javnog mnjenja".
Pitanje: Kako komentarišete pucanje vodovodne cevi usred centra grada na 40 stepeni?
1. -Kako? Pa kako kako? Nikako! NIKAKO! Ovo je strašno! Ovo je, dozvolite, fobos i deimos! Ovo je krah civilizacije i poraz razuma! Hoću da umrem!
2. -Ne znam ne znam ne znam ne znam ništa ja ne znam bož' sačuvaj da znam doviđenja...
3. -ĐILAS! GOVNA! SVE POBITI! ON JE KRIV! ON JE PROBUŠIO CEV! GOVNA PROKLETA ŽUTA, I VI STE NJEGOVI, DAJ TU KAMERU 'VAMO U DUPE TI JE NABIJEM!
4. (pitanje nije ni postavljeno)
-A snimate? Lepo, aj'te ove dole malo, ove majstore tamo dođite pa jebite, sve ih jebite, oni su krivi, ti su njihovi nisu naši, njih da jebéte, ščuli?
-Čuli čiča, sve ćemo ih jebemo.
-Eee šta ja imam sve da kažem da samo znate! Ako ako deco, sve da jebéte da da, i one dole tamo! Sad kad dođu! A ouvaj, čiji ste vi, iz koje televejzije?
-Iz koje 'oćeš, služimo narodu. Aj sad lepo šupičkumaterinu više!
Varalica za somine!
Ono što pomisliš nakon mnogo neuspelih pokušaja da kontaktiraš neku osobu/osobe. Na četu niko da se do'vati tastature, SMS niko da uzvrati, ne pritiska im se zelena slušalica na telefonu... I onda počneš da puštaš film kako si slepac i da svakog boli ona stvar da ti se javi. U stvari, realnost je mnogo manje tragična...
... jednom je telefon na vibraciji pa nije čuo, drugi je čuo al' češe muda na kauču i mrzi ga da ode do po telefon i da odgovori, treći je konstantni klošar i nema kredit ...
To što je tvoja skripta veća od njegovog doktorskog rada.
Moto gladnog neprobirljivog Kineza.
Igrom slučaja se nađeš u nasumičnoj srpskoj nedođiji. Ne znaš kako da dođeš do glavne autobuske stanice kako bi se vratio kući. Lutaš po ulicama, nigde nikakvog znaka koji bi te uputio ka stanici. Onda se setiš dobropoznate izreke: "Ko pita - ne skita". Zaustavljaš prvog prolaznika: "Izvinite, gde je autobuska stanica?".
On se polomi da ti objasni. Mlati rukama, pokazuje pravce u kojima treba da se krećeš. Još ako taj prolaznik nije bio sam, ako ih je bilo dvoje ili više, onda se oni bore za reč, ko će bolje i preciznije da ti objasni, uvek neko zna prostiji put ili prečicu.
Ljudi mnogo vole da ih neko pita gde se šta nalazi. To im je retka prilika da se pokažu kako savršeno znaju gde je šta. Jednostavno se ne dešava da neko ne želi da odgovori na pitanje: "Izvinite, gde je ovde.....?". Bez obzira da li nekuda žure, ili čak i ako su možda ustali na levu nogu, uvek će naći vremena i živaca da upute potpunog stranca u pravom smeru. Pa makar on bio i Englez.
- Excuse me, where is Peshtan?
- Samo prauvo, samo prauvo!
Iracionalni strahovi sa kojima se susreće skoro svaki cepač drva - početnik.
Ono što smoreni muškarac pita prilikom gledanja romantične komedije.
Uvek je uklonjena, ovo drugo služi da vas uteši.
Izraz kojim se dovodi u pitanje telesna konstitucija sagovornika kome je ovo upućeno. Vrlo često dolazi do zbunjivanja istog,jer je pre nego što si izgovorio celu rečenicu on mislio da će dobiti neki kompliment.
Prouzrokuje pad samouverenosti,bes,mrtav-si-za-mene pogled i potrebu sagovornika da preispita svoj fizički izgled(pogotovu ako je sagovornik osoba ženskog pola).
A:ooo,gde si brate,nema te sto godina?
B:ee,Mico,jesi li to ti...
A:misli-jao znala sam da neće da me prepozna sad kad sam smršala
B:...ili mi se konj odvezao?
A:(zaprepašćeno gleda,zanemela na trenutak,polako kulja bes u njoj)-ma šta bre ti zajebavaš pička ti materina,seljaku jedan,ja ti ličim na konja,je li?!
Ode sa podignutim nosem,ljuta,pravi se da je ne dotiče,a dok hoda zastane ispred svakog izloga i ogledala i misli u sebi" bože kako sam debela"
Pitanje koje se upućuje stolaru kada primetimo da nema dovoljno dasaka za pravljenje odredjene stvari.
U našem pomalo sebičnom i cepidlačkom umu, zavisi od toga ko je ispio onu polovinu i ko je kupio sok.
1-E, super, ima još soka od juče, popio sam samo dve čaše, maltene je karton polupun!
2-Šta je bre ovo, karton poluprazan, ko je ovo pio? Za mene sad nema skoro ništa da ostane! A kupio sam juče dva litra!
