Parola cvećara čiji naslednik neće da nastavi porodični biznis.
Gasterbajterska verzija reklame za lav pivo.
Jedina dva moguća izbora koja ti ponudi reketaš.
To su dva ekstrema između kojih se svi mi nalazimo.
Prvi nije ništa posebno doživeo, jer kad je trebalo živeti on se bojao, nije smeo da priđe Milici iz drugog dva iako je po celoj školi pričala da bi ga poljubila u usta, nije smeo da gađa komšiju jajem kad je ovaj izbušio specijalku za fudbal, nije probao travu, nije ni alkohol. Slabo je izlazio, jer je morao na vreme da preda seminarski iz Ekologije, a kada su svi išli na ekskurziju on je išao na selo da pomogne dedi da muze jedinu kravu koju ima. Imao je jednu devojku, dugo, onda ga je ostavila jer je bio previše dobar za nju. Oženio se prvom sledećom. Osnovao je porodicu i skontao je da je bio samo još jedan alat za produženje vrste. Počinje da savetuje omladinu da ne idu njegovim stopama, da se zajebavaju, da žive život punim plućima. Ko posluša taj savet, ne može a da ga narod ne krsti onim drugim terminom, to jest budala.
Goran: E zvao me ćale da dođem u Prag, naš'o mi je posao žigola u nekom džanki baru, kaže da ima para ko blata, a i jebe neke crnkinje ako prebaci normu, aj ideš sa mnom?
Zlatko: Ma ti i tvoj ćale ste budale, ne mogu ja, moram da idem u Prokuplje na parastos, prababi dajemo 30 godina, a posle toga moram da uradim neki seminarski, prijavio sam se na sekciju iz Biologije.30 godina kasnije:
Zlatko: Sine, idi jebi nešto, šta buljiš u taj kompjuter?
Goran(telefonom): Halo sine? 'Ajde ljubi te tata sedi na avion za Sidnej, evo me u bolnici pa da me posetiš, ne ginu mi invalidska kolica . . . ne nije me niko prebio, pao sam sa kengura. . .A JEBO SAM GA! Pa jahao sine . . . I molim te ponesi par kila vutre nema ovde ni za leka, ima da se obogatimo.
Izraz koji izgovorimo u očaju kada zaključimo da nas osoba, sa kojom pokušavamo da započnemo komunikaciju, uporno ignoriše.
Milojko: Ej Stanoje jesi čuo da se u komšije Đurađa otelila krava ?
Stanoje: ...
Milojko: Jes' vala majke mi otelila čak troje teladi...
Stanoje: ... ...
Milojko: ...dvoje muški' i jedno žensko...
Stanoje: ... ... ...
Milojko: E jbg ja tebi il' govorio il' prdio, dođe mu na isto !!!
Specijalna veština za koje je potrebno malo prostorne sposobnosti, a prostorne sposobnosti potiču od testosterona, tako da je to razlog zbog kojeg žene ne mogu da se parkiraju unazad ili bočno.
Kad bi vlada bila sastavljena od 100% žena, prakiranje unazad ili bočno bi bilo zabranjeno.
Suptilan način da saznamo da li je neko dete kome se obraćamo muškog ili ženskog pola kad roditelji izbegavaju da ga vrbuju kod frizera.
- lemaja: Vidi se po slikama da vam je bilo lepo na okupljanju, al bre što samo 2 devojke?
- Džela: Zapravo, jedna devojka...
- lemaja: Pa jel si ti bata ili seka?
Dan posle noći provedene u druženju sa čašicom, kako se to kaže,
obično sa sobom donosi težak mamurluk i pucanje glave,
kao i čuveno pitanje: Da li da umrem odmah ili da se mučim još malo?
Priče koje čuješ o svom ponašanju iz perioda kada si imao prekid filma,
dodatno pojačavaju važnost suštinskog pitanja.
- Da li da umrem odmah ili da se mučim još malo?
- Umri pička ti materina! Zaključao si se u WC-u i zaspao si tamo! Upropastio si mi još jedan doček, govno jedno pijano!
- Dobro, dobro. Nemoj da se ljutiš. Evo umirem.
Osnovni postulat srpske diplomatije. Kompatibilan sa rečenicama: "Nemamo više o čemu da razgovaramo", "Srbija se saginjati neće" i medijskom floskulom da "srpsko rukovodstvo neće pristajati na trule kompromise".
Tri najveća uspeha ove strategije su:
1) Rat
2) Sankcije
3) Raspad države
Pitanje koje postavimo kada ugledamo auto ili kamion koji iz auspuha izbacuje gusti crni dim kojim potruje sve oko sebe.
Uh brate gledaj ovog trovača. Kakava dimčina iz auspuha!
Interesuje me samo da li troši klozetske daske ili traktorske gume kad ovako dimi...
Još jedan dokaz da su danas srednjoškolci malo drukčija fela od svojih prethodnika.
Kad dobiju dvojku, ili trojku, ne zna se kako čovek treba da odreaguje.
- Dobila sam trojku iz matematike!
- Pa čest...jeb...šta...to li je dobro ili loše???
- Ma kakvo: loše? Dobro!
- Aham, pa dobro...vidim ja nešto sneg udario ovih dana...
Izraz verovatno stariji od svetski priznatog ''pismo ili glava?'', ali tad se verovatno nisu toliko gledali (strani) filmovi; jaje ili kokoš?
Čaša je poluprazna, ili polupuna u zavisnosti od toga da li ste žedni, ili ste upravo pili!
Nespretno postavljeno pitanje kad cujes da dvoje isuvise mladih planira svadbu. Misleci na to da li su pomislili ''da je to to'' ili je ''ispalo sranje cije ce se posledice osetiti kroz 9 meseci''.
O1: Brate, Bojana (18) se udaje za Veljka (20)...
O2: Pa je l' ono iz ljubavi ili....
01: Pa iz ljubavi valjda, kako bi?
O2: Ma, reko da brate nije zakacila...
Ono što pitate profesorku srpskog jezika, kad zapravo želite da saznate da li se kaže "po pički" ili "po pičci".
Scena na času srpskog jezika:
Lik1: E, da li se kaže "po pički" ili "po pičci". Ja mislim da se kaže "po pičci".
Lik2: E nije, nego se kaže "po pički".
Lik1: E pa kaže se "po pičci".
Lik2 (diže ruku): Pitaćemo profesorku.
Lik1: Ne, bre! Jesi lud?
Lik2: Profesorka, je l' se kaže "po tački" ili "po tačci"?
Profesorka: Hmm... kaže se "po tački".
Lik2 (Liku1): Eto vidiš.
Dva brata rođena (na zidu smrti), kao Trabant i Wartburg.
Generacijska dilema omladine iz, recimo, Babinog Potoka kod Prokuplja ili...Babinog Mosta, ili Đunisa...
Dodati vaš izbor mesta.
Pesma koja prati video-poljski "Ne brže od života!"
Nekada korišteno u Sparti pred polazak u rat. Muškarac bi odlazio, a jedini način da očuva čast bio bi da se vrati sa štitom ili mrtav ( na njemu )
Danas se koristi kada student kreće na ispit.
Samo što je štit zamjenjen indeksom
E ćale odoh ja na ispit
-Ajde, vrati se sa njim ili na njemu
Lik čije se ime skandira na tribini - ili je to zaslugama na terenu zavredio ili je nastradao u navijačkim okršajima.
Savremena slovenska antiteza, srpski lokalizam. Ili ćeš biti moralan ili ćeš imati sve što želiš. Uz malu cenu da ti prilepe skromnu etiketicu.
Znaš ti dobro, ne moram ti napisati.
Povratak u zavičaj posle dužeg odsustva je uznemiravajuće iskustvo i pomalo liči na buđenje iz duge kome.
Postoje tri stvari koje kao običan čovek nikada ne možete uraditi: ne možete da zajebete provajdera mobilne telefonije, ne možete sebe učiniti “vidljivijim” za lepe žene i konobare sve dok one/oni ne odluče da vas “ugledaju” i nikada se ne možete ponovo vratiti kući. Prve dve stvari ne mogu da objasnim a za treću mislim da znam objašnjenje. Jednostavno, ili ste otišli ili niste. Što se povrataka tiče ili se sa vama vrati samo deo vas ili vam se učini da ste promašili mesto, iako navigator kaže da ste baš tu gde želite da budete. Svejedno, osećaj da se niste vratili kući i “da to nije to” vas ne napušta.
Da bi izdaleka stigli kući sve što treba da uradite je da više verujete navigatoru nego svojim očima. Posle toga zajebite navigator i vratite se svojim čulima. Ima razloga i potrebe za tim jer kretanje zavičajnim gradom najviše liči na ponovno učenje hodanja ... i govora. Da, zablokirao sam u farbari, hteo sam da kupim ... kako se zvaše ... ono čime se popunjavaju rupe i neravnine na zidu ... “Glet masa!” kao EUREKA viknu prodavac. E to, baš to. Kupih jebenu glet masu.
Grad je urbano transformisan ali ne i ljudi. Doduše oni jesu metamorfozirali i “prebacili se” u starija tela, ali su u suštini ostali isti. Gledajući ljude nisam imao utisak nikakvog napretka, jednostavno “pronašao” sam ih u onim istim problemima u kojima sam ih i “ostavio”. Kao da godinama nose istu anakondu oko vrata i nikako da je se reše.
Na kraju sam zaključio da je najzanimljivija stvar koja im se dešava povremeno ispadanje po kojeg zuba, a da vrhuncem zabave smatraju – neodlazak kod zubara, pa onda jedni drugima pokazuju unutrašnjost usta i satima razglabaju o tome kome je teže u životu. Takođe sam primetio i to da broj zuba utiče na sposobnost konzumiranja alkohola, što manje zuba = više alkohola.
Neizbežno, sreo sam drage i stare drugove. Poželeo sam da popričam sa njima o svemu ali je taj entuzijazam brzo iščezao kada je počelo prepričavanje dana kada sam obema rukama obuhvatio malu zadnjicu “engleskinje” i da me jedino po tome pamte. Isti ti drugari su tada mislili da sam to uradio zbog opklade, “engleskinja” je tvrdila da sam se “dokazivao”, a ja sam znao da sam to uradio zato što sam ŽELEO da je opipam. Zanimljivo je da moji drugari i danas misle da sam to uradio zbog opklade. Nažalost ne znam gde “engleskinja” živi danas i šta ona misli o “obuhvatanju” njene čudesne guze.
Izbacivanja iz škole su me spasili, ko drugi nego, profesori fizike i hemije. Kasnije sam morao da im detaljno objasnim kakav je bio osećaj držati “engleskinjino” dupe u šakama. Zanimalo ih, šta ćeš.
Povratak kući ili ...? Pa šta da vam kažem, sve su to samo uspomene, a njih ionako nosite sa sobom kud god da pođete.
