Radnja koja se najčešće pripisuje liku između 13 i 30 godina gde optuženi od trenutka ulaska u autobus složi smrknutu facu i traži neki ćošak da se zabode. Nikada ga nećete videti kako sedi (čak iako je autobus prazan) niti da zvera okolo. On mrzi autobus, mrzi ljude koji se voze autobusom i mrzi sebe zato što je i sam igrom slučaja deo te subkulture.
Blaži oblik autobuskog solo hejtera je osoba koja non-stop ima slušalice u ušima, blene kroz prozor nepomično, naslonjen/a na neku od šipki.
Teži oblik, poznatiji kao autobuski solo pro-hejter pored standardnog opisa solo hejtera nema slušalice zato što prezire obične solo hejtere i ostale koji imaju slušalice u autobusu, mrzi gledanje kroz prozor zato što je besmisleno, tako da gleda u svoje noge, trudi se da nikada ne dodiruje šakama ništa u autobusu i koristi isključivo leđa za održavanje ravnoteže i naslanjanje.
Imaginarno sedište.Sedište koje ne postoji.Jedini način da u autobus koji prima 70 putnika smestite 220 ljudi.
A: Izvini imam sedište nula??!
B: Sine,ima ga pola busa...
C: I ti nula a?Znači vozača da dižemo..njegovo je valjda nula..
Obican automat za ponistavanje karata u autobusu, i veoma je bio koristan dok kontroleri nisu poceli da nose fluorescentne prsluke. Naime kako oni rade :
Tisina u autobusu, cuje se ponistavanje karata 2-3 puta u minuti (ocigledno, nema kontrolera), i ti nastavljas da mirno spavas ili gledas kroz prozor.
Sledeca scena, cuje se ponistavanje karata, ali ovaj put otprilike 10-15 puta oko svakog automata (ocigledno, neprijatelj ti se priblizava), i ti refleksno hvatas se za prvi automat i ponistavas svoju kartu koju si ljubomorno cuvao 2 meseca.
Vukojebina. Zabit. Mesto koje ni oni koji žive u njemu nemo gu lako da pronađu. Takođe, može biti mesto u koje ni bolesti ne zalaze, a kamoli ljudi.
- Gde ćemo?
- Hajmo do kafane kod Fenjeraša?
- Gde je to?
- Hajde vodim te...
------------------------------
- Ovde nema nikoga, 'de smo došli na ovo mesto gde je Bog rekao ne.
Mesto gde ponekad obitavaju idoli mladih.
Mesto za odmor.
Mesto gde se malo skloniš od javnosti.
Jedino mesto gde su hrana i piće besplatni.
Odlazak majke sa mesta glavnog i odgovornog kuvara i dolazak žene na to mesto.
Za žene....Nema smisla nositi dubok dekolte u GSP-u i posle mrko gledati sve koji netremice bulje u "ogrlicu oko vrata"
Za muškarce...Nema smisla da se trljate o gorepomenute žene u autobusu jer se takve ne daju u autobusu nego u kafani :)
Redovna podrška mladjih penzionera starijim penzionerima u borbi protiv "nesavesne" omladine u autobusu!
Bus-75-ica, pijaca na Bežaniji, ulazi baba sa 17 kesa i džakom paprika;"Uh, uh, al je teško, uh a ja stara, uh a autobus pun! "(okom skenira da li je priča doprla do nekog ko sedi)Potom ceo repertoar ponavlja , samo sada jačim tonom i naglašenijim huktanjem! Sedači se prave da je ne primećuju!
Evo, JA ĆU DA USTANEM, KAD NEMA NIKO MLADJI! Ustaje mladja baba , koja ima samo tri kese i verovatno silazi na prvoj. Strašno gospodjo, kakva nam je danas omladina! " Strašno, strašno" ponavlja baba sa 17 kesa i džakom paprika i zadovoljno seda na mesto...
Neuništivi penzioneri su, u svojoj večitoj borbi za prazno mesto u autobusu GSP-a, pribegli ultimativnim metodama, uz pomoć kojih bi mogli dobiti ključnu prevagu u odnosu na ostali deo populacije - svojim (pra)(čukun) unucima! Kako taktike "Kesa lekova", "Štaka", "Otežano disanje" i sl. nisu dale zadovoljavajuće rezultate, mudre starine su pribegle nedozvoljenim sredstvima i poturile nam svoje unuke (u stvari, praunuke, a često i čukununuke). Naime, ni najprekaljeniji veteran ratova od 1912-1999, ne bi mogao bez suze u očima posmatrati malo, tek prohodalo stvorenje kako se bori za gutljaj vazduha u prepunom autobusu. Kada se nadjete u takoj situaciji, onaj promil čovečnosti koji ostaje u vama posle ulaska u bus vam izričito naređuje da istog trenutka ustanete i ustupite mesto malom čoveku, kako se ne bi ugušio. E, tu nastupa podli pra-čukun-deda-baba, koji se mučki uvaljuje na vaše pravednom borbom osvojeno mesto, uzimajući dete u krilo! Vama ostaje samo da se zagledate kroz prozor, i da stoički po(d)nesete 120kg teškog, zadriglog automehaničara koji vam se naklatio na bubrege.
Jedina moguća odbrana od ove strategije bila bi da vi uzmete dete u krilo, ali to je nemoguće uraditi,a da se ne izgovori najstrašnija od svih strašnih rečenica:
- Hoćeš kod čike u krilo? !!!
(Dalji razvoj situacije je već za neke druge definicije)
Vrh jezika je mesto gde se neretko nalaze izgubljene i zaboravljene reči!
Pored ove funkcije,može da posluži i kao mesto za pirsing,mesto za ujed,mesto podložno gorenju,daje ukus hrani...često se pokazuje u javnosti - 'plaženje' i ima druge interesantne funkcije
-Pih,ne mogu sad da se setim..a na vrh mi je jezika!!
-Vrhom jezika lagano prelazi po površini....
Drugi naziv za 24-oro casovnu voznju u autobusu.
Osoba koja u autobusu voli da sedi sama tokom putovanja, pa na sedište pored svog naslaže torbe, kese ili bar kakav časopis kako bi sprečila putnika namernika da tek tako zauzme mesto. Stepen ozlojeđenosti zbog eventualnog remećenja plana proporcionalan je dužini zajedničkog dela puta.
- Izvin'te... jel' slobodno?
- Pa... jeste. (koj' si moj našao baš ovde na sedaš...) Dokle idete?
- Do Valjeva.
- (Od svih stanica našao je poslednju da izabere, jbm ga ćelava, sad će ceo put da mi upropasti...) Samo da pomerim ove kese... izvol'te!
DING DONG! Krklj! Krklj! Kahah, %$! Voz/autobus/avion koji ide na mesto koje zvuči kao ono gde treba da idete kreće u šrnaes tredsbli i postavljen je na peronu muml muml.
I posle toga ti se zahvale na tri jezika, a jedan ne znaju da govore!
Mesto u kome ste zbunjeni od prvog do trećeg razreda.
Mesto koje volite od trećeg do petog razreda.
Mesto koje vas abnormalno smara od petog do sedmog razreda.
Mesto koje uglavnom posećujete u sedmom i osmom razredu.
I mesto koje vam nenormalno nedostaje kad ga napustite.
Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para.
Najčešće izgleda ovako:
7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata.
Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini.
8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge.
Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde.
U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd.
Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu.
U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren.
Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit.
Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće.
Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata.
Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu.
Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli.
Kući se spava jos tri dana.
Izuzetno nepodnošljiv zvuk. Periodično pištanje niske frekvencije koj izluđuje sve u autobusu kad vozač mora da skrene ili da stane na stanicu. Ali primetio sam da se više ne čuje. Izgleda da su digli protest protiv tog zvuka u GSP-u. Svejedno, sad je vožnja u autobusu prijatnija... makar malo.
Grupa penzionera u autobusu GSP-a, kada primete da neko ko sedi daje signale da bi na sledećoj stanici ustao i sišao...
Šta je, šta si se iznervirao?
Jebeni primicači. Čuli da sam pitao ženu pored gde je stanica kod "Ideje" i bukvalno me ogradili da bi se otimali za mesto. Jedva se probih da izađem. Malo je falilo da majstor zatvori vrata...
Radno mesto su im njihove radionice a mesto predaha mehane.
A onda, vremenom, radno mesto im je u mehani a mesto predaha radionica.
covek koji pravi iritirajuce melodije "za pustiti u autobusu sa mobilnog telefona"...njegove pesme zna svako ko se bar jednom u zivotu zatekao u prigradskom autobusu. Svaka njegova pesma odise kreativnoscu buduci da je koristio cak 3!(tri iste razlicito poredjane) note za pravljenje melodije u svakoj pesmi
bog shabanije i ispiranja mozga
