Dilema studenta koji vrlo udobno sjedi u autobusu prepunom seniora.
Trenutak kada nemate poriv da ustanete ama baš nikom u autobusu.
- Sine, jel nije problem da ustaneš da bih sela ?
- Baba...ne diže mi se.
mesto virtuelnog druzenja. mesto gde su dostupne razlicite informacije i razlicita misljenja, slozena kroz teme.
fonforum je najbolji!
Kreće otvaranjem prvog sendviča u autobusu koji je krenuo na ekskurziju.
Ornament na gsp autobusima novije generacije (1995 pa nadalje) od kojih i pogrebni sanduci imaju efikasniji sistem klimatizacije.
Ljudi, zaplašeni u takvom sistemu i pored zdravorazumskog osećaja da nešto nije u redu, neće otvoriti prozore jer će se momentalno pojaviti neko ko će sugerisati na dotično obaveštenje i neretko započeti svadju. Tu do izražaja dolazi tzv. dramska vrednost gsp-a.
Epilog: srčani udari, toplotni šokovi i sve to pokriveno u izveštaju Nade Macure, kao i premijerno izvodjenje tragedije jednog studenta u autobusu.
88 na Gazeli, gužva veća od one na koncertu Ace Pejovića
-Čoveče ja moram da otvorim prozor, nešto me steže u grudima aargh
(u autobusu opšti tajac, scena kao iz dokumentarca o Kursku)
-Alo bre pa šta otvaraš to?! Zar ne vidiš da je klimatizovano!? Umeš li ti da čitaš!!?
-Pogušićemo se čoveče shvataš li?!
-ON ĆE MENI!!
(Ovom tradicionalnom srpskom frazom počinje čin prvi)
U 7h u autobusu...
Možda su otvorene oči i čovjek izgleda budan, ali...
Osoba 1: Je li ovo mjesto zauzeto?
Osoba 2 : --------- ( duša mu spava)
Produkt gužve, zaglavljenih prozora i bušnog auspuha na autobusu gradskog saobraćajnog.
Alo bre majstore, pa potrovasmo se! Jel ti osećaš bre ovu dimčinu od izduvnih gasova?
Ma ćuti tu i opusti se. Polsle par stanica ćeš da se smeješ i biće ti lepo...
Kladionica iz kraja. Dvoje, eventualno troje radnika, 15ak standardnih ljudi koji tu bleje i gazda koji pokušava da nedostatak prostora, inventara i obezbeđenja nadomesti „kvalitetnom uslugom radnika“...
Prosečna subota/nedelja
Dežurno zakeralo: Opet vam je zamrljano ovo ovde u listi! Ništa ne vidim, a dao sam vam 20 dinara za ovo! Vratite mi novac! Daj mi onu knjigu utisaka, sa' ću da napišem da je ovo najgora kladionica u gradu!
Radnica: Dobro, izvinite, evo vam novac nazad, znate, te štamparske greške su česte...
(U sebi: Jedi govna, pederu, idi negde drugde kad je ovo najgora kladionica u gradu, taman jedna budala manje meni na vratu)
Dokoni penzioner (daje svežanj papirića A8 formata, svaki sa obe strane podeljen na četiri dela; u svakom od njih upisano po četiri meča, na svaki tiket stavlja minimalnu uplatu): Ćero, otkucaj to, odo' ja do pijace, taman ćeš da završiš dok se ja ne vratim.
Pola sata kasnije se vraća, uzima tikete i listiće.
Radnica: To vam je 530 dinara.
Penzioner: Nemoguće! Ja sam izračunao da je 520! Sa' ćemo zajedno da izračunamo, daj to sokoćalo (digitron). E! I na ovom jednom tiketu si mi promašila! Treba više, a ne manje poena!
Radnica: Naravno, evo odmah...
(U sebi: Umri već jednom)
Dežurni lovator (donosi na isplatu tiket od 45.122 dinara): Eee, pošto si mi ti uvek talična, evo ti kupi sebi neki sok (ostavlja bakšiš od 22 dinara)
Radnica: Hvaaaaaaaaalaaaaaaaaaaaaa komšijaaaaaaaa
(U sebi: Idi kupi mi ti sok za 22 dinara, pička ti materina)
Dva dokona klinca od 13 godina (donose 20 listića sa po 16 mečeva, svaki za 30 dinara): Ovo da nam otkucaš, rekao gazda da možemo da igramo tikete, a poker ne smemo.
Radnica: Dobro, daj ovamo...
(U sebi: Dabogda noge izlomili, majku vam vašu, samo mi još vi trebate)
Lokalni dripac (uključuje slot za 50 dinara, seda i posle 5 sekundi lomi staklo): Šta je bre ovo, pička vam bre materina! Oćete da vas sve pobijem ovde mamu vam vašu! Što je ovo namešteno, a, a? Je l' znaš koliko sam ja para ovde ostavio, a dobio sam znaš šta? Kurac sam dobio! Reci onom tvom gazdi da ću da mu jebem mater, znaš! (šutira kantu za đubre i izlazi. Kad se gazda pojavi, šeni k'o kuče)
Tatin sin – rugoba, umislio da je Matt Damon: Ooooo, što smo lepi danas.
Radnica (u trenerci i duksu 4 broja većem, mrko): Hvala
TSR: Jeeee li, a što se ti nekad ne našminkaš malo, ovo ono...?
Radnica: Ne, nisam ja u tom fazonu...ne šminkam se uopšte
(U sebi: Jeste, za tebe i ovu gomilu paćenika ću da se šminkam, baš mislim. I haltere da obučem možda?)
Lik iz kraja (po troje maksimalno u toku dana. Dolazi da naplati 1000 i neki dinar): E, šta ima? Evo zadrži ovo (ostavlja 50-100 dinara)
Radnica: Hvala
(U sebi: Bog ti pomogo)
Stidljivi udvarač: Zzzzzzdravo.
Radnica: Zdravo.
SU: Paaaaaaa ovaaaaaj...mmm...kako si?
Radnica: Super. Šta 'oćeš?
SU: A?
Mu(c)(v)anje se nastavlja dok ga ne prekine...
Blejač iz kraja, inventar kladionice (komada 5-8): Ej, de si. Daj mi otkucaj ova tri tiketa, na sve stavi minimalno, kol'ko beše, dvadeset?...
(Radnica, u sebi: Je l' možeš jedan jebeni dan da odeš u neku drugu kladionicu???)
Blejač:...i dođi posle da igramo karte, kupili smo sok i čips.
(Radnica, u sebi: e, živ bio za ovaj čips)
Na kraju radnog dana, dolazi gazda...
Gazda: Mh, ko je uzeo 3000 dinara, kakav je ovo tiket? Zašto nisi rekla da ne može? Ovo su neke nameštaljke, garant, kako to da su danas došla čak tri tiketa veća od hiljadarke? I zašto je ovde nered? Ne možeš samo da isprazniš pepeljare i pobacaš đubre i usisaš i oribaš wc i vratiš stolice na mesto, moraš da obrišeš stolove onim sredstvom što sam ti doneo, i da opereš sve prozore bar na svaka dva dana i nekoliko puta dnevno da lepo uglancaš ekrane na svim televizorima...to ti je deset posto od plate za ovaj mesec. E, da, što se tiče povećanja plate, za 3 meseca ako se posao popravi dobijaćeš 500 dinara više.Radnica koja ima kući dvoje dece i nezaposlenog muža: Naravno gazda, nikakav problem, uvek ste bili fer i pošteni. Izvinjavam se za nered, neće se više ponoviti
(U sebi: Jebo ti pas mater, dabogda deci lekove kupovao od ovog što mi skidaš)Radnica koja ima ikakvih šansi da nađe drugi posao u skorije vreme: Ma sagnite mi se i ti i ona gomila idiota koju trpim ovde za 200 evra mesečno i poljubite me u dupe (gađa ga ključevima i izlazi lupajući vratima. U sebi: peva)
Osoba koja je zadužena za cepanje karata (u bioskopu, u autobusu, itd. ).
A: -Au brate, ovaj mi izgleda opasno, valjda nas neće provaliti da smo prepravili mesečnu kartu.
B: -Ma gdi ova cepaljka da nas provali, znam ga, taj je uvek pijan.
Zauzimanje preostalog mesta u autobusu, u kojem se nalazi bar jedna baba.
Lik koji stoji na prednjim vratima i cavrlja sa vozacem GSP-a,u polupraznom autobusu...
Lik za kog ne vazi parola:"Zabranjen razgovor sa vozacem!"
To je ono što svaka odrasla osoba doživi kada započne razgovor sa detetom od 3,4 godine od svog prijatelja/prijateljice koga su slučajno posle sto godina sreli u centru, autobusu ili gde god.
Dve prijateljice iz srednje škole sreću se posle 10 godina u autobusu.
Prva - Jaooo pa gde si mi ti (grle se), šta ima, kako si?
Druga - Ćaooo, evo ništa baš sam...(prva je prekida u pola rečenice kad ugleda kako ova drži malo dete za ruku pored sebe)
Prva - Pa ćaoo mališa, vidi ga, pa kako se ti zoveš?
(Dete gleda zbunjeno i ćuti)
Prva - Pa je li? Kako ti je ime ha? reci teti..
(Dete ćuti i dalje)
Tu se ubacuje majka u ispomoć - Zove se Luka (okreće se prema detetu) Je li, jel se tako zoveš?
(Dete blene i ćuti)
Prva(kez od uveta do uveta) - Jao divno ime, a koliko ti imaš godina Luka?
(Dete ćuti)
...reci teti, pa ti si već veliki dečak sigruno, pokaži prstićima koliko imaš godina?
(Dete ćuti)
Opet majka izvlači situaciju i kaže da Luka ima 4 godine...
Prva žena uporno nastavlja razgovor - Pa reci Luka jel te sluša mama?
(Dete sad već gleda okolo nezainteresovano i ćuti i dalje)
...a žena i dalje - Hm? pa reci teti nemoj da se stidiš
(Dete ćuti i dalje)
Žena(na kraju sama sebi odgovara na pitanje) - Pa da, sigurno mora mama da te sluša jel tako?
(Dete ćuti)
i tako to ide u nedogled dok jedno od njih ne ne izađe iz autobusa.
Guzica devojke koja je u helankama, dok se vozi u autobusu koji trucka.
Trenutk kada u autobusu saputniku ponudite žvaku, jer je ogčigledno zaboravio da opere zube.
Saputnik: - Gužva od jutros, dobro da sedosmo...
Ja: (Uf, jebote, ala mu smrdi iz usta...) - Ahaa...
Saputnik: - Bogami, ima dosta da se putuje...
Ja: - Aha... (Preturam po torbici) - Izvolite žvaku!
Saputnik: - Fala ti, dete, ja to ne jedem!
Jedini najbolji prijatelji u gradskom autobusu.I nikada ne dosade kao sto mogu ljudi.
Svaka osoba mlađa od babe/dede koji žele da sednu u autobusu.
-Podmladak, leba ti ustani da sedne baba.
-Ali gospođo ja imam 67 godina.
-Eto, pa starija sam sa svojih 70 godina.
Putnici u autobusu, koji na ogradi Brankovog mosta ugledaju uredno okačen kaput.
Mesto koje izludjuje profesore Srpskog jezika, i ubedljivo najlosije mesto za roditi se kad pitaju trece lice odakle si rodom.
- Odakle je Pera?
- On je smederevac.
- A Pavle?
- Novobanatski Seljak!
Majndfak plejs blistavog uma.
Mesto gde i glup čovek može da porazgovara sa akademikom, gde folk pevač Š kategorije puni Marakanu peti dan zaredom, mesto gde i Nik Vujičić može da pravi zvezdu na plaži... mesto gde je i otrov lek... pojzeeeeeeeeeeeeen!
Petar Pan je izašao na terasu. Deseti sprat. Da, tu je ona, čeka ga.
- Mm, jesi li za žalfiju dečače?
- Ti si već zapalila, ne čekaš, hehe.
- Ajmo u Nedođiju, leba ti. :maše krilima: Večeras sam ja avion, može? Ja vozim.
- Idemooooooooooo...
Plave REBOOK papuče su skliznule... ker Žuća neprestano laje i oće dotkine lanac kol'ko mu krivo što i on ne može da leti sa njima. A ova ga još i dotatno podjebava.Kakve su fešte pravili na nebu, to je trebalo videti. Kaki kurac ruski migevi i američki kobci... Nedođija je bila samo nji'ova.
TRAS!!! TRAS!!! Padoše na pod. Pogodio ih neki.
- Petre ti li si?
- Vendi??? Zvončice moja. Pa, pa, šta ćeš ti tu? Što se ofarba u plavo?
- Ovde mogu da budem kakva hoću, odnosno prava JA. Ja tu pripadam. Paaa, što šta se izmenilo otkako si me ostavio. I šta ćeš, morala sam da se udam, sećaš se, ja sam ipak poštena žena i visoko moralna ličnost...
- U koga, pizda li ti materina?
- Za Kapetana Kuku.
- I da mu menjaš ruku?
- Perice, nije trenutak da me tako duboko intelektualno pritiskaš retrospekcijom kroz prizmu dogođaja... uzmi, vodi me odavde, povedite me sa vama... počnimo ponovo ispočetka...
Dobra vila je uhvatila Petra za ruke.
- Idemo, riba mnogo smara a i nešto nas čudno gleda onaj krokodil.
- I to što kažeš. :pope se na leđa drugarici: Vendi ti si drolja, svaka fufa od tebe je boljaaaaaaaa... KIIIBAMO ODAVDE!!!
- DRŽ IH LEONE, TRČI, sisu li mu jebem bezobraznu!
