- Hej, ćao šta radiš?
- Evo me, učim, prelazim po 324698. put ovo i još uvek ništa nisam naučila. A imam svega još 19 sati do ispita. Kako ću sve za kratko vreme naučiti ne znam. Ja sam glupača retardirana!
- Ma, nisi, ja sam prešao tek 296333. put, tako da mnogo zaostajem za tobom. Prestani da kriziraš, ti ćeš proći, ja sam pod znakom pitanja!
- Haos, ne znam šta ću od sebe! Kako ćeš odgovoriti na ovo 37. pitanje?
- Mislio sam da pričam prva tri pasusa iz leve kolumne na 286. strani i celu desnu kolumnu na 302. strani. Ti?
- Pa i ja isto to, ali sam mislila da dodam par rečenica sa 156. strane, nekako mi je to sve povezano. Jaoooj, majke mi, ubiću se!
- I ja isto! Ivan je već popio tablete za smirenje, samo da preživi sutra. A ja ne znam kako ću položiti. I treba da padnem kad sam retard. Ko me je terao da učim samo 6 meseci! Da sam krenuo ranije, sad ne bi bilo problema!
- Da! I ja isto! I Marija sutra s nama odgovara, jesi li se čuo sa njom? Koliko je ona naučila, jel spremna?
- Jesam, čuo sam se sa njom! Ništa, kaže da prešla to dva puta, večeras će malo ponoviti neke detalje i to je to. Kad smo se čuli gledala je neku seriju "Ružnu Beti" ili "Tračaru".
- Aha... ništa, otišla sam. Moram do ispita bar još dva puta sve ovo preći i još jednom da ponovim detalje. Umreću, majke mi!!!
- Ajde, razumem te. Ja samo što prste sebi ne pojedem od nervoze. Čujemo se za sat vremena!

"Juče je naša folk pevačica Seka Aleksić priznala javnosti da nosi bokserice! Da, dobro ste čuli! Ovo je bio šok za ostale estradne umetnike koji su za ovo čuli do sada. Hajde da vidimo šta su rekli na to:
Ana Kokić: "Pa jao, to je tako aut, puj puj, strašno kako ljudi nemaju osećaj za modu (izraz lica kao da je pojela limun)"
Aca Lukas: "*šmrc* Pa znate, sve je to (razmišljanje od 10 sekundi) ...irelevatno. *šmrc*"
Jelena Karleuša: "Na ovo mogu samo da se smejem, ona misli da je bolja riba od mene (uzima karmin da se našminka)"
To kažu zvezde, a mi na ovu izjavu Seke ne možemo reći ništa, ostali smo bez komentara."

"Druga vest nam stiže iz sveta televizije. Naime, voditelj poznate emisije "Veče sa Ivanom Ivanovićem" ovog jutra je snimljen pere zube nepravilno! Ovo je veliki blam za velikog voditelja, a sada možete videti klip koji je, nažalost, amaterski urađen.
*prikazuje se klip Ivana Ivanovića kako pere zube nepravilno, levo-desno umesto gore-dole*
Sada ćemo čuti komentare drugih slavnih ličnosti na ovaj događaj, kao i komentar voditelja lično:
Đus: "Ono brate sramota! Jeste da i ja radim neke nekulturne stvari, ali ovo je stvarno preteralo, brate!"
Aca Lukas: "Zašto me opet snimate, zar ne vidite da sam se malo pre dro..sređivao. nemojte biti takvi! A za Ivana Ivanovića samo jedna reč, sramoti se budalo!"
A sada voditelj lično:
Ivan Ivanović: "Pa vidite, to je bilo slučajno, nemojte tako. Svakom se desi blam, a ja ovog jutra i nisam bio u formi. E, da vidite kakav sam poster na Vukajliji našao, moram da ga ubacim u emisiju, ali naravno praviću se da sam ga ja napravio."
To kaže voditelj, a šta vi mislite, to je na vama da odlučite. To je bilo sve za danas, a sutra vas čeka još više bitnih i zanimljivih informacija o zvezdama srpske estrade. Prijatno!"

(primer je izmisljen, ali apsolutno moguc)
Pickinovac, malo, mirno mesto na istoku Srbije. Glavni akteri Miloje I Dragica, mlad, srecan, uspesan bracni par. Miloje jednog dana prosetao do novotvorenekineske prodavnice:
"Gle, hehehehe, kineski dildoi! Verovatno su radioaktivni! Hihihihi! Samo 300 dinara, definitivno su radioaktivni!!! Aha, sad cu da kupim jedan Deletu iz fazona, sutra mu je rodjendan, a stalno smara sa nekim jebackim pricama!"
Kupuje dildo, kad na kasi srece, za malera, poznanicu Marinu. Ona ni pet ni sest, pravo pogled u korpu... Miloje crveni, pokusava nevesto da se izvadi:"Kkkupio sam drugaru za rodjendan". Aha, ok.
Marina kako je izasla iz kineske trci kod Ane:"Miloje kupio Dragici dildo za rodjendan!"
Aha! Ana ni pet ni sest pravo kod Sanele, al kod Sanele i njena drugarica Selena:"Miloje kupio Dragici dildo za rodjendan, resili da malo experimentisu :namig:!" Tu se vec prica racva na dve strane. Sanela trci kod Smilje sa pricom "Miloje kupio Dragici dildo da probaju dve rupe u isto vreme!", a Selena trci kod Zane sa pricom "Miloje kupio dildo dragici da mu ga ona gurne u pedu za vreme sexa!"
Smilja odlazi kod Dragane sa pricom da Dragica voli u dve rupe u isto vreme, a Zana kod Sanje sa pricom da Miloje voli da mu ga guraju u dupe...
I tako prica ide gradom, od usta do usta, brzinom telegrafa siri se, raste. Sutradan dolazi Miloje sa posla: "Kuuuurvooooooo!!!" Cuo sam, ceo grad prica o tome kako se kurvas za pare, i da si toliko zauzeta da sve primas po dvojicu istovremeno!"
A Dragica: "Cuti, budalo, pokri se s uši, znam sad kako si dobio poso, dao si da te gradonacelnik i njegov zamenik jebu istovremeno, eto kako si dobio poso u opstinu!!!"
Kraj idile.... ali ne i kraj price:

Sutradan naslov u Blicu: "Gradonacelnik Pickinovca Stojko Picic podneo ostavku zbog gay afere"...
U Svetu objavljuju slike Stojka Picica na plazi na kojoj ima i muskaraca, kao definitivan dozak da je gay...
Ivan Ivanovic dobio novu zrtvu za narednih godinu dana, posto su Boki13 i Velja izasli iz mode

Dragi mama i tata,

Divno se provodimo na prvom kampovanju. Čika Toma nas tera da pišemo roditeljima za slučaj da ste videli poplavu na televiziji. Mi smo dobro. Samo jedan šator i dve vreće za spavanje je odnela voda. Sva sreća niko se nije udavio jer smo svi bili u planini tražeći Pericu. O da, recite Pericinim roditeljima da je Perica dobro. Ne može sam da piše zbog preloma.

Inače, ja sam se vozio u jednom od spasilačkih džipova. Baš je bilo lepo. Pericu nikada ne bismo našli u mraku da nije bilo munja. Čika Toma je vikao na Pericu zato što je otišao da se šeta sam a nije nikome rekao. Perica kaže da mu je rekao za vreme požara. Verovatno ga čika Toma nije čuo jer je bio pijan.

Jeste li znali da kada se plin stavi u vatru on eksplodira? A čak i posle toga vlažno drvo neće da gori, ali je zato izgoreo jedan šator. I moje pantalone, ali imam bermude. A Dule je sada baš smešan bez kose.

Mi ćemo doći kući u nedelju ako čika Toma popravi kola do tada. Nije bila njegova greška kada smo sleteli sa puta, kaže da su kočnice radile kada smo krenuli. Čika Toma kaže da su kola toliko stara da i nije čudo što se stalno kvare. Nama je zabavno da se vozimo u njima mada nam smeta što su prljava i to što je gužva kada nas je 10 u kolima. Lepo je što nas čika Toma pušta da držimo volan povremeno da bi on mogao da odmori oči. Pošto je Nikola najstariji, čika Toma ga uči da vozi ali samo na planinarskim putevima jer tamo ima malo saobraćaja. Jedino šta smo videli na tim putevima su teški kamioni, kola nema.

Jutros su svi išli na kupanje u jezero ali mene čika Toma nije hteo da pusti jer ne znam da plivam pa sam išao sa njim čamcem preko jezera. Baš je bilo lepo. Još uvek se vidi drveće pod vodom zbog poplave. Čika Toma je baš super, nikada ne viče na nas. Nije se čak ni naljutio kada smo skinuli pojaseve za spasavanje.

Pošto mora da popravi kola mi se trudimo da mu ne pravimo probleme i krijemo se po ceo dan. Čika Toma nikada ne zna gde smo. U početku mu je to smetalo a sada se navikao.

Čika Toma kaže da smo svi prošli osnovnu školu prve pomoći kada se Jovana davila i kada je Ivan sekao drva pa odsekao sebi prst. Ja i Đole smo povraćali ali čika Toma kaže da zna zašto, pa je u redu. Ja mislim da je od piletine koju smo poneli od kuće a zaboravili da pojedemo odmah. Setili smo se tek kada su je pronašle životinje.

Moram sada da idem, idemo do sela da ukrademo markice za pisma, jer para nemamo. Ništa ne brinite ja sam dobro.

p.s. Čika Toma je rekao da vas pitam da li sam ja primio tetanus vakcinu? Šta je to tetanus?

1. Max Hardeberger – kada si bio mali, često si sebe zamišljao kao heroja – to je obično podrazumevalo da u snu uradiš nešto nimalo opasno po tebe dok sve to posmatra tvoja omiljena porno glumica sa uverenjem da si uradio nešto baš žestoko, a onda rešava da te nagradi. E, ovaj matori je pravo zajeban. Profesionalno se bavi – krađom brodova od pirata. Psiho, a nije ni dana živeo u Srbiji.

2. Ministar propagande – Joseph Goebels. To vam je ono kada Amerikanci kažu da cela Libija gori dok podli Gadafi ubija 1000 Libijaca svaki dan i svi im veruju, a čovek koji je evakuisan iz Libije kaže da je prvu gužvu video na aerodromu i da pojma nema zašto su evakuisani i svi mu kažu: „Ne jedi govna!“. Ili će svi koji ne mogu da domaše nadležnog diktatora pokušati da izvrše atak na tvoj ministarski život, ili ćeš, kada izgubite, morati da ubiješ svoje šestoro dece, a potom i ženu i sebe.

3. LGBT aktivista (Profesionalni homoseksualac) – Homoseksualnost je postala homoseksualizam, a homići diplomirani homoseksualci. Svakako, ljudi koji u Srbiji zaslužuju beneficirani radni staž i spokojnu penziju u kojoj će imati dovoljno mladih sudanskih ljubavnika i cd-ova Jelene Karleuše.

4. Pripadnik US Marine corps. – Prošlo je zlatno doba američke diplomatije kada se spoljnopolitička aktivnost svodila na bacanje napalma na žene, decu i ljude naoružane kineskim kašikarama, poljoprivrednim avionima i mačetama. Više nije ni upola lako okupacijom pomagati nezahvalnicima koji tvoju pomoć ne žele. Ako je nešto prednost, to je da će u Iraku i Avganistanu marinci uskoro mutirati u bića sa krilima, koliko često lete u vazduh.

5. Komunistički diktator – Fidel Kastro. Ti, naravno, misliš da je to lako. Zvekećeš mlade pionirke, divaniš tompus koji su među butinama smotale kubanske device... Probaj ti da izbegavaš atentate CIA, opštiš sa dve pionirke dnevno i držiš govore od 6 sati istovremeno. Lako, je l?!

6. „Navijač“/pripadnik narodnog/nacionalnog/otačastvenog pokreta – Ovde ćeš i solidno proći ako umeš da sastaviš celu rečenicu jer je to duplo više nego što prosečna osoba koja te podržava može. Ipak, na kraju se ne isplati jer tata koji te je previše tukao kada si bio mali i dalje neće biti zadovoljan tobom.

7. Voditelj srpskog TV show-a – Ognjen Amidžić/Zoran Kesić/Ivan Ivanović i sl. Svi ti se smeju , a nisi duhovit. To je bol, stari moj...

8. Drvoseča – Dobro, jeste rizično, ali je bolje od prosečne srpske diplome. Možda te i Ceca angažuje za svoj novi spot.

9. Lovci na krabe sa Aljaske – Posao sa najvišom stopom smrtnosti i sve to da bi ti pred cicom glumio da umeš da jedeš tu krabu.

10. Telohranitelj – A, ne, nije kao u filmu, neće te angažovati popularna glumica sa liberalnim shvatanjem koitusa koja zabavu doživljava kao pružanje felacija tebi. Angažovaće te neka Sonja Biserko koju svaka prosečna srpska domaćica želi da gađa jogurtom u supermarketu. Posebno je rizično biti telohranitelj Velje Ilića, svaki čas ga napadaju „sa leđa“ i pokušavaju da izbiju njegovo operisano oko.

11. Muftija, episkop - Možda biste očekivali da ovaj posao odiše miroljubivošću, smirnom i tihom molitvom, da riziku mesta nema. E, ako nije rizično, zašto se oni voze u blindiranim džipovima? Pojma nemate!

Subota oko pola šes, na obroncima Donjeg Čeprljikovca, sedmorica stasalih ali još uvek golobradih gorštaka, najzad uspevaju da se dovuku do centra sela i da zasednu za gajbom kao zmija ladnog narodskog energetskog napitka zvanog ,,Zaječarac".
Mali fudbal na seoski način, ove subote, koja je inače bila neradna pošto je Sveti Ilija, iscrpeo ih je skroz i njihova potreba za regeneracionim sposobnostima utoljena je u prvi halapljivim gutljajima, hidratantnog pića osvežavajuće gorčine.
Zapara neka, udarila i poobarala sve živo, sem muva, koje su se skupile oko ugaženih plodova Dudovog drveta u čijem su hladu polegali.
Zeko je već naiskap popio pivo i lupa se prstom po suvom grlu pokazujući na gajbu piva malo dalje od njega.
Fikret: Jeeebote otac, kad ga pre popi?- pružajući mu novu flašu.
Zeko: Slušaj( lupa se prstom po grlu) čuš kako odzvanja suvo grlo, ko barut bem ti sve.
Đoni: Nego slušaj vamo, večeras su susreti sela u susednom nam i dragom Žbuništu, trebalo bi im gostovati večeras.
Marta: Zboriš vala, svaka ti je ko u Dačića.
Ivan: Ja bi volo ić, no me moji zaručiše, trebam se ženit dogodine, a kakoću kad znate da ako mi buduća žena čuje da sam jurio druge čobanice ima odma zaruke da raskine.
Deki: Ćut pizdo rutava, navukla ti žena papuče godinu dana pre nego što ti prag prešla. Kuš.- na opšte odobravanje ostalih spuštanje papučara.
Davor: Nađte litar dva benzina i idemo mojom Džetom, mada previše nas je, a zadnji amortizer samo što mi ne ispadne.
Đoni: Evo, mi ostali ić ćemo Fikretovom limuzinom.
Fikret: Ako ti poneseš reflektor onaj tvoj ić ćemo i mojom limuzinom, nema problema.
Komša: Nego deš ga parkirat, znaš da ti ručna ne drži ni za lek?
Fikret: More, ja prikocu sa motokultivatora ne mog otkačit, ubacićemo neki trupac, odavde do Žbuništa sve figura iz figure naći ćemo i neku bosanku za pod točak.
No da se rastajemo, večeras svi u pola devet kod bandere.

Pola devet kod bandere, ispod slabog svetla ulične svetiljke pored ugašenog motokultivatora, sede šestorica gorštaka sa upaljenim cigaretama na klupi pored prodavnice.
Zeko: Jes mi je brat, al stvarno je goveče. Štaš ga više čekat, id zovi ga, no pazi da te onaj njegov šarplaninac ne napadne.
Izbor pade na Fikreta, koji se bojažljivo prikrade tarabi, preskoči i brzo se stušti uz basamake na verandu pred Đonijevom kućom.
Pokuca na vrata, posle nekoliko trenutaka na vratima se pojavi Đonijeva majka Marija.
Fikret: Dobra večer, kako je tetka, nego, jel gotova mlada.
Marija: Nikola, sine, oš izaći iz kupatila bog te mazo.
Đoni: Pu jebem ti krv, ja zaboravio da trebamo na poselo.
Posle nekih petnaes minuta svi posedali na stranice u prikolici.
Fikret: Jesmo li svi tu?- pali bateriju i prebrojava putnike.
Đoni: Jes poneo kasetofon? Jes.- pali kasetofon u prikolici sa kojeg se čuje najnoviji hit
Tarmi Rićmija,, Diskoteke, klubovi, to su moji drugovi"

Ponedeljak:
- ustajanje;
- pukla cev u kupatilu, poplavljeno pola kuće;
- zaglavljen lift;
- kasnite na posao;
- šef kenja;
- sekretarica koja vas mrzi jer niste hteli da je opalite vam baca neku pakosnu opasku, toliko tiho da je čuje pola firme;
- čujete da kasni plata;
- ostajete duže na poslu;
- ne radi lift;
- stigli računi i opemene;
- isključena kablovska i net;
- tuži vas Tijanić;
- nemate apetit;
- došao majstor za cev i odrao vas;
- sređujete stan da liči na iole civilizovano obitavalište;
- skrhani ležete u krevet;
- ne možete da spavate jer se vaša komšika dere kao pornićarka dok je njen dragi spava;
- vi pizdite jer vas vaša draga ignoriše već nedelju dana;
- zaspite par sati posle ponoći;

Utorak:
- ustajete;
- jurite da se tušnete i pored toga što možete da zakasnite;
- nema vode, zaboravili ste da su najavili neke radove za danas i da vode neće biti do 10 uveče;
- polivate se afteršejvom po celom telu da ne biste vonjali kao vepar;
- idete stepenicama;
- sele se komšije, pa se malo (mnogo) sporije ide na dole;
- bus vam beži ispred nosa;
- kasnite na posao;
- šef nije tu, ali sekretarica to ažurno beleži;
- čujete da kasni plata;
- opet ostajete duže, jer ima posla;
- još novih računa kod kuće;
- jedete pasulj iz konzerve, onako 'ladan i bez 'leba;
- bacate se u krevet;
- ustajete oko 2 ujutru da se istuširate;
- nema tople vode jer niste uključili bojler;
- na brzinu se operete;
- vraćate se u krevet, ali vam se ne spava;
- komšinica se opet dere, ali malo tiše jer je ipak noć;
- i dalje nema glasa od vaše drage;
- blejite u TV iako je isključen;

Sreda:
- idete na posao;
- poranili ste skoro sat vremena;
- hvata vas pljusak iako su najavili dan bez padavina;
- mokri kao miš odlazite u toalet da iscedite deo garderobe;
- uzimate neku poluraspalu košnu stolicu samo da ovu tapaciranu ne biste sjebali;
- radite svoj posao, ali osećate neki pritisak iznutra;
- biće danas plata, kako kažu;
- sekretarica konstatuje vaše stanje veoma probranim rečima;
- idete do banke posle posla, sa kog ste kibnuli pola sata ranije;
- opet samo osnovica, prekovremeni rad ništa;
- idete do kuće da se presvučete i istuširate;
- uzimate račune i jurite da poplaćate sve;
- ostaje vam nešto kinte za salamu podrigušu i krmaču i 'lebac "Sava", pa palite doma da se počastite;
- nema struje, prčka EPS nešto;
- puštate poruku dragoj, a ona ni u narednih sat vremena ništa ne odgovara;
- za vreme jedete, ubijate pivo koje je vruće kao mokraća, te vam stomak daje čudne zvuke;
- jurite u toalet i na WC šolji ostajete još sat vremena jer stomačni demoni žele da polako i sa stilom napuste vaš želudac;
- iznureni odlazite u sobu i bacate se na kauč;
- spavate do jutra;

Četvrtak:
- osećate se kao govno;
- pipate čelo i shvatate da imate temperaturu;
- opet jurite u toalet jer vas je ponovo priteralo;
- shvatate da ste se prehladili na kiši i da vas je sjebala kombinacija vrućeg piva i jebene (verovatno pokvarene) salame podriguše;
- nekako se skupite u jednu celinu, pa palite na posao (da vam ne bi i to odbili od plate);
- kasnite 2 minuta, ali sekretarica to upisuje u ćitap;
- šef je dobrog raspoloženja pa ništa ne sere;
- radite posao brzinom puža na koktelu od sedativa i pilula za spavanje;
- krajem smene šef vidi da ste dobro sjebani i predlaže vam da sutra ne dolazite na posao ako vam bude još gore;
- odlazite kući;
- uključili kablovsku i net, ali vi nemate volje ni za jedno ni za drugo;
- tuširate se pretoplom vodom;
- malo osveženi kuvate vodu za čaj;
- zvoni fiksni, zove ona - vaša draga i kaže da dolazi za pola sata;
- po dolasku, sa vrata vidite šta se sprema - kraj, di end, konjec;
- skuplja ono što je bilo njeno i odlazi;
- 5 godina prođoše za desetak minuta;
- šutirate sto i sjebavate palac;
- stavljate led u krpu i zavijate nogu;
- iznureni od svega se bacate na krevet i ulazite u carstvo snova ispunjeno košmarima;

Petak:
- usatajete;
- palac boli ludački;
- kontate da je slomljen;
- javljate kolegi da obaveti nadređene na poslu da ne dolazite;
- cimanje po domu zdravlja radi uputa;
- posle 3 sata jurcanja konačno dolazite kod ortopeda;
- nežan je kao Ivan Drago, ali odrađuje posao;
- gips vam stoji kao saliven i odlično se uklapa u vaše sveukupno sjenamo stanje;
- dolazite kući;
- sedate u fotelju i uključujete TV;
- komšika se opet dere a vama neki pritisak ide od želudca ka grlu;
- jauk besa i očaja traži svoje mesto u svetu ludila, tranzicije i vrućeg piva;
- teši vas da je sutra vikend i da imate dva dana za odmor;
- optimizam brzo nestaje, jer znate da ste sjebani i psihiki i fizički, da vam je muka od svega i da biste mzeli sebe kada bi vas još neko video takvog;
- isključujete i fiksni i mobilni i ostajete sami;
- uveče gledate tekmu: reprezentacija protiv neke bivše SSSR republike;
- naši indijanci gube sa 3:1;
- U KURAC!

Прво радничко спортско друштво формирано је на иницијативу Милоша Марковића, тада члана КПЈ. Клуб се још 1921. године почео називати „Пролетер" и то је претеча касније насталог „Радничког". У то време Ниш није имао свој подсавез, већ су нишки тимови припадали Београдском лоптачком подсавезу. Кад су правила била готова и скупштина одржана клуб је требало да буде основан. Група чланова „Пролетер" отпутовала је у Београд да заврши овај посао. У групи се налазио и један од познатих играча „Радничког" Миле Стаменковић.
Власт је оптужила нишку екипу „Пролетер" да је „прокомунистичка" и да као таква не може да развија своју спортску активност. Те оптужбе стигле су и у Београдски лоптачки подсавез па се група из екипе нишког, „Пролетера" вратила не обављеног посла са следећим образложењем: Београдски подсавез не жели и неће да верифицира тим „Пролетер" под овим именом, позивајући се на Закон о заштити државе и друга акта којима је овај назив био забрањен.
Милош Марковић није посустао. По сећању савременика он је био доста гневан на овај поступак подсавеза, али се брзо дао на посао да је сва правила клуба изменио на тај начин што је назив „Пролетер" свуда заменио са „Раднички". Тако је формирана фудбалска екипа која са малим прекидима развија своју богату спортску традицију скоро пола века, са мањим или већим прекидима.
Како је клуб основан 24. априла 1923. године, ова се година узима као година настанка спорт клуба „Радничког" из Ниша.
Екипа „Радничког" у свом почетку тренирала је у малом дворишту Радничког дома а нешто касније на старом вашаришту, односно на простору где се данас налази стовариште предузећа „Огрев" у близини Машинске индустрије Ниш. У почетку екипа није имала тренера већ је капитен тима био задужен и за тренирање својих играча. За време тренинга обавезно је присуствовао и један члан управе клуба.
У почетку „Раднички" није имао довољно искуства и технике у игри, па су га раније формирани клубови, као „Синђелић" или „Победа", побеђивали и са више голова разлике. Све је то било кратког века: убрзо је „Раднички" на зеленом пољу постао равноправан противник свим клубовима и почео да бележи победе. „У недељу је "Раднички" сигурно и заслужено потукао свог противника. „Победа" је у првом делу игре играла очајно слабо и да је противник био присебнији и одлучнији пред голом резултат би био катастрофалнији … „Победа" је морала да капитулира пред одлучном одбраном „Радничког"... писао је један спортски лист 16. октобра 1927. године.
Тим „Радничког" наступао је у зеленим дресовима а на левој страни, у белом пољу, налазила се црвена звезда петокрака као симбол припадности радничком покрету.
Посредник клуба је у почетку био Милош Марковић а по његовом одласку Драгиша Никетић, оба истакнута радничка борца. Између осталих, чланова управе били су и Младен Ђорђевић Маџа и Раша Анђелковић, економ. У екипи „Радничког" играли су као активни играчи познати револуционари Јосип Колумбо и Станко Пауновић.
У првенству моравске жупе, а после јесење сезоне за 1927/28. годину. „Раднички" је освојио прво место. Било је то почасно звање и спортска слава играча „Радничког" који су ово место заузели после победе над многим тимовима из Ниша, Лесковца и Прокупља. Тим поводом писао је један лист: „Као што се из табеле види јесењи првак Моравске жупе је спорт клуб "Раднички" из Ниша. Овај млади и напредни клуб заслужно је заузео прво место. Из табеле се види да је изгубио само једну утакмицу и то незаслужено. Остале је решио у своју корист, осим што је са СК „Синђелићем" играо нерешено.
У данима завођења шестојануарске диктатуре и налета буржоазије на све манифестације радничког покрета забрањен је 1929. године и рад СК „Радничког", који је скоро девет година представљао запажену, по дисциплини и по залагању, спортску екипу.
„Раднички" ће после неколико година поново бити обновљен.
Почетком рата 1941. клуб престаје са активностима да би их обновио 1945. Након тога Раднички је у сталном успону. 1962. изборио је пласман у прву савезну лигу. 1975. године победник је Балканског купа и осваја свој први трофеј од међународног значаја. Јуна 1980. као трећепласирана екипа у националном првенству стиче право учешћа у УЕФА купу, у коме ће веома успешно наступати још две сезоне одигравши широм Европе 13 утакмице са реномираним клубовима попут Хамбургера, Наполија, Данди јунајтеда, Грасхоперса, Фејнорда, Аз Алкмара и других. 1982. године је остварио свој највећи успех стигавши до полуфинала овог значајног европског такмичења.
У својој осамдесеттрогодишњој историји Раднички је дао неколико десетина репрезентативаца у свим републичким и савезним селекцијама. Печат Радничком је дао и велики број фудбалера који су одиграли преко 200 утакмица, проводећи и више од 10 година у клубу.
У сезони 2009/10. Прве лиге Србије заузео је 15. место са 39 бода, добивши 9 од укупно 34 одиграних утакмица, тако да је испао из Прве лиге Србије у Српску лигу Исток за сезону 2010/11.
Omladinska škola IVAN BELI KRSTIĆ
Tokom 1963.godine, samo godinu dana posle ulaska Radničkog u Prvu ligu, na inicijativu Petrović Tihomira, formirana je Omladinsko-pionirska fudbalska škola.
Iz devet niških osnovnih škola odabrano je 48 pionira koji su organizovano počeli da uče fudbalsku abecedu.
Bio je to početak svetlih tradicija Fudbalske škole Radničkog koja će vremenom postati pravi rasadnik talenata, iznedriće veliki broj fudbalskih imena koji će proneti slavu Čaira, jugoslovenskog i svetskog fudbala.
Brojne generacije mladih fudbalera, učesnici su mnogih prvenstvenih mečeva, domaćih i međunarodnih turnira sa kojih su se vraćali ozarena lica i sa priznanjima koja i danas krase vitrine Fudbalskog kluba "Radnički".
Prvi veliki uspeh omladinski tim Radničkog postigao je u aprilu 1966.godine na turniru u nemačkom gradu Šplendlimgenu. U takmičenju po grupama Radnički je bio bolji od domaćina 4:1 i Berlina 2:0, dok je sa Salcburgom igrao nerešeno 0:0. U finalnoj utakmici Radnički je pobedio ekipu Frankfurta rezultatom 1:0 i zasluženo osvojio pobednički pehar. Nenad Cvetković je sa 5 golova bio najbolji strelac turnira, a Slavoljub Milenković proglašen je za najboljeg igrača turnira.
Na turniru u Parizu, u maju 1969.godine, omladinci Radničkog takođe osvajaju prvo mesto. U finalu turnira pobedili su ekipu Kaljarija iz Italije golom Pešića i osvojili prvo mesto.
Od velikih turnira i uspeha izdvajamo i međunarodni turnir "Vojvodina-Crvena zvezda" odigran 1984.godine kada su omladinci Radničkog osvojili prvo mesto. Niške nade su do trijumfa došle sasvim zasluženo. U predtakmičenju, Radnički je osvojio tri pehara i to za najbolju, najefikasniju i najmlađu ekipu. U finalu turnira omladinci Radničkog su osvojili još tri pehara, jedan prelazni, jedan u trajno vlasništvo i pehar "Politike" za najbolju ekipu. Priznanje je dobio i Milorad Janković, nekadašnji igrač Radničkog, učitelj niških omladinaca, kome je Savez fudbalskih trenera Jugoslavije dodelio plaketu kao najuspešnijem treneru. O jačini turnira govore imena učesnika. Od stranih ekipa učestvovavali su Ferencvaroš, Osasuna, Politehnika, Ausburg i Modena, a od domaćih, pored Radničkog, još i Vojvodina, Crvena zvezda, Partizan i Hajduk.
1991.godina ostaće upamćena po tome što je Omladinski tim Radničkog postigao veliki uspeh. Po prvi put omladinci Radničkog postali su prvaci države. Kao prvak Omladinske lige Srbije, niški omladinci učestvovali su u završnom delu prvenstva. Novi Sad je bio domaćin prve polufinalne grupe u kojoj je pobedio Radnički, a u drugoj grupi, čiji je domaćin bilo Sarajevo, pobedili su omladinci Željezničara iz Sarajeva. Do pobednika se trebalo doći odigravanjem dve utakmice. U prvoj utakmici u Nišu omladinci Radničkog bili su bolji od Željezničara i pobedili golom Dejana Petkovića sa 1:0. U revanšu, u Sarajevu, bilo je 1:1. Tako je pobednički pehar pripao Omladisnkom timu niškog prvoligaša. Trener niških nada bio je Vladislav Nikolić.
19.septembra 1992.godine niški fudbal ponovo ima prvaka Jugoslavije. Kadeti Radničkog, trijumfalno su završili turnir u Novom Sadu i pobedama protiv OFK Titograda, Građasnkog iz Prištine i domaće Vojvodine, ponovili uspeh omladinaca koji su samo godinu dana pre bili najbolji u državi. Kadeti Radničkog odigrali su tada tri utakmice, ostvarili tri pobede, prikazali tri sjajne partije u kojima nisu primili nijedan gol, a postigli su šest. Mladi niški fudbaleri demonstrirali su visok nivo tehničke i taktičke spremnosti uz primerenu borbenost. Trijumf za veliku radost navijača ali i za rukovodioca omladinsko pionirskog pogona Miroslava Glišovića i trenere Milorada Jankovića, Ljubišu Rajkovića i Miodraga Stefanovića.
Poslednji veliki uspeh Fudbalske škole Radničkog ostvaren je 2000.godine. Kadeti Radničkog, pod vođstvom trenera Aleksandra Jovanovskog, osvojili su Kadetsko prvenstvo Srbije. U finalu niški kadeti pobedili su ekipu Crvene zvezde rezultatom 1:0 i plasirali se na završni turnir za prvaka Jugoslavije u Novom Sadu. U takmičenju za najbolju kadetsku ekipu naše zemlje mladi niški fudbaleri osvojili su treće mesto. Bilo je to samo nekoliko primera uspeha Niške škole fudbale.
Ako kažemo da je svaka generacija znala za poneki uspeh, onda nije teško stvoriti sliku o vrednosti mladih generacija Radničkog. I tako, iz godine u godinu, stasavale su generacije mladih fudbalera na niškom Čairu.
Fudbalska škola Radničkog prepoznatljiva je po svome radu i o njoj se priča sa dužnim poštovanjem. U današnje vreme Fudbalska škola Radničkog radi po standardima velikih evropskih klubova. U svojim pogonima škola okuplja 400-450 mladih talentovanih fudbalera. Mladi talenti u kategoriji petlića, uzrasta od 8-9 godina, prijavljuju se u klub. Zatim sledi izbor najtalentovanijih koji nastavljaju dalji rad. Postoje tri selekcije petlića i po dve pionira, kadeta i omladinaca.
Trenutno u Fudbalskoj školi kluba radi sedam trenera, sve su to bivši igrači Radničkog. 14.oktobra 2000.godine otvorene su nove prostorije Fudbalske škole Radničkog. Mladi fudbaleri dobili su mnogo bolje uslove za rad i s pravom se Fudbalska škola Radničkog, uz Partizanovu i Crvene zvezde svrstava među tri najbolje u Jugoslaviji.
U znak sećanja na tragično nastradalog, velikog talenta ne samo niškog fudbala Ivana Krstića Belog, Fudbalska škola Radničkog nosi njegovo ime. Tragično nastradali Ivan Krstić Beli, zakoračio je na Čair sa devet godina, prošao školu Radničkog, ustalio se u prvom timu i postao kapiten. Na pragu svoje velike fudbalske karijere tragično je izgubio život na treningu od udara groma, na pomoćnom terenu, pored same škole. Zauvek će ostati uspomena na njega, na njegov talenat i biće primer budućim generacijama koje dolaze.

Pack it up, pack it, let me begin.
Farmacihejteri ne prate farmaciju, vec su to odgovorne jedinke ovoga nam drustva, to su stubovi ove nam stamene Srbije, nikad jace drzave, koja je toliko jaka i stabilna jer stoji bas na tim stubovima.

To su ljudi koji su, s obzirom da ne prate doticnu laznu nauku farmaciju, u svoje slobodno vreme usresredjeni na prave vrednosti i resavanje gorucih pitanja.

Oni brinu svakodnevno i to mnogo, jako mnogo, vrlo mnogo, stereo mnogo, dolby surround briga. Brinu za rebalans budzeta, i kako u klinc sa MMF-om. Brinu o evro-atlanskim integracijama, kao i o evro-azijskim instalacijama, mozda vise od svega o evro-gastro-intestinalnim putevima, kao i svim drugim evro-pickematerinama. Brinu i o tome zasto se Mima Karadzic jos nije ozenio, ili neki drugi saban kojem je vreme. A zapravo, Mima ceka geo stratesku priliku.

Prava je steta sto ih niko nije pitao i zamislite samo kad bi se profesionalno bavili ovim pitanjima, gde bi im bio kraj i kako bi briljirali. I sve to samo zato sto je nas farmacihejter skoncentrisan na prave vrednosti i nikako ne dozvoljava da mu tamo neka farmacija pomuti misli i skrene paznju sa gorucih i bitnih problema nase nam fucking zajednice.

Oni takodje ne mogu ni upasti u depresiju, jer je to rezervisano iskljucivo za farmaceute. Psihologiju, sociologiju i slicne nauke nas super heroj farmacihejter ima u malom prstu (noznom), to je obicno pokupio negde usput, tako s' nogu, i naravno vrlo precizno postavlja dijagnoze. Jasno je da nam nacija sve vise tone u depresiju zbog 'te' kvazi nauke farmacije, jer ljudi su utonuli u 'tu' farmaciju i nista im ne preostaje nego da budu depresivni, umesto da su skoncentrisani na prave vrednosti i goruca pitanja.

Opste je poznato (u visokim farmacihejterskim krugovima) da je put do depresije utemeljen time sto se narodu skrene paznja sa gorucih pitanja i nacionalnih interesa iskusnim navodjenjem na farmaciju i onda ih tim drogama drze u depresiji. Inace sve te probleme koji more naseg super heroja farmacihejtera, isti ti ljudi bi resavali, nego im je paznja odvucena, jebi ga, 'tom' kvazi farmacijom. Prema viziji naseg super heroja, umesto sto studiraju farmaciju, milioni srpskog zivlja bili bi u fabrikama, poput malih vrednih Kineza koji sklapaju gejPhone, samo sto bi se ovde radilo na resavanju gorucih pitanja. Ako bi tako vredni uspeli da rese vecinu ili sva goruca pitanja, pa mis'im nasao bi se vec neko ko bi ih proizvodio u vecoj meri. Evo ja se odmah javljam za poziciju rukovodioca u proizvodnji gorucih (ili gorecih, 'bem li ga) pitanja. Dajte mi nekoliko ludaka na bitnim drustvenim i drzavnim pozicijama i da vi's koliko gorucih pitanja i drugih sranja mogu da napravim, pa ni svi Kinezi i Indijci da se skupe ne bi mogli da ih rese a kamoli ovih par miliona farmaceuta u Srbiji (brale). Ja bih, doduse, najvise voleo da imam neko reset dugme, kako bih se zezao:
Farma, farma, farma, farma... reset.
Farma, skocko, farma, skocko... reset.
Farma, hrvati, siptari, skocko... reset.
Farma, gmo, gmo, Rados Prosvetitelj Spasitelj... reset.

Nas super heroj, srpski farmacihejter, svoju enrgiju fokusira na borbu protiv te posasti zvane farmacija, jer mu ti farmaceuti truju decu, omladinu i komsije. Do komsija, sve omladine ovoga sveta i sve dece ovoga fucking sveta nasem farmacihejteru je posebno stalo. Istina je da vecinu komsija prepodne uglavnom prezire jer su malogradjani i nisu izdignuti kao on, ali popodne, nakon citanja novina tokom pauze na poslu, citajuci clanke o farmaciji i pregledavajuci snimke sa Jutjuba, gde provede vise vremena u tom stivu nego taj malogradjanin koji tu farmaciju direktno prati, srpski farmacihejter dobija zelju da tog malogradjanina zastiti od paranauke kakva je 'ta' farmacija. Dan nastavlja tako sto ispred ogledala ponavlja "ja 'to' ne gledam, ja 'to' ne pratim..." (tako u krug 5-6 puta), pritom primecujuci u ogledalu kako raste 3-5cm. Za najbolje rezultate ovaj recital ritualno se obavlja 3-4 puta tokom dana sa 5-6 serijskih ponavljanja.

Ja, preskocih nekoliko puta ovaj ritual i odmah uhvatih sebe da gledam farmaciju uzivo. Nakon toga budem lud, iako sam prethodno bio normalan. A recimo neki
film kad pogledam, sa scenama brutalnih ubistava i silovanja, idem unaokolo i silujem i ubijam (casna rec). Znas sta najvise volim... ponekad nocu, cisto iz zezanja, po periferiji ubadam spricem slucajne prolaznike, ali nista serijski, uostalom to su neki farmaceuti ruralni, nebitni su skroz. Skoro sam sreo kolege Cica Glogovca i Radosa Bajica, akcijase tu po Vranicu.
Noc. Selo Vranic kod Beograda. Godina 2013. Rados jase Cica Glogovca. I tako.

Ljudi definitivno rade na baterije, napajaju ih i prazne. Iste stvari cujes kao sopstvene stavove od 90% ljudi, kao da ih kloniraju negde. Ah, zapravo to i rade na fakultetima, skolama, strankama... jos ih utaknes u RTS ili neki slican DB-ovski pogon i onda je jasan toliki nivo kloniranosti. Sami najsecsce lice na ucesnike rijaliti programa kojih se toliko groze, jedino sto nedostaje jesu kamere koje ce ih pratiti u stopu. Evo priznajem, ja bih gledao povremeno iz puke radoznalosti. Veliki brat, koji im fabrikuje misli, vec postoji. Srbija je iz jednog turbo-nazi-rejverskog, metalni-kais--rodjeni-cale-hoce-da-ga-vodim-u-akciju-rodjaci stanja iz '90-ih, gde je pritom cela zemlja bila geto, presla u drugu sobu gde je veliki brat i dalje prisutan samo je atmosfera 'nako malo lajt. '90-ih smo morali mrzeti Hrvate i "Siptare", a danas farmaceute (ko izda >>> pizda). Devedesetih se Drecun javljao sa Kosova, a danas Amidzic sa farmacije. Cela nacija reprezentacija, dok je za moral zaduzena religija i mu mu duhovnost (ma mislim, sve dok nije voodoo dobro je). Velikog vodju i poglavicu (Karlobag-Virovitica-mekana-usnica) za narednu deceniju-dve vec imamo (hvala DB-u, pravi izbor, odnegovali ste ga od pelena), a znamo i koje pojave u drustvu se moraju mrzeti... ta-ta-ta-ti-ra drugari, ode ja predaleko... dace mi ovi duhovni mnogo minusa ovde, bolje da stanem. Cekaj bolje da prepravim malo... … ... e tako, sad je blaze malo.

Naime, okupio nas DJ Sveti Nikolau skoro. Sedeo sam do svoje tetke koja u jednom momentu pomenu farmaciju, ali ono drugo (sad vec arhaicno) znacecenje: farmacija - drugs (bez seksa i rokenrola). Resih da se nasalim i rekoh "farmacija... to je ovo o farmi". Zacrveni se tetka, maltene kroz zube prozbori: "Ja 'to' ne gledam". "Dobro" rekoh, "nego... farmacija, to je ono o farmi". Pogledam ka sestri, sa kojom je tetka inace pricala, i ponovih "farmacija - nauka o farmi". Sestra obori pogled, namrsti se i usne joj se skupise, izusti: "Pa... ne gledam ja 'to'... zar ti 'to' gledas?". Sad, shvatam ozbiljnost situacije i koliko cu nisko pasti, ali odvazih se i rekoh:"Gledam!". Tetka tu vec nastavi "sta tu da se gleda, djubre najvece, katastrofa..." itd. itd. vec neka ustaljena prica prekog suda i kako je potrebno biti iznad gledanja 'toga'. Ja nekako brzo probah jos jednom da nadjem podrsku od strane zeta koji je sedeo u blizini, sad vec onako sa vidnim osmehom i razvlacim kao da sam iz Novog Sada: "faaaaaaarmacija... nauka o faaaaaaarmi". Medjutim, i on je covek vise cuo tetku nego mene izgleda, doduse krajnje smireno dodade: "to su sve montirane svadje.... vredja inteligenciju coveku...". Tetka jos koju spoji na tu temu, tad su joj vec izrasli rogovi, mozda nije meni bas sve za verovati ali zakleo bih se da je tako bilo. Vidim tu da djavo salu nosi, shvatim da je vreme za stratesko povlacenje, gledam sta ide posle corbe, valjda ce se i tetka malo o'laditi pa ce nesto drugo pricati.

Sad, ja sam neko ko TV bas i ne pali cesto, neretko i po 15-20 dana. Nismo u svadji, vec pored Interneta i radija, zasluzuje visoko 3 mesto. Ovde ne racunam to sto je tv najcesce upaljen za vreme rucka, dorucka i tako toga. Tako da nakupi se satnica za analizu sadrzaja. Gledam i farmaciju, i Miru Adanju, i Olju Beckovic (ta sam vrsta ludaka, mada nikako sve to u istom danu, ne usudjujem se. Zapravo u poslednje vreme namerio sam se da odgledam ovo Jevandjelje po Radosu, da saznam kako je 'to' zapravo bilo. E sad, jedno sam utvrdio tom svojom analizom, a to je da je ostatak TV programa vise onako prolivastog karaktera, dok je farmacija vise tvrda stolica. Problem je znaci do gustine. Zato preporucujem miksovanje, npr. pustis malo Gangulu, a malo Vanju Udovicica. To je onda prava mera. Ili jos bolje sad sa ovim tehnologijama, namontiras pikcr-u-pikcr, gledas farmaciju a u uglu ekrana ti cuci Bosiljcic i razblazuje gustinu.

Lagano nam ovi iz farmacije sve vise proizvode GMO. Sad ce jos malo svu enrgiju da fokusiraju na GMO. GMO ovo, GMO ono, GMO ovo, GMO ono… Odmah znam da nema sanse, ono cega se ovi po Srbiji dohvate da bore protiv, znam odmah da sanse nema. Pomiri se izgubio si bitku protiv Hrvata, Siptara, farmacije, evo odmah ti kazem ne's uspet' ni protiv GMO-a. Pomiri se potomci ce ti imati 3 ruke i 6 sisa. Nije to toliko ni lose ako je zensko. Mislim, trebace joj te ruke, jer to sto svira to su ruke. Ko zna mozda bude imala 3 sise i 6 ruku, ljubi je majka buduci golman rukometne reprezentacije. Drugari ce je zvati - hobotnica.

Dosta brate, hteo sam par recenica ono ispade roman. Ima da sibnem link tetki, bila je dobar triger za pricu. Mada za sledece familijarno okupljanje ima krisom da postavim kamere i da emitujem "Rijaliti tetka". Ne preporucuje se za uzrast ispod 16 godina, jer neko ko jos nije psihicki oformljen gledajuci ovaj rijaliti moze da dobije zelju da ubije nekog farmaceuta. Gud gajs iz RRA bi trebalo da mi zavrse nacionalnu frekvenciju, ocekujem dobar rejting i rekordnu gledanost.
Ee... mislim da tetka ima taktiku... ee... narod sve vidi... ee... verujem da moze da pobedi... ee... ona bi pola para dala u one svrhe... ee... ja joj nista lose iza ledja nisam pricao... ee... videce na JuTjubu kad iz soa izadje.

Sad stvano dosta, s' obzirom da cenim da su jedno 95% posetilaca i korisnika fucking Vukajlije farmacihejteri, ne bih bas da duzim.
Tastatura kompjutera moga. Dugme enter. Brouser marke Hrom. Desni gornji ugao. Crveno dugme X. I tako.