Čarobno mesto gde se i ljubitelji kafanskog života osećaju kao u Diznilendu. Poslednja stanica životne kozije staze ako ste negde gadno promašili skretanje. Neiskusni bi to poredili da sa dnom života, a žilaviji provod tamo nazivaju zulum i veselje.

U profil gostiju spadaju sredovečni vozači autobusa, koji su sa namerom zanoćili u velikom gradu, i njihove dame noći sa masnom kosom, tigrastim dezenom koji se preliva preko struka i jarko crvenim karminom na opušcima slims cigareta. Ostalim gostima, čije rane na duši još uvek zjape od biča lokalnih vetrova i tornada, obavezno fali neki integralni deo tela- ud, red zuba ili oko. Nađe se i pokoji boem u svečanom odelu, sa crvenom ružom na stolu i setom u očima, koji uzaludno čeka svoju nikad prežaljenu ljubav iz studentskih dana i ispija rujna vina, tugaljivo i prezrivo u isto vreme.

Muzika, ako se tako nazvati može, probija bubne opne, puza kroz srednje uho, dolazi do mozga i zagađuje nervne ćelije. Nepovratno. Pevaljka, sa nezaobilaznim šiškama ispod miške i celulitom na nadlakticama, se uvija, rek'o bi čovek svakog časa će da ispljune žabu krastaču što joj se učaurila u grlu, i čita tekst iz neke knjige ručno i brižljivo prepisanih pesama. Pesma po želji petsto dinara, ali dobiješ još dve gratis. Razdragani gosti je oslovljavaju sa "koleginice", tražeći sve pesme koje sadrže naziv reke Drine. Svi su zaboravili svoje brige, makar na jedno veče. Misliće se o tome sutra.

Novajlije i slučajni prolaznici se mogu prepoznati po mladosti, telesnoj kompaktnosti i zbunjenosti. Ovi zbunjeni se najčešće mogu videti u pozi fetusa u nekom ćošku, sa izrazom strave u očima, a oni otporniji su već za nekim stolom zauzeli pozu mislioca, pod naletom udara nekog lošeg vina.

I tako celu noć. Sa svitanjem magija nestaje, a gosti odlaze kućama snuždeni, jer su se ponovo setili ko su i kakva sve sranja treba da prežive sa novim danom.

Muzika koja je nastala u vrijeme sranja ,tako da se nije nista moglo ocekivati drugo osim govana i smrada.Turbo Folk uci uglavnom da je lijepo biti sponzorusa,kurva,kucka.Tako da ne treba da nam je cudno kako se neke djevojke ponasaju.Turbo Folk albumi imaju nazive poput porno filmova.Tako kad neki stranac dodje u CD-Shop prvo moze pomisliti da se radi o nekom filmu za odrasle.

To su dani kao stvoreni za spavanje i odmaranje.Tim danima glasna muzika je zabranjena,sve aktivnosti svedene na minimum i sve sto se tada radi je leskari u krevetu,cita neka knjiga ili gleda neki dobar film.....Nazalost ,sve ovo moze da se radi vikendom,jer radnim danima,nikoga ne zanima ,da li se tebi ili bilo kome spava ili odmara,pogotovo ne sefa u firmi u kojoj radis!

Omiljena disciplina metalaca. Cilj igre je slušati što zajebanije, što brutalnije i što manje poznate metal bendove. U najelitnijim krugovima ovog takmičenja broj ljudi koji su čuli za određeni bend teži ka nuli, a broj decibela koji njihova muzika obično proizovdi teži ka nivou koji probija bubnu opnu. Pri tome, što je nivo takmičenja viši, to se češće u tekstovima pjesama spominju riječi poput Satan, death, apocalypse, blood, kill, murder, dragon, beast, hell, Antichrist, ...

Čovek je, objasnivši prvo sebi, da je zabavan, talentovan, šarmantan i duhovit, uspeo u to da ubedi i široke narodne mase. Njegova ogromna popularnost ne govori toliko o njemu koliko o neizlečivoj retardiranosti ovog naroda. Muzika koju pravi zvuči kao agonija polusilovanog teletabisa. Vrhunac provokativnosti mu je kada nekoj pevaljki postavi pitanje sa koliko godina je izgubila nevinost. Odgovori koje tada dobija mu verovatno deluju šokantno, ali se trudi da to sakrije, što govori dosta o njegovim kompleksima na tu temu. Njegov alter-ego Oskar teško da je zabavan i njegovoj mami.

Da su velikani i revolucionari to im niko ne spori. Da su imali ogroman uticaj na većinu savremenih žanrova, najviše pop, britpop, rok, pop-rok i psihodeliju, - ni to im niko ne spori. Međutim, mnogi im osporavaju "aktuelnu slušljivost", to jest tvrde da je njihova muzika lepa, ali ipak prevaziđena i da se DANAS ne može slušati. Zašto? Neki kažu da "fali instrumenata", drugi da fali jačine, treći kažu da "osete neku prazninu u tome" i kunu se u sve što je novo i što je proizvod savremene tehnologije, nabudženih aranžmana i peglanja zvuka... Ti što tako govore po meni niti su ozbiljno slušali Bitlse nit inače imaju pojma o muzici. Ako su Bitlsi prevaziđeni, onda su prevaziđeni i Mocart, Bah i Betoven.
Dakle cilj mi je upravo da kažem, kako su Bitlsi i dan danas veoma slušljivi i aktuelni. Njihova muzika nije prekićena koječime i nema viška instrumenata, već taman koliko treba. Imali su sjajne aranžmane, radili su nevjerovatne eksperimente, naročito na albumu Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band sa sitarom i još nekim egzotičnim instrumentima i sve te ludosti su se uklapale savršeno i zvučale sjajno. Na početku su bili nastavljači američkog Rock&Roll-a tipa Chuck Berry, Little Richard i sl. a kasnije što su više "bežali" od "komercijale" praveći izlete u eksperimentalni rok, psihodeliju, konceptne albume i sl. to su bili popularniji

Moto, mantra i lajtmotiv dana obilježenog širokim spektrom iritacije i radijalnim neprijateljstvom prema svemu oko sebe; dana koji razvija svoju kolotečinu kao mrežu, kao ljepljivo tijesto, kao bodljikavu žicu oko logora, kao fabulu rasu sa predvidljivim epilogom.

Jesmo li loše sanjali? Nevažno, loše smo se probudili. Na put kojim se rjeđe ide ni danas se ne polazi, kosopadom preko lica i plazma-cvikerima skrivaš pogled svoj da ne gledaš ono što već znaš i da te ne vide stvari koje već isuviše dobro poznaješ, slušalicama ugrađuješ još jednu ciglu u zid koji treba da spriječi prodiranje njihovog svijeta u tvoj, uključuješ muziku za hodanje, muziku za bježanje, kapuljačom upotpunjuješ utisak svima preočitog maskiranja. Pitaš se da li će te prije udariti auto, jer te mrzi okretati se za čitavih 90 stepeni svaki put kad prelaziš ulicu, ili će te uhapsiti zbog te terorističke kostimografije, sa sve kablovima koje vise. Nevažno. Promjene su uvijek dobrodošle.

Kao u stranom gradu, od nepoznatih ti se pričinjavaju poznati, ali sad ne jer ih podsvjesno želiš sresti, nego jer ih svjesno želiš mimoići. Jer ovaj previše poznati grad treba učiniti stranim, ako se već odstraniti ne može. Mimikrija čini svoje, donekle. Prokleto neizbježne olfaktivne senzacije kvare sveukupno odvajanje, ali zvuk je isključen, a pogled ograničeniji nego kod konja s naočnjacima. Ipak, postignuti efekat je potpuno drugačiji. Takav sužen i fokusiran vizus nameće upravo ono izbjegavano: pogled u samog sebe.

I, srušen je napor i cilj čitavog tog autofobičnog dana: kako od sebe pobjeći, kako ne sresti sebe na čitavom tom putu, jer je to uzrok koji sve pokreće ali i posljedica koja se ne može izbjeći. Ono što vidiš je ionako ono što znaš.

Fora iz horora koja se provlači počev od kasnih 70-h. Mirna situacija, mirna, mirna, pa odjedanput nešto iskoči iz mraka/šume/ormana, isprepada glavnog lika i pokuša da isprepada gledaoce. Ali džamp skerovi su praćeni dramatičnom muzikom koja počinje dva minuta pre radnje tako da gledaoci ocekuju iskakanje monstruma. Ako želite da propustite nepotreban stres okrenite glavu na drugu stranu kad započne dramatična muzika

Nacija koja ima patološku potrebu da vlada celim svetom i pri tome ih svi tapšu, zovu oslobodiocima, govore im da su u pravu i da treba da nastave da vladaju - ukratko da im titraju jajca. što Evropejci uglavnom i rade.
Ako niste znali, američki vojnici ginu zbog slobode govora, tako kažu njihovi mediji. Ameriku niko ne mrzi zbog agresivne i licemerne politike, nego zbog "stila života i demokratije". Verovatno se ljudi raznose sa nadom da će ih u raju čekati 40 devica zbog toga što im se ne sviđa muzika Britni Spirs...

Muzika koja nastaje lepljenjem glasova koji su se mogli čuti iz ordinacije doktora Mengelea na full on trens. Sve to je lepo garnirano tekstovima koji nastaju tako što pajdomani-stihoklepci sklepaju prvu glupost koja im padne na pamet, zavaljaju tekst Marini T i sličnoj ekipi za ić pda, pa ih ovi dalje valjaju kao hit u najavi za brda para kojekakvim groteskama čije su vokalne mogućnosti na nivou najpijanije rulje navijača, elokvencija na nivou teletabisa, a kulturna produhovljenost na nivou prosečnog mongolskog ratnika iz XIII veka.

Rečenica koja može mnogo da pomogne da oterate dosadne klince iz komšiluka, ali isto tako može i da vam padne mrak na oči kad je neko uputi vama jer vam se odmah zgadi igrica/film/muzika kad pomislite na "muku" oko nabavljanja diska. Takođe, ukoliko se posle ove rečenice izgovori i "a nemam ni prazan disk kući", vaš protivnik (ili vi) je u nok-autu. Mada, moram priznati da u poslednje vreme flash-memorije polako smanjuju razarajuću snagu ove rečenice...

Osoba koja, po svom sopstvenom mišljenju, ima božanski ukus. Po mišljenju drugih, retardirana osoba. On smatra da sve što njemu valja, treba da bude univerzalno blago i da je Bogom dano da nas, obične smrtnike i paore, on, prosvjetitelj umova naših, poduči o našim pogrešnim ukusima i da nas usmjeri na pravi put. Najčešće se ovakvi primjeri sreću u umjetnosti, a od umjetnosti, najčešće u muzici, od koje je metal izražen po ovom pitanju. Što se metala tiče, elitisti uglavnom slušaju neku vrstu koja se prije može nazvati bukom, nego muzikom.

Pojava vezana prvenstveno za političare, ali i druge golube prevrtače, ljude koji brzo zaborave svoje stavove. Ili bar misle da je ostatak sveta zaboravio njihove izjave.

Predstavnik novog-starog talasa R'N'B muzike,najverovatnije buduci pobratim Milana Stankovica.Koliko je voljen od strane nalozenih maminih i tatinih princeza(naravno pre svega zbog svog sminkerskog izgleda),toliko ga mrze svi ostali.Sto se njegovih pesama tice,od te njegove "silne" lepote,tekst i muzika i ne stignu da se zapaze.Proslavio ga je zenstven glas,koji ce se i dalje istanjivati do njegove 18-e godine,kao i ekstremno isfeminizirani pokreti koji raspaljuju mastu svih onih koji su prihvatili new wave i sto se tice mode i sto se tice umetnosti.

Lik koji je besan na sve ljude oko sebe. Uglavnom fenser, koji slusa muziku koja ide sa tim. Misli da su normalni ljudi svi oni ljudi koji lice na njega i koji imaju isto, pa aj da kazemo i slicno razmisljanje.
Muzika koju on slusa su totalni hitovi, svi koji slusaju nesto drugo - gamad.
Njegov stil oblacenja - normalan, svi koji se drugacije oblace - gamad.
Njegov pogled na svet - normalan, svi koji misle drugacije - gamad.
Cilj u zivotu mu je da pobije gamad i da nauci pameti i normalnom ponasanju... Ustvari je picka.

Budim se u znoju.

Sve ono sam samo sanjao. Osećam se kao kraljevski pingvin koji je upravo proveo dva minuta u mikrotalasnoj na maksimali.

Sve je delovalo stvarno. Nikada nisam jebao, ali mislim da to ovako izgleda, kao u snu koji sam imao. Klub, pičke, muzika, alfa mužijak, piće, droga. Blogerke. Kop. Osam evra po tekstu.

Odlazim da se umijem. Nema vode. Pritiskam dugme na sekretarici. Poruka od Frenkija da dođem u redakciju u Marinkovoj Bari. Brzo oblačim roze jaknu, somotske pantalone i duboke patike na lepljenje. Gledam u novčanik, osam evra. Koji trip. K'o u snu. Do jaja. Kupiću usput Zaza čokoladicu i Rosu. Nabio sam sluške u uši. Pustio sam čuvenu Eltonovu pesmu sekrifajs. Navlačim kapu sa kićankom i spreman sam da krenem. Otvaram vrata, a ispred mene stoji neki klinac.

obrazac ponašanja koji se ispoljava najčešće na đačkim ekskurzijama. Tada se i oni dobri učenici, u koje su se uzdali nastavnici i uprava škole, okuraže i počnu da prave svakakve pizdarije.
Inače tu su mnogi prekršaji iz oblasti saobraćaja ( prelaženje van pešačkog, prelazak na crveno), remećenja javnog reda i mira (dovikivanje po ulicama, glasna muzika - na šta su ostali alergični,a nisu ništa bolji od nas), pa i onih iz domena krivičnog zakona kao što su krađe itd.

Nekada, kada je u bilo kojoj grupaciji muzika bila glavno obeležje u srednjim školama ste mogli naići na metalce, pankere, dizelaše itd (da ne nabrajam, svi znamo gradivo..). Ali sada kada se muzika deli samo na tbc-tbc (tehno), dubz-dubz(house), AaAaAa:trileri:(turbo folk), UuUuuu:zavijanje:(pop) došla je nova era, era kompjutera i intereta, te se samim tim ta podela glasi: n00b, pro i 1337.
n00b - E pa takvog svi znamo... To je onaj koji liči na šterbera ali nije štreber, liči na dizelaša ali nije dizelaš, ima 30kg manjka (ako je muško) i zajebava ga ko kako stigne. Ne, nije to odeljenska maskota, to je jadno 13 prase.
pro - To su tkz fenseri, popularni ziljavci škole. Oni su ti koji poseduju (pwneduju) gore navedene n00b-ove. Nikuda ne idu bez naočara za sunce, izgledaju "opasno". Imaju "iskustva" u svemu, ili bar oni tako misle, zauzimaju svaki mogući stub, zid, radijator, ne bi li razmenjivali pljuvačku - pro(fesionalac) i pro(fesionalka).
1337 - Odnosno elita škole su oni koji jedva čekaju da se sklone odatle, pođu na fax i počnu da "žive život" jer u zidinama ustanove zvane srednja škola (koja njima više liči na vrtić) to ne mogu. Mogu se prepoznati po tome što tolerišu ostale tipove učenika, ali se druže samo međusobno i hodnicima koračaju podignutim nosem do plafona. Ne, to nisu snobovi, oni su elita jelte.

Šeta neki metroseksualac ulicom negde u Evropi i naidje na loptu. Krene da je pika jedan, dva, preko glave, krece neka apbit muzika, kez, i petom je šutne do negde u Britaniji. Tamo neki klinac dočekuje tu loptu, koja je morala da ide brzinom asteroida koji upravo planira da napravi novi Džurasik ivent izumiranja na zemlji, direkt na grudi, kolenom gore, op glavom, lopta u Kini. Tamo tri nasmejana kineza primaju loptu, dodaju se, jedan podigne, drugi kungfu volej, bam, lopta pada u favelu, samba, guzate brazilke, jedna dupetom udari loptu, direkt do afričkog deteta koje u nekoj pustari sa svojim drugarom prima tu loptu pa ga malo dribla, pa kao saću neću, dok mu na kraju neki afrički a-la Arkan vorlord iza kamere kaže šutiraj to da ne palim ovaj kalašnjikov. Lopta preleće opet zemlju i završava negde u Australiji ili Novom Zelandu jebem li ga, isto je sranje, neka tetka prima tu loptu i šutne je do Arapa koji u svojim haljinicama nesto pokušavaju po pesku da dižu prašinu i onda lopta vuuuuuuuuuuuuu odleti negde u svemir FIFE, kurci, palci, eksplozije efekti, muzika pravi grand finale, brrrrrr, multi-kulti svi smo jedno fudbal nas sjedinjava, nema rasizma, nema korupcije, nema ratova, svi se volimo, pušite kurac, kupujte Najke.

Rečenica kojom se opravdava jedan od vatrenih govornika da prekine raspravu u kojoj nema dovoljno argumenata da svoje mišljenje potkrepi.