Random opcija puštanja muzike. Koristimo je kada želimo da malo "izmešamo" pesme koje ćemo slušati. U većini slučajeva, desi se da krene pesma koja nas pogađa, koja opisuje naša osećanja u baš tom trenutku. Tako da se zapitamo, kako radi shuflle? Kako zna baš koju pesmu da pusti?

Odgovor se više tiče naše psihe nego algoritma po kom radi.

Mi u našem playeru imamo muziku koju i inače slušamo, koju volimo i koja nam nešto znači. Sva ta muzika već predstavlja naša osećanja. Tako da kada krene pesma "koja pogađa", nije za to zaslužna mašina koja je reprodukuje. Zaslužni smo mi koji smo tu pesmu i stavili na playlistu.

Utučeno posmatraš sve te nasmejane face. Svi su veseli. Svi igraju. Ali ne i ti. Pričaju. Mašu rukama ozarenih lica, koketiraju i grle se. Ali ne i ti. Ti sediš sam. Jedu, piju, nazdravljaju i prosipaju. Ali ne i ti. Tebi je muka. Ne od pića, jer ne možeš da piješ. Ne od hrane, jer nisi gladan. Muzika. Izdajnički poznata.

Vidi ih, kao da nikome od njih tuga nikada nije, pod okriljem mraka, svratila u sobu. Dobro, nisu oni krivi što je život kurva. Ili ona. Što si joj nervoznim, znojavim šakama ponudio srce, a ona ga mahinalno stavila u džep, zaboravila i oprala u veš mašini. A sada, kada je bledo i isprano, niko ga više neće prihvatiti.

I razmišljaš, kroz maglu se sećaš svih trenutaka provedenih sa njom, dok atmosfera oko tebe polako usporava, jenjava, percepcija pokreta ti u tom trenutku nije jača strana, ljudi postaju zamućeni, a muzika slabi. Bum, bum bum. Samo taj potmuli osećaj. Bum, bum bum. Scene ti se ređaju u glavi, ta išarana klupica I kišno jutro; grudi nadimaju, zašto sam ikada ušao u onaj kafić?; a uši bubnje. Bum, bum bum. Sve je izmešano, boje, zvuci i… bum bum... Hoćeš kući, ali moraš da ispoštuješ društvo. Zašto si u prvi mah i krenuo? Znao si da će biti ovako. “Mi ćemo te oraspoložiti, hajde”. Gorka grimasa prelama se izmučenim licem. Zašto nisi stukao dva bromića i legao da spavaš? Zašto?

I onda, u toj rasparanoj stvarnosti kada se mešaju san I java, onda ulazi ONA. Ne znaš ni kako si je primetio među tom masom koja se kao u lošem tinejdžerskom filmu razdvojila da prođe glavna glumica. Ne znaš ni ko je, ni zašto ne možeš da skineš pogled, ali znaš… Znaš da je zasijala, da su ljudi oko tebe ubrzali, da je bubnjanje prestalo, i da ti se na licu ocrtao blagi osmeh. Grč koji se odavno nije stvorio. Znaš da je zastala na sred podijuma, kao da iščekuje nešto. Ili nekog. I svi dobronamerni saveti tvojih prijatelja ti odjednom naviru u glavu: "Napij se budalo, jebeš žene, sve su to kurve", "Izađi iz kuće malo, na vazduh, prošetaj sa društvom", "Ne brini ništa, naići će druga, videćeš". Ne brini ništa, naići će druga, videćeš...

Secivene za megaface. Grana umetnosti čiji su glavni motivi "ona me je ostavila" i "on se prca s drugom".
Zasnovana je na pretpostavci da ljudi slušaju muziku i izlaze da bi se skenjali uz kvaziljubavnu kanalizaciju.
Moram da priznam, nisu se mnogo zajebali jer, kao i uvek, većina diktira kvalitet.

Faza pijanstva gde pijanica oponaša prosečnog engleskog "gospodina".

...jedino šta nedostaje je frak...faza u kojoj u unutrašnjosti lobanjske šupljine ili se čuje neka tiha muzika(Mussorgsky-Pictures At An A Exibition) ili je potpuna tišina....stanje poznato i kao pijanski "Zen"...u Zapadnoj varijanti...

Prsa su izbačena napred, stomak blago uvučen(ako je to moguće), leđa ispravljena, pogled ispred sebe, blago podignuta brada na gore, ruke sklopljene u krilu(ako sedi), jedna preko druge, nema naglih pokreta, noge su jedna do druge i kolena savijena pod uglom od devedeset stepeni....s' vremena na vreme "gospodin" ukloni poneku mrvicu sa svojih pantalona sporim "odmerenim" pokretima, popravlja neravnine na "odelu" i naravno ne odaje ni jedne neprimerene emocije....samo :trep: :trep: ...pogled ispred sebe...i Musorski...

Na svadbi si tvog bliskog rođaka. Već je veče. Umoran si i gladan. Halapljivo navaljuješ na tek posluženu večeru i vino. Pomalo te hvata. Odlažeš viljušku i nazdravljaš svatovima za stolom.

U tom trenutku muzika staje. Domaćin najavljuje da su stigli prijatelji. Mladin brat predvodi kolonu na čijem začelju gordo koračaju one. Prije! U blještavim toaletama sa dubokim dekolteom i previše šminke, sprovode ih do njihovog stola ispred čela. Imaju crvenu ružu kao znak raspoznavanja i razlikovanja od svatova.

Lijepi naši običaji! Kako se neki predak sa razvijenom trsiteljskom taktikom fino sjetio da prije odvoji od mase sa tom ružom! Tačno znaš da nećeš nagaziti na rodicu koju u životu nisi vidio. Pa, još pozicija cvijeta... Ako je na lijevoj strani, odabrani primjerak je spreman za odstrel jer si siguran da nema muža koji će ti, naoružan i opasan, pred svima ispucati koljena.

Već si odabrao. Iskusan si ti, nisi krenuo u svatove bez... kravate. Crnooka, crnokosa. K'o od brda odvaljena bejbe. Gleda te prodornim pogledom. Jeste da voliš žgoljave, ali se ne možeš sjetiti kad si zadnji put pocjepao nešto mesnato. Jeste malo jača, al' i ti si momčina.

Kako je odvojiti? Lako! Najlakše! U tome je draž. Sama imenica "prija" izgovorena u vokativu završava pola posla. Šta pola? 3/4! Daje neki osjećaj bliskosti, kao da se znate godinama, kao da niste potpuni stranci. Samo čekaš da krene muzika za prijatelje.

Sa zvučnika kreće "Prijo moja kako ćemo? Prijatelju - lako ćemo!" Kao šilo se probijaš kroz masu i hvataš u kolo do nje. "Prija priku zvala na pariku..." Širok osmjeh i nekoliko duhovitih opaski... Jedan stiskavac sa njom, pa opet u kolo i stidljivo pristaje da izađe u toplo ljetnje veče sa tobom.

Naucno-fantasticna emisija koja se vrti na RTL televiziji veoma slozene tematike u kojoj seoski "momci" traze trebe za zenidbe,na prvi pogled sve izgleda kao jedan porno uradak.

Kol'ko pare trebam da dam?

Kafanske pjesme koje se pretežno puštaju u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim časovima. Obično se sastoje od tri strofe i refrena, a kao najznačajni predstavnici ističu se Toma Zdravković, Sava Radusinović, Tozovac i drugi. Svaka od ovih pjesama pogađa pravo u srce i iziskuje zvanje ture za sto, u nekim slučajevima i za cijelu kafanu.

Prevozno sredstvo prosecnog "batice" koji drzi do "bratskog ugleda"!

Ustanove za usavrsavanje primitivzma i obavezna za sve poklonike PINK-a i DM SAT-a.Na nima se pustaju ,uglavnom,horor-narodnjaci,za koje normalan covek u vecini slucajeva nije cuo.
Ipak ,vlasnici splavova imaju problema,jer stalno moraju da edukuju nove primitivce,a imaju jaku konkurenciju u lokalima u Batajnici,Novoj i Staroj Pazovi i Indjiji,koji im preotimaju musterije.
Splavovi su i rasadnik polnih bolesti,koje se najlakse dobijaju preko ziljavusa,koje nisu cule za kurton,ali zato znaju sve o Ceci,Dari Bubamari....

Nebitno šta slušamo, folk, turbofolk, rok, metal, haus,...svi mi imamo Elvis momente. Kada čujemo pjesme tipa "Jailhouse rock" ili "I feel good" pretvaramo se u drugu ličnost, za onu koju nismo ni znali da postoji...

Kaze se kada je neko uradio nesto beznacajno i nebitno ili je pomislio da je tim cinom ispao "frajer" ili postigao nesto cime treba da mu se divimo, a mi zelimo da odamo postovanje njegovom postignucu.

Često nema pretećih jutarnjih signala (nestanka struje ili vode, "nečujnog" alarma i sl.) već odjednom, bez ikakvog razloga, sve krene nizbrdo: virus slupa najvažnije fajlove u kompu, odlično urađen posao u finišu dobija katastrofalan tok, deca javljaju da je "zicer dobra ocena" proizvela "zicer keca", pauk odnosi auto, najavljuju se nekakvi moroni koje valja gostiti celo veče, važan dogovor (love vredan) propada i slično.

Lek protiv čudnog dana : mir.
Postizanje smiraja duše uz neki sitan detalj (npr: neskica, moja fotelja, moja muzika, moje parče neba kroz moje prozore) gde je najvažnije da čovek ima nešto svoje. Ako to nije trenutno moguće pozvati i pronaći srodnu dušu i nazvati je telefonom jer je dovoljno čuti prijatelja.

Čudan dan postaje čudno sećanje.

0-12 godina:
Slusa se ono sto i roditelji,znaci teski narodnjaci,od Sabana do Stoje.Bez obzira na to,ne izostaje divljenje pesmama Yu grupe i Night shifta koje ponekad sretnemo na TV-u.
12 godina:
Ortak donosi prvi cd pun muzike koji se presnimava na komp,prvi put se cuju zvuci Pepersa,Metalike,Nicklebacka,tu se zadenuo i spot za pesmu Nemo od Nightwisha,masturbacija na pevacicu je svakodnevna a narodnjaci se sve vise zapostavljaju.
14 godina:
Na trecem kanalu je vidjen spot za pesmu Mein tail od Rammsteina.Moli se ortak da ukrade oceve cd-ove koje je doneo iz Nemacke.cd-ovi Rammsteina zadovoljavaju muzicke apetite u narednih godinu dana.Narodnjaci vise ne postoje,stavise,kada se negde cuje njihovo zavijanje,obavezno pocinje pljuvanje tekstova pred roditeljima.
15 godina:
System of a down je tako kul,njihova borba protiv Amerike i sve to.A ni onaj Bling Guardian nije los,njihova muzika se taman poklopila sa pocetkom masivnog lozenja na Gospodara prstenova.Javlja se zelja za izlascima i pronalazenjem muzickih istomisljenika.Dozivljaj izlaska se svodi na klosarenje pod nadvoznjakom uz pusten Linkin Park na telefonu.Na pitanje sta se slusa dobija se odgovor "Metal".
16 godina:
Dobija se net,otkriva se blek metal,lozenje na Sargata iz DB-a je jace od veroispovesti,preko lime wire-a se skida i kurta i murta,od In flamesa do Tool-a.Tool se ne cini kao preterano dobar bend.
17 godina:
Tool je najbolji bend ikad!Oni svojim rifovima prozimaju u sustinu zivota.Najbolji su,Mejnard je tako kul,postavlja se pitanje kako se pre Tool-a mogla slusati bilo kakva druga "nezrela" muzika.Niodakle javlja se cudna zelja za slusanjem starih narodnjaka koja se ignorise koliko je god to moguce.
18 godina:
Socijalna interakcija sa fenserima je sve veca.Tool se i dalje slusa ali u glavu ulaze i hitovi sa splavova gde se izlazi.Drustvo s kojim se nekad klosarilo sa dvolitrom pod nadvoznjakom se maksimalno zapostavlja.
19 godina:
Skupljaju se pare za sledeci petak kada gostuje Dzenan Loncarevic.Kada neko pita za muzicki ukus izjasnjava se sa "od svega pomalo".

A može i ovako. Kad si bio mali, umro Tito, puštali klasiku na svim stanicama, a ti se oduševio saznavši koliko divna muzika može da bude. (Po tome ćeš se sećati Titove smrti sa zahvalnošću, do kraja života). Kad je prošlo doba žalosti, ti pokušavao da šteluješ dugme na radiju na stanice sa klasikom, a tvoji matorci prebacivali, ne mogavši da podnesu "škripanje i drndanje". Onda počeo da slušaš domaći rok, dok te opet matorci nisu ubedili da u pesmi "Nemoj da ideš mojom ulicom" ne postoji ništa plemenito i lepo, već da je to uvod u obračun uličnih bandi. Zatim... Uh, indoktrinacija donetim kasetama Lepe Brene i Vesne Zmijanac... Na sreću, tu negde iskoči Zabranjeno Pušenje i EKV i Idoli... Put do panka beše kratak... A ostalo je već istorija...

Za nerad,nedisciplinu,nekulturu,neobrazovanost(a i ne uci im se),povrsnost,gramzivost,razmazenost,alavost,bahatost mamini i tatini sinovi dobijaju besna kola i druge skupe igrackice kao nagradu za svoja "dela".Misle da su nesto posebno po tome sto to sve imaju i vole da bodu oci.Oni dobijaju kola iako nisu ni polozili vozacki i pojma nemaju nista o saobracaju.A sto je jos gore iz takvih kola uvek se cuje sundofolk muzika od koje te usi zabole!A kad ta kola negde slupaju obicno im se sutradan kupuju nova i ciklus se ponavlja.
Takve osobe nemaju nikakve principe u zivotu i misle da se sve moze kupiti novcem!
Nova kola su nova kola,a epitet besna dobijaju kad se u njima nadje mamin i tatin sin

Noćna ptica, kralj klubova, po mogućnosti švalerčina, onaj koji ima ogroman bol u kurcu za sve što se oko njega dešava, koji uživa u životu kakav god da je. Živi od danas do sjutra, nema budućnost i mala je verovatnoća da će je ikad imati. Idol mladih generacija koje žele da žive brzo, a klošar i ološ u očima starijih ljudi. Oko njega žene raznih kalibara, loša vina, polomljene čaše, pjesma i muzika, dim i blud koji se može osjetiti u vazduhu. Mi obični ljudi možemo da ga gledamo sa zgražavanjem, da bežimo od njega jer loše utiče na okolinu, ali njega za sve to boli kurac, onako od srca. On živi svoj život, ne preza ni od čega. Smatramo ga ludim, ali mu ipak, potajno, zavidimo.

Ovo je izjava koja se veoma često može čuti od svih onih osoba koje nisu dovoljno elokventne i u stanju da objasne drugima da su prizemni,ograniceni i da ih treba izbegavati kao kugu.
Šta to uopšte vole mladi?
Mladi vole ono sto im smišljaju timovi matoraca po različitim kompanijama i to im plasiraju kao nešto novo i originalno!
To ide toliko daleko ,da čak i u glupim tinejdz serijama i filmovima ,glume likovi od 25-30 godina,proizvode za tinedzerke dizajniraju tetke preko 40 godina i slušaju muziku koju produciraju likovi koji nisu uspeli da ostvare karijeru šezdesetih i sedamdesetih godina,kada je muzika vredela i zato su odlučili da se osvete čovečanstvu i zato guraju različite pederčiće i kurve na male ekrane i prave idole mladih od njih!

Pomisliš kad odeš na neko mesto koje je nekada bilo skroz dojajno, oaza za dušu i telo, mesto gde su se okupljali fini ljudi, dobrog ukusa i još boljeg smisla za humor, uvek raspoloženi, željni dobre šale, mesto gde se cenila i dobra muzika i pametan dijalog.
Vidiš da ih je u nekom trenutku, u nekoj invaziji koju nisi ni primetio, gomila klinčadije potisnula u drugi plan sa svojim nedotupavim razmišljanjima, zezanje se svelo na napušavanje, piči sranje sa granda, glavna tema je farma, ekrem, djus, fejs...
Možeš da se trudiš koliko hoćeš, i ti i još neki, da im u njihove male, zakržljale mozgove utuviš da je taj fazon prepričan milion puta, bolje i lepše, da je degutantno pričati o jebenom djusu, o smrdljivom fejsu, o šabanskom grandu, da to što šatro ismevaju ustvari pokazuje da su u tome, da to prate, da su im te teme vrhunac zabave, ili da pobegneš odatle i nađeš neko drugo mesto.

ram-pam-pam
U životu ste čuli samo jednu rok ili metal pjesmu? Šansa da je to pjesma iz naslova je veća nego da se u sljedećem spotu Mileta Kitića pojavi žemska u bikiniju koja u krupnom kadru izigrava mješalicu za malter.

ram-pam-pam-pam
Upali ste na gajbu kod ortaka koji svira džitru i on je odlučio da vas nauči da odsvirate nešto. Ako to nije bila ova pjesma onda vaš ortak nema pojma da svira džitru ili vi ne znate razliku između džitre i tamburice.

ram-pam-pam
Imate deset sekundi da se sjetite jednog rifa? Zapravo ne treba vam toliko, već poslije samo par sekundi počinjete da hedbengujete u ritmu muzike dima na vodi.

ram-pam
Jebali ste neku metaličarku dok je u pozadini pičila neka muzika. Mogu da se kladim da je... Ustvari, Vukajlijaši ne jebu.