Су песме при којима се целокупна родбина, кумови и породица окупе, загрле се и тако се клате. Када дође рефрен, обично сви подигну руке, погледају у плафон, насмеју се, погледају у слављеника и наставе да се клате.

Ime kompilacije pune virusa.

Kretenski nacin od strane fensera - pozera - konzervativaca da ukazu ljudima na prisustvo "satanizma u rock muzici", iako cesto to sto cujete nema apsolutno nikakve veze sa onim sto se zaista cuje.

Neretko status svake 'fenserke-bez-imalo-mozga' na facebook-u. A ostale 'fenserke - slihtare' joj bacaju komentare i lajkove.

Ono šta kucamo na youtubu kada nas internet jebe. Opšte je poznato da bez spota uglavnom nema kočnja pesmi. Koristi se uglavnom kod ljudi koji nemaju da priušte sebi brži internet.

To je vrsta "muzike" koju pevaju i izvode "pevaci",uglavnom iz Bosne ,koja je namenjena samo njima i samo je oni razumeju.Normalan covek,sa minimumom sluha i ukusa,cak i ako se potrudi,tesko da moze da mu se dopadne.Ta "muzika "podseca na riku medveda ,kojima su muda upala u kljuse,a i pevaci lice na medjede!
Na skupovima gde se slusa ova rika ,se pije rakija u neverovatnim kolicinama i verovatno je to razlog sto iko to moze da slusa...

Srpski power metal. Mladi argonauti ih shvataju kao poziv na svijetli boj protiv osvajačkih izloga sa er ljaks patikama i zastava Južnog Džigistana kojima podlažu šporet da se ogriju pre no što krenu u pohod na ambasadu Tanzanije. Izazivaju jak osećaj rodoljublja koje se manifestuje šuškavim trenerkama i dizanjem tri prsta u vazduh. Teme su svakojake ali ovi trve kvlt poštovaoci četničije što je slušaju pošto staramajka Ceca završi znaju da se ispod svega toga krije bojni poklič rata protiv svega što nije nebeski narod ratifikovao.

Бљунтава и иритирајућа појава код домаћих бендова. Ако је р'н'р пропао, ово је доказ да се и металу лоше пише.

Исто.
Потпуно исто.
Као једнојајчани близанци. Досадно и једнолично.
Пустиш албум, и мислиш да је то једна песма од 48 минута....а следећи албум је обрада те песме, и тако 30 година...
Предвидиво...у сваком моменту знаш шта ће се десити. Ниси сигуран да ли је песма почела или се завршава.
Колотечина.
Кад ти дође другар коме је омиљени албум Докјумент ти му пустиш Мурмур и он њишући се понавља како је то ремек дело.
Свеједно му је...то је Р.Е.М. погоде ту жицу и буде му лепо.
Боле га патка што су им албуми ко са покретне траке...иста емоција, иста музика, исти текстови...
Фино ти је.
Ко поред камина у јануару.
Спокојан си.

Ovaj stil je zastupljen kod mnogih pop pevačica.Naime to čudo koje zovu pevaljka počne da zavija kao da je stvarno neko krči dok ona to peva.

Ustanes ujutru, slucajno cujes neku numeru Miroslava Ilica ili Sako Polumente i posle pevas istu celi dan...a iz srca stvarno ne zelis !

Било седамсто тридесет девет бијелих лабудова. Онда први лабуд полети. Затим други лабуд полети. Затим трећи лабуд полети. Затим четврти лабуд полети. Затим пети лабуд полети.Затим шести лабуд полети. Затим седми лабуд полети.Затим осми лабуд полети. Затим девети лабуд полети.Затим десети лабуд полети. Затим једанаести лабуд полети.Затим дванаести лабуд полети. Затим тринаести лабуд полети.Затим четрнаести лабуд полети. Затим петнаести лабуд полети.Затим шеснаести лабуд полети. Затим седамнаести лабуд полети.Затим осамнаести лабуд полети. Затим деветнаести лабуд полети.Затим двадесети лабуд полети. Затим двадесетпрви лабуд полети.Затим двадесетдруги лабуд полети. Затим двадесеттрећи лабуд полети...затим седамстотридесетдевети лабуд полети. Али то нису били лабудови, већ то бијеше снијег на двадесет врхова планина. Затим се снијег на првој планини отопи. Затим се снијег на другој планини отопи.Затим се снијег на трећој планини отопи... Затим се снијег на двадесетој планини отопи. Али то није био снијег, већ су то били облаци. То су била милионпетстошездесетхиљадатристаосамдесетдва облака. Итд. итд.

Судећи по мачо типовима јасна констатација да је оговарани тип застранио/феминизиран или је у најбољем случају особа коју треба избегавати.

Obavezna stvar na svakoj slici napupele omladinke koja se okaci na fejzbuk! Time se pokazuje emotivno rastrojstvo,poruka ljubomornim ljudima,poruka nekom fejzbuk smekeru itd... Kod normalnih ljudi izaziva smeh,sazaljenje a poneki monitor bude i pljunut.

Ovde pevač pati za nekom savrsenom devojkom koja ga je mnogo volela i koja mu je srce celo dala. Sa dva srca ga je ljubila, u krevetu mu se cela predala.
Ali, jebiga, on ju je prevario jer je bio švalerčina, kako i sam priznaje... nesvestan greške koju čini.
Posle sedme, osme ribe- taj jedan vikend mu je bio dovoljan da shvati šta je izgubio.
I dok on tako pati, i traži utehu u horizontalnim i vertikalnim usnama bezbroj devojaka koje su, usput, mnogo lepše od nje, sećanje na pravu ljubav ga ubija. Dok on tako menja jedanaestu ili koju bese, ne zna tačno jer je od muke prestao da broji, oči njegove (ne)sudjene mu nedaju mira.
Sve te strastvene ribe koje su mu se cele predale, dušu dale, samo su mu krevet grejale i kredu trošile. Ne znače mu ni pola koliko samo jedan zagrljaj svoje jedine ljubavi, koja je sada, kako se priča, srećna sa drugim... Eh...

Kada se plase da se njihovo "umetnicko delo" nece bas primiti kod sirih narodnih masa, autori ne prezaju od toga da pesmu odrade u pola-pola fazonu, pola na nekom mega-giga jeziku (engleski, francuski, spanski), a drugu polovinu na seljackom, maternjem. Ako to ne urade, onda moraju imati, makar u refrenu ako nista drugo, 3+ stranih reci.
To je tako urbano...

Ukoliko vam se pesma neverovatno dopada, a pri tome ima dobar takt i ritam, pokušavaćete da taj ritam ispratite koracima, a da drugi prolaznici ne skontaju šta u stvari radite. Isto tako, ukoliko znate reči, naravno, pevaćete je, ali onako pritajeno, da ne pomisle da ste ludi.

Најбоље песме које су мелем за душу. Ето ја никад нисам видео да неко ко слуша такве песме, прави нека срања, јер оне смирују Човека. А не ко неки други видови музике (нпр рок буди животињу у човеку, џез ствара осећај бунтовништва и потребе за осветом, класична осећај отпадништва). И онда човек мало попије, ал не толико да прави проблеме, већ мало, оно чисто из мерака. Сигурно би ми били бољи народ кад би нам пуштали неку мераклијуску песму уместо химне на утакмицама. Онда, би народ обузела она фина осећања, баш она која се јављају кад чујеш мераклијску песму тако да не би звиждали туђој химни нити би Хрвате звали усташама, Македонце чокалијама и тд.
А и у некој међународној организацији кад би наше мераклијске песме чули, схватили би да ми нисмо ратоборан, већ крајње мирољубив народ.

Sleng u umetnosti.

Песме које су обележиле крај веселих деведесетих и почетак још веселијег 21. века. Ове песме су углавном биле у извођењу репера и хип-хопера, најчешће група из Београда, који су саосећали са народом и слали поруку истом да је режим лош, да је живот и систем вредности још гори, да смо у курцу и да нам треба спас. Ове групе су махом имале и подршку најпознатијег независног и слободарског медија, тако да су увек имали добар одјек у јавности. Међу њима је предњачио Београдски Синдикат, а песме и поруке су већини познате.
Данас, међутим, да ли због тога што нам тече мед и млеко, што смо на корак од ЕУ, што живимо у правној држави где нема криминала, а још мање корупције, оваквих или сличних група нема. Поред Наполеона, Добермена, Шонета и Неше и сличних, који представљају нуспроизвод овог нашег интегрисања у цивилазицију, можда једину наду за оздрављење анти-владине реп сцене представља: