Исто.
Потпуно исто.
Као једнојајчани близанци. Досадно и једнолично.
Пустиш албум, и мислиш да је то једна песма од 48 минута....а следећи албум је обрада те песме, и тако 30 година...
Предвидиво...у сваком моменту знаш шта ће се десити. Ниси сигуран да ли је песма почела или се завршава.
Колотечина.
Кад ти дође другар коме је омиљени албум Докјумент ти му пустиш Мурмур и он њишући се понавља како је то ремек дело.
Свеједно му је...то је Р.Е.М. погоде ту жицу и буде му лепо.
Боле га патка што су им албуми ко са покретне траке...иста емоција, иста музика, исти текстови...
Фино ти је.
Ко поред камина у јануару.
Спокојан си.
-Е матори, ео доносо сам пиво...
-До јаја, таман на време за текму.
-Уф, уф...типујем на Свонси.
-Ма какви деље то Манча лагано.
-Него...ша ти? како си?
-До јаја...ти?
-Оно....
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
kao Avaks i Hibrid...
nije baš tako -
тај рад...лагано...ко да си на једрењу. пијеш пиву и гледаш у сунце, и боле те паткица :Д
Oj kaname ne vidoh te trista godina.
мало сам одморио....лето, лудило. сад чим је време за књигу, ја добијем инспирацију за све остало :Д