Opis veoma promiskuetne devojke, koju nije opštio samo onaj ko je kasnio na bus, koja je ultra kul splavarka, i koja direktno sa splava dolazi kod tebe u stan da spava... Tako je i, razume se, dobila uslovni refleks dizanja nogu prvom prilikom, čim vidi muško u blizini...
:Dijalog ortaka, posle neprespavane noći, i teranja konja iz plićaka:
Ja: Torima, šta bi sa onom plavušom od sinoć?! Jesi joj pokazao preldžiju u duši?!
Raća: Ma jok, kamo lepe sreće, ja kretoh, salećem 'vamo tamo, a ona pijana, samo se cereka, i šta ću, otpratim je kući...
Ja: Jesi ti lud? Ma ona diže noge i kad piša, na moje oči te pitala da prespava kod tebe, da ne ide pijana kući...pa ti se garant usrao, k'o DS pred izbore, stvarno si picopevac...eh, a mala bila pravi medenjak...
Rečenica koja se izgovara kada najbolji ortak počne da baroniše i kada dodje do granice kada više i nije zanimljivo da laže. Inače fora je proistekla od reklame za jugopol sok pod nazivom Pehar
E brate ulazim ja gajbi onako smrdljiv sa fudbala kada čujem zvono a ono na vratima ona mala Maja što živi dve ulice ispod mene i što je išla samnom u srednju i odma me sa vrata zgrabi i krene da me ljubi.....
eee brate ne seri molim te...
Ma svega mi likuša mi rekla kao da se još od prvog dana srednje loži na mene i kako nikada nije smela da mi pridje ali sad je smogla snage i ja je gledam brate i dogovorim se sa njom da se nadjemo kod konja
Brate ... Brate bravo stvarno si zaslužio pehar za ovo baronisanje
Pojesti govna. Izraz kojim čovek pokazuje kajanje zbog neke odluke.
Tetka: Sine tetkin, šta ima u školi?
Nećak: Ma, popušio sam kurac što sam je upisiv'o, mog'o sam da živim od kladže i bol'o bi me kurac, ladovina...
Ćale: Pička ti materina bezobrazna, je l' se tako razgovara sa tetkom!? Murš u sobu i uči to poznavanje društva da te ne bi' sad izvoštio ovde ko konja, govno jedno malo!
______________________________________________________________________
-Draga, kako je bilo na razgovoru za posao, ima li neke šanse?
-Popušila sam kurac...
-Neka, ne sekiraj se, naći ćeš već nešto u struci. Sigurno nekome trebaju diplomirani istoričari umetnosti.
-Primili su me, debilu, popušila sam kurac šefu. Od sutra počinjem da radim! :kez:Epilog: jedna brakorazvodna parnica, tužba za nanesene telesne povrede, desetak izbijenih zuba i par slomljenih rebara.
Ustaneš, umiješ se, upališ komp, uđeš na fejs, vidiš nema ništa, uđeš na mejl, vidiš tamo gomila sranja s linkedina ili sličnih servisa, pređeš preko svih bukmarkova, vidiš da ti ne bi došao Brondbi (jer si odavno prestao da se kladiš na njih i na Lacio) i onda uđeš na Vuku.
Uzmeš cigar, vidiš da su odabrane defke iste kao i juče. Zapališ cigar, prelistaš najnovije defke, iznerviraš se zato što cigareta nije ni do pola dogorjela a nema više najnovijih.
Odeš na postere, iz dosade, usereš se od politike i kuneš Kaizena što nisi mod i što modovi ne brišu postere koji veze s humorom nemaju, o gramatici i da ne govorimo.
Baciš pogled na forum i vidiš da se ni tamo ništa zanimljivo ne dešava, sem prepucavanja na koja si odavno navikao i otvaranja novih suludih tema koje ne zažive ni dvajs' sekundi otkad su otvorene. Eventualno neko proklinje dan kad je Kosmo umodovana.
Jeej, veselo se prebaciš na reakcije i vidiš da ih Kaizen još nije opravio, miran si, kul si, postavićeš nekad svoje briljantne ideje u bliskoj budućnosti, opraviće to Kaizen, biće.
Odeš na čet, naravno, žive duše nigdje a ako i ima koga, pominju Zvonke Konja Bogdana, lole ili nešto slično što te uopšte ne zanima i gdje ne vidiš mogućnost normalne komunikacije ma koliko normalna ili pak nenormalna pitanja da postaviš.
Pokušaj da bilo šta napišeš završava se bezuspješno, jer inspiracija za pisanje ne dolazi skoro pa nikad, a ako kreneš šta zapravo i da pišeš, neko je to već jako dobro odradio prije tebe.
Pokušaj da napraviš smislen poster završava se gušenjem istog od strane Vrtlara, na kog nisi toliko kivan jer realno, lik izbaci solidan poster odnekud ponekad, ili ga uguše slike omiljenih nam političkih ili estradnih zvijezda, te komentara tipa "Majku im svima jebem, evo tebi plus što ih mrziš". Jeej, još govana u popularnim, zar su posterdžije stvarno postale tako maloumne, ej?
Pokušaj da napraviš reakcije dovodi do proklinjanja Kaizena.
Onda ugasiš brauzer preko kog gledaš Vuku, razmisliš dobro šta je i kako je, dovršio si već sedmu cigaretu i skontaš "Jebote, ladno mogu da stignem da spremim Teoriju betonskih konstrukcija i upišem kurs arheologije. Možda ril lajf i nije tako loš."
Rečenica koja služi da bi se na sarkastičan način okarakterisao neki član kolektiva koji ne radi ništa po ceo bogovetni dan, a dozvolu za tako nešto ima od viših instanci, te zbog toga neki drugi ljudi moraju da zapnu i odrade i svoj i njegov posao.
Jebeni parazit i lenčuga, koju bi najradije udavio golim rukama, ali nisi u mogućnosti za tako nešto jer iz nekog čudnog razloga nije dozvoljeno prebijati ljude na radnom mestu, pa se zadovoljavaš time da ga ogovaraš, povremeno uvrediš, a ako se poklopi situacija i da mu uteraš neku pušku, čisto makar malo da se uznemiri.
- Džoni, ajde odradi onaj izveštaj što je Maksa trebao juče da uradi.
- Što ja? Valjda Maksa treba da ga uradi.
- A znaš i sam se on ne meša puno u svoj posao.
- Bole me kurac. Neću.
- Aj da ne potežemo ono šef, zaposleni i tako ta sranja.
- Ma puca mi kurac više da radim njegov posao.
- Zovem neke šiševe ako to odradiš.
- Znaš, zvala me je na razgovor ona firma što sam ti pričao. Ako dobijem posao tamo, pre nego što odem, nabiću Maksi monitor na onu njegovu svinjsku glavudžu i išutiraću ga k'o konja. Pavlaka, senf i kupus.
- kakav kupus bre?
- U šiš nek stave.
----------------------------------------------------------------------------------------
- Treba nam monitor za kabinet direktora proizvodnje.
- Pa Jelena to treba da uradi. Njen posao su kompjuteri.
- Znaš da se ona ne meša u svoj posao puno.
- To što puši direktoru ne mora da znači da ne treba ništa da radi.
- Hoćeš ti da pušiš direktoru, a ona da naruči monitore?
- I to što kažeš, ipak ću ja da se držim ovog njenog neeksplicitnog dela posla.
Osobe koje se zovu kad sve ostalo ode do kurca. Kad vam riba ode u celodnevni obilazak radnja sa drugaricama, kad celo drustvo ne izlazi jer ima svako svoju muku, kad vas ispali i Ivan Tarot, kad vam dodje da zakukate i izadjete sami. E tada je tu rupa u vremenu, da vam upotpuni vreme.
Naravno i kad su klimavi planovi, onda se dogovorite sa Rupom, da se nadjete u isto vreme, pa ako planovi prodju, otkacite Rupu. Jebiga, brate, obaveze/cale ne da/dobila sam/mora cepam drva/moram da perem noge/dobio sam...
-Mile! De si Mile legendo!
-E, de si care! Oces da blejimo veceras?
-E, brate, to sam i ja tebe hteo da pitam! Bas reko, eno ga moj drug Mile, sad cu da ga....
-Jeste, brate u redu. Ajde onda, u 9 kod Konja, javicu ti samo ako mi iskrsne izlazak sa Marijom, znas vec, mora se kara nesto...
-E brate, ma kul, sve u redu! Samo ti karaj, a Ziku ne zovi! Da ti budem rupa u vremenu!
-Ma nije, brate, nemoj se ljutis, znas vec da je muvam sto godina! Pa necu valjda tebe da karam?
-Ma dobro brate, ajd ionako nemam sta da radim, cujemo se.
Pokušaj opasnog uzvika, mladog, još potpuno nerazvijenog šištavca, kako bi u stilu nekog bodljikavog južnoameričkog guštera koji plaši protivnike naduvavanjem očnih duplji, pokušao da zaplaši onoga sa kime se zakačio i tako izbegao batine koje mu slede jer se kurčio bez pokrića.
- Sale, ajde na basket. Imamo neki termin u Blokovima.
- Ne mogu matori, slomio sam šaku.
- Ne seri. Bedak. Jesi pao na onom ledu pre neki dan?
- Ma jok bre. Tuk'o sam onog malog Savića juče. Usr'o sam ga od batina.
- Što njega, klinac bre? Samo si šamar trebao da mu lupiš.
- Pa i hteo sam samo šamar da mu lupim. Zakačili se ispred kafića, on kao bio pijan i ja mu lepo kažem da ide bolje unutra da mu ne nalupam šamare, a on ode unutra po neka dva mala mongoloida i krenuli za mnom.
- Koji magarac.
- Budala. Ja mu lepo kažem i tada da je bolje da se okrene dok ga nisam izuo i on onda pustio neki iritirajući krik besnog pileta, nešto poč'o da se dere i ja tu odlepim i razlupam ga k'o konja, jedva su me oni mongoloidi skinuli sa njega.
Srpska mešavina lekova za svaku priliku i nepriliku. Ima ih nekoliko, svaki ima svoju specijaluzaciju, kada se sve to objedini, dobijamo pravu vitaminsku bombu koja diže iz mrtvih.
-Jao, ženo, nešta sam boleštan, i leđa me bolu, a nos bejka k'o slavina.
-Sa će ja da ti spremim, valja sosa svog konja pričuvati. Evo, goveđa supica za imunitet, turila sam i dosta luka i povrća, malo slaninice, dobro je to za pluća, I naravno, nešta za dušu, dunjica tvoja. Biće i malo blitve, valja i malo zazeleniti tanjir, ujutru malo leba i masti sa alevom za prehladu.
-Pravo si zlato, a je l' ima i nešto slatko, neka baklavica možda?
-E, sad, nisam stigla da napravim. Nisam ja mašina.
-Jesi, dušo, jesi, prva klasa, dođi da te podmažem.
Izraz kojim se opisuje ultimativni verbalni smarač, koji izgovara sve što mu dođe u pamet, ponavlja sve po četiri puta i opisuje proste radnje koje se odigravaju pred tvojim očima, kao kad na javnom servisu spiker toplim baritonom melje sve što se na ekranu događa dok slepci češkaju stomak i mrdaju prstima pred televizorom i uživaju u svom pravu da znaju i čuju SVE.
- ... i tako sam danas, znaš, morao da odem, nemoj da se ljutiš, morao sam jer mi je Maja rekla da će ona da ode na pijac ako ja ne dođem do tri, ja bih došao kod Stojketa, ali Maja mi je rekla da će ona da ode a ako ona ode onda, znaš... gledaj, molim te, gledaj onog konja kako se isparkirava, pazi opalio je branikom u ivičnjak, visok mu je ivičnjak, baš je visok pa je opalio, gledaj ga, tera dalje, branik mu se vuče po zemlj...
- Alo, bre, opširan si ko spiker u filmu za slepe, oladi malo, imam oči!
Dr.House je blistavi um. On je doktor za koga je pacijent enigma, a pronalaženje dijagnoze misaona igra u kojoj je najbolji. Svi ga se boje, svi mu zavide i svi ga poštuju, jer on je Dr.House!
Dr.House, bolnica Sv.Kozma i Damjan, Pirot... 4:00 (for handrid auars)
(sestra bojažljivo kuca na vrata doktorove sobe)
- Doktore, doktore... imamo hitan slučaj! Doktore...
- mrmgrhh hhhrrrkkkk zzzzzzzz
- Doktore, molim Vas, probudite se! Hitno je!
- Šta koj kurac hitno?! El gori kuća?!
- Jao... ne doktore, doterali neku babu, guši se...
- Cjaoo... ajde skuvaj mi jednu gorču, neće bakuta nigde bez mene...
(ustaje lagano, češa se za muda i traži pljosku po belom mantilu)
...posle pola sata, izlazi na uviđaj...
- To li je ta baba? Kako ste stara-majka?
...
- Alo! Baba! El me čuješ?! Pitam šta vam je!
- Čujem sine.. (kroz kašalj) nisam mogla da spavam, guši me nešto, jedva dišem...
(doktor se okreće prema pomoćnicima - doktorima na praksi)
- Srki, Robi, da vas čujem... šta joj je?
(Srki - štreber) - Ja mislim da ima as'mu! U njenim godinama to je normalno!
(Robi - kuler) - Ma pljuge su stoposto, vidi joj žute nokte...
(Dr)- Burek!
(Srki, Robi, Sestra) - Burek?!?
(Dr) - Jeste! Burek i jogurt! Oću odma, pošalji vozača kod šiptara, taman sad ima i taze leba, nek mi uzne dve vekne!
A vas dva konja, dajte je na infuziju, i bense'din od 200mg u venu, i nemoj me dirate do 7 ujtru, pa kud crklo da crklo!..posle dva dana, baba izlazi iz bolnice...
- E fala vi doktore puno! Evo tu je 5l vina, i ako vi treba prase il jagnje, slobodno da se javite!
- Aj baba u zdravlje!
Lik koji večito kasni. Večito ga neko čeka. Ima i druga Godoa, često ih ženski deo populacije čeka u paketu. Ovog drugog dame čekaju da se smiluje da im ukaže da i za njih postoji ovaj prvi, a onda posle čekaju tog prvog da dojaše do njih. Mnogo je spor, verovatno su veliki porezi na konje, ili ga neki manijaci kindapuju i izlemaju na putu, jer pravi haos po saobraćaju, kao i lokalni beogradski jahači indijskog porekla.
-Miloše, nešto sam shvatila!
-Šta?
-Ti, ti si moj princ na belom konju?
-J... Ja, zaista? Nisam... Ovaj... Khm... Nisam znao da tako misliš.
-Pa, osedela sam dok si se nakanio da dođeš. Kontam ja da je gužva i sve, ali Sajbertron maraton muzej, na to da kasniš!
-A, to...
-Što? Šta si ti mislio da sam mislila?
-Ma, ništa, ništa.
____________________________________________________________________
-Vidiš onu tamo? Ta je moja princeza.
-Tvoja?
-Pa, dobro, biće.
-Ok, vidiš onog tamo? To je njen princ na belom konju, čuo sam da taj konj košt'o đavo i po.
-E, jebem ti konja da ga jebem.
-Lol.
Tajfunče ogavno ! Ciklončić !
Poklič koga se sećamo. Zapis, grafit na zidu koji još ponegde stoji, ponosito, prkoseći vremenu.
Za one koji se ne sećaju, aktuelna priča pre nekih šessedam godina.
Gnev buntovne omladine kojoj je šapnuto da se tako deru.
A šta je zapravo istina. Čovek nije bio tajkun. Nije jednostavno. Imao je keša, ali ni blizu tajkunskom. Pošto svi dobro znamo da 'više puta izgovorena laž postaje istina', na kraju je čovek stvarno postao preozbiljno bogat. Više nije kraduckao, krao je.
"Ooootimanje !"
A pošto su posle njega došli 100 puta gori, ušao je u beogradsku legendu dobrih gradonačelnika. Priča i poklič 'Điki tajfun' je nestala. Ali je ostalo to da se termin može koristiti kao kontra paradox, kao kada bi te neko pljuvao da si gowno prebogato a ustvari si sisica studentska koja samo izađe nekad u Šćepan Braun, pa odaje mačo utisak, šmekerica, prdavela. Olešiš se pre toga kod Raleta na gajbi, od Vinjaka, razume se... A na kraju stvarno postaneš gownar prebogati, kad završiš faks. Ludilo.
Nek crknu dušmani. Zapravo, kad bolje razmislim, zivjeli dusxmani !
- Jesi li video Jugoslava, pičku, prod'o se. Kupio bembića pa ga rola po gradu. Sa magarca na konja ! Sigurno neka esenes priča.
- Ma Jugi tajkun ! Juuleee taajfuuun !:nakon 5 godina, Jugi nasledio neočekivano silna imanja, konje vrane a sve vreme su ga pljuvali. Otvorio hladnjaču, par kafića i kafanu. Post'o čovek 'tajfun', zbilja !:
- El znaš ti da je on onu bembaru kupio na lizing pre pet godina. A mi ga pljuvali ko besni jebate. I sad, op, uleti nasledstvo. Pametno investirao. Pička.
- Aj mu se javimo. Ipak se znamo brate.
- Ja mu se javio i to znaš kako srdačno. Ni osmeh da pruži. Pička.
- Meni je on oduvek bio drag.
Najkulturniji način da otkačiš osobu gde je svaki dan bez nje ekvivalent nirvani i savršenom unutrašnjem miru.
A: "De si bre čoveče, 100 godina!"
B: (Au jebote, gde na ovog konja da naletim, bolje da me nešto pregazilo danas) "Ooooo! Pa radim ali sam tu, otkud to da se vratiš iz inostranstva?"
A: "Došao na odmor ali brzo se vraćam, ajde idemo negde na piće ovih dana da se ispričamo kao ljudi, nisam te video godinama!"
B: (Krv ti jebem, znao sam da će da me smara da se vidimo) "U gužvi sam ovih dana, ali daj mi broj i javljam ti se za vikend najverovatnije ako ne odem na svadbu." (Oću đoku da ti se javim, kako sam te iskusno otkačio, hehe, valjda ćeš da odeš do tada).
Stadijum pijanstva kojim mogu da se pohvale samo alkoholicari profesionalci. Nastaje izvijanjem vremena cime se stvara blaza ili jaca amnezija u zavisnosti od staza alkoholisanosti.
Pola sest ujutru. Covek se budi, okrece na drugu stranu kreveta i uocava debelu grdobu koja lezi pored njega. Blagim pokretima se dize na drhtave noge ne bi li probudio nilskog konja. U polumraku trazi razbacane stvari i zakacinje prazne limenke piva svaki put se okrenuvsi da vidi nije li probudio spodobu. Uz skripu parketa, polugo napokon izlazi iz sobe malo odahnuvsi. Dok silazi niz stepenice zastaje pored slike koja mu bode oci. Gleda unezvereno desetak sekundi i uz tresak pada u nesvest.
Naziv slike: Marijin prvi rodjendan.
Opis slike: Klinkica od godinu dana duva svecicu na torti a kraj nje stoje zagrljeni covek (iz gorepomenute price) i nilski konj (takodje iz gorepomenute price).
Izraz koji sam voleo da upotrebljavam na svim seronjama, kada im ponudim nesto a oni izvode besne gliste zeleci da ih neko tera da budu u drustvu. Valjda su samo zeleli da budu u centru paznje, i valjda ih zato ova fraza odjebavanja najvise i boli.
A: E brate, idemo na zurku sto organizuje skola, tamo ce biti ona moja iz 3c, a mislim da je i tvoja Maja kupila ulaznicu. Ides?
B: A ne znam, brate, sta da obucem sada, i patike su mi na pranju...
A: Ajde, jebote, ne zajebavaj, neces da se zenis!
B: Brate, moram i da ucim nesto, i baba me je zvala da joj pokazem kako da koristi telefon.
A: Ma daj, nasao si kad ces da joj.... Ma stani bre.. Izjasni se. Oces-oces, neces? Ko te jebe!
B: A ne znam....
A: Ok, nista, zovem Mareta, taman da ga upoznam sa Majom.
B: Ajde dobro, idem! I nemoj da zoves Mareta!
A: Kod konja u 9. :zadovoljni smesak, podizanje kragne, i istezanje vrata ka napred:
Kazneno popravni dom, za Nemačke vojnike tokom drugog svetskog rata.
Kapetan: Franc zašto je moja kafa gorka?!
Franc: Gospodine Kapetane, služim vas od Prvog svetskog rata, tries godina pijete gorku kafu sad ste se našikali votke i jebete me ovde ko kauboj konja, oćete i noge da vam operem možda?
Kapetan: Kako se ti to meni obraćaš? Joj, sutra te šaljem u Sibir, na front pa tamo Rusima pametuj, da vidim šta ćeš kad te zarobe i krenu da te siluju. Čuo sam od nekih Srba da i picajzle imaju, zarazili im neke žene pri oslobađanju.
Franc: Što ne rekoste da ste prešli na slatku, sa koliko šećera da vas počastim, xe xe...
Veoma natakareno-iritantan tip muškarca, po zanimanju često asistent pripravnik na fakultetu ili stažista medicinar, neretko pripravnik u omanjoj opštini. Ipak najčešće gmiže među akademskim krugovima, jer je to veoma plodno đubrište za nekontrolisan rast ega, i veoma razrađen sekvencijalnog napredovanja baziran na piramidalnom principu kulturnog celivanja bulje bolje rangiranim od sebe.
Otac, penzionisano vojno lice, još u snazi da se oseća kao despot, izrevoltiran padom partije i padom sistema, sav bes i potisnuti gnev, kanalisao kroz spartansko vaspitanje sina, koji je pod strogim patronatom od detinjstva isticao, rano postao ziceraš. Dok su drugi gladili Milijaša na švercovanu Pan Erotiku, vrednu trampe najnovijeg auta na baterije sa rođakom iz Krnjače, i postere Vesne Zmijanac, on je pod striktnom jurizdikcijom roditelja rešavao proširenu Veneovu zbirku iz matematike.
Kako prolazi kroz srednju školu i fakultet, u njemu se stvara konflikt: sa jedne strane, bujice testosterona bude permanentno potisnutu želju za jedrim ženskim bedrima i dojkama, njemu još nepoznatom voću, a sa druge strane potisnutu mržnju prema strogim roditeljima kanališe u želju da bude bolji od drugih, da se sveti, projektujući na svoje predmete mržnje često viđenu sliku u detinjstvu, sliku oca sa vojničkim kaišom dok zamahuje njime nakon dobijanja bilo koje ocene sem petice.
Usled višegodišnjeg potiskivanja muškosti i simultanog razvoja Edipovog kompleksa, odrasta u bledunjavog, fizički slabašnog čoveka, baršunastog glasa i neupadljive pojave. Puzeći kroz život, naučio je dobro prešutkivati i prikrivati bes, čijim kanalisanjem je osvojio dosta trofeja u takmičenjima trkaćih konja na poslovnom i akademskom planu, konstantno pružajući satisfakciju roditeljima, uživajući u tapšanju, u novim lentama. Umesto slika sa pijanki, porodičnih okupljanja i ekskurzija, njegove zidove krase lente sa matematičkih takmičenja, studentske nagrade i udarnične plakete. Nema profile na socijalnim mrežama, ali zato ima svoj sajt sa CV-jem formatiranim isključivo u Latex-u, jer, pobogu, MS Word je jedino za čobane. Umesto traženja kvalitetne njave sa guzatim latino bičarkama, gugla svoje ime na netu. Noćima.
Životari, sada već robujući dugotrajnoj želji za isticanjem, jer jebemu mater, nedostatak roditeljske ljubavi je potrebno kompenzovati dokazivanjem, u njemu još rže trkaći konj, dok izmučeno dete, željno igre i smeha, lagano umire. Večno zakera drugima, meri tuđe pokrete, škilji na druge, analizira, sve u svrhu takmičenja - malo aplauza i tapšanja je vredno gaženja sopstvenog obraza i sudbina drugih ljudi. Kako stari, ne može da drži trku sa mlađim kolegama u toj dupelizačkoj perpetuum-mobile mašini, telo posustaje, ali kompleksi i ambicije su u međuvremenu dodatno metastazirali....
- Dobar dan, ja sam profesor. dr. Hadži-Komazec, šef katedre, prorektor univerziteta, dobitnik tri povelje, nekoliko prestižnih međunarodnih nagrada...
- Dobar dan, ja se zovem Mitar, inače seljak domaćin, volim fino jesti, hvala bogu živ sam i zdrav, imam troje dobre dece, i lepo sam proživeo život...
Vršiti izmjene na nečem što već postoji.
Tata: O jebem mu sunce kalajsano.
Komšija: Šta je bilo? Mali opet izgulio tarabu.
Tata: Ma jašta je. Pustiš ga da ode u grad, da izađe malo, dadneš mu auto...Mrcina dođe kući i otkine po ograde.
Komšija: Jel pio?
Tata: Još spavindra. Ma sigurno se nadojio. Ko zna!? Možda je dosino i neke ambrozije, kad je sve izludilo. Ma najbolje bi bilo kad bi ga prepravio. Da napravim nešto korisno od njega. Evo..ma prepravio bi ga u konja, al nemore dvaput isto...
Komšija: Ajd ne sikiraj se, nek je živ i zdrav. Doću ja sutra da ti pomognem oko ograde, danas mlada nedjelja, pa da ne diramo...
Kad naletiš na devojku punu razumevanja, entuzijazma, zanosnih oblina, i prelepog izgleda, i ostvariš sa njom neku kombinaciju...ne znajući da je ona već u vezi, sa lokalnim pajvanom, buzdovanom koji će te blago rečeno, istresti iz gaća...
Ortak: Eee, gde si torima, nije te bilo sinoć, kad smo terali konja iz plićaka, mnogo dobro bilo...Đomla se toliko napio, da je završio sa izlepljenim kolima, k'o najveći patriota...
Ja: Nisam ti pričao?! Naletim na neku Tinu iz kraja, 90-o godište, mala k'o bombona...i uletimo u kombinaciju tri puta za dva dana...ako me razumeš...
Ortak: A joooj, pa to je dobitna kombinacija...
Ja: Nego šta nego dobitna...
Ortak: Ma dobićeš batine zbog te ribe...znaš li čija je to riba...Miloja pajvana, nema metar dana kako je izašao iz Zabele, nego, imaš ti neke rođake u inostranstvu?!
Specifičan sinonim za minibus kojim se obavlja prevoz dece sa posebnim potrebama od kuće do specijalne obrazovne ustanove.
A: Jesi znao ti da je Marinko učestvovao na Olimpijskim igrama?
B: Naš Marinko?
A: Ma da.
B: Marinko za kog važi da svi u njegovom naselju imaju nadimak sem Marinka Konja?
A: Ozbiljno, pričao mi njegov ujak da je bio bacač diska.
B: Možda ali na Specijalnoj olimpijadi. Dečko je išao kratkim autobusom u "školu", a vikendom kad je kući je trčao za automobilima i čekao da se otkači ratkapa sa točkova da može da se zabavlja njom.
A: Možda je tako stekao afinitet za bacanje diska.---------------------------------------------------------------------------------------
C: Slušam neki dan na radiju da je na belgijskom dvoru zastava stajala naopako preko 10 godina.
D: Iskreno, to me ni malo ne čudi. Belgija je državni ekvivalent zemlje koja se vozi kratkim autobusom. Mada, konkurencija je povelika u toj oblasti. Recimo, himna Poljske počinje rečima: "O Litvanijo..."
C: Svašta...
