Obično se kaže za lika koji bi jebao sve što vidi ne bitno koliko je cura zapravo ružna!

Argument kojim se služe stariji i iskusniji autori u raspravama na forumu. Koristi se na Vukajliji umesto onih Dok si ti bio u pelenama / sis'o sisu...Sam po sebi ne znači mnogo, ali ipak donosi određenu dozu respekta prema dotičnom. Naime široka upotreba DSL veze počela je pre neke 2 godine, dok je većina te 2007 kada je stvoren gospodin Vukajlija još uvek koristila dial up vezu.

"Ja sam siroče, mene je tetka rodila!" je najbolji izgovor za spasavanje iz neprijatne situacije, ovim izgovorom dokazujete vašu nevinost a sagovorniku budite materinske instikte.

Izraz koji devojka upućuje momku koji joj je bio prvi a koji je prevario ili je ostavlja. Cvet je u slučaju ako joj je bio prvi i dok je nevina, posle toga evoluira u drugi naziv, tako da bi onda izraz glasio: "Pičke sam ti dala a ti tako"!?

Pitanje koje postavljaš sam sebi nakon 15 minuta reklama. Primećeno je da se dešavalo da se nakon reklama pusti nastavak nekog drugog filma.

Zajebancija upućena ortaku koji je toliko trapav u određenom sportu, da nema potrebe igrati odbranu na njemu.

Eto, nakon devet i po meseci sedenja u oronulim učionicama, svakodnevnom viđanju istih osoba koje te svakim danom sve više i više nerviraju, nakon predavanja istih profesora koji su u stanju da ti jednim predavanjem ubiju želju za životom, nakon splačina koje nam serviraju u školskoj kuhinji pod nazivom hrana, došao je i taj dan.
Tog toplog junskog dana sam po poslednji put morao da se suočavam sa svim tim, i jedva sam čekao poslednji zvuk zvona kako bih bacio u vazduh sve te knjige koje su predstavljale simbol mog zatočeništva i da živim! To je verovatno bilo najiščekivanijih par meseci od kad znam za sebe.

Na samom početku raspusta, dok je miris olovke broj dva još strujao mojim telom, trebalo je da idem na more sa porodicom, po prvi put još od bogzna kad, kod naše braće Grka. Sve je bilo spremno, keva je pripremala sendviče za dug i naporan put, ja sam birao najboljih par majci koje ću nositi tamo, ali avaj! Baš to veče pred polazak je bio ogroman pljusak u mom zavičaju, a krov na kući u selu nedaleko od nas se urušio. Moj ćale je morao da ide kod njegove majke, starica je bila sama a nije bilo nikog da joj pomogne. Bio je tamo da postavi nov krov, a to je trajalo pitaj boga koliko. Put je bio otkazan.

Dobro, ja ionako ne volim more toliko, pa mi i nije bilo tol'ko krivo. Uostalom, bližio se vašar u mojoj varoši, a to je uvek centralni događaj leta. Idealna prilika za sve cigane iz okruga da zarade pare na nama prodavajući nam neke poluprodukte sa fensi etiketom, zavaravajući nas da je to original. Mene to i nije doticalo, ja sam ionako išao zbog ringišpila i autića na gurkanje, ali i za to je potrebno malo kinte. A ja je nisam imao. Sav moj džeparac je preusmeren u popravku već pomenutog krova, tako da sam samo mogao da idem i gledam kako se druga deca provode, a to bi me samo još više deprimiralo. I ovog puta sam izvisio. Jebiga.

Ali početkom avgusta, konačno stigoše srećne vesti. Kum nas je zvao da odemo kod njega u Italiju, u Peruđu da budem precizan, a popravka krova se bližila kraju, tako da sam ipak mogao malo da se provedem za ovaj raspust. Trebalo je da odemo tamo pred sam kraj raspusta i da poslednje dane istog provedemo u inostranstvu. Bio sam u ekstazi, znao sam da nema šanse da ponovo izvisim, mislio sam to je to, napokon ću izaći iz moje sumorne i male varoši i okusiti sve čari života u Italiji, hehe malo morgen. Moj kum je inače vozač kamiona, i u tom periodu kada je trebalo da svratimo, on je dobio informaciju da treba da prevozi neki kurac u Rusiju, a setili su se da ga obaveste kada smo mi već sredili sve papire i spakovali sve kofere, samo je trebalo da odemo na aerodrom i da krenemo. Au brate, i treća velika ispala ovog leta, ali sada nisam imao vremena da odem negde na brzaka, škola počinje za koji dan bato! Moram da čekam još devet i po meseci za popravni, a znam da od ovoga gore ne može.

Šteta, a tako je malo falilo.

Da li vam je poznat onaj trik sa kartama, kada mađioničar prođe brzo špilom i kaže da zapamtiš jednu kartu? Sad postoji fora, da on namesti da kako prolazi kroz špil, da se na jednoj karti zadrži jednu nanosekundu duže i na taj način on ustvari upravlja tvojim odabirom karte. I naravno uvek pogodi.

E sad zamislite letnji raspust kao špil karata. A mađioničar, e to je moj mozak. Kada sam video temu za takmičenje, prošao sam brzo kroz karte da vidim šta bi bilo najbolje da pišem. Primetio sam, da kad god prođem, da mi se jedan događaj, jedna karta konstantno duže zadržava u sivim ćelijama mozga. Nije nešto preterano, ali sigurno postoji neka dublja slika, koju moj mozak želi da mi pokaže, a koju ja još nisam video.

Moja karta je negde na sredini špila. Na sredini jula...

Naime, bio je lep, sunčani, bez oblaka, divni, lepršavi dan jula, kao i u svakoj priči. Ja sam stajao za tezgom i smarao se zato što prodaja i nije išla nešto tog dana. Upao sam u neka razmišljanja, kada sam primetijo dve pojave koje dolaze blizu tezgi. Bila su to dva skoro identična brata blizanci, koji su svirali za milostinju naroda. Čuo sam za njih i ranije, ali ih zaista nikada nisam video ni slušao.

Obojica su bili crnomanjasti, sa krupnim crnim očima i malko oborenom vilicom. Oči su bile takve da su licu davale neki tužan izgled. Mučenički. Lice im je oivičavala duga crna kosa, vezana u rep u visini ramena, dajući im još ubogiji izgled. Ali obojica su bili slatko nasmejana, onako detinje. Rekao sam da su skoro isti jer je jednom od njih, verovatno od rođenja, leva ruka bila tanja i suvlja od druge, a prsti koji su bili ukočeni su davali izled kašike.

Taj sa zakržljalom rukom je svirao lupajući u drvenu kutiju na kojoj je sedeo, a drugi je svirao na frulici.

Frulaš je dao znak i počeli su da sviraju...

Ako je klavir instrument srca, onda je frulica instrument duše. Visoki tonovi koje je proizvodila, zajedno sa zvukom bubnja u pozadini, kao da je budila ono neiskvareno u svima nama. Frulica kod tog dečka, siguran sam da je to ona na koju je mislio Mocart. Bila je čarobna. Ne bih previše da preterujem, ali zaista je zvučalo božanstveno. Zvuk se razlivao po trgu i rušio fasade užurbanih poslovnih ljudi, koji bi pomalo zastali i dali koji dinar. Kada sam ih gledao, pala mi je na pamet Aska, koja je radila ono što najbolje zna kako bi preživela.

Ali. Uvek postoji ali...

Znate priču o kravi koja da deset litara mleka, a zatim se ritne i sve to prospe. E to se tada dogodilo. S tim što me je krava usput i šutnula.

Nakon sat vremena sviranja, su prestali i počeli da se pakuju. Jedan od njih je uzeo one pare da pobroji. I po osmehu na njegovom licu rekao bih da je bio zadovoljan sumom koju su danas dobili. Biće im dovoljno da pregrme dan, pomislio sam. A onda sam video ovog drugog, koji je seo i izvadio nešto iz torbe. Izvadio je tablet, veličine mog jebenog monitora...

Izgleda da smo ipak mi ti koji su igrali kako ONI sviraju. A sviraju. Božanstveno.

I dalje nisam siguran zašto mi se ova karta stalno pojavljuje u glavi. Možda zato što sam verovao da ipak nisu svi ljudi pokvareni. Mislio sam da sam ih pročitao, a ustvari sam bio hipnotisan. Mislio sam da više ništa ne može da me iznenadi.

Možda i dalje postoji deo malog i naivnog deteta u meni koje ne veruje u zlo. Ali verujem da je i ono pobeglo tog dana.

Ides ulicom ispred tebe riba, dobro dupe, struk, fina kosa, lepo obucena, ljulja dok hoda... ti pozuris da je stignes i da vidis prednji trap... Uffff (streses se) i pomislis- bolje da sam samo isao iza nje...

Rečenica koju vrlo često izgovaraju učenici/dečaci/deca/momci ili ko god glasno u školi da bi se tu naložili pred ribama, koje su najčešće u blizini.

Oni to govore jer su totalno ubeđeni da će ispasti mačo kad one čuju kako on puca na Sevilju ili koji god klub ( za koji inače i nije čuo jer od fudbala prati samo finale lige šampiona, i to kad nema šta drugo da gleda ).

Odjeb na finjaka. Potiče od odgovora na čuveno pitanje u školskim klupama: "Imaš dva lista?" Bilo da ti je potrebno za test, sveska ti je gotova (ako planiraš da pišeš), želiš da gađaš nekog, da se igraš iksa oksa ili bešenja sa drugom iz klupe, ili za origami. Ali najčešći odgovor, kojim te neko matira je upravo taj: "prešo sam sredinu." Pa ne možeš da se ljutiš na čoveka, ne može da isere papir za tebe, ali vrlo često se ovaj odgovor zloupotrebljava kako bi se neko sklonio sa vrata. Upravo odavde ovaj odjeb se koristi i u drugim situacijama, kada želiš nekom da staviš do znanja da ne možeš da mu pomogneš, sve da 'oćeš. (sutra malo, i ti i on, i baba zora preko puta znate da sereš).

Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.

U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...

Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.

Publika nas je obožavala.
Nisam bio siguran, da li zbog toga što nam je bubnjar medved ili što smo prvi folk metal bend koji se prijavio na "Ja imam talenat", tu sam se lomio.
Nakon nekoliko sekundi tišine oglasio se ćelavac iz žirija, mislim da ga zovu Kilogram: "Virtuozno! Vi deco ste virtuozi! Budući pioniri pravca "animal folk metal", pa već vidim naslove..."
Tu ga izgubih. Nastavio je o tome kako uz pravu reprezentaciju možemo komotno da rasprodamo turneje po dijaspori, bar mi je tako Mićko basista prepričao nešto nakon izlaska iz studija.
Budući da je zebra, imao je bolji sluh od mene, pa je valjano propratio situaciju.

Nakon što nam je ćelavi dao zeleno svetlo, počela je neka žena o ambicijama. Ni nju nisam imao strpljenja da slušam do kraja, gazda je ionako rekao da uđemo, obavimo svoje, klimamo glavama, smeškamo se (ovo je najbolje išlo za rukom Žaretu, severnoameričkom aligatoru, čije su usne već bile razjapljene u osmeh). Gazda je izričito napomenuo da ako išta pođe po zlu, Dare koji je na perkusijama skoči ispred nas i izvede svoju tačku žongliranja instrumentima, koju je naučio u rumunskom cirkusu.
Žena završi o ambicijama i o tome kako mnogi ne razumeju, da ovo što mi radimo je zapravo "ta" prava umetnost koja je godinama zanemarivana na našim prostorima.
Još jedno zeleno svetlo.

Čekala se odluka još samo ovog čupavog, što voda orkestar po Strahinjića Bana.
On nas je od samog početka gledao ispod oka. Možda je u neku ruku posumnjao da naše namere imaju manje veze sa muzikom, a više sa gazda Zokijevom namerom da sponzorišući prvi srpski animal folk metal bend, u saradnji sa Kilogramom iz žirija, probije svoje stajno đubrivo na udarni termin reklama javnog servisa.
Ja kao svinja sam se jako malo pitao u celoj stvari. Imao sam ja svoje ambicije, razume se, čitao sam "Životinjsku Farmu" i maštao o revoluciji i boljem vremenu za sebe i svoju porodicu. Moj deda, koji je bio najmudrija svinja koju sam poznavao, rekao mi je jednom prilikom, da dođe vreme kada svaka svinja mora da postane realista onog trenutka kad se nađe ispred odluke: da bude pas ili da bude pečenje.
Ja sam odabrao da budem majmun.

Када можеш на канал број један да ставиш "Discovery" умјесто "РТС",
тада си сам свој човјек.

Hoces da jedes kompot, uzmes teglu, stavis jos neku posudu pored da istreses, kasikica je spremna... I krenes da odvrces, a ono nece pa nece. Kipis, naprezes se, uzimas krpu, jace stiskas, vuces... Ma kakvi! Teglometar bi se pokvario kad bi ga prikacili na tebe.
I dolazi cale, gleda, uzima teglu i samo je odvrne, izuzetno laganim pokretom ruke. I kaze: "Vidis da moze. Evo ti, jedi.". A ti zblanut: "Ja sam olabavio, zato moze!".

Ono što kaže junak američkog filma bez obzira od koga beži i na koja vrata ambasade lupa.

Ili u prevodu: mrzi me da se obrijem. Ovako odgovaramo nekome nas pita zašto smo neobrijani, a i sam zna koliko nas i sama pomisao na tu radnju smara.

Надобудна тврдња сваког живог мушкарца, да не кажем пичкопаћеника. Наравно, из потпуног незнања будала може изговорити ову реченицу, али шта се заправо крије иза рупе? Не пада вам на памет депилација, јебена чорба и болови у вези са истом, напади депресије, љубави, пижђење, хистерисање, преемотивни испади, кулирање, сламање срца (множина), нокти, косе, шишке, фенирање, шминкање сваког јебеног јутра, детаљи, проклети детаљи и наравно бол бол бол? И коме још може да падне на памет да се сваки дан трси?
Користећи женски унутрашњи монолог, завиримо у свест једне несрећнице на само пола сата. Пакао.

Savrseno parkiran auto u garazi,a ja ni trijezan ne znam da ga namjestim pod konac,sto implicira da sam se toliko olesio od alkohola da je neko drugi morao to da obavi.

Dvosmislena rečenica kojom neki ljudi iskreno žele da iskažu zahvalnost za pomoć, dok drugi umeju da je iskusno zloupotrebe, izvlačeći sasvim suprotan kontekst iz nje...