Kažu seljaci kad neko pokušava da ih zajebe.

Ono kad nasilje u porodici obrne krug. Sindrom dežurnog krivca ulazi u glavu žrtve - najčešće žene i majke - koja tako postaje odgovornom za muževljevo pesničenje i pomeranje unutrašnjih organa sebe i svoje dece.

Ta odgovornost, vremenom, postaje izuzetno širokog spektra...

Kada nekome narezete neki disk, jer ste mu prethodno obecali isto.Predate mu disk, i onda sledi cuveno pitanje "Koliko sam ti duzan?" iako ta osoba zna da disk kosta 14 dinara, on ce ipak pitati jer to rade kulturni ljudi.

Pandan izrazu da sam žensko bio bih kurva koji najbolje opisuje nepresušne izvore što se slivaju niz predvorja hrama ženskih čeljadi proistekle iz prevelike potrebe za opštenjem.

izjava koju možeš da čuješ od lika kome bi npr rekli Džabe ti grana, kad je stalno suva

U prevodu ne pitaj me ništa. Vidiš iz same situacije u kojoj se nalazim kako sam prošao. Izraz koji se koristi kada vas neko pita kako ste prošli na "kockanju", a i sam vidi da sedite na slotu pokušavajući da prikupite koji dinar da biste se vratili na rulet ili neku "ozbiljniju" igru. Opšte je poznato (bar iz filmova i iz serija) da kockari koji uvek spadnu na najniži nivo i ostane im samo par kovanica u džepu, odmah lete na slot mašine na kojima se nadaju da će zaraditi neku veću paru i da će ih to polako odvesti u sve veće i veće tokove novca i zarađivanja. Ali to se skoro nikad ne desi. Iako i sami znate da ćete samo izgubiti još više novca i da opet nećete ništa zaraditi, šta fali da pokušate još jednom. Možda vam se i posreći. Ali neće.

Da. Baš tako. Nisam ti ja iz te škole. Iz Pačije škole. Jebiga. Krenuo sam na fakultet. Zimski semestar.

Prvi dani raspusta su izmenili tok nenadanim potezima pa su neočekivano brzo postali oni koji su se približili kraju. Na tom kraju postojala je samo jedna istina; sad već nije ni bitno. Osećam kao da sam u središtu snežnog uragana koji me baca iz sjaja u očaj i nazad a potom ostavi u kanalu sudbine sve dok me ta ista ne osvesti i kaže "Hej. Ustaj, jutro je!". Ma kakvo crno jutro?! Smrz'o sam se kao pička.

Sneg je još uvek padao, pada celo jutro i već preti da pređe u vanrednu situaciju. Zavejane staze, gradske avenije, seoska domaćinstva, krošnje drveća: slika Srbije koja je obišla Balkansko poluostrvo. Naizgled, to je bila slika koja se ocrtavala i kroz moj prozor. Belo. A nakon belog, u daljini se nazire žućkasta linija koja spaja nebo i zemlju. Nebo? Takođe belo. Zima se uvukla kroz otvore na rubovima prozora, pritom donosivši onaj hladan osećaj. Znate već? Kao kad dete juri kroz smetove, sa šalom oko vrata i kapom na glavi, odjednom, propadne u dublji sneg, izgubivši i kapu i šal. Istina je tamo negde. Pa i kapa je tamo negde, zar ne?
Krenuo sam na bus, kod babe i dede. Bila je subota. Saobraćaj otežan. Kolaps. Naslonjena na metalni stub, u krajnje blesavim čizmama, kapom i telefonom u rukama nalazila se jedna devojka. Mojih godina. Nikoga nije bilo osim nas. I snega. Ubrzo sam saznao šta studira a i bus je stigao. Sneg je prestajao da pada ali ne u potpunosti; bio je tako nežan, kao i njene reči. Birala ih je, nije svašta pričala, plašila se da ne oda stav da je samo jedna "obična devojka koja studira hemiju". Razmenili smo brojeve telefona.
Sve se brzo odigralo. Stigao sam na stanicu i odlazio stepenicama. Okrenuo se ka autobusu i video nju kako gleda kroz prozor sa osmehom. Prošlo je nešto kroz mene. Drugi put kad sam pogledao više je nije bilo. Otišla je.
Posle dve nedelje smo izašli. Jeste neplanirano ali ko zna zašto je to dobro. Od tada smo zajedno. Sad smo muž i žena.

Prolazila su godišnja doba a ta zima je ostala. Taj raspust. Mnogi minuti i sati su ostali za nama. Najveća sreća se ne ogleda u tome da se doživi večnost, već trenutak. A trenutak sa njom je najlepša iluzija mog sna.
Nadam se da nisam pogrešio temu. Ne moram da se slažem sa ostalima, ne moraju moja razmišljanja da se poklapaju sa njihovima - samo ih molim da shvate. Pre ili kasnije će kod svakog ta vatra buknuti; ta ista vatra koja meni daje razlog da živim. HVALA TI, ZIMSKI RASPUSTU!

Razlog zašto neka žena drži govno od ćebeta već 20 godina u regalu. Iako se sa njim pokrivao samo kum, jednom, kad je došo na slavu, pa se ćebe ubuđalo od blejanja u ormaru, ipak ovako nešto mora da se čuva.

Rečenica upućivana lol osobama, tačnije kraljevima, koji su toliko glupi i retardirani, da to nije više tužno već urnebesno smešno. Time jasno dajete do znanja tom liku da se takvi kao on rađaju jednom u par milenijuma, kad se, ono, u fazonu, planete poređaju i kad pola planete jede sarmu u isto vreme.

Ovakve nespresušne izvore epik fejlova uvek treba imati blizu sebe jer oraspolože u sekundi. Čak i idioti kao oni imaju svrhu..

prosecan student upali komp da nadje na netu neki podatak ili slicno i naravno ostane na netu pola sata najmanje, prodje vukajliju, fejs i sve ostalo i onda se u jedno trenutku zapita "a sata sam bese ono hteo !?''

Klasična fraza jednog tipičnog srbina, koji smatra da je od obrazovanja najvažnije posjedovati životnu školu!
Kakvi crni majstori To su dunđeri koji uzimaju pare za 10ak minuta posla! Sam si sebi najbolji majstor!
E sad, druga je stvar to što nema alat, pa samo iz tog, niti jednog drugog, razloga mora zvati ove, dunđere!

Način iskazivanja divljenja i poštovanja prema određenom delu osobe X, uz malu dozu ljubomore što baš ja nisam ta osoba X.

Jedan od boljih načina da opravdate časove. Kad mogu devojke možemo i mi(muškarci).

"Jednom sam ja nasela baš a ti na mene još ne nasedaš". Ovako glasi deo pesme Nataše Bekvalac, cist primer krize i neimaštine. Onaj ko nema para za Marinu Tucakovic "naseda baš", a ona koja ima ima malter umesto grudi, suze im padaju na gore, i ostavljaju "gaćice" kojekude!

Svakodnevna muka običnog malog čoveka.To je ono što prosečan Srbin izgovori kad vidi da svoju bednu zaradu ne može da razvuče na sve što mu treba.
Kad ukapira da za najosnovnije stvari u životu mora da odvoji tako mnogo krvavo zarađenih para.
Onda počne da razmišlja šta je sve mogao da uradi sa određenom sumom, samo da je dodao još koji dinar. Koji nema.

Mali je ružniji nego što sam mislio, reči koje izgovarate kada vidite klinca toliko ružnog da ostala deca neće da se igraju sa njim,a siroti roditelji mu vezuju krmenadlu oko vrata da bi se barem psi igrali sa njim.

Rečenica koja se često koristi. Jednostavno, ljudi ne pomažu nekome da bi mu pomogli već da bi ga zadužili, sutra nabijali na nos da vam je nekad valjao i bio potreban a sad kad mu treba kontra-usluga, a vi ne možete da mu pomognete to nije lepo, jer ste ga iskoristili.

Одговор који наглашава да је нечега било у изобиљу.
Некад се изобиље односи на предмет говора, а некад на саговорникову машту (читај: лаже као просечан политичар).

Svaki glavni jebac u americkim filmovima bar jednom kaze tu recenicu. Kaze je obicno nekom luzeru koji ga pita za savet tj. sta bi on uradio na njegovom mestu.

Nepogrešivi odjeb za jajare i secikese koje vas vrebaju na svakom ćošku. Pošto se sa nekim ljudima govori isključivo jezikom marve, onda je neophodno i da im njihov kukavičluk saspete diretkno u lice. Poneka između rogova, takođe nije na odmet.