Seljacka posalica slicna onoj "ja sam samo zabiti seljak",veoma popularna u selima Zapadne Srbije,trebalo bi da doticnom suptilno,a opet seljacki,da do znanja da moze da ga "ducka".Poenta je u tome sto se u tim krajevima izraz "deder",ili skraceno "dede'",koristi umesto hajde,ili uzmi.

Ova fraza se pominje kad je nesto od izricite vaznosti,veoma bitno,neodloživo...

Ono što možeš da konstatuješ nakon velikog iznenađenja, šoka ili kritične situacije u kojoj si se našao.

Vezuje se za rečenicu "napio sam se ko guz'ca".
Pri ispijanju žestine na eks zbog zamaha se glava cimne u rikverc i u trenutku (da izvinete na izrazu) ulaska alkohola u usta gleda se u nebo. Previše gledanja u nebo dovodi do stomačnih tegoba koje se manifestuju do kasno u noć a vala i sutradan si ko jeban.

Moto muškaraca koji praktikuju prisilni oblik seksualnog čina.

Ovu recenicu obicno izgovorimo ujutru, posle zesce sinocne pijanke. Obicno onako lezimo ujutru kad se probudimo i jedno sat vremena skupljamo hrabrosti da ustanemo. Posto si sinoc dosao odvaljen kuci legao odmah da spavas, ujutru se budis i u glavi prelistavas sta si sinoc radio. Odjenom se setis necega sto nikako nije smelo da se desi...

Ono što se zapitate kad vas na nekoj žurci startuje totalni gabor. Prosto ne možete da verujete da je TO pomislilo da biste vi možda bili s njom, pa počnete da preispitujete sopstvenu privlačnost.

Obavezan naslov svakog sedmackog pismenog zadatka... E sad... Kad bi dali uceniku srednje skole, kako bi to izgledalo...pogledaj dole, ali citaj oba primera.

Početak izlaganja ostavljene ženske osobe, vapaj očaja, izliv besa, lament nad izneverenom ljubavlju i neostvarenim očekivanjima. Broj karaktera je direktno srazmeran sa vremenom koje je provedeno sa sagovornikom.

Novokomponovani tinejdžerski odjeb ili izgovor kod izbegavanja obaveza.

Priznanje koje stvara veliku nelagodu sagovorniku. U tom trenutku, shvata da je on zapravo taj koji je izazvao sukob i nečovečno postupio prema drugoj strani. Do takve vrste priznanja dolazi ili iz nedostatka volje za daljom raspravom ili jednostavno iz verovanja da se iz sukoba ništa dobro neće izroditi.

Pokušaj preljubnice da bar malo sačuva čast.

Na letnjim raspustima ja nigde nisam išao, ja mogu samo da sam išla, pa da kažem gde je to sve.
U ovom sastavu ja sam išla daleko. Do dede na selo da sam imala dedu.
To nije mnogo daleko, ali meni bi bilo daleko jer bih pisala kao mali neko.
I bez rime, mada mi se to tada sviđalo. Moj deda bi, dakle, bio živ. Baba ne sme, majka kaže da je bila veštica.
Veštice mogu da budu samo u središnjem delu priče, pa da pređem u taj deo. Osam (jeste) rečenica za uvod dosta.

I zamišljam noć dok ovo pišem, jer dedin tavan ima mraka i bratovljevih, koga nikada nisam upoznala, starih igračaka.
Stoni fudbal na rasklapanje, probušenu loptu, gumenog Paju Patka i jednu slagalicu istu moju,
samo sa drugačijim rasporedom, nisam je odmah složila.
To je bilo tajno mesto, odrasli ne dozvoljavaju da se odlazi na prašnjava mesta jer neki pacov -
životinju koju ni do danas nikada nisam videla - može da "iskoči".
Krošnja kruške je ogromna, a trava nepokošena. Ne zamišljam dobro da je deda živ.
Ovako. Upaliću svetlost u sredini razrade. Sa čaradaka je moglo lepo da se skače, deda bi se smejao,
ne bi mu smetalo nogu da polomimo. I mnogo je dece u ovoj priči, nisam sama.
Bar još četvoro, rođaka i komšijske dece koja brzo trče.
Popela sam se na najviše drvo prva i svima dole bacila voće,
zrelo i slatko da se oseti ukus tog i ovog leta. Musavi i rumeni nećemo da se završi. Čika Mađara,
tako su ga zvali jer je bio mutav, veze sa Mađarskom nije imao, deca, među kojima nisam bila i ja,
su gađala peteljkama, on se smejao bez gornjih zuba. Tražili smo školjke u šljunku isped prodavnice,
ja sam vadila rajsnadle sa umrlica iz Lipe jer je to boli,
i nisam stala kod ukusa leta jer ne znam koliko ovo razraditi treba.

Mogla sam neko more, Saharu, ili Severni pol, Maleziju, suknje domorotkinja, mene nasmejanu a ne zabrinutu,
ali učili su me da nije lepo lagati.
I da jesu, ne sećam se, malo moram.
Dedu nisam nikada upoznala, babu nisam smela, raspuste sam provodila kod kuće.
Provodim letnji raspust kod kuće sama, u kući, na kući, molim, da je dobro i kada nije. Odličan, jedan.

A veštica živi, kao i sve veštice, u podrumu stare kuće, igra ping pong sa sećanjem,
ne može da se odluči šta da zaboravi, a šta da ulepša.
I, posle svega, odlučila je da ode na kraj zaključka, kaže: tako joj je ispalo najpametnije.

Ono što baja koji je prozapadnjački orijentisan, kaže kad naglašava koliko je ozbiljan.

To su pesme koje predstavljaju obavezan deo repertoara svakog većeg slavlja. Karakteristične su po "nenadjebivosti" onog ko ih peva pa se većina momaka (a od skoro i devojaka) pronalazi u njima, želevši time da istaknu koliko su zajebani, opasni, boemi, alkoholičari, tužnih sudbina...

Izraz koji koriste hvalisavci kada primetimo neku dobru zensku na ulici.

Ja sad kao jedan bedni duplikat, iako sasvim pristojno složen, ne mogu baš reći kada se to desilo ali mislim da je bilo one treće noći po Novoj godini ili tri noći pre, ne znam, al znam da ga je votka očistila do kraja, mada nije ona kriva, bila je samo pista, pomagač, i vodič i tada je transcedencija mogla lagano da se obavi negde u progradskim njivama, na ničijoj zemlji, koje ni u katastru, volšebno, nema. Tu se to obavilo, čim se šuma sikamora razišla, nad gradom blizanačkog imena, među smrznutim granjem i tvrdom zemljom pod Velikim i Malim kolima koja su se okretala i jurila jedno drugo - ah veseli medvedi, pa su odjednom zastali, stresli se i ogolili u dva pauka grdna: pauk veliki ženka i pauk manji mužjak koji se koprca u njenom smrtnom zagrljaju i trese zvezde sa sebe, malobrojne, zglobove, u ropcu, dok ne ostane da visi u njenim čeljustima ispražnjeno sazvežđe i medveđa koža.

I sve je posle nestalo samo ostade da titra isprekidana granica malooznačenosti u nekom nebljom primitivnom fotošopu - undo opcija onemogućena - nego samo bledi nestalošću ta ljuštura, prazna košuljica ostala iza te kratke i grozne igre.

E tada se nešto desilo i ovde dole, ali ja kao jedan, ajmo reći, beležnik, pogled osvešćen, programčić ostavljen da završi neke birokratske poslove koji se tiču buđenja, uspavljivanja i ulupavanja preostalih 18000 do 19000 okretaja oko svoje ose to ne mogu opisati, samo znam da je bilo grozno i ogromno i ne do bog nikom a daje ga svakom, zlobnik.

Nekao sam sišao u grad, pomalo iscepan, prljav, iscprljen i teturav, sreo sam davnog druga kojeg posle toga uopšte nisam viđao: on je bio kivan na nekog i stalno je ponavljao a jebem ti, ne sme čovek ni da se napije, jebem ti život, jebem ti sve, šta je ostalo čoveku, jebem ti život, kapirao sam da teši možda mene pošto ko zna kako sam jadno izgledao, mada je meni već tad bilo svejedno, čak mi je bilo i smešno i drago da gledam to njegovo psovanje i prenemaganje.

Posle se votka vratila po poslednji trzaj pa sam hteo nešto da bacim u potok, neki trokraki predmet, kao amajliju neku, znam da smo se malo rvali i ubeđivali i nekako me je sprečio i tutnuo to nazad u grudi, tu poslednju kartu.

Rečenica kojom stvaramo određenu, nepotrebnu dramsku neizvesnost kada se vidimo sa nekim. Potekla iz zajebanih filmova.

Rečenica koja u prevodu znači:" Jbg. sta da ti kažem, taj drugi nije ispunio očekivanja pa bih sada htela da ti se vratim, ne zato što se kajem i što sam se predomislila jer te volim. Znaš ti jako dobro šta ja samo volim!"

Moto promašenih životnih ponavljača. Jednu mladost pregurati, je sasvim dovoljno, svako ko poželi još jednu, priznaje svoj životni fijasko. Siguran sam da bi i svaku drugu novu mladost straćio kao i onu koja mu je od boga data. Sadržajno ispunjena mladost je sasvim dovoljna garancija za istu takvu starost.