Cujem da si uzo bajs od 48hiljada!!!Pa mogo si kola da uzmes za te pare, ne ne, mogo si 2 bugara da kupis da te nose de oces!

Inače su kul.

- Ka' će one pare što si mi dužan, je li?
- Evo imaću ih, do kraja nedelje, sigurica! Znaš ti mene, ja...
- K'o prošli put. Daj urazumi se - ljudi se drže za reč, volovi za rogove.

- za kupovinu hljeba u prodavnici (na 15 kvadrata), kod teta Mare, potrebano je izdvojiti 37 dinara (jer toliko i košta)

- za kupovinu hljeba u obližnjem mini marketu (na 60 kvadrata) potrebno je izdvojiti bar 200 dinara jer se pored hljeba obavezno uzmu i grickalice koje stoje neposredno pored rafa, žvake, čokoladica...

- za kupovinu hljeba u lokalnom super marketu (od oko 200 kvadrata) trebaće vam najmanje 500 dinara, jer ćete u tom marketu već dobiti korpu koja će vas tugaljivo moliti da je napunite bar do pola dok ne stignete do polica sa hljebom postavljenih naravno na drugom kraju marketa.

- a ako slučajno, ne dao bog, kad budete morali da kupujete hljeb u nekom mega-ultra-hiper marketu (od 6000 kvadata) za svaki slučaj, pored 5000 dinara, ponesite i kreditnu karticu (đavo da je nosi) i dobre patike za šetnju, jer se raf sa hljebom nalazi na pola kilometra od kase, do njega se stiže kroz nepregledne tunele rafova prepunih izazovnih beskorisnih artikala za koje ćete se, htejli vi to ili ne, lijepiti kao insekti na haubu i za svaki će vam se činiti da vam je baš on nedostajao u vašem skoro pa savršenom životu, da vas učini potpuno srećnim i naravno smatrajte se herojem dana ako se sjetite uopšte da ste došli po hljeb.

Leži baba u ambulanti, tek dovedena. Guši je, steže je, duša se uznemirila, hoće da ide. Porodica jurca, traži doktora, pronalazi ga, ali avaj - smena je završena. Doktor gleda, baba astmatičar, zakazala joj pumpica... Doktor nastavlja da gleda, pipa, podiže obrve, nabira čelo, gleda u glavu familije, napominje da mu je prošlo radno vreme... Ništa. Poruka poslata, poruka nije primljena, zbunjeni sin i snaha i dalje gledaju belo. Gledaju u babu, pa u doktora, pa jedno u drugo, i onda opet u doktora. Tišinu prekida jedino babino zapomaganje u trenucima anaerobnih uslova u njenim grudima. "Pa ima li joj spasa doktore?", pita uplašeno sin... “Delikatno je… Nisam siguran. Mnogo toga je na kocki, ja sam umoran, treba mi mirna ruka, ne znam…”
“Doktore Vi ste nam jedina nada, ja ne znam kako bih….”
Doktor se mršti, šalje pogled u daljinu, pa ga usmerava ka ovom preplašenom čoveku očigledno nevičnom bolnicama I doktorima. Smeška se stidljivo, gledne na sat, gvirne opet u sina… Sin ne čita, misli doktor misli o staroj…
Uto stiže otac, starkelja, javili mu. Jedva ga našao glas o slučaju, u kafani gde remizira sa starom ekipom. “Šta je doktore, kako je matora?”
–“Za male ćete je pare izgubit’…”
-“Nećemo doktore, evo u 50 eura da nećemo. Ajte je vi meni opravite, pa da je vodim kući, da zaprži pasulj.”
Doktor, složivši strogu grimasu, pohita babinoj sobi, provede iza zavese koji minut, zatim izadje sa staricom. Nova aparatura za disanje obezbedjena, direktno iz američkog crvenog krsta.
-“Biće dobro, samo što više na vazduh.”
-“Samo to i imamo doktore, kako nas držite. Aj’ u zdravlje.”
Novac menja vlasnika, baba menja sobu, deda bi menj’o sina… Doktor je zaboravljen.

Na faksu.

A: Đe si Roka romanijski sine, što si juče sišo sa planine!
B: Đe si Simo kninska gujo ljuta, pomeo si dušmane sa puta! Šta radiš?
A: Evo druže upisujem drugu godinu.
B: Kako bre sad u februaru upisuješ?
A: Ma vidiš da ovde sve može ako imaš pare. Kad god doš'o dobro doš'o.
B: I doneo pare.
A: Taj rad.

-Šta vam treba, da vam kupimo, tv, mašinu?
-Pare kume, pare. Da se ne duplira...

- Jesi oprao zube?
- Nisam, nema paste.
- Pa operi sapunom, ko juče...
- Ne mogu, nema ni sapuna.
- O jebote, kad ću već jednom da zaradim neke prave pare da mogu da kupim sve što mi treba!
- Ne sekiraj se, ionako nisam ni jeo pa ne moram ni prati zube.

- Kako je kume?
- Ništa nemoj da me pitaš.
- Što, je l' došlo do jebem li ga?
- Ne moraš ti, ja ću da ga jebem.
- Koga bre?!
- Sretu, isek'o mi deda Mirkov dud, što nam je bio orijentir za među na njivi.
- Ma opusti se kume, bolje onu njegovu oderi. To bre neakano.
- Ne, ne... njega! Ona ima da zaboravi a on će da pamti, mamicu mu pokvarenu!

A Katarina je nešto drugo, ona je lepotica...koja se navikla da naplaćuje svoju lepotu-nekada je trošila i više od ove siće skupljene za dobrotvorne svrhe.

Jutro, radni dan, basta kafane prepuna, 50 tek probudjenih nervozno ceka svoju jutarnju kafu...

Konobar: -Izvolite vasu tursku kafu sa ratlukom i kasicicom i po secera...
Gost: -Donesi mi i casu obicne vode, hladna da bude a mozes i led da stavis... pozuri samo!
Konobar: (placljivim glasom) -Gospodine, pa sto ne rekoste odmah, vidite kolika je guzva...
Gost: Ja za MOJIH 50 DINARA mogu da radim sta hocu!! Mogu 5 puta da te setam za vodu, mogu i u drugu kafanu da idem, mogu da pijem kafu gde JA hocu, ti jasno bre!!??

Leto, gasteri stigli na odmor... vrela noc, u kafani muzika, zderu se cevapi sa lukom, znoj curi sa cela, mokre kosulje lepe se za ledja a hladno pivo resava probleme... "Selo moje lepse pd Pariza", pogodak pravo u srce, case i flase lete ka podu...
Konobar: Gospodine, razbijanje je najstroze zabranjeno, povredicete nekoga.
Gost: Sta me boli kurac!! JA za MOJE pare mogu da radim sta hocu!!! Kol'ko kosta ta usrana casa, sve cu sad da pocepam, da pokrsim!!

Osim ako su u pitanju anđelčići- pare oprane sa stvarima u veš mašini, čiste, mirisne, izbeljene, slepljene i naravno, u potpunosti neupotrebljive.

-Je li bato, odakle Milanu Bembara sedmaja? Nije li on onomad prodavao prasad iz zelenog Tamića?

-Jašta je. Ali ušao čovjek u pare. Švercovao neke Avganistance preko grane.