Čovek koga jebu 98%. Čije mišljenje niko ne uvažava, čak šta više i ne trudi se niko ni da ga sasluša. Odbačen i neprihvaćen u društvu. Lik iz škole čije ime ne znate kad gledate fotke iz osnovne. I srednje takodje. Nevidljiv, neprimetan, nezapamćen. Ignorisan. Čovek koga ćete upoznati deset puta i dalje nećete znati njegovo ime. Asocijalan, ali ne svojom krivicom, najverovatnije je ružan, što se u našem vremenu smatra invaliditetom. Onaj sa kime niko nije hteo da se igra. Koga devojčice ne primećuju. Nevidljivi.

U svetu postoje razne titule, od plemićkih pa sve do onih sa prefiksom naj ( najbogatiji, najlepši, najpametniji...). Međutim u Srbiji su stvorene nove titule koje najčešće koristi onaj napaćeni narod, mada ih koriste i ostali ljudi. Označavaju ili ljude na većim pozicijama ili one koji su se za kratko vreme na nepoznat način obogatili.
Titule su:
-mafijoza
-kurva
-mamin,-a/tatin,-a/sin/ćerka
-budala. (ovaj izraz koristi se za naivčinu koju svi ovi iznad jebu u zdrav razum kad god mogu.)

To su one poštene koje se ne jebu baš iz odmah, nego prvo okade pičku, pa je isposte, pa su tek onda spremne za pričest iste.
Smerne, sa sisama na izvolte, pa kad je dovatiš, ona njišti ko konj da je pustiš, jer nije završila sve pripreme za jebanje, a kad je pustiš da te ne bi osudili zbog silovanja, pišti da je pocepaš ko svinja tarabu, jer je ipak shvatila da su pripreme za seks i ostavljanje prepodobna mati Paraskeva utiska na mužjaka, potpuno sranje.
E taku neku odma so budak u glavu treba spičiti, pa će da da i da peva borbene, a ne da se folira ko majka Tereza pred siročićima, dok nije umrla, naravno.

Stil fudbala koji se praktikuje u Srbiji zbog nedostatka snage. Englezi su ga prevazišli pre pedeset godina iako su ga oni izmislili, rešili su ga se čim su saznali da je u fudbalu potrebna i tehnika. Elem, bunariti znači preskakanje sredine terena slanjem dugih lopti. Ekipa se podeli odbrana-napad i ko koga zajebe. Manje se snage troši, trčanja gotovo da i nema a neko će da ga umuva glavom dok je lopta u vazduhu. Jedina mana je što navijači koji posmatraju utakmicu jebu sve na gomilu od uprave do ekonoma.

Devojka sa viškom muških hormona. Fizički izgled i nije toliko bitan za naziv ali je obično malo masivnija. Ljulja. Bitno je ponašanje, stav, držanje. Rkulja kad hoda trese se zemlja. Imaš osećaj kad bi te stegla butinama da bi te prekinula preko struka. Jednom rečju žena zmaj. Ima je od svake ruke, domaćića jedanput, pere, čisti, cepa drva ali joj to ne smeta da u isto vreme bude i dama. Jedno je sigurno, oko seksa sa rkuljom nema šale, daš dukat da uđeš u kolo dva ti trebaju da izađeš.

Nova ćirilična oznaka na automobilima u Srbiji, a koja označava vozača početnika. Samim tim bi ostali učesnici u saobraćaju trebalo da budu uviđavniji prema njemu i da mu pomažu i tolerišu greške.
Međutim, jedan deo naroda misli da slovo označava pizdu, pa kad vide to na kolima, svi bi da ga jebu. Seku ga, ne poštuju prednost, dobacuju... "Pa, juče se ispilio, sad ja koji imam dugo dozvolu njemu da se sklanjam?!" Dodatni problem je ako auto vozi više vozača, a zbog jednog samo stoji "P" i drugi kad voze.

Mehanizam kojim sebe možeš da ubediš da ti nešto što želiš u stvari i nije potrebno uglavnom iz razloga što i ne možeš da ga imaš. Savršena zabluda koju podmeće mozak nakon koje se mogu pomiriti želje i stvarnost. Čovek će i dalje biti praznih šaka, ali to nije ni bitno. Cilj je zajebati stvarnost i samog sebe i doći do onog svetlog i katarzičnog: „Da, nisam i nemam, a i koji će mi kurac!“ Jeb’lo te grožđe!
Korisna stvar.

Kada svaki dan ideš ujutro po hleb, mleko i novine.
Kasnije te njakaju za neke druge poslove koje inače mogu sami da urade, ali zašto bi?

glavni grad Srbije, KSHS, Jugoslavije, Srbije i Crne Gore.... ma Srbije!
Pojam bratstvo i jedinstvo jos je uticajan. Mnogi su BRACA bez obzira na starosne, rasne pa cak i polne razlike.
Sa druge strane stanovnici su neretko MATORI, opet kazem zanemarujuci starosna doba.
Sto se tice seksualnih pitanja, vecina je protiv homoseksualaca, iako se JEBU na svakom cosku i to ko koga stigne.
Iako je jednima REALNO drugima je DO JAJA.
Cudan, cudan grad. Ima i more kazu.
Pesacki prelaz, kanta za djubre, postovanje... slabo poznati pojmovi.

Urbana legenda.
Ili vojnička legenda.
Lik je otišao u vojsku i posle par nedelja mu je stiglo pismo od devojke,
koja je ostala da ga verno čeka dok on oduži dug državi.
U pismu je ukratko bilo objašnjeno da ga je ona volela,
da je on dobar dečko i da nije ništa kriv,
ali da je ona pronašla čoveka svog života i da ga puno voli,
i da svakog dana gori sa njim u ljubavi strasnoj.
Sve u svemu jebu se k'o mršave svinje.
Pismo je navodno završeno kultnom rečenicom:
Umri gugi dok me jebe drugi!

To su oni ljudi kojima je ceo život u kurcu, ništa im ne ide od ruke, mnogo im je težak život, znate, ali ga ipak vole jer je njihov život i stave tries' srca na fejsu pored njega. Jedan prosečni patetičar kad smuva ribu voli je posle dva izlaska, a kad ga ista ostavi, jebote, ajd' što plače on, plaču braća, sestre, roditelji, stičevi, strine, cela jebena familija; plaču i njegovi prijatelji na fejsu od njega, plače bre moja keva kad joj pokažem kakvih bolesnika ima.
Oni su nabeđeni šmekeri ali iz nekog čudnog razloga imaju sve drugarice pored sebe, pošto sisice jednostavno ne privlače ženski pol.

Uzimati za ozbiljno, slušati, voditi računa.
Najčešće se javlja i neki mizeran postotak pored.

Kad se probudiš ujutru da ideš na posao, pa onako izbezumljen psuješ i alarm i hladnoću i posao. Sjetiš se da te čeka šef, kojem bi najradije olovku zabio u rožnjaču, umjesto da mu je dodaješ svaki put kad ti to naredi. U tom trenutku bi se radije vratio u toplu posteljinu da nastaviš da spavaš, ali u tome te sprječava pomisao da ćeš dobiti otkaz, od tog istog šefa, kojem moraš da ljubiš dupe, samo da ti ne bi kenjao za svaku sitnicu i srušio ti , i onako, poljuljano samopouzdanje. Onda malo jebeš majku onome ko je izmislio rano ustajanje i pitaš se zašto se na posao ne ide, makar sat vremena kasnije. Tada počneš da pljuješ sebe i proklinješ dan kad si upisao fakultet. Jer da si krenuo da se baviš kriminalom, sad ne bi morao da ideš na posao, na kojem te jebu od ranog jutra ljudi, koji su postali šefovi po partijskoj liniji. I to te jebu na poslu, koji veze nema s onim što si studirao. Tada shvatiš, da nemaš petlju da budeš kriminalac, jer da je tako, ti bi jebao druge, a ne drugi tebe. Međutim, dok si razmišljao o svemu navedenom, već si se obukao i spreman si da skineš krmelje, opereš zube i odeš da narednih 8 sati razmišljaš o tome, kako jedva čekaš kraj radnog vremena i maštaš o pismu u kojem ti javljaju da ti je tetka iz Švajcarske ostavila nasljedstvo, pa da možeš da odjebeš i posao i šefa i alarm i rano ustajanje.

Utočište.
Prati nas kroz ceo život ili se mi nesvesno sklanjamo u njega.
Kao male tamo su nas slali kad nešto loše uradimo, da malko razmislimo o svojim postupcima. Stojeći u tom ćošku maštali smo da smo negde drugde, da nismo tu, da smo neko drugi a ne mi.
Kasnije smo, valjda iz navike, počeli da pušimo po nekim ćoškovima.
Pa prvo vatanje u nekom ćošku.
Prvi džoint u nekom ćošku.
Piće za društvo u ćošku.
Ćoškarenje sa društvom uz pivo i neku radžu kad se nema love.
Sedenje u ćošku kad se nadrndaš na ceo svet, ili samo na ženu.
Sto u ćošku za domine ili šah sa drugim penzosima.
Uporno zamišljajući da smo neko drugi.

Studiram akademiju, ali me boli kurac.
Nemam knjige, ni patike samo masne loknice za mnom vijore.
Znaju me ljudi, i za to me boli kurac.
Moja frizura je zapuštena, ja sam glumac, a mast. Mast je gratis.
Mnogo mi se sviđaju moje masne loknice. Iz nosa izvučem prst da ih što bolje uvijem. Kasnije sednem na njega jer me baš boli kurac. Devojke me ljube u kosicu, mama nikad nije, a tatko je samo kaišem dodirivao.
Takođe, masne loknice jebu brzo, kratko i ubitačno. Kao i ja.
A onda me boli kurac.

Vrhunska zabava nolajfera i gejmera, nastala napredovanjem informatičke tehnologije s' početka XXI veka. Grupi partiLANovca je dovoljan sobičak 3x3, nekoliko lap-topova ili desktop računara, pregršt kablova i dovoljan broj štekera i utičnica sa dobrim i stabilnim naponom da bi žuraja mogla da počne. Obično je organizator dokona osoba puna slobodnog vremena (tinejdžer) koja zadovoljava sve nolajferske preduslove, što će reći dalje da nije jeb'o, a kako stoje stvari, neće još dugo, što važi i za ostale partiLANmanijake. LANovci jebu isključivo svoje mašine, blasfemično drkajući kolektivno svoje tastature i miševe, dahćući pritom u mikrofone dok im se ne zamagle naočare dok sede u učmalom sobičku ogrezlom u nožni smrad i izduvnim gasovima sopstvenih rektuma.

Koncentracioni logor za buduće pandure. Škola u koju je svesno uveden sistem u kojem se stariji brutalno iživljavaju na mladjima. Prvu godinu maltretira druga, treća i četvrta. Drugu maltretira treća i četvrta. Kako treću godinu maltretira samo četvrta, jedva čekaju da predju i oni u tu završnu godinu gde ih niko neće dirati, već će oni da se svete nekim drugim klincima za sav pretrpljen bol i ponižavanje. Odličan način za iskorenjivanje i poslednjih trunki ljudskosti iz budućih čuvara režima. Pa posle kad izadju iz škole i odu na demonstracije bez ikakvih problema jebu kevu ni krivim ni dužnim studentima k'o Marija Šerifović tegli ajvara.

...ogrlicu, psa, mačku, babu, dildo...

Potencijalna inkunabula razvojnog papučizma i blagoglagoljivo opipavanje situacije.

Uvodna i nijansirana reč njene, za sada prikrivene, opresije nad nekad stamenim vlasnikom gvozdenih jaja.
Ne obraćaš pažnju i dok trepneš, ona drži tvoj kraljevski skiptar (čitaj, močugu) poput džojstika i šalje te kod manikira jer su ti zanoktice kao u srednjevekovnog kmeta.
Pošto je to evoluciona neminovnost u vezi, a ne želiš da završiš sam i da ti se na zapuštenom grobu jebu sektaši dok u transu provlače tvoje ime u šejtanskim stihovima, kao i što jebiga ne želiš da se odrekneš patrijarhatske kraljevske titule (ili u najmanju ruku principa primus inter pares*) moraš nesebično ali pronicljivo da odneseš prevagu.

*Prvi među jednakima

zvučni talasi visokog inteziteta koji izazivaju neprijatan osećaj.

One crveno crne bube koje možemo uvek da vidimo oko kuće.