Funkcija koju vrše sva živa bića, a naročito ljudi.

Popularniji naziv za bakutu koja je rastavila sa pameti. Dosadna je i prica nepovezano, U nezgodnim momentima se naklati na dusu coveka koji joj se ucinio kao odlican slusalac...

Recimo da je neko jelo, neki burek ili pica , ne znam šta je ono, koje je palo na pamet ili neverovatno debelom i zadriglom čoveku , koji je hteo da stavi što više kalorija u jedno jelo, ili pekaru koji ič nema profit od 1234 vrsta klasičnih peciva , pica i ostalog... Svi Zaječarci znaju da to ima da se kupi u pekari ''Klas'' nedaleko od srednjih škola. Kad jedeš ono ne znaš šta prvo ispada kada zagrizeš- salama, kečap, kore, mast ili nešto slično.... Samo od popa uši u onome fale...

Kada lazi i iluzije ne deluju.

Dve namirnice koje moramo da jedemo u velikim količinama da bi bili imalo nalik nekoj drugoj osobi ili da bi mogli da uradimo neki posao...

Osoba koja ne čuje "iz prve" ono što bi trebala čuti, a sigurno čuje ono što ne bi trebala.

Odjeb na finjaka. Potiče od odgovora na čuveno pitanje u školskim klupama: "Imaš dva lista?" Bilo da ti je potrebno za test, sveska ti je gotova (ako planiraš da pišeš), želiš da gađaš nekog, da se igraš iksa oksa ili bešenja sa drugom iz klupe, ili za origami. Ali najčešći odgovor, kojim te neko matira je upravo taj: "prešo sam sredinu." Pa ne možeš da se ljutiš na čoveka, ne može da isere papir za tebe, ali vrlo često se ovaj odgovor zloupotrebljava kako bi se neko sklonio sa vrata. Upravo odavde ovaj odjeb se koristi i u drugim situacijama, kada želiš nekom da staviš do znanja da ne možeš da mu pomogneš, sve da 'oćeš. (sutra malo, i ti i on, i baba zora preko puta znate da sereš).

Iskonsko zlo koje cuci u svakoj kafani vrebajuci neku naivcinu da ga nalije.Nastala iz drugog-treceg puta,zasecerena do zla Boga ova radioaktivna tekucina dolazi do svojih zrtava preko vlasnika lokalnih kafana koji gledaju da prodju sto jeftinije.Iskusnija kafanska klijentela,verovatno iz sopstvenog iskustva poznaje zlo ove rakije medjutim,danasnja omladina,koje je sve vise u kafanama gde primaju dozu kako bi kasnije mogli slobodnije da muvaju ribe po klubovima,ne zna sta im se moze desiti ako odluce da se napiju upravo od ove tecnosti.

Sjećate se kao mali da ste znali više puta dosađivati kevi da vas odvede na sladoled, ćevape, i tome slično. Boli vas kurac što njoj u novčaniku stoji pauk i neki dinar, potrošićete i zadnju kap suza u sebi, samo da vas odvede. Naravno, keva je to, uvijek popusti. Sjedete, dolazi neko da vas usluži. Uz kvalitetno naručenu dozu mesa, uz to dodate još i jogurt i dvije kole (ne da vam je toliko do toga, ali gladne oči su čudo). Ali, kevu kad upita ona odgovara sa "Neću ja ništa". Dok ti sa obje ruke jedeš, ona to samo posmatra, i gladnija i žednija od tebe.

Situacija u kafanskim veceima
Uđeš da sereš, i to neko masno govno, kreneš da brišeš dupe i shvatiš prvo da je papir jednoslojni a drugo da je u deficitu. I pored sve muke, iz nekoliko pokušaja da obrišeš sve ostatke govneta zamažeš prste a papir potrošiš. Ništa ne bi bilo strašno da imaš lavabo i vodu da opereš ruke, ali kad u klonji imaš samo šolju a vodu tek u hodniku onda nastaje problem. Prvo što onako govnjiv ne možeš da navučeš gaće a kamoli da zategneš kaiš, pa koristiš sve moguće akrobatske sposobnosti da to izvedeš i kad uspeš nekako, čeka te još veća muka kako izaći vani od sramote ako u hodniku čeka neka ženska. Ma, ni to nije problem ako je ne znaš, samo se izmigoljiš i pravac lavabo ali ako naletiš na neku poznanicu koja te spopadne sa rukovanjem e onda je stvarno umetnost izvući se iz ovih govana.

Žena, majka tvoje majke/oca, koja je uvek tu da zanoveta, pita te da li hoćeš da jedeš iako si jeo pre 10minuta. Takođe je uvek da Vas u 10 ujutro iako ste mamurni ili neispavani pita ,,Hoćeš da ti baba ubije koje jaje za doručak?" Kada dođe penzija, tu se stvar drastično menja, baba pita ,,Imaš li sine za cigare?", ,,Evo da baba koji dinar, nije puno, ali to je ono što mogu da odvojim." Hvala baba živa i zdrava bila, samo me nemoj više buditi u 10 ujutro...Ponekad čak zna ustati u ujutro zateći vas za kompjuterom i reći ,,Spavaj drago dete,kako ćeš ustati ujutro?"

E to ti je ono kad imas 17 god, nemas ribu, a soliras zatvoren u svojoj sobi; pride imas spojku s internetom. Mladjani um sta ce da radi nego da blene u neki xxx sorte sajt. Kad ono, sasvim iznebuha, tvoja sedamdesetpetogodisnja baba upada nenajavljena u sobu, isprzila ti zena 3 jaja da jedes, a ti brale davis onoga sto je na isti dan kad i ti rodjen, ko da ga nikad davio nisi. Zgranuta starica sta ce, zinula onako bezuba sa tako izbezumljenim izrazom lica, ko da je tvog pokojnog dedu srela... Ali na zalost njenu, nije pokojni deda vec ti obezgacen. E to ti je brale jako zaebana situacija...

Letnji? Raspust? To me neko zajebava?

- Leto jeste najlepše godišnje doba jako podobno za raspust, gde možeš na livadi da tučeš loptu od nula nula do dvaesčetiri i da piješ vodu iz potoka od koje ćeš kasnije da dobiješ alergiju, pošto je Milomir klao neku svinju i bacio creva i kožu u vodu ali ako si rođen na selu popušio si kurac veličine crn.

- Zadnji dan škole, graja u svakoj učionici zahvaljujući morima i raznim Vrnjačkim Banjama samo se tebi ne živi i vidiš da niko ne može da te shvati. Znaš da čim stigneš kući uvaliće ti traktor da pokosiš iks hektara pod lucerkom da bi dvocifren broj krava imao šta da jede na zimu. Ne znači ti ništa da poraniš ujutru jer već u šest sati ima tries pet speteni jebenih i samo možeš da napraviš da ti se spava ceo dan i da ti kosačica zbog pada koncentracije poseče noge. Ako imaš sreću da je pokošeno setiš se da mora i da se dotera kući kad se osuši i to po najvećoj žegi, kad peče zvezda. Stvar može da ti olakša kad iz glave ne ispustaš informaciju da negde dole na jugu Srbije postoje deca u nekim vukojebinama koja sve to rade ručno na mnogo teži način. Mada slaba uteha, boli te kurac za tu decu kad se ti raspadaš od posla. Nekako pregrmiš ali bukvalno malj za vrat dobijaš tek kad vidiš da počinje kiša od koje će trava da buja pa skupljanju sena neće biti kraja. Ako opet nema kiše, nema ni sena pa ćeš morati da ga kupuješ na zimu što automatski znači da nećeš imati para za nove cipele koje ne propuštaju vodu kad kreneš u školu. Jebem ti život seljaka koji se svodi na gledanje u nebesa šta će kad da pada. Ko da si golubar. Pitanje vremena je kad će da zazvoni telefon da te baka i deka sa kevine strane pozovu da svojim prisustvom uveličaš njihovo slavlje. To tek ne dolazi u obzir pošto su jebeni bolesnici zapatili pedeset krava pa je samim tim i posao procentualno veći za toliko. Mada nikad ne treba isključiti tu opciju, oni se sažale što ne živiš sa njima pa neće da dozvole da ti patike budu bušne na palcu iako si debil koji glumi Zidana i šutira kamenje po ulici. Okreni, obrni dupe ti je od pozadi i izlaza nemaš, nisi mogao da biraš gde ćeš da se rodiš. Tek kad malo porasteš shvatiš koliko si u prednosti što si rođen na selu a ne u 4 betonska zida puna memle i što kad uhvatiš da jebeš to možeš satima pošto si ceo život disao čist vazduh, ali to je tema nekog drugog takmičenja, nećemo sada o tome.

- Došao je i prvi septembar, idem u školu da se odmorim, zbogom raspuste na kurac te nabijem.

Osoba koja nakon dugog govora svojom jednom rečenicom promeni mišljenje mase koja se tu našla. Obično je tu da kvari govore političara koji i ovako ništa ne bi postigli, a najčešće se javlja kada niko ne može da ga vidi pa se tako nikad i ne zna ime te osobe.

Ono što kažu ili domaćin ili tvoja majka na nekom jelu (slavi,ručku,večeri) kod nekoga. Samo te obilaze i viču ''Šta ćeš, oćeš ove slaninice, ko duša'' i slično. A ti samo šutiš, jer ti si mali , niko te ne sluša i nemaš pravo glasa- pa roditelj priča za tebe. I kada nećeš da jedeš, odma' kažu ''A stidi se''..A ti pokušavaš da dođeš do riječi..Ne znam zašto bi se iko stidio da jede. Ovo mi je duboko ostalo urezano u sjećanju.

Neretko tvoj roditelj kaže ''Ma ne stidi se, uzeće on kad bude htio''.

U međuvremenu svima im psuješ mater u glavi.

Bez duše. Bez svoje prave suštine. Iako na prvi pogled dijeluje kao prava stvar, ostavlja utisak nepotpunosti.
Ono, nije da ne valja, može da prođe, ali jednostavno nje to to. Fali to nešto.
Inspirisano top-šopom i njihovim proizvodima koji nam omogućavaju da jedemo palačinke, krofne, pomfrit i ko zna šta još, prženo bez ulja, dajući nam bezlične duplikate. Zdraviji život, šatro zadržavajući isti ukus. Ali nije isti. Nije ni blizu i dok jedeš ne osjećaš ništa, samo prazninu bez ukusa. Bez žiške.

Kao sto ste sigurno primetili,u svakom trileru,hororu i filmovima slicnog zanra,uglavnom najebu neke glupe plavuse,koje spas od ubice sa katanom od 37.59cm beze u sobe iz kojih nema izlaza trazeci spas. Kako svi koji beze od pobesnelih zombija trce ka krovu od kuce ili zgrade,a znajuci da ako stignu gore (sto se retko kad i desi) nemaju 'de dalje i da sami sebi prave zamku.

Milozvučni alarm,posao koji volite sa pristojnom platom,partner koji je stvoren da vam ulepša život,dobra deca,spremanje ručka,i na kraju veče gde se prepuštate dobrom i kvalitetnom TV programu.

Izraz koji se koristi kada neko hoće nešto malo da pojede.

Smrt. Ispekao je onaj Perišić od preko brda. Pola sela ležalo u kanalu, a ona druga polovina na infektivnom. Perišićev sin doš'o iz Beograda i on pek'o. On je sektaš garant. Kaže ovo svedski standardi. Jebem ti takav svet. Ostala im šljiva neobrana. I kruška takođe. Ko zna od čega su pravili onu brlju. Hronološki je 'vako tekla radnja.

Dan prvi:
Perišićev mali došao da peče rakiju. Rale kazandžija bio tu da dete ne bi razjebalo kazan. Rale paćenik nije ni liznuo onu rakiju, jer čovek ima jetru k'o činiju duvan-čvaraka. Obalilo ga isparenje. Mene tada zvali da ga vozim do Užica u bolnicu jer sam jedini imao kola u kol'ko-tol'ko ispravnom stanju. Ja došao da ga pokupim kad ono bela rakija iz kazana teče. 'Mal i mene nije oborilo isparenje na mestu. Vozio čoveka do bolnice sa tri promila u krvi.

Dan drugi:
Perišić doneo rakiju svima u selu. K'o lud je da ostavi onaj špiritus kod sebe. Tu ti uzmemo moj deda, otac i ja da degustiramo. Deda otpi pola čašice i ispade mu proteza iz usta. Moj otac trgnu malo i poče da vrišti i trči oko mešalice za beton. Morao sam lopatom da ga smirim. Ja naivno progutah ono celo odjedared. Ništa. Onda je nakon tri sekunde krenulo. Gorelo mi je grlo. Goreo želudac. Jetra izvršila samoubistvo iz depresije. Skakao sam u bure sa kiselim kupusom. Popio sam sav onaj rasol na eks. Deda je podigao protezu i vratio je u usta. Uzeo je rakiju da je dovrši. Sada mu ispade i proteza i ona šampita što je baba traži od jutros.

Dan treći:
Moj ortak došao kod mene u selo. Pošli nas dvojica naviše da obiđemo druge. Čiča Miloja smo zatekli kako šamara neku lajtaru. 'Bem ti sunce, čovek dobio nadprirodne moći. Dalje smo zatekli Jankoviće. Cela familija leži u onom kanalu što padaju šljive mandžarke u njega. Svi su, fala Bogu, disali. Perišića smo zatekli kako tera pokojnike iz avlije. Oči mi k'o u međeda. Njegov sin zlostavljao ovce u štali. Morali smo ko'cem da ga gađamo da ga odvojimo.

Noć treća:
Moj ortak i ja uzeli i popili po tri čašice one krečovače. On je ležao mislio za onaj perjani jastuk da mu je devojka. Ne zovu je za džabe Konan Dlakavi. Ja sam video pokojnog pradedu i celu noć razgovarao sa njim.

Perišića smo pet dana nakon ovoga slomili k'o jaja za kajganu.