Posle devet piva, čovek uspeva da dosegne neslućene dubine. Manje nadahnuti ljudi bi rekli da je zaspao u rupi čučavca, ali on u stvari samo posmatra treperenje vode kada neko jače zalupi rasklimana vrata WC-a.

U takvom stanju, može da uspostavi kontakt sa svojim unutrašnjim bićem. Manje nadahnuti ljudi to nazivaju povraćanjem.

Pored belih, najučestalija zamena za dresove kod ekipa koje nisu uspele da pronađu sponzora za učestvovanje na turniru u malom fudbalu.
Ove ekipe su uglavnom neozbiljno shvaćene od strane protivnika i tretiraju se kao autsajderi koji su došli da se pozabave ispijajući piva u hladovini čekajući red da odigraju svoju utakmicu.

Beograd, Novembar 2008.

U početku, dogovorimo se nas četvoro da idemo na koncert, karte ne uzmemo na vreme, u Novom Sadu sve rasprodato, u Beogradu sve rasprodali, i polako ljudi počnu da se premišljaju..Tri dana pred koncert, Ani iskrsne neki nenajavljeni dolazak polu sestre, Pedja reši da neće da se cima, Dragana neće da ide bez Ane..I naravno ostane da idem sam.........

- Dan koncerta budi me Dragana telefonom, kaže ponesi onaj pelinkovac iz frižidera i da krenemo, izvijaćemo karte kod tapkaroša, vratićemo se kući već vozom, podmitićemo konduktera...IDEMO!

- Stignemo pred halu sportova dva sata pred početak i rešimo da probamo da upadnemo na bezobrazluk, krenemo na ulaz, i taman da udjemo ispada čovek od 1.60..

- Zdravo, kuda vi?
- Ma na blagajnu da uzmemo karte, ima još?
- Nema još od srede, molim vas izadjite..
- Izvini, znaš li možda da li će biti tapkaroša?
- Ma biće ih sigurno, samo sačekajte napolju..

- Izadjemo napolje, stojimo pet minuta na zimi, kad izlazi isti taj lik :

- Žao mi je ljudi, ne možete tu da stojite, to je ulaz za akreditacije, napravićete gužvu..
- Ma nema problema, kad dodju ljudi mrdnućemo se.

I reč po reč, krene rasprava, pa lupanje gluposti, pa smejanje, i kaže nam covek :

- Slušajte, vi ste meni simpatični, znate kako ćemo : idem ja sad kući da se presvučem, pokupim dve karte pa ću vam ih dati za dzabe, eto mene za oko sat..

Ode čovek, rek'o Dragana mani ovu budalu, hoće s kurca da nas skine, nego šta ćemo za karte, kakvi smo sa parama, kako se vraćamo...........

Posle petnaest minuta, vraća se isti taj lik, kaze ajmo vamo da nas baš ne gledaju..Vadi dve pozivnice, daje nam i kaže Ja sam glavni organizator koncerta, vi ste meni jako simpatični, udjite i lep provod!

Neverica!

- Čoveče kako da ti se odužimo!

- Obećajte da ćete popiti duplo više piva nego što ste planirali......

Slogan svakog pravog seljaka, sem poslednjeg motikanca koji uvek ostaje najduže na polju. Dok korisnici ovog slogana uvek nakon motikarenja i obavljanja zemljoradnje odu u zadrugu na po jedno domaće zidarsko pivo!

Sad već široko rasprostranjeno sranje koje je zamenilo stari dobri staklenac koji bio naš proizvod. Kako je većina pivara okrenula leđa svojim primarnim mušterijama i u svoju interesnu grupu uvrstila one sumnjive seksualne orjentacije sa raznim frešovima, limunima i ostalim kurcima tako su morali i da izmisle nove flaše koje će se slagati sa pomenutom grupom ljudi. Samim ti piva sve više gube svoj smisao radničkog osvežavajućeg pića.

zurka. lik/riba (obicno je rec o maloletnoj osobi, mada to nije pravilo) sedi na kaucu/podu i lagano ispija svoje prvo pivce u staklu/konzervi. cak i pre nego sto ponestane piva u ambalazi, pocinje predstava. naime, doticna osoba pocinje da se smejulji bez razloga, da se tetura po sobi i grli prisutne. svi znaju da folira, ali svi cute i ignorisu.* pusti budalu da se zabavi.

mera za tecnost u srpskom sistemu mernih jedinica

Omiljen trofej svim muskarcima na kraju svakog napornog meca.

Jedna od novijih vrsta stilskih figura u jeziku. Predstavlja najavu ili zaključak o najgorim ljudskim osobinama s jasnom ogradom da ne spadate tu. Sledi opis nekog čudnog, frika, usamljenog, ružnog, gadnog, jezivog.
I jednu od najistinitijih. Naravno da svi znamo po jednog, dovoljno je bilo nabaviti ogledalo.

Voda? Je l' se to jede?
Njihova pivska linija života je uveliko obogaćena. Ma probali su i sa vodom, ali nije išlo. Ogledali su i ostale alkoholne đakonije. Ipak, ostali su vjerni pivu. Vidite, za ove ljude, a ja ih znam nekoliko, pivo nije piće. Pivo je stil života. Nemojte pogrešno da me shvatite. Nije riječ ovdje o običnim poguzijama koji će piti ispred dragstora ili obične prodavnice. Radi se danu s pivom, o mjesecu, godini, dekadi. Nerijetko je riječ o dobrim domaćinima, vrijednim i radnim, a ima i onih ljenčuga - nije li tako sa svime u životu? Neće mu se desiti da nema kod njega, i što je najvažnije, neće to svakakva drla biti. Kao što majke svom djetetu žele najbolju hranu, tako i ovaj gospodin, uzima ono, ne baš najskuplje, ali svakako sa najboljim omjerom cijene i kvaliteta. Isto tako, vizuelni efekat korišćena ogromnih količina piva neće baš izazvati prednost mogućeg konkurenta za mistera godine, i poželjno je izbjegavati periode oko svinjokolja da ga ne bi pobrkali s nečim drugim. Često se ni porodici neće svidjeti. Međutim, treba imati na umu da se takvi ljudi često odreknu svega ostalog. Za njihov alkoholizam ne treba strahovati pošto su navikli. Možda će im i jetra jednog dana jebati kevu, ali ipak, ljudi umiru i zbog mnogo gorih poroka, zar ne?

Bio je lijep i sunčan dan.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Najbolji način da naplatiš neki dobro odradjen posao bliskoj osobi, a pri tome da se ne naljuti.

Rečenica kojom studenti šumarskog fakulteta naručuju pivo.

Desilo se to kada je budući vlasnik još uvek nepostojeće televizije vozio 200 km/h i naleteo na poprilično velikog i poprilično sočnog insekta koji se nesrećno raspuko na njegovoj šoferšajbni. Kako je gorepomenuti vozač bio pod blagim dejstvom psihoaktivnih supstanci fleka na staklu je dobila, za jednog insekta, krajnje neobičnu boju.

I to je bio onaj TRENUTAK “prosvetljenja”.

Doba dana kada se najčešće odluči za pravljenje nekakvog belaja. Kako je sutradan obično... Pa, dan kada se neće odraditi ono što je prebačeno za isti, tako je rano jutro najbolji vesnik sranja. Po jutru se dan poznaje.

Fraza koja može zameniti bilo koju količinu alkohola.
Posebno kada nekoga treba da ubediš da nisi pijan.

Ultimativno-posprdna gradacija izraza Na prste jedne ruke, pri čemu se krajnje nedvosmisleno i beskonačno sarkastično aludira na to da je rendom količina ili broj u bíti lociran negde oko pozitivne nule.

Uostalom, koja druga NULA uopšte i postoji?

U poslednje vreme zapazio sam da se na prostorima Balkana javljaju tri roda za imenicu koja označava jedno od najomiljenijih pića svih uzrasta, od 7 do 107 godina.

Osnovna jedinica za vreme kod majstora.