- Brate, aj’ da stučemo ovo pivo iz frižidera, imam fobiju kad stoji ovako.

U Dubrovniku na moru. Vrucina, babe stankinje koje su pune para narucuju razne koktele i ostala skupa pica, a ja. Ja ulazim u prodavnicu i ljubazno pitam prodavacicu.
JA: "Izvinite jel mozete da mi dodate pivo iz frizidra?"
Prodavacica: "Da vam dodam sta?"
JA:"PIVO"
Prodavacica: "Ispricavam se jel mislite na pivu?"
JA: "Reko mislim na PIVO"
Prodavacica: "Nema takvog proizvoda kod nas u radnji"
JA: "Aj ne seri,daj ozujsko."
Prodavacica: "Juuuu"

Beograd, 4 sata ujutru. On leži, a Slavica Đukić-Dejanović ga zaskočila, govori mu svakakve gadosti i u divljoj strasti hoće da polome krevet. Odjednom, zvoni telefon. Boris se trgao, shvata da je Slavica samo pusti, vlažni san. Sklanja crni povez preko očiju i javlja se otegnuto: Mooolim?
- Halo, Boris, zdes nahoditsa Medvedev! Što eto slučilos v Serbii? Nam javilis da u vas zdelana novaja pivovaja zeljonaja butilka! Eto epohaljnoe! Bravo maladci! Mi srazu okončaem kosmičeskij program i načinaem rabotat etuju butilku.
-More marš bre u pičku materinu, kakav crni medved??! Mene si našao u ovo doba da zajebavaš!! Jebem li ti majku krvavu, što ne spavaš ko sav normalan svet!!! Sutra vadim listing iz pošte da vidim koji si...
Ljutito prekida poziv.
Samo što je ponovo ušećerio, opet zvoni telefon. Unezverenog pogleda, s parom u ušima grabi slušalicu:
-Alo bre konjino!! Tebi izgleda ne vredi govoriti...
- Helou, Boris, gud morning, dis is Obama, jes ju nou vič Obama, Barak Obama
Boris skače u stav mirno:
- O gospodine predsedniče, nisam Vas prepoznao. Izvinite, ma neki ludak me sabajle zajebava. Molim Vas, oprostite.
- Hej Boris, never majnd. tejk it izi. Vi hev hrd dat ju hev nju lajon bir botle, sač a džinius ačivment from ju. Aj vil send ju a tim ov eksperts in fju dejs. Vi mast hev dat nju tehnolodži. Baj.
Boris drži u ruci slušalicu...
- More jebaću vam ja rosnu majku! Nećete vi mene sabajle zbog tog sranja da budite ( okreće broj ): Alo Dragane, alo Šuki, je l' me čuješ? Ma znam da je rano i mene su probudili, daj zovi ove tvoje u novosadskom korpusu, nek pobiju ona govna u Čelarevu! Ne mogu da spavam zbog njih na miru! Napraviše mi čitavu ujdurmu. Taman sam Slavicu za sisu uhvatio...šta koju Slavicu?... Šta pričaš bre ti, ko je uopšte pomenuo Slavicu??! Ajde Šuki, bratori, sredi mi to! Aj ćao i izvini se Mariji ako sam je probudio...

Дејан: Сконтај што сам убо патике за фудбал, Диадора брате...
Сава: Нису лоше, колико си платио?
Дејан: 60, на снижењу.
Сава: У је, па могу си купити 4 гајбе пива за те паре!!!

Ziva istina,primer iz sopstvenog zivota.Do duse nije bila samo jedna gajba,nego 3 gajbe i prase. :D

Keva: Sta si pio ?!
Dete: Pivo
Keva: Koliko si popio ?!
Dete: 2
Keva: Sto moras uvek dva da popijes? Jedno ti je sasvim dovoljno.

Nino je od ranog jutra zauzeo dobro mesto, prometni ćošak gde se ljudi obično zadržavaju kada nije zima. Bio je decembar i ljudi su žurno prolazili. Hladno je, trlja ruke i stopala da bi se makar koliko-toliko zgrejao. Njegov otac sedi u kafani preko puta. Razmišlja kako je tamo toplo, razmišlja o sestrici koja prosi na semaforu od ljudi iz automobila. Voleo bi i on jednog dana da ima jedan, beo i lep, onakav kao što ga ima Hamuš, gastarbajter iz Beča..

..Jutros su ga iz kreveta izvukli šamarima. Spavao je na stomaku jer su mu ledja bila krvava i modra od očevog kaiša - sinoć nije isprosio dovoljno. Nije dobio ni koru hleba - isteran je napolje da radi, uz poruku da bude srećan jer ga nisu obogaljili i poslali u Italiju. Majka je prosila po autobuskoj stanici sa bebom koja je bolesna i možda će uskoro i umreti..

..Surov zimski dan naterao je ljude da putuju kolima i utobusima, i ko mora da hoda čini to brzo i bez zadržavanja. Uskoro će jedanaest i ocu mora odneti novac preko..Odlazi, predaje isprošeno, dobija šamar jer nije isprosio više i izlazi nazad na ulicu. Prosi..

Nakon dva sata shvata da mu je dosta uvreda od strane druge dece, hladnoće i sedenja na betonu. Batine će i onako dobiti, danas će zaraditi jako malo, biće na njega ljuti. Ustaje i trkom odlazi, bežeći od oca, sveta, života, tuge..Trči koliko ga noge nose. Zaustavlja se ispred izloga, i razrogačenih očiju gleda u najlepšu igračku koju je ikada video - beli plastični automobil, onakav kakav je samo sanjao! Ispod je psalo nešto, ali kod kuće su ga naučli samo da broji, više mu, kažu, neće trebati.
Prebira po džepovima, ulazi unutra, uzima igračku i pod prezrivim i pogledima punim podozrenja dolazi na kasu, daje pare i pita da li je dovoljno.

Prvih sat vremena samo je zurio u veliki, beli, plastični automobil, i nije znao šta da radi sa njim. Onda mu je kupio baterije, i njegova igračka je oživela - ispuštala je zvuke i oketala točkove, kao da je pravi pravcati automobil. Igrao se sa njim ostatak dana, a kada je pao mrak, odneo ga je i poklonio jednom drugom detetu koje prosi, svestan da će mu ga otac izlomiti, da nema gde da ga sakrije i da će zbog njega samo još gore stradati.

Ušao je u kuću. Majka i sestra su još ranije oterane na spavanje, a beba u kolevci je prigušeno plakala. Stao je ukopan, čekajući šaku, pesnicu, grdnje i kaiš. Zažmurio je i u sebi budan sanjao svoja velka, bela kola..Shvativši da je to u stvari bio neobično lep dan.

Клиње:

-Најбољи сам,најбољи..
-Баш ниси,бољи је Аца из друго пет!
-Ајде да се кладимо да није?
-Ајде у 6 кликера и џомбу!
----------------------------------------------------------
Тинејџери:

-Добија Реал сутра проверено.
-Хахаха,која глупост,па има Барса да их одвали...
-Ај у петсто кинти да неће?
-Ае!!
-----------------------------------------------
Двадесет,тридесет,четрдесет,педесет плус:

-Ајд' у гајбу пива!
-Е ајде,ал' овај пут има сам да је попијем!

- Kelnebar, daj pivo!
(vraća se za 0.25l pivom)
- Ajde, matere ti, dones četir komada odma, da te ne vozam!

кева: Колико си попио сине?!
син: Нисам пио.
кева: Не лажи ме!
син: Доброо, три пива!
кева: Је си нормалан! Знаш ли ти колико имаш година!?
ћале: Млакоњо.

Kada završiš sa tim sranjima i oči ti postanu poluzatvorene, a mozak prenatrpan stvarima koje moraš da postigneš i ljudima koje želiš da zbudžiš u svoj jako natrpan raspored, kada si svesna i kada si u stanju da razmišljaš svojom glavom, sve više stvari ti je potrebno, sve više zahtevaš, a sve manje možeš da postigneš, ponekad te probudi urlik buntovne dece, dece koja teraju inat svim onim smorenim ljudima...

Onda shvatiš da si prešla u tabor onih drugih. Posmatraš sebe sada i sebe nekada. Nekada si sa drugaricama ogovarala zapuštene majke, čudeći se zbog čega ne koriste svu onu šljokičastu šarenu šminku. Odbrojavala si dane kada će ti mama dopustiti da staviš bar maskaru.
Želela si da vrištiš i iskačeš iz mase, klela si se da nikada nećeš biti ona napeta baba iz pošte koja maše rukama i žali se na vreme, želela si da budeš ista kao i tvoje male drugarice, tipičan stereotip.
Sada si ona osoba koja ne privlači pažnju i koja želi da dođe kući da odmori noge. Nemaš snage čak ni da se nasmeješ toj životnoj ironiji.

Na primer, ćale zavaljen u fotelju sa pivom u jednoj, daljinskim u drugoj ruci i dlakavim mudima propalim kroz rupu na šorcu, je jedan potpuno nezavisan, stabilan i u dobroj meri izolovan univerzum. Sa druge strane, spermatozoid u ćalovom mudu je u sasvim drugom univerzumu koji naizgled nema nikakve veze sa nekim ko gleda utakmicu makar i u njegovom mudu bio. Ova dva univerzuma su paralelna i odvojena ali sa velikom šansom da budu bajpasovani na sasvim čudan i buran način. Bajpas će trajati veoma kratko, ali će posledice biti dugoročne.

Spermatozoid je u svom univerzumu prilično srećan, naročito dok je mlad, naivan i takoreći glup. Vreme provodi uglavnom tumarajući lavirintom kanala, uzimajući koktele vitamina, proteina i najfinijih i najčistijih šećera bogatijih i od same ambrozije. Dosta vreremena provodi u teretani, školi gladijatora i na kondicionim treninzima. Svakim danom se oseća sve bolje i bolje, jače i zrelije. Jednom rečju puca od snage i odlučnosti. U školi žongliranja je naučio da jednim udarcem biča ugasi cigaretu. Jednom, spremajući se za maraton, zalutao je do zabačenih kanalića užeglog sadržaja gde su neki stariji skoro nepokretni, poluraspali burazeri počeli da ga podjebavaju kako mu je sav trud i trening uzaludan, kako pičke nikada neće videti i kako će garant završiti negde na nekom govnjivom mestu ili kako će postati sasušena glavata mumija na zavesi ... ukratko, kako će sigurno završiti na pogrešnom mestu. Pala je klađa na to.

Od kako se vratio iz mračnih i ustajalih predgrađa pička mu iz glave nije izbijala. Svojoj mlađanoj sabraći je pustio buvu da se jednom grupom kanalića lako i sigurno stiže do pičke. Reakcija je bila neverovatna i burna. Izazvao je takav stampedo da su se milioni zaglavili u uskim kanalima pa nisu mogli ni napred ni nazad. Nenamerno, napravio je pomor i genocid biblijskih razmera, ali je i napravio bajpas sa drugim univerzumom...

... ćalu se naglo smračilo i do besa prijebalo. Ženu je, kad ju je pronašao, nagnao u položaju u kojem ju je i zatekao dok je četkom ribala WC šolju. Onda se vratio Mančesteru sa čudnom nevericom i pitanjem šta mu bi da mu se u sred utakmice toliko prijebe. Slegao je nemoćno ramenima, malo je pošešoljio jajca, premestio kurac sa desne na levu stranu i nastavio da gleda tekmu i cevči pivo.

Žena je nastavila da riba WC šolju sa čudnom nevericom i pitanjem šta mu bi da mu se u sred utakmice toliko prijebe. Malo je stisla kolena jer je osetila da joj se sperma sliva niz butine. Opraće se čim završi sa ovom jebenom WC šoljom.

Jasno mu je bilo da se teleportovao u drugi univerzum ali nije znao kakav. Ovaj univerzum je izgledao takođe pristojno kao i pređašnji i nije bilo govora da se radi o nekom strašnom govnjivom mestu kako su mu predviđala ona raspala braća. Skoro da je sve bilo u redu osim ... pa bilo je kiselo u pičku materinu ... Mnogo kasnije postalo mu je jasno zašto se kaže kiselo u pičku materinu.

I tako, svašta se pokrene kada se univerzumi bajpasuju ... masovne migracije, glad, iscrpljenost, nepoznata bića koja te jašu, parazitiraju na vratu, smrt ... mnogo, mnogo smrti svoje sabraće je video. Jednostavno nisu izdržali. Taman je i on bio na kraju snage, omamljen od umora i skoro spreman da se u nemoći preda i uzaludno umre naišao je na nešto što mu je ličilo na žensku varijantu Jabbe the Hutta. Mirisala je čarobno, malo je kružio oko nje, dotako je i zalepio se za nju. Dalje se stvar odvijala manje-više sama od sebe, bio je previše umoran, predao se i jedino što je osećao je to da negde tone.

Tek kada se naspavao i probudio odlučio je da krene dalje, ali kurac, rep mu je otpao, zapravo sav se raspadao. Nije se uplašio, osetio je mir i spokoj jer je znao da se ponovo bajpasovao u jedan novi univerzum gde mu rep i sve ono što je imao više neće trebati. Novi univerzum u kome će i on biti neko sasvim drugi.

- Sine, 'ajd po pivo.

A: Oooo Džoni predsedniče, a da ti zamoliš lepo profesorku da nam odloži pismeni za sledeću nedelju?

B: Ali, najeb'o sam k'o žuti prošli put.

A: Ma hajde matori, svi za jednog, jedan za sve.

B: Puši ga...