Andre Breton je imao svoju čuvenu spajalicu i to samo jednu tokom celog života, priča se da je nakon njegove smrti izgubljena i sada luta po svetu, kao ukleta spajalica koja može da napravi belaj ako ne dospe u prave ruke.

-Jesi gled'o hokej juče?
-Jesam kurac!
------------------------------------------------------------
-Znaš trigonometriju?
-Znam kurac!
------------------------------------------------------------
-Pušiš li?
-Pušim kurac!

Radiš kao konobar. Upravo si ispratio poslednje goste posle velike kafa-gužve od 9 do 2. Napokon dobijaš svojih 5 minuta da zapališ cigaru. Lagano podižeš zippo upaljač sa šanka, otvaraš ga, iz njega izbija predivan plamen spreman da zapali tvoj Marlboro. Plamen lagano miluje cigaretu, a ti udišeš taj Flavor Plus vazduh. I to je to, napokon imaš malo vremena da iskuliraš. Više nema zidara koji bi da piju pivo još od 8 ujutru, nema fensi drugarica koje piju jednu tursku kafu od početka do kraja kafa-gužve, nema društva od 15-20 likova koji zauzmu 4 stola i pričaju tako da ih ceo kafić čuje,... nema više nikog, sada si još samo ti tu sa svojom cigaretom. Ali ne, ulaze 2 čoveka. Ostavljaš cigaru, uslužiš ih, vratiš se da povučeš dim i vidiš da je pola cigare već izgorelo. Ulaze 4 fensi drugarice, uslužiš ih. Dolaziš do šanka, tvoja cigara je već upala u pepeljaru, polovina natpisa Flavor Plus je izgorela, povlačiš još jedan bedan dim. I sada se sećaš. To je samo još jedna konobarska cigareta, cigareta od 3 dima, a i njih jedva stigneš da povučeš... I ne, nije bila prva tog dana...

- Matori, nema piva prošlo 10, jebiga.
- Pu jebem ti prohibiciju pa šta ćemo sad?
- Pa možemo u onaj dragstor gde radi ona glupa bosanka što drka na mene...
- Ona brkata? Si normalan ti, u taj kraj zmajevi idu da umru!
-Dobro, nećemo... Al imamo frutelu matori bio sam že...
-MRŠUPIČKUMATERINU!

Ulaze dva lika u autobus,i jednom pri ulasku ispadne telefon ( majstor naravno odmah zatvori vrata i krene) na šta drugi reče:"O'lele b'ate,ode fontele..."

- Matori bio sam kod Ljube Belog Vrača i kaže mi da mi je ovo probadanje u stomaku za koje mi lekari tvrde da je na nervnoj bazi ustvari rana koju sam zadobio u prošlom životu, dok sam vodio svoju vojsku u osvajanje Egipta ili Sirije. Nije baš siguran. Uglavnom kaže mi da sam bio veliki vojskovođa, a znam da jesam jer imam te liderske kvalitete i sada u sebi. Tačno sam znao i pre nego što mi je rekao.
- E baš šteta što si u ovom životu vozač đubretarskog kamiona pa liderske kvalitete možeš da vežbaš samo na romulanskim jedriličarima, ali oni kažu da si pravi Napoleon i da imaju veliko poštovanje prema tvojim taktičkim sposobnostima da odrediš koji kontejneri treba prvo da se istrese. Ajde sikter bre, svi ste vi bili nešto do jaja u prošlom životu.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Znaš mnogo sam se bavila prošlim životima i čitala o tome. Pronašla sam šta sam ja bila u prošlom životu. Bila sam čuvena dvorska lepotica na dvoru Marije Terzije i svi Prinčevi, Grofovi, Vojvode i uopšte plemići su se lomili oko toga koga ću da izaberem. Na kraju sam izabrala Prestolonaslednika ali jedna ljubomorna dvorska dama mi je zatrovala večeru i tako me ubila. Zato i sada u ovom životu ne volim da večeram.
- E baš šteta što sada radiš kao kurva u Picin-parku, a ovih deset evra ti nisam dao da mi pričaš o prošlom životu, nego da mi baciš blajv na brzaka i da bežim odavde, ovaj kontejner užasno smrdi i ubija mi sve više želju za tim. Ćuti i puši.

Miloš: Rasporiću ga matere m'!
Lazar: Ne'aš ti tu šta! Nego, jes' ti jebo onu kosooku djevojku?
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Оче наш који си на небесима да се свети име Tвоје, да дође царство Tвоје, да буде воља Tвоја и на земљи као и небу, хлеб наш насушни дај нам данас и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима своjим и не уведи нас у искушење но избави нас од зла! Не'aш ти ту шта!

- Šta ti bre ovo drči, jebote?!
- Koje bre?
- Pa taj usisivač, vidi ga kako radi.
- Ne znam... Meni radi pos'o.

Gužva u autobusu, jedva da ima mesta za stajanje a kamoli za sedenje. Ulazi baba s kesama u bus, žalosnog pogleda kao pred smrt i vucarajući se po podu uhvati se za rukodržače mlitavo i bezvoljno da prosto čoveku bude žao takve jedne bakice i muka njenih naslućenih...ali...Na dva metra od nje oslobodi se jedno sedeće mesto. Ona fina žalosna bakica odjednom iskolači oči, dobi rumenu boju u licu, nacilja prazno mesto, odjeba rukodržače i nemilosrdno se poče gurati, grebati noktima, stenjati i rušiti sve pred sobom da neko ne zauzme mesto pre nje.

svadja u diskoteci-lik b) prosuo pivo na zensko a), sa njim drugarica c):
a):"More srk mi kik joj pankeru pazi gde ides!"
b):"Sorry ok nisam hteo i...hm!?...ovaj a sta rece?!"
c)"Kazala ti da suck her dick you punk!"

-Budi tu. Idem da vidim sta se desava.
-Biću...(čuvam ti leđa)

trenutno još jedna značajna sapunica je "Miloš Krasić" u kojoj rasplet još nije počeo jer se uvodni dio, odnosno pregovori sa Juventusom prikazuju unazad nekoliko mesesi...

Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето

- Jebote matori, kako je pre bilo do jaja. Derbi, ja navučem šal, trešu, patike, izađem iz kuće i dođem posle pet dana. Gde sam bio, šta sam radio, ma ko zna, samo znam da ni sekund nisam bio trezan.
- E brate, tako to ide. Svemu lepom jednom dođe brak.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Predsedniče izgubili smo izbore, a Dačić hoće da oformi koalicionu vladu sa naprednjacima. Pakujte kofere i bež’mo na Kipar, tamo su nam pare.
- E jebiga. Šta da se radi. Svemu lepom jednom dođe Toma.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ju vidi ovu kako je dobra. Pocep’o bi je k’o seljak Građanski list. Jebote, kol’ko riba ovde, non-stop mi je dignut. Sramota me do vode da idem, a vidi ti, ništa. Ipak godine čine svoje.
- E mali. Svemu lepom jednom dođe impotencija.

-E, je l' ideš sa mnom do Dekija noćas na pivo?
-Ma, druže, ne pada mi na pamet! Tamo sam jednom otiš'o, jedva sam mu pronašao zgradu, zavučeno negde Bogu iza tregera. Posle se jedva vratio. Bolje ti zovi taksi! Odande i bumerang da baciš, ne bi znao da se vrati nazad!

- Uh, kolke sisurde ima vaspitačica Morgana, ko krofna od 20 jaja. Može ceo vrtić samo iz leve da podoji. Sinoć sam je izvato i rukama i nogama, al višak uvek ostane.