Ništa novo.

Air maxerice, Monterice perjane, ćebane dukserice, tozla, oni džemperi sa V izrezom što su se nosili na golo telo, Kappa trenerke, uvlačenje trenerke u farmerke, generalno uvlačenje svih gornjih delova u donji, helanke, punjeni rajfovi, brate-rodjače, mnogo ulja i gela, kožne jakne (aka kriminalke), kajle, izvlačenje crnih linija oko karmina... E, to je dizelana!! Dizelana je i muzika, mnogo više nego neke druge stvari. "200 na sat" je dizelana. Beat Street, Mars Venus i Dr.Iggy su dizelana. Osvajači All Stars i njihovo "Vino crveno" nisu. Ni Jelena Karleuša ni Modelsice nisu dizelana. To je sve šabanizam, sledeći evolutivni stupanj u razvoju omladine sa brdovitog Balkana. Šabanizam je, za razliku od dizelane, bio nimalo simpatičan i suviše predvidljiv.

Ako se ne desi noću, već od jutra do kasnog popodneva, uglavnom te zove neko kog ne poznaješ i predstavi se - dobar dan, ovde (npr) Jelena iz ove - one agencije, organizacije, pa krenu pitanja tipa: imate li penzionere u domaćinstvu, koliko ih je, ima li bolesnika u porodici, da li biste želeli tretman masaže, dolazimo na kućnu adresu, nazvali smo Vas da bi Vam postavili par pitanja (anketa), prodali dušek, jorgan i sl. koji su na akciji, jer ste baš Vi izabrani da sve to kupite po 55% nižoj ceni...

Nakon stotinak takvih poziva godišnje, uvežba se pedaliranje istih nerviranja bez.

Suptilnije i uviđajnije od "Matori šta koji kurac?" izraziti zabrinutost za svoj i sagovornikov društveni status usled neke radnje koju je učinio u javnosti ili promene stila koja je društveno neprihvatljiva i koja će ga na osnovu toga odmah svrstati u određenu socijološku grupu. Ovim izrazom mu ujedno želimo jasno staviti do znanja da bi smo trenutno radije stajali pored uber seljaka paprikara Radašina-ću te patošem, nego pored njega.

Jebiga, sedeo si kući, nisi znao šta ćeš sa sobom- livada u glavi, i odjedanput ti je bljesnula genijalna ideja koja je poput groma pogodila tvoje neuronske grane, da je do jaja izvući pramen a la Halid Muslimović, koga inače zovu "Plavi čuperak" i to ne zbog toga što je citirao Miku Antića prilikom gostovanja kod Lee Kiš ili Jelene Bačić Alimpić (nego upravo zbog tog ciganskog pramena), nositi flafičasto baršunastu majicu sa likom Milana Stankovića u prirodnoj veličini ili si pak gledao slike svog askurđela i pomislio "Kako mu jebački stoje ovi brčići. Hoću i ja takve!"

Šta? Kad može Bred Pit, Beks ili Džoni Dep da menjaju svaki čas izgled i da eksperimentišu, što ne mogu i ja!? Ali si zaboravio jedan sitan detalj, da su oni super uber svetske zvezde i da oni mogu da šetaju gradom i sa govnetom na glavi i biće do jaja kul i svi će početi da nose govna na glavi. Tako da matori ne eksperimentiši previše. Pomisliće ljudi svašta!

Ono što je Horejšio za detektive, Greg Haus za doktore,Jelena Karleuša za seljake, to je Gordon Remzi za kuvare...Svetski Mega-car (što bi Rambo Amadeus rekao). On je nenadjebiv, daje otkaze u tuđim restoranima, psuje kolko hoće, radi šta hoće...Njegova emisija se sastoji od toga da on ide po restoranima u Americi, pretumba sve živo za 7 dana,okrene kuhinju naopačke, najebe se milosne majke svima, izvređa ili otpusti glavnog kuvara, posere se na hranu koja se služi u tom restoranu i na kraju sve ispadne veličanstveno, ili bar prikažu da je tako. Srpska verzija Gordona Remzija je Saša Mišić.

Slatka mala plava koja za 18. rođendan dobije Pežo 206 cc kabriolet kupe. Od tate naravno, koji je šef pandurske stanice. Ta mala kad se napije maltretira obezbeđenje disko kluba.

Rizikovao si - izgubio si. Video si privlačnu žensku osobu kako sedi sama i okarakterisao je kao potencijalni ulov. Ali svaki atak, u bilo kojoj sferi života, od vojske do kupovine subotom ujutru na pijaci, zahteva razradu strategije. Da li joj prići kao školovan, šarmantan i pristojan čovek u stilu engleskog gospodina, ili u stilu raskalašnog urbanog šmekera ograničenog rečnika i još ograničenije pristojnosti.

Naravno, kao i neretko u životu, mračniji deo ličnosti pobedi i šarmantni gospodin ostane kod kuće. Mlada dama sedi sama u moru pretencioznih pogleda i maštarija čekajući nekakvog princa. Ali, zajebao si se. Rekao si joj, direktno i indirektno, šta bi joj činio, a nisi znao da je devojka iz, što se kaže, poštene kuće i da čeka onog pravog.

Prosuo si niz masnih epiteta i u klinču si. Povoljan način da se izvučeš je da se izvadiš na dobrog starog Bukovskog. Ekscentrični i dosta čitani ali nedovoljno shvaćeni američki pisac, čiji je stil pisanja ispunjen širokom paletom vulgariteta, nažalost, shvaćen kao primarni cilj poslužiće kao dokaz pogrešne procene talasnih amplituda koja je dovela do nezavidne situacije. Uglavnom fina deca ne čitaju Bukovskog, jer, kako vele, propagira alkohol i promiskuitetan način života, ali ono sa čime su upoznati je njegov književni opus ispunjen opisima telesnih ispupčenja i udubljenja. Kad je teško - Bukovski!
A sledeći put povedi finog gospodina, barem kao pratnju ovom drugom.

Budućnost proricanja.
Tehnika koja prijeti da u zapećak baci i gledanje u dlan i gledanje u pasulj.
O tehnikama gledanja u soc i karte, kao užoj specijalnosti naših domaćica, da i ne govorimo.

Prilično česta pojava, uglavnom kod mlađe facebook populacije. Fraza, "Pišem ti u inbox" se pojavljuje u svim diskusijama koje niko "ne sme" da vidi, a opet je tu da sve druge "zaintrigira". Svakodnevno se očekuje da ljudi shvate da to što će i pisati u inbox (ako će uopste) ne zanima nikoga.

Onih nekoliko dana u godini koje izdvojimo za "odmor" u prirodi. Nekoliko gajbi Jelena, kilo-dva ćevapa i kobasica, okrpljen šator i u šumu. Prvi dan zaista bude lepo. Relaksacija i uzivanje. Drugi dan vec pocinjes da shvatas da ce ponestati piva i hrane, pa se slepas za prevoz do grada da kupis jos jer je celo drustvo toliko odvaljeno da niko ne moze da ustane, treci dan pocinjes smrdis sam sebi, cetvrti dan ne mozes da ustanes iz satora koliko si odvaljen od alkohola, podocnjaci se spustili do usta. Peti dan je kritican, jer ti prilaze roditelji, ne prepoznaju te i pitaju znas li mozda njihovo dete i gde kampuje.

Djevojka koja uživa u obljubljivanju muškosti što većem broju muškaraca.

Sušta suprotnost nedodirljivoj Jeleni. Stidljiva devojka, koju najčešće znamo od malena. Ceo život smo je smatrali za drugaricu. I tako, dok smo mi jurili Jelene i Ane, ona je bila večita podrška, sedela je i savetovala nas. Pred njom nismo imali tajne, provodili smo sate zajedno. Nikada nam ništa nije zamerila. Imala je pogled od kog nas podilazi jeza, a nismo znali zašto. Bili smo bez razumevanja za nenje priče kojima je pokušavala da nam skrene pažnju sa drugih na sebe. Nismo razumeli. Nakon svega toga, shvatili smo da su sve Jelene bile samo usputne stanice i da je ona oduvek nepravedno ignorisana. Shvatili smo zašto ju je toliko ljudi opevalo, ali tad je bilo kasno. Marija je otišla, a gde, to ne znamo.

Čim na Tv-u prikažu čikicu od sedamdesetak u šorcu kako trči na keju 20 km u sklopu promocije zdravog života, sigurno se radi o jednom govnetu od čoveka! Ljudsko telo nije napravljeno da glumi Spartanca u sto godina. Čim to može da izdrži to je garant bio celog života bezosećajni skot koji se ni za šta nije stresirao. Teorija o genetici je ovde neubedljiva poput glasa Ane Štajdohar. Mislio je samo na sebe i na svoju rutinu. Nije imao decu da ga ogule sa školarinama, ženu koju će morati svaki dan opet da osvaja, da ljubomoriše. Nikad se nije napio, što znači i da je dosadan ko Jelena Rozga. Da, alkohol jednako humor, da završimo s tom diskusijom. Nije pušio da bi se smirio, jer ništa ga nije doticalo. Ortaci su tokom godina umirali, on je svakodnevno trčao i pripremao se za trenutak kada će TV sa nacionalnom frekvencijom da ga proglasi fenomenom. To je bila njegova svrha.

Od pola bejbi
do pola maybe.

Ne baš veliki papir, bolje reći parče papira na kojem stoje neke bitne stvari koje će na samom početku da razočaraju članove porodice koji budu čuli da nisu pomenuti u njemu, a na kraju će ih neizmerno usrećiti.
Glavna stvar koja stoji u testamentu je broj žiro računa na koji treba da se uplaćuju rate za otplatu kredita na koji kamata skače kao Jelena Išinbajeva.
Ovi što su nešto dobili ako budu imali sreće imaju da vraćaju samo jedan kredit, a ako se tvorac testamenta trudio da im više obezbedi za vreme života, odnosno ako ih je više voleo moraće da vraćaju nekoliko.

Molba koja se upucuje ponajvise devojkama koje imaju prosecno, dobro ,ili vrhunsko telo, ali zato im je glava nalik konju - u najmanju ruku.

U današnje vreme normalna reakcija osobe do 40 godina starosti, nebitno da li je muškog ili ženskog pola. Pogled je uvek upućen na predeo kuka, i kod muškaraca izaziva interesovanje guze i venerinog brega, a kod ženskog pola oblik guze i nabudženost pantalona. Kod muškaraca se razlikuje još po tome što ne mora biti u međunožje nego i na grudni koš. Pogled je uvek diskretan, i nesvesni ste ga... i teško uhvatljiv, osim ako se sami ne otkrijete...

Lik iz reklame za Knjaz Miloš. Kad nemaš Knjaz Miloš blizu sebe, Živko će da oseti kad je zajebana situacija i doći će da ti pomogne. Superheroj jebote!

Preduzeće specijalizovano za rent-a-helikopter usluge

Odjeb, koji se upućuje osobama, čija inteligencija pravi konkurenciju znamenitim ličnostima kao što su Vladimir Petrović - Pižon, Majk Tajson, domaća ovca i Bil Klinton. Može da se primeni i na osobama sa zdravijim umom, ako lupaju neke nebuloze, što bi mogla biti posledica prekomerne konzumacije bunike. Obično se primenjuje u raspravama o televizijskim emisijama, filmovima, serijama i svim drugim pojavama na teveu, tako da u naslovu umesto Farme može da se nađe npr. Grand, neke tursko-španske serije, Eksploziv, Jelena Karleuša (u tom slučaju "Idi slušaj Jelenu Karleušu) i sve ostalo što prati žgadija.