Свака улица их има, свака зграда их има. Ова врста је поред клинаца из краја и локалног комше кога сви воле саставни део сваког српског краја. Они никад нису били деца. Они децу мрзе. Лопта је њихов највећи непријатељ, а њен звук их аутоматски извачи из куће како би још једном својим кретенским гласом уништили дечију игру. Он нема унуке, а ако их има , они никад не долазе код њега. Његова шупа је препуна лопти, његово двориште и његов травњак су његове светиње.

Њега мрзе све комшије, а поготову деца која га презиру. Његово двориште је поред дела улице који је најбољи за играње фудбала на мале голиће. Он ужива у ишчекивању да лопта упадне у његово двориште.

Gitarista i vokal iz rok-sastava "Vlada i Gile".
Prijatan mladić. Uvek biste ga bezbrižno mogli pozvati na kafu i kolače dok vam je tu cela tazbina, bez bojazni da će izazvati neki incident.

Za razliku od Gileta, od koga nikad ne znate šta možete očekivati (da zapeva "Krokodile" i sl.).

Израз који се користи кад желимо некоме да спустимо и скренемо пажњу на његово (скромно) сексуално искуство.

Nešto poput pornjave, svi se prave na isti kalup, ali i pored toga imaju svoj auditorijum, dovoljan da ohrabri režisere da i u budućnosti snime još filmova ove vrste.
Bez obzira da li se radi o čudovištu iz Loh Nesa, zajebanoj bijeloj morskoj psini, inteligentnim ajkulama iz naučne labaratorije negdje na Pacifiku, opakoj zmijurini Amazona, piranama ili mutiranim ribama močvara Floride, od početka se zna ko će jebati, a ko biti jeban. U prvoj polovini filma, mogu se vidjeti tek naznake i obrisi ale, da bi u nastavku ista bestidno isplivala u svom punom bijesu.
Redovni akteri:
-zajebani baja koji je pametan, hrabar i snažan (taj jebe tek na kraju i to dva puta),
-njegova simpatija (ona bude fino jebana, isto tek na kraju),
-negativac ( jebucka kroz čitav film, al na kraju on fasuje, i to gadno),
-crnac, koji je često i naučnik ( on najebe odma' na početku),
-atraktivna plavuša (posle crnca),
-još par bezveze likova ( služe da bi se popunio kadar i scenario, obično svi najebu, osim eventualno jednog, koji na kraju nit jebe nit je jeban, al' je bar stekao iskustvo i traumu),
-gladna živuljka (kroz čitav film, jebe pa rastura... sve dok se ne namerači na onog prvog baju koji joj uz tešku muku sjebe znanje, al' ni on tad nije definitivni pobjednik, jer poslednji kadar filma obično na kratko prikaže sićušnog potomka opake nemani koji čeka da stasa za drugi dio).

Izraz kojim se na zanimljiv način može podsmehnuti Miloradu Mandiću (inače jednom od naših najboljih glumaca)
zbog uspravne crte u vidu malog udubljenja ispod usta koja, ruku na srce, neodoljivo podseća na ženski polni organ.

Neopevan kontraš. Antiprotivan svemu i svima još od kad je napustio majčinu utrobu, naravno, sa sve karlicom napred. Da se baci s mosta, odnelo bi ga uzvodno! Uvek postupa mimo celog sveta bez valjanog razloga. Jedini argument za sve njegove uskurativne postupke je prost: Iz inata!

Kad neko istrči ispred televizora na kome svi gledaju utakmicu.

Vrhunac ekstaze. Potpuna erupcija kombinovanih emocija dolaska u veliki grad, nostalgičnih uspomena iz rodnog mesta i oduševljenja vrh pičkom koja promoviše Amstel u novom pakovanju. Soft verzija "američkog sna" u kom pokazuješ kako si uspeo kao čovek i student u velikom gradu, a, opet, da nisi zaboravio korene.

Subota je posle podne. Ustao si kasno jer si se u petak spremao za dan D. U 14 časova si pokupio sa Autokomande torbu sa čistim gaćama i ajvarom i sirnicom što ti keva spremila da ne trošiš pare "tamo". Pripreme mogu početi.

Zove se najbolja drugarica da ispegla taze novu košulju sa "Emporio Armani" aplikacijom na grudima i levom rukavu. Keva je već poslala čiste farmerke i gaće. Udara se specijalni friz à la Džim Džarmuš i sve je spremno.

Ulaziš, potpuno opušteno u lokal, jebe ti se, svet je tvoj. Merkaš pola sata da vidiš ima li smisla ovde dati pare. Vidiš da ima, sedaš, bacaš jaknu preko ramena u stilu Toma Kruza iz "Top gana" i zauzimaš separe(j). Oko tebe simpatične klinke, još bolje promoterke i plejada njuški sa Ibarske magistrale. Vreme prolazi, muzički žanrovi obleću sa svih strana do momenta dok se pevač ne povuče s bine. Tu nastupaju novi momenti. Novi vladari mikrofona preuzimaju šou, jer Elvis je napustio zgradu. Tada se veličina iskazuje prema sebi, drugima i rodnom kraju. Život je kurva, ali nekad treba ispasti čovek i pokazati da si od krvi i mesa.

Mitsko biće. Neopjevani heroj školske istorije. Na časove ne dolazi redovno, ali kada dođe redovno pravi kuršlus. Redovni zabavljač cijelog razreda. Njegove doskočice su najkvalitetnije i mogu da oraspolože smrznutog četnika.
Ali ne, on nije još jedan zaglupljeni tinejdžer koji pokušava da dobije dvicu iz matiša na polugodištu, naprotvi veoma je snalažljiv i inteligentan, nikada sebi ne dopušta situacije iz kojih se ne može izvući.
Njegovi idoli su droga, seks i nasilje. Ne prati modne trendove, ne izlazi sa svojim društvom, ček pa on nema društvo. Redovno je sam i uvijek privlači veliku količinu pažnje na sebe.
To je onaj momak o kojem pričate kada se sretnete sa nekim iz srednje škole nakon dugo vremena.
Njegova najveća preokupacija je da zavari kvalitetnu buksu i da pokuša povaliti profesorku na maturskoj večeri.

Најстарија метода преписивања у школи.

Svima nama iz van prestonickih gradova je bila prva riba.Naravno izmisljena.Koristila se kao odgovor na zezanje starijih kako nikada nismo imali ribu.Naravno,nisu samo Jelene u pitanju.Sva moguca imena se koriste za izmisljenu ,,devojku''

Najčešće su u pitanju četiri lika, mada ima reklama gde su dvojica, a najređe trojica.

Uglavnom su relativno normalne građe, za razliku od nabildovanih drvoseča, vatrogasaca, sportista i metroseksualnih, polufeminiziranih likova sa prodornim pogledima, koji su provejavali kroz takve reklame pre par godina, a dan danas se mogu videti u reklamama za brijače, kremice i razne druge proizvode za negu muškarca.

Iako na prvi pogled deluje da je to pomak ka manjoj iritantnosti, nije.
Sam pokušaj da se napravi reklama sa običnim, kul likovima iz kraja, koji vole fudbal, bace stonać na gajbi jednog od njih, ljušte roštilj na nekoj poljani, gledaju fudbal u pabu ili bleje na kauču da vide gol svog omiljenog kluba iako im se piša do jaja, potpuno je neuspeo i deluje izveštačenije od grandove pevaljke koja voli iskrenost i kao jedinu manu navodi preteranu veru u ljude.

Da, nisu baš sveže obrijani, frizura im nije nameštena pod konac, isto kao i meni ili većini vas, garderoba im je potpuno obična, normalna, uz neki detalj koji prati boju voljenoga kluba ili reprezentacije. Jeste, često je jedan od njih malo deblji, trapavi ortak koji bi trebao da bude onako gotivan i da doda šmek realnosti u reklamu, a opet sve to iritira i deluje izveštačeno.

Da l’ je u pitanju to što to deluje isuviše kežual, tako da je obrnulo krug pa se stiče dojam usiljenosti ili je možda u pitanju to što oni nisu takvi likovi u stvarnom životu, a kao glumci su go kurac, pa ne mogu da dočaraju tu atmosferu gledanja fudbala sa ortacima. Možda je i sam scenario nekako nadrealan, ortaci ’vataju pivo pre pičke, imaju televizor u frižideru i klonji, pri pomenu čipsa sa ukusom bele vešalice prave face kao da će da jedu pravu belu vešalicu, nekoliko sekundi pre gola počnu da se cimaju nešto kao epileptičari, bacaju taj čips po sobi kada padne gol ili možda čak i to što i ne deluju kao da su ortaci uopšte, nego se baš vidi da su četiri lika koja se prvi put vide u životu, sve je to dovelo do toga da su reklame za pivo totalno sranje i rame uz rame sa reklamama za deterdžente, iako je u njih uloženo daleko više i traju duže.

Izbacite likove iz reklama, stavite samo ime piva na jednobojnoj pozadini i to dve do tri sekunde plafon i prestanite da nas nervirate. Ionako reklama ništa ne znači ako vam je pivo sranje.

Dati glasnim žicama maksimalno opterećenje. Vrisnuti iz sve snage, kao da vam je neko upravo osjekao nogu udarivši katanom po cjevanici. Vrisak koji izađe je obično neljudski i obično je usred velikog bola, da l' fizičkog, da l' psihičkog. Ledi krv koliko stravičan zna da bude.

Veoma retka knjiga koju poseduju samo najbolji fudbalski klubovi na svetu i ljubomorno je čuvaju. Naši klubovi nikako da se domognu bar kopije ili sažetog izdanja iste.

Ono sto se deru deca 5-17 godina kad treba da se izvede slobodan udarac u fudbalu zato sto je neko udario loptu rukom.
Onaj kome je ovo upuceno ne sme da ustne na gol iz slobodnog udarca, da nebi doslo do fajta.

Rečenica koja se izgovara u krajnje napetim situacijama, u situacijama kada ste brojno slabiji od protivnika ili kada znate da vaš protivnik bije kao Sveti Ilija. Mana ovog izraza je to da onaj ko ga izgovori obično dobije dobre batine.

1)

Padanje tiketa u poslednjim trenucima utakmice. Taman planiraš kako ćeš posle dužeg vremena da razglabaš pljeskavicu bez da proveriš da li imaš dovoljno za preživljavanje narednih X dana, kad random meč iz četvrte lige Moldavije na koji si igrao keca da povećaš kvotu (i koji je do tada dolazio) odjednom počne da jebe k'o Nikola Kojo u Žikinoj dinastiji. Tada sve padne u vodu i dolazi onaj osećaj da si pukao one pare koje bi potencijalno dobio a ne one koje si uložio.

2)

Platiti nekome za obavljanje određenog posla i time umanjiti sopstvene finansije. Ali za razliku od prvog slučaja, ovde bar postoji relacija pucam pare - dobijam nešto kao rezultat toga. Nema suva kurca, ako me shvataš.

Narod koji plaća kamate za gotovinu.

Nepredviđeni obrt situacije inicirane povikom "Žene, mršte u kuhinju!", do kojeg dolazi kad shvatiš da si ženu/devojku/švalerku sa nenadjebivim iz'eličkim sposobnostima oterao u kućni hram posvećen hrani.

Apstraktna imenica momaka sa sela. Naime, oduvek je postojalo to mišljenje u selu da su devojke iz grada oćnije i šire obrazovanije po pitanju spavanja u fazonu ''uđeš izađeš i gotovo''. Devojke iz grada su željne avanture za jednu noć, dobro bi im došlo da u'vate jednu takvu i otresu. No, eto ti ga vraže. U tom grmu leži zec. Zekonja sa kupusom u rukama i ušima do poda.

S druge strane momci iz grada, imaju dakako isti problem. Vide u kakvom su kuršlusu i željni su sočnog ženskog čeljadeta, a opet izlaz vide u pičetini sa sela. Seljanka je cura širokih pogleda, oca poljoprivrednika i majke domaćice. Pravo zabranjeno voće. I to čuvano pod staklenim zvonom. Devica sa maslačkom iza uha, koja jedva čeka da se otarasi ludog i pijanog oca, te da lepo oseti gradskog momka i posatane žena gradskog živinčeta. Jes' al' kad bi se lagali malo.