Misao koja često zna da se stvori prilikom upoznavanja ili prepoznavanja. Greška u koracima, takođe često, kada se izgovori. Zdravo - zdravo, ja taj, ti onaj, poznat si mi! Znam ti facu odnekud. Mnogo faca sam sreo u životu. Većina su imale po dva oka i obrve, usne i nos komada jedan, baš tako kao ti, pa mi možda to poznato.
Verovatno mi uopšte i nisi poznat, izgledaš kao Aladin bez čarobne lampe, a ovde svi izgledaju kao Aladin bez čarobne lampe, pa si mi sav neinteresantan, jednostavno sam zaglavljen sa tobom, a tišina je teža od razgovora, pa mi treba početak.
Ma sigurno te znam odnekud, odakle si, jesi iz Novog Sada, nisi iz Novog Sada, iz Loznice si. A znaš li možda Gagija? ne znaš Gagija. Inače ja i Gagi smo igrali zajedno u podmlatku Sartida svojevremeno. Sad smo izgubili kontakt, mora da je zapalio vani...
I eto, jebiga, pričam ja sad o Gagiju. Ne kao sav normalan svet koji priča o vremenu i kako je zaledilo u pičku materinu, ja pričam o Gagiju. Jebo me Gagi. I ko je Gagi uopšte?
- Hm, Mirko... Baš mi poznato nešto deluješ. Da nismo mi, terali loptu nekud zajedno tu krajem devedesetih?
- Ne, nego si mi jebo sestru.
Rečenica koju će naši unuci učiti iz istorije, kako su njihovi preci započinjali proces parenja i začeća njihovih roditelja.
Godina 2050
Unuk: Daj mi DNK da te ubacim u bazu prijatelja.
Unuka_zgodne_crvenokose_komšinice: Evo odmah, samo da izvadim svoj HTC Genome. Znaš, moja baka kaže da se uvek ložila na tvog dedu, al nije shvatila na vreme da su njegovi geni vredniji od prvog audija mog dede. Pa ću ja poslušati njen savet i ubaciću tvoj profil na vrh rasplodnog modulatora, kako bi imao što veće učešće u procesu mešanja sa mojim genima.
Kad nekog preterano boli briga za sve. Upućuje se nekom ko flegmatički i kulerski odigra u svakoj situaciji ili nekom ko se drži svoje priče do kraja bez obzira na mnogobrojne remetilačke faktore.
- Kad ćeš neki posao da nađeš?
- Ma čekam da se situacija u ovom sranju od države promeni.
- E, boli tebe kurac da znaš, uši ti otpadaju!
Kad neko nema ugled, obično ga svi jebu. Naprave vozić, pa se samo smenjuju, a on jadan, poput lokomotive na kojoj se samo vagoni smenjuju. Kada neko nema sebi bliske i prisne ljude, rade mu bukaki na svakom koraku. Od šefa na poslu, do šalterskih službenika, komunalne policije, kojoj smeta što gazi travu, pa do lokalnog alasa kom rasteruje ribu.
Dođem ti ja juče na posao, ovi napravili manjak, a šef uzeo, pa jebe mene. Ja niti sam upućen šta je bilo, niti šta znam, samo ćutim kao popišan. Jebiga svako tamo ima nekog svog, svi preko veze, a ja hiljadu konkurasa obišao, da mogu biti bedni noćni portir. Još sad hoće da me unapredi i dodeli mi duple smene. Ja kad sam video dokle je došlo, odem na biro da pogledam jel ima neko bolje mesto. Kad je na mene skočila ona što radi za šalterom. Te šta hoću, primam skoro 10.000 mesečno, malo li je na ovu sirotinju. Nagrdi me na pasje ime. Čim sam kročio napolje, dobijem kaznu od pet hiljada što sam gazio zelenu površinu. I to mi kaže imaš sreće, danas sam dobre volje. E ja kad sam video dokle je sve to došlo, rešim da se ubijem. Odem do mosta, preskočim ogradu, kad od dole spazi mene pecaroš i krene da mi preti. Nemoj kaže da si skočio, taman krenuo da mi trza mamac, ako preživiš slučajno, ja ću ti presuditi. I ja šta je i kako je, moram pod prisilom da živim. Valjda su došla takva vremena moj oče, da i zec oštri kurac na siroče.
...se kaze zato jer kurac ima rupu na glavi
Osnovna motivacija za završavanje studija. Javlja se u trenutku kad shvatiš da je upotrebna vrednost tvoje buduće diplome nešto manja od upotrebne vrednosti roze recikliranog papira za dupe, da se do radne knjižice stiže preko partijske knjižice i da je veća verovatnoća da Miroslav Lazanski postane Mis Univerzuma nego da ti primeniš one budalaštine koje si učio proteklih šest godina.
"Činjenica da postoje potpuno izvesna saznanja govori protiv svođenja istine na verovatnoću i protiv utapanja logike istine u logiku verovatnoće; jedino ako se istina idealizuje, kao i pojam zakonitosti, onda izlazi da su sva naša saznanja stvarnosti samo verovat..."
...a zašto ja čitam ovo, zašto postoji ovakva knjiga, kud plovi ovaj brod i hoću li konačno ugledati krilatog majmuna od žada tačno u ponoć? Ma jebe mi se, još tri ispita pa diploma, da mi majka pusti suzu, pa da se ispišam po njoj. Po diplomi, ne po majci.
Krilatica pripadnica lepšeg pola, kada u besu žele da prigovore partneru za sve što u životu nije bilo po njihovom, ali po nestanku besa sve se vrati u normalu.
Misliš ti da sam ja zaboravila kako si flertovao s onom konobaricom u hotelskom restoranu kad smo bili na medenom mesecu. ZNAJ MI ŽENE NE ZABORAVLJAMO MI ARHIVIRAMO.
Aha....... znači ti u arhivi držiš slučaj star 30 god i još ga nisi rešila. K'o da ti je mentor bio Čvarkov Đorđe.
Vrti mi se u glavi.
Sineee, potrči! Aj' blago baki donesi ono pa mi izmer' de čas, mrči mi nešto sves'.
Opšte je poznato da smo mi kao narod u poslednjih jedno sto, sto pedeset godina imali jako burnu istoriju u kojoj smo manje-više konstantno ratovali protiv skoro svih naroda u bližoj i daljoj okolini, pa stoga imamo i masu spomenika u maltene svakom gradu, nekog našeg junaka kako baca bombu i naravno većina tih spomenika se nalazi u nekom parku.
Ti spomenici bi trebali uvek da nas podsećaju na događaje koje su naši preci, a i mi sami preživeli u skorijoj ili daljoj istoriji, kao i da nas podsećaju na junaka čiju hrabrost i žrtvu treba pamtiti dokle god postojimo i prenositi na nove generacije.
Naravno, vickasti i jezički inovativni kakvi jesmo, pored tih standardnih namena, ovakvi spomenici nama služe i da izrazimo nešto što se nikada neće dogoditi, jer davno je utvrđeno da se spomenici ne pomeraju sami od sebe tako da tu bombu sigurno nikada neće baciti.
- Daj pičke. Ej ti, ti, šta se praviš gluva, daj malo pičke, znam da imaš.
- Skloni se od mene.
- A daj samo da ubodem koji put.
- Rekla sam beži.
- Samo liz jedan, ajde.
- Ne može.
- Griz?
- Znaš kad ću da ti dam pičke?
- Opaaa kad?
- Kad onaj u parku baci bombu. Otpišaj.
-----------------------------------------------------------------------------------
- Ja sam siguran da ćemo mi ući u Evropsku Uniju već dve 'iljade šesnajste godine.
- Ma važi. Znaš kad ćemo mi ući u Uniju?
- Kad?
- Kad onaj Boško Buha tamo u parku baci bombu.
------------------------------------------------------------------------------------
- Izvinite kada stiže voz iz Niša?
- Je l' vidite onaj spomenik tamo u parku, Mirko i Slavko kako se spremaju da bace bombe?
- Vidim. Kakve to ima veze sa vozom?
- E pa dolazi voz čim ih oni bace.
Eufemizam za "CV ti je loš, ne odgovaraš za poziciju, ukratko - nisi dobio posao i nemoj da nas smaraš, nestani, umri. Sledeći"!
Obavezno servirano sa zdravom dozom lažnog osmeha u prilogu.
"Ostroga mi" na sjevernim djelovima Crne Gore.
Za primorje ne znam nit me boli kurac da znam.
Sinonim, skraćenica za:
Izvinite, nisam vas pratio, da li bi bili ljubazni i još jednom mi ponovili ono što ste malopre rekli?
-A?!
Opaska koju izgovorim kad vidim neku ogavnu facu kako mi se kezi sa malog ekrana. Pretežno su u pitanju političari, ali se nađe mesta i za ekipu sa Pinka, latino sapunice, Predraga Kona, Miru Adanju Polak i slično.
- Ccc, evo ga opet ovaj Velja... Samo mi kvari sliku na TV-u...
...kad jebete, Đuku ne zovete, je izreka koja se koristi radi skretanja pažnje "prijateljima", da vam je već malo pun nos toga da vas se sete samo kada im treba pomoć bilo koje vrste, a, da vas se, po pravilu, neće setiti ako imaju neku akciju koja podrazumeva uživanje u ma kojoj količini, i ma kakvo ono bilo.
-Gde si jebo te, ceo dan te tražim. Treba da odemo do X na gajbu, da je malo sredimo!
-?
-Ma ne pitaj, sinoć smo malo pravili bahanalije, znači bilo je nadimanje, neke cave, neki likovi iz kraja...E, požuri brate, moramo sve da skockamo pre nego mu se matorci vrate.
-???
Elegantan način da se nekome stavi do znanja koliko vas ne zanima ono čime pokušava da vas zainteresuje. Prilagodljiv za svaku priliku, za razliku od šištanja jaja, bola u kurcu, i drugih, a u slučaju da se uvežba, izgovaranje ovog načina odjeba može se primeniti čak i u operskoj sali, ili pozorištu.
Mitska pojava koja poprima različite oblike i karakteristike u zavisnosti od situacije.
1.
- Jel mi je lepa nova suknjica?
- Lep moj kurac.
2.
- Kakav je pasulj, jel ukusan?
- Ukusan moj kurac.
3.
- Jesi bio da baciš đubre?
- Bio moj kurac.
4.
- Vidi Darinku, što se ugojila, kolko joj je dupeee...!
- Ugojio se moj kurac.
Koristi se da okarakteriše najteži vid neke vukojebine, pizdinaca, mesta koje je Bogu iza nogu, u kojem je zadnji popis stanovnika vršen u vreme Karađorđa, a od tada ni poštar ne prolazi.
Vidi, ovu malu kako se folira otkad je došla u Beograd, a u njenom selu kad vide auto donose vode da ga napoje.
Outro izvinjenja upućenog obilato napušenoj osobi. U fazonu, nisam to ja, to je moja šauma. Kurac nisi, šauma te samo ometa da se pretvaraš i kriješ svoje pravo lice.
a: E izvini za onu poruku sinoć, nisam tako mislio. Kreten sam kad se napijem..
b:
