- Auuu, bre, ženo, što je ovako smrdljiva ova torta?!
- Ali, dragi, nije do mene, do jaja je! Ja sam sve radila prema receptu.

E: “’Ajde da mi prevedeš ovo, nema mnogo, samo 10 strana, i tabelu u Excel-u da mi napraviš, mrzi me da se cimam s tim, a ti ćeš to časkom, pa da pošalješ sve to direktoru, i napiši mu ono, dva-tri reda, “s poštovanjem” i tako to, znaš već kako to ide… ali mora da se pošalje u roku od sat vremena, tako mi je rek’o. ‘Oćeš?”
F: “Pa… kad me tako lepo zamoliš… ne.”

Lažu, lažu me
da vreme leči sve...

Kad ispred Skupštine bude doček fudbalera, kad Navaro i Božić prestanu prigovarati sudijama...

- Mali, đe se ti tako spremaš, mećeš taj gel, ti se tako nisi picanio ima tri mjeseca?!
- Trebe, stari, trebe...
- A je l naišla neka piša, što te smuntala?
- Izgleda da jes', ne znam šta će biti...
- E a od čijih je kuća?
- De ba oladi malo, tek smo tri nedelje zajedno, neću je ženiti...
- A sinko, stari ljudi kad su kupovali kravu, gledali su ko ju je otelio, a toli žensko kad se gleda... Ae evo ti cvancika da se izvedete...

Atipican primer - selidba u novi stan...vece pred "konacno" iseljenje iz starog stana, uprokos prelepom suncanom danu i nebu tako plavom i vedrom da vam se cini kao da mozete da gledate u njega vecno (sve dok ne udarite u neku banderu ili usputni kontejner jer ne gledate ispred sebe)i sve biva tako divno i ljubicanstveno....dok vas, gle cuda, ne uhvati "iznenadni" pljusak - i to bas na polovini puta izmedju starog i novog stana, a k'o za inat nigde taksija, naravno, lije kao iz kabla...i sta se desava - nista, pokisnete do gole koze, pokvasi vam se mobilni telefon, novcanik, i, svakako, nova, tek ispeglana odeca,nedavno kupljena i, bogami, dobro placena...u kombinaciji sa, jos jednom, dobro placenim cipelama, koje, inace, cudnog li cuda, nisu predvidjene za kisu...
Osecanje nakon ovako "divnog" iskustva ne moze biti drugacije opisano do, naizgled banalno, ali prilicno realno - ANTIPARADEZOKSINENORMALNO!!!

Može se primetiti u sitacijama, kada majka prati sina u vojsku, kad devojku ostavlja dečko posle duge veze, kad malom detetu ugine prvi ljubimac, kad žena seče luk u kuhinji dok ispraća završetak Titanika itd...

- Ево, Европа нам шаље милијарду бесповратне помоћи. Супер.
- Е моје унуче блесаво! Та Европа да тако поклања не би била ту где јесте. Наплатиће они нама то дупло, ја да ти кажем!

- Vracas se kuci, sve sposobnosti su ti svedene na minimum.. Dolazis do kapije, ne mozes se setiti gde se nalazi rajber, trazis guras guras.. Nista, resenje je samo jedno preskociti ogradu! Preskaces je, skontao si da ti se leva nogavica zakacila za siljak ne znas sta ces vuces vuces i padas na beton, lezis ali zulja te mobilni telefon i ostali predmeti koje imas po dzepovima. Sve vadis nekako i bacas pored sebe.. Posle nekih desetak minuta razmisljanja ustati ili ne ustati, resio si da ustanes.. Okrenes se na stomaku ruke pored tela stavis podizes se rukama, bacas pogled ka kuci, ali sve se okrece navise, ni jedan predmet ne miruje.. Kreces polako, ispred vidis jedno 15ak stepenica koje vode do sprata.. Puzis po njima jedno 20ak minuta odmaras se na svaki drugi stepenik. Stizes do ulaznih vrata pokusavas da otkljucas nekako sa namerom da ne napravis buku, ali ne ide za rukom ne mozes pogoditi rupicu. Konacno ubodes nekako, vidis svetlo upljeno, naravno ugasices kao sto uvek cinis kad se vracas trezan.. Ali ispred vratima je prekidac za zvono i svetlo.. Ne znas koje za sta sluzi.. I ti naravno ubodes zvono prvo, pa onda svetlo.. Ulazis u kucu polako vuces ulazna vrata da zatvoris bez buke ali ne uspeva.. Lupio si ih tako da se i sused probudio! Ides dalje oslanjas se na zid laktom, dolazis nekako ispred sobe sapleces se od sobnih papuca padas, hvatas se za komodu gde se nalazi fixni!!! Naravno pored fixnog stoje stakleni predmeti.. Obaras sve to.. Ustajes brzo otvaras polako vrata od svoje sobe ulazis zatvaras opet stvaras detonaciju! Upadas u krevet (sa dva sprata) lezis muka ti je povraca ti se a i ujedno pisa.. Ustajes nekako odes do WC-a cucnes pored solje naprezes se da povracas, ne uspeva ti, guras prste ma ni govora.. Ispisas se samo.. Dolazis do sobe, lezis skontao si da nisi skinuo patike i odecu.. Ali sposobnosti za ustajanje su nestali, ustanes nekako skines patike sve sa sebe bacis pored kreveta, legnes.. Zatvoris ocis hvata te muka, povraca ti se, ne mozes da ustanes okrenes se kulturno na stranu i izbljuvas u krevetu.. naravno posle toga ti je malo lakse ali kiselina ona unutar tebe i na krevetu ubija!!! Odlucujes da ustanes odes na drugi sprat kreveta, penjes se nagnuo si se unazad povlacis krevet sa sobom padas, i krevet pada preko tebe poklapa te.. Budis sve po kuci.. Ulazi cale u sobu i kaze "Eeee moj Milane, majke ti ga pijane" i izadje iz sobe zatvori vrata.. A ti ne mozes da izustis nista prevrces jezikom..

-Šta misliš, 'oće da radi ova igrica na mom kompu?
-Pa ono, koji procesor imaš? I koju grafičku karticu?
-Brate, neki ćaletov stari 486DX, sa VGA karticom :/
-Au batice, pa to mora da su Nemci ostavili kad su se povlačili. Igraj Golden Axe i uživaj što nije CGA, šta da ti kažem.

Mnogo se volimo. Još se nismo venčali a već smo počeli da živimo zajedno.
Iznajmili smo stan u kome gradimo polako svoj zajednički život.
Moja duša želi da budemo prava porodica i da ona bude prava žena.
Nešto je skuvala. Ili ispekla. U svakom slučaju je ugljenisano.
- Medice moj, ovo je prva večera koju sam sama spremila? Jesi li se dobro najeo?
- Divno sam se najeo, šećeru...
Pa onda nastavljam u sebi...
(...Kao Džeki kad oliže muda. Odoh ja na burek i jogurt. Jebem ti ljubav ovakvu.)

-Zoki, samo da ti kažem, uskoro će nas biti troje.
-Trudna si dušo, rodićeš mi sina?!
-Moja mama prelazi da živi kod nas budalo!
-ŠKK!